Razgovor sa Draganom Pušicom (Moje grne)

Kada kažem Moje grne, šta vam pada na pamet? Hrana, recepti, primamljive fotke, nepretenciozan, domaćinski i porodični stil koji odiše skromnošću, tradicijom i napornim radom, zar ne? Dragana Pušica, kreator ovog kulinarskog portala, kojima je svima nama već odavno poznat, je odvojila malo svog dragocenog vremena da uz kaficu i u toplini svog doma odgovori na nekoliko zanimljiva pitanja. Ko kaže da dve žene, iako su hiljadama kilometara daleko jedna od druge, ne mogu da se lepo druže i porazgovaraju o hrani, receptima, inspiracijama i...čokoladi? Uživajte. Ja sigurno jesam.

Kako započinješ svoj dan? Da li imaš neki jutarnji ritual koji te priprema za nove dnevne aktivnosti? Prvo što uradim kada se probudim je ispijanje jutarnje kafice. Ja funkionišem po sistemu Šurde iz serije “Vruć vetar”. Volim kafu i pijem je sigurno sat vremena, s obzirom da je skuvam u malo većoj količini. Ujutru je obavezna "turska kafa", preko dana je je Nes sasvim OK. Inače pijem jaku kafu bez šećera. Pored ispijanja kafe obavezno je “listanje” online novina, Twittera i čitanje mejlova. Sledeći korak je odlazak u prodavnicu po one standardne potrepštine, spremanje doručka, a onda sledi sve ostalo.

U čemu pronalaziš inspiraciju da isprobavaš recepte i fotografišeš hranu?
Moja inspiracija je jednostavnost, što u samom kuvanju i pripremanju hrane, što u fotografisanju. Nisam ljubitelj egzotike u smislu sadašnjih trendova hrane. Kada to kažem, mislim na sve veću učestalost prezentovanja nekih “stranih” recepata i kuhinja kod nas. Volim da probam nešto novo, to stoji i uvek mi je interesantno kada se upustim u neku takvu avanturu gde nisam sigurna šta ću dobiti na kraju, ali iz dosadašnjeg iskustva, to nije nešto što će se zadržati na stalnom meniju u mojoj kući. Živim u Boru, na žalost nema megamarketa, ima gomila malih prodavničica, zelenu pijacu imamo samo jednu, samim tim sam u startu prinuđena da se držim onoga što imam pri ruci. Milion puta sam naletela na recept koji mi je delovao interesantno, ali materijal koji bi išao za pripremu tog recepta nisam mogla da nađem. Uvek nešto nedostaje. Konkretno mislim na gomilu divnih začina koji postoje, pa do pojedinog voća i povrća, gotovih sosova itd. Imam dosta kuvara i časopisa sa receptima. Isprobavam iz njih recepte često i mogu reći iz nekog mog iskustva, da sam puno puta morala da dopunjujem i menjam sam recept, pošto mere nisu bile adekvatne, ili je nešto nedostajalo. Na mom blogu nijedan recept nije objavljen bez provere. Sve recepte, osim u kategoriji "Gosti kuvaju za vas" sam lično ja spremila i isprobala. Fotografije su moje autorsko delo, a kao i za recepte i one su krajnje jednostavne. Smatram da akcenat treba da se baci na samo jelo, ne na dekoracije koji bi išle uz to, iz razloga što bi bacile senku na ono što se ustvari prezentuje. Mada, moram priznati, puno puta je baš ta dekoracija na fotografijama bila ono što je mene navela da isprobam neko jelo. Vidiš lepu sliku, pa pomisliš i da je to što je na njoj lepo. A puno puta nije bilo, pa sam bacala na kraju sve u kantu.

Da li imaš kulinarski uzor? Jedini kulinarski uzor za mene je moja mama. I sa pravom mogu da tvrdim da od mamine kuhinje ništa nije slađe. Ma koliko se ja trudila, ma koliko su meni neke stvari i informacije dostupnije nego njoj, ona će uvek spremiti neke stvari slađe.

Kakva hrana smatraš da je seksi ili senzualna? Slatkiši. Svog supruga sam osvojila prvenstveno slatkišima, pa onda svim ostalim. Gomila čokolade, čokolade i čokolade.

Bez kog kuhinjskog "alata" ne možeš zamisliti život? Bez miksera. Inače nisam tip koji teži da ima u svojoj kuhinji sva kuhinjska pomagala iz prostog razloga što za sve može da se nađe adekvatna zamena.

Kada bi ti se pružila prilika, za koju poznatu ličnost bi volela da spremiš večeru?Hm... Nijednu, ali bih zato uvek kuvala svojim prijateljima.

Na nagradnoj igri dobijaš putovanje u jedan od poznatih svetskih gastronomskih centara? Koji bi to grad bio? Pariz. Nadam se da će mi se želja jednog dana i ostvariti.

Čuvenoj Najdželi Loson su jednom postavili krajnje morbidno (ali zanimljivo) pitanje: koji bi bio vaš poslednji obrok kada bi bili osuđeni na smrt? Pa, evo, isto pitanje postavljam i tebi. Ovako, tu bi se našle bobove pihtije, kačamak od belog kukuruznog brašna, belolučene paprike, podvarak, jagnjeće meso sa ražnja, uštipci sa plotne i prevreli ovčji sir. Mladi luk i krastavci kao salata. Od slatkiša vanilice, salčići i neka čokoladna torta, npr. Gabon torta.
Jednostavnost je zaista tajna uspeha u svemu, čak i u kuvanju. Sada smo to naučili od pravog majstora i virtuoza u kuhinji. Od sveg srca želim Dragani puno prilika da kuva svojim prijateljima i porodici, da proba nove začine i otkrije uzbudljive ukuse, želim joj puno raskošnih fotografija, brda čokolade i naravno, da joj se ostvari san o putovanju u Pariz. Zaslužila je.


(fotke sa sajta Moje Grne)