Sunday, 7 October 2012

U odbranu muškaraca




Pre neki dan mi je muž ispričao jedan jako seksistički i šovinistčiki vic vezan za žene na koji sam burno reagovala, kao i svaki put kada osetim nepravdu ili namirišem stereotip. Međutim,  pre nego što izvedete pogrešan zaključak, reći ću da isto tako reagujem na šaljive citate i viceve koji služe ne bi li se ismejavali muškarci. Lice mi se iskrivi, kiselo se nasmejem i osetim izvesnu nelagodnost kada god pročitam ovako nešto:
"Iza svakog uspešnog muškarca, stoji iznenađena žena"
"Zašto muškarci vole inteligentne žene? Zato što se suprotnosti privlače!", 
"Mnogo je lakše zakucati žele na drvo, nego pronaći dobrog muškarca", 
"Žena bi radije da bude lepa nego pametna, jer muškarci bolje vide nego što razmišljaju."
Drugi talas feminizma je nekako umesto ostvarivanja prvobitnih ciljeva usmerio svoju energiju i intelekt ka svojevrsnoj hajki protiv muškaraca i svemu onome što oni predstavljaju: braku, porodici, crkvi i tradiciji. Kao što su nekada žene bile sputavane, tako se  i danas se sprovodi organizovana kampanja u cilju da se uloga i ličnost muškarca omalovaži i demonizuje. Pravi pravcati genocid! Muškarci su perverzni, pedofili, seksom opterećene životinje, neverni, nemoralni i lažljivi. A, ja se pitam, a sa kim to muškarci varaju svoje supruge i devojke? Pa, sa drugim ženama, naravno! Da li su žene, s obzirom na to da su "slabiji pol" manje krive? Istraživanja pokazuju da žene podjednako varaju svoje partnere kao i muškarci, ta ista istraživanja kažu da smo mi podjednako seksualno perverzne. Jedan od dobrih primera licemerstva kod nas žena je podatak da je knjiga "50 nijansi sive" postala najčitanija knjiga na svetu i to među ženama. Činjenica da žene uživaju u slikovitim opisima sadomazohističkih radnji, dominaciji, sadizmu i drugim "lepotama" jasno pokazuje da je očigledno sasvim OK čitati pornografiju, a nije u redu gledati je. I ne samo to, postavlja se pitanje: zašto žene izigravaju puritanke i čistunice, zgražavaju se nad muškarcem koji voli da pogleda "normalan" pornić kada i same očigledno uživaju da fantaziraju i uzdišu nad eksplicitnim scenama sadomazihističkih opsesija? Kako to da se mi "palimo" upravo na ono protiv čega se toliko borimo: na dominaciju muškarca nad ženom?Možda zato što na kraju knjige ta ista ponižena žena postaje ona koja dominira muškarcem? Takav ishod se slavi, pozdravlja i podržava! Ako to nije licemerstvo, onda šta je? 
Pogledajte današnje filmove, crtane filmove i serije: muškarci se prezentuju kao nesposobnjakovići, svinje, preljubnici, prostaci, budale, glupaci, lenjivci, koji su konstantno omalovažavani od strane jakih i sposobnih žena. Ona ima uspešnu karijeru, divna je majka, prelepa je i poželjna, uz to, kuva kao Najdžela Loson! Muškarac ili bolje reći muž je  gojazan, lenj, uvek upada u neke nevolje, nezreo, površan, voli da pije, neosetljiv je na potrebe žene i dece, žena stalno oseća potrebu da ga ispravlja, uvredi i ponizi pred drugima, i on je uvek intelektualno inferiorniji od nje. U jednoj takvoj sceni ponižavanja se uvek čuju u pozadini  gromoglasni smeh i aplauz. Svako šutiranje u međunožje kada se muškarac obrati ženi sa "mačkice" je propraćeno usklikom zadovoljstva i jednim velikim "BRAVO!", agresija nad njima je hrabrost, seksualno zlostavljanje je flert, nešto u čemu navodno muškarci uživaju. Kada se žena obrati muškarcu na seksistički način, ona  postaje primer seksualno slobodne i nezavisne žene (setite se Samante u seriji "Seks i grad"). Potpuno je neprihvatljivo videti muškarca koji na takav tretman reaguje burno (da on nju šutne u međunožje), šta više, takva reakcija se osuđuje, jer je on, iz nekog razloga, "biološki predodređen" da reaguje pozitivno na seksualne sugestije, pa ukoliko ne reaguje na određeni način onda automatski nešto nije u redu sa njima, u krajnjem slučaju ga obeleže kao homoseksualca. Ne postoji veran niti moralan muškarac. "Svi su isti". Ako muškarac želi da podeli račun sa ženom sa kojom je izašao na večeru onda je on "stipsa", a kada žena to isto čini ona je "nezavisna".  Žena se može "vaditi" na hormonalni dizbalans svaki put kada "poludi", dok je muškarac "prirodno agresivan", pa samim tim mora da se kontroliše, jer može završiti u zatvoru. Za devojčice je OK da prebiju svakog dečaka koji ih uvredi, dok je obrnut slučaj krajnje neprihvatljiv. Ženama je dozvoljeno da idu razgolićene po ulici pokazujući svoje "ženske atribute", dok muškarac koji javno izlaže svoje "muške atribute" (fizičke i karakterne) time vređa ženu, jer aludira na seks.

Sećate se slučaja žene u Americi koja je svome mužu na spavanju u trenutku besa odsekla penis? Žene (i mediji) su glorifikovali ovaj stravičan gest koji je na neki način simbolizovao kastraciju i oduzimanje muškosti svim preljubnicima i nasilnicima .Okrutnost bilo kakve vrste u meni izaziva mučninu! Da je muškarac tako nešto uradio ženi nazvali bi ga monstrumom i licemerom, jer zaboga otkud njemu pravo da unakazuje slabu i nezaštićenu ženu kada je njemu u kodu  ionako zapisano da će biti preljubnik i lažljivac, pa prema tome nema prava da kažnjava svoju suprugu za neverstvo. Ne shvatajte me pogrešno, u oba slučaja bi to bilo monstruozno! Žena koja je počinila ovo delo je pozivana u emisije, na račun toga su zbijane šale i ljudi bi se od srca smejali svaki put kada bi se pomenuo njen poniženi muž ... bez penisa. Užas!
Zašto se društvo  zgražava nad diskriminisanjem muškaraca jedino ako su oni homoseksualci, biseksualci ili transdženderi?
Zašto su samo (i to svi) muškarci kategorizovani kao silovatelji?
Zašto niko ne spominje žene seksualne predatore i žene silovatelje?
Zašto se nigde ne spominje porast lažnih optužbi žena za silovanje?
Zašto se žene vređaju kada im se muškarac otvoreno nabacuje, a otvoreno  osuđuju muškarca koji  ih odbije ili ostavi?
Zašto je žena koja ostavi muškarca "oslobođena", a muškarac koji to učini je automatski loš?
Zašto niko ne spominje siromaštvom pogođenje muškarce, a insistira se samo na ženama i deci?
Zašto društvo podržava žensku potragu za "savršenim muškarcem", dok te iste žene  nerealne kriterujeme muškaraca  doživljavaju kao uvredu?
Zašto je OK da žena bude punačka ili gojazna i da voli svoje telo, zašto to isto ne važi za muškarca?
Kada ste poslednji put čuli da neko spominje prava muškaraca?

Uporno se servira priča da su glavni nasilnici u porodici i društvu muškarci uprkos istraživanjima i podacima koji ukazuju na to da su "žene i muškarci podjednako nasilni jedni prema drugima". Društvo takođe ne želi da prizna postojanje žena seksualnih prestupnika. 2007. godine u Americi je zabeleženo 3 %- 15 % seksulanih prestupa počinjenih od strane žena, u slučajeviman zlostavljanja u obdaništima i školama 60 % ovih zlodela su počinile žene. Žene pedofili se teško detektuju i samim tim puno slučajeva ostaju nezabeleženi. Jednostavno je ideja da one postoje neprihvatljiva. To ne znači da one ne postoje. A, šta je sa pravom muškarca da ima udela u odluci kada je u pitanju trudnoća? Iz nekog razloga, žene se same odlučuju na abortus bez konsultovanja sa ocem deteta. 70% od ukupnih zahteva za razvod braka podnose žene. Pitam se: da li su muškarci zaista toliko loši ili je nama ženama teško ugoditi?
Da li se mržnja prema muškarcima uči? Očigledno! Ako vam majka stalno puni glavu time da je vaš otac nesposobnjaković i ženskaroš sasvim je normalni sled događaja da nikada nećete uspeti da ostvarite normalnu vezu sa muškarcem. Ukoliko majka uči kćer da su muškarci potrošna roba, da su oni  glupi, površni, potencijalni sponzori koji moraju da joj "sve obezbede" onda se nemojmo čuditi što ta ista mlada osoba nikada neće naučiti da voli i poštuje muškarca sa kojim je u vezi ili braku, a kamoli da makar malo pokuša da doprinese zajedničkom interesu porodice koju su njih dvoje stvorili.
Ako muškarac voli, poštuje i uvažava svoju ženu on je onda "papučar", nije "dovoljno muško", nije vredan njenog poštovanja, jer radi upravo ono što je ona od početka želela-ispunjava joj svaki hir,  a ako je ignoriše, vara, omalovažava onda je "muška svinja". U oba slučaja on "ne valja".
Hajdemo sada da pogledamo realnost na drugačiji, rekla bih čak isuviše pojednostavljen način, ali ipak tačan: nekada su muškarci i žene imali svoju ulogu u društvu: muškarci su dominirali u poslovnom svetu i politici, a žene su vodile domaćinstvo i odgajale decu. Stvari su bile prilično jednostavne, grubo rečeno. Danas su uloge postalo mnogo fluidnije.
Ako muškarac ima ulogu lidera, poslovnog čoveka od njega se očekuje da preuzme sav teret te obaveze na sebe, isključivanje žena direktno znači da je ta praksa otvorena mržnja prema njoj, diskriminacija, sputavanje. To nije mržnja prema muškarcu s obzirom na to da se on ovde favorizuje. Njemu je dozvoljeno DA RADI tamo gde ženama nije.
Ako žena preuzme ulogu domaćice i majke, od žene se očekuje da preuzme sav teret te obaveze na sebe. Čak i ova praksa se smatra otvorenom mržnjom prema ženama. To nije odraz mržnje prema muškarcu iako se on u ovoj ulozi ne favorizuje, jer  je njemu navodno dozvoljeno da NE RADI ono što ženama jeste. Da li ste samo ikada zapitali da li postoje muškarci koji bi se rado menjali sa ženom i preuzeli njenu ulogu? Razmislite o tome. Hipokrisija i paradoks su očigledni.
Žene su na sebe, zahvaljujući feminističkom pokretu, preuzele uloge na oba polja: na poslu i u kući. Rezultat je sledeći- žena je opet nezadovoljna, deprimirana, bolesna i ponovo za svoj težak položaj krivi muškarce.

Žene koje su same ili neudate krivicu svaljuju na...pogodite koga!!Kažu da se muškarci boje jakih i sposobnih žena, pa im zato ne prilaze.  Zašto bi se jedan muškarac bojao takve žene? Da li je lud da mu smeta to što može teret života, kako finansijski tako i emotivni, da podeli sa jednom toliko jakom i sposobnom osobom? Mogu zajedno da plaćaju račune, porez, da obezbede hranu i odeću deci.
 Neudate kažu da nema "dobrih muškaraca", a kako su se onda tolike silne žene poudavale i našle svoje "prinčeve"? Možda su spustile svoje nerealne kriterujeme? Možda su stisle zube i prevazišle suludi san o savršenom muškarcu tj. princu koji postoji samo u bajkama i romantičnim komedijama. Kako tražiti savršenog kada ni same nismo takve? Da li su zaista svi slobodni muškarci ružni i nesposobni? "Nije se oženio- nešto nije u redu sa njim!". "Muškarci žele mlade i lepe, nije im bitan karakter". Ja poznajem nekolicinu muškaraca koji imaju potpuno isti problem: "Današnje devojke me čine da se osećam kao da nisam vredan njihove pažnje".Vidite, ja sam se udala za studenta medicine, potpuno svesna toga koliko me borbi i odricanja čeka ne bi li jednoga dana stali na noge. Da se nisam udala tada, i dan danas bih bila sama. U to sam sigurna. Zašto? Vremenom bih imala višlje kriterujeme pri odabiru partnera, pa bih tako čekala na "već pečenog" doktora, uspešnog arhitektu ili advokata, nekoga sa stanom, kolima, nasledstvom i dobrim poslom, nekoga malo višljeg, malo lepšeg, možda sa manjim nosom, širim ramenima. Jedan ne bi bio dovoljno ambiciozan, drugi bi bio isuviše vezan za majku, treći bi se čudno smejao i tako bih čekajući ostala sama jer bi  taj dotični, savršeni  muškarac umesto mene izabrao neku mnogo lepšu i mlađu ženu. Normalno.Prirodno.
Ako pitate muškarce koji su sami i neoženjeni zašto je to tako rećiće vam da je to zato što ih žene odbijaju zbog trivijalnih razloga,  a često ni same ne znaju šta žele. Žene traže "prave muškarce", a s druge strane baš takve muškarce one najviše mrze.
Činjenica je da su 80%- 90% žena divne osobe koja žele da imaju zdravu i uspešnu vezu sa muškarcem, nažalost postoji i onaj manji procenat osvetoljubivih, ogorčenih žena koje gaje neprirodnu mržnju prema suprotnom polu. One smatraju da im muškarci više nisu potrebni. Oni su suvišni. Njih treba istrebiti. One mogu danas da budu nezavisne , da rode dete bez upuštanja u brak sa "donorom spermatozoida" i da odgajaju decu uz pomoć roditelja. Zašto kuvati, prati i skupljati za tamo nekim muškarcem kada je to stvarno "toliko ponižavajuće"? Međutim, to isto ne važi za muškarca. On je dužan da sa njom deli kućne poslove i po mogućstvu da snosi sve troškove u kući. On MORA da plaća alimentaciju i izdržavanje, on NE TREBA da se žali ukoliko žena uprkos odluci suda na sve načine pokušava da spreči i sabotira redovan susret između oca i deteta.

Muškarci su nulirani, oni kao da ne postoje, a puno žena zamišlja jedan bolji i srećniji svet bez njih. Ja se pitam: ko bi onda gradio mostove, puteve, kuće, automobile, avione? Žena je slaba i privilegovana tako da ne mora da radi te teške i prljave poslove.  Je li to ravnopravnost?

Cilj ovog teksta je da izrazim moje negodovanje protiv konstantnog kukanja i žaljenja (nekih) žena na muškarce, protiv već prevaziđenog i dosadnog izigravanja večite žrtve, protiv ružnog pokušaja da se sroza otac, suprug, sin ili brat. Takođe, svi oni koji čitaju moj blog znaju koliko cenim i poštujem žene-one su moja večita inspiracija. Kao žena i čovek, potpuno sam svesna bola, muka, maltretiranja i nipodaštavnja koje su trpele i trpe mnoge žene. Ipak, ne mogu a da ne primetim sverastući trend medijskog i svakodnevnog obezvređivanja muškaraca. Ideologija "žene boginje" je sve više i više prisutna i to počinje baš da mi smeta. Nekako je usiljeno, preterano. Od rađanja, koje je najprirodnija stvar na svetu se pravi "big deal", žena je magično, svemoguće biće koje je duboko i instiktivno povezana sa prirodom i vasionom, ona je BOGINJA. Došlo je vreme da muškarac padne i ustupi presto ženi.

Zar se feminizam nije borio za ravnopravost, za pravo na izbor, za jednakost među polovima? Da li se pritom mislilo na ravnopravno pljuvanje i omalovažavanje kako muškaraca tako i žena?Gde možete pronaći primere mržnje prema muškarcima? Upravo u samoj mržnji prema ženama. One idu ruku pod ruku. Ukoliko pomažete ženama, automatski odmažete muškarcima, ako pomažete muškarcima, to znači da diskriminišete žene.
Potraga za jednakošću je počela davno, ali očigledno je da  ona još uvek nije završena, ali negiranjem postojanja diskriminacije prema muškarcima i stalnim insistiranjem samo na pravima žena mi zapravo ne pomažemo nikome. I upravo u tome leži tragedija cele ove priče.

No comments:

Post a Comment

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails