Danas...

Danas je osvanulo sveže i sunčano jutro. Napokon. Nakon meseci i meseci vrućine ova svežina baš prija. Obožavam jesenja jutra kada sve počinje da blista pod zlatnom svetlošću sunca. Jesen je definitivno moje omiljeno godišnje doba.

 (mmmmm, da, to je ta zlatna svetlost o kojoj govorim)

Nisam osoba koja voli iznenađenja: ne volim nenajavljenje goste, ne volim kada nisam pripremljena, ne volim kada nemam kontrolu. Međutim, postoje iznenađenja koja mi prijaju. Danas sam planirala da dan provedem sasvim drugačije, da budem iskrena, htela sam da malo dam sebi oduška i završim knjigu, međutim gazdarica se pojavila na vratima rano ujutru donoseći mi tek ubrane masline sa svoga placa. Objasnila mi je proceduru i tako sam počela sa sortiranjem, pranjem,  zatim sam trebala zaseći svaku maslinu sa obe strane i staviti u slanu vodu koja se onda menja svakog drugog dana. Kada gorak ukus maslina koliko-toliko nestane onda se one stavljaju u činiju sa poklopcem ili tegle, naliju se maslinovim uljem, dodaju se limun sečen na kolutove i listovi celera. A, kada se pojedu masline, eeee, onda se to ulje čuva, pa kada njime spremiš salatu ili neko jelo onda zamiriše ceo komšiluk! Jedva čekam da probam! I tako, celo jutro mi je proteklo u pripremi maslina.
 

Sicilijanska testenina sa brokolijem i karfiolom je bila na današnjem jelovniku. Jelo je pomalo neobično: slankasto od parmezana sa nagoveštajem slatkoće od suvih grožđica. Brokoli i karfiol su trenutno sezonsko povrće i trudim se da ih obavezno uključim u nedeljne obroke.

Ponekad mi se čini da ću imati vremena za čitanje tek onda kada mi ćerke krenu na studije i odu od kuće. Postoji čitava gomila nepročitanih knjiga (ustvari, cela jedna soba) koja čeka na mene. Ponekad je stvarno lakše pustiti mozak na otavu i upaliti TV. U tim trenutcima stalno sebe prekoravam i grdim. Svaki put obećam da ću naredno slobodno vreme iskoristiti za čitanje: činjenica je da ne čitam dovoljno i to mi
strašno nedostaje, međutim nikako ne uspevam da se skoncetrišem ili da pronađem neki mirni kutak u kući gde se mogu makar na kratko posvetiti knjizi, a ukoliko se radi  o knjizi na grčkom onda to čitanje iziskuje duplo više tišine i koncetrancije. Šta vi čitate ovih dana?



Razmišljala sam danas kako napokon moram pustiti neke stvari da odu. Moram se osloboditi određene gorčine, trebam oprostiti i krenuti dalje. Međutim, pitanje je: kako? Kako zaboraviti na načinjenu nepravdu, na teške reči? Kako ponovo primiti nekoga u svoje srce?
U međuvremenu, dok ne pronađem odgovor, otići ću sa ćerkama u kraću šetnju, spremiću proju za večeru, skuvaću čaj i pročitati par stranice neke dobre knjige. Možda baš u njoj pronađem odgovor...