Lista želja i snova (pazite, to je zamka)

Kada bi samo postojao način da ljudima čitamo misli puno toga bi saznali jedni o drugima. Kada bi vi ušli u moju glavu, verujte mi, brzo biste poželeli da iz nje izađete i to vrišteći. Ustvari, želim da verujem da bi tako bilo da se nešto nije promenilo.
Zaista se ne sećam kada sam se poslednji put dobro naspavala,bez buđenja, vrtenja, razmišljanja. Moj um je previše aktivan čak i noću, misli, brige, teorije, raznorazne gluposti. Nije to zbog pameti, već zbog anksioznosti. Moram reći da se to moje stanje u poslednjih par meseci znatno poboljšalo. Zaista, ako se setim onog dana, prošlog proleća,  kada sam dobila napad panike  i kada se setim moje borbe da se izdignem iz tog ponora,  rekla bih da sam postala druga osoba. Međutim, drage moje, to se ne dešava preko noći, niti je to nešto što možeš uraditi sam(a).
Ja sam umorna, tako umorna od negativnih misli. Prosto iscrpljenja. Dosadila sam sama sebi i dosadili su mi ljudi koji se stalno žale, kukaju, koji misle da je drugima uvek bolje nego njima samima, dosadilo mi je da brojim mane, a ne blagoslove. Dosadilo mi je da mislim o stvarima koje nemam, da čekam dan kada ću živeti neki umišljeni savršeni život.
Kaže mi moj muž preki dan: "napiši listu tvojih snova i želja", ali ne! To je zamka, to je izvor svih nevolja! Ne želim pisati o svojim snovima, o onome što se verovatno nikada neće ni desiti. Ne. Pisaću o svemu onome što već imam,o onome što smo postigli i izgradili.

Provela sam previše vremena, istrošila previše energije na "zašto" i "kada"?

Zašto nemamo prozor u kupatilu? Kada ću imati prozor u kupatilu?
Zašto nemam bolji šporet? Kada ćemo kupiti bolji šporet?
Zašto još uvek imamo stari trosed u dnevnoj sobi? Kada ću kupiti neki lep trosed u Ikei?
Zašto nemam dvorište? Kada ću imati dvorište?
Zašto nema više zelenila oko naše zgrade? Kada ćemo biti okruženi zelenilom?
Zašto nisam mršavija? Kada ću već napokon smršati?
Zašto nemam više dece? Kada ću imati još dece?
Zašto ne možemo da putujemo? Kada ćemo videti Rim, Budimpeštu, London?
Zašto ne živimo kao "sav normalan svet"? Kada ćemo živeti kao "sav normalan svet?"


Sve dok jednoga dana nisam počela da kopam po prošlosti, da je se prisećam, da se smenjuju suze i smeh, jeza i žmarci, napetost i osećaj apsolutnog blagostanja. Čudno i teško putovanje.

Setih se kuće izvan grada, setih grejanja samo u kuhinji, peći na drva. Setih se kupanja u ledenom kupatilu. Setih se hladnih jutara, nošenja drva, loženja vatre da se ugrejemo, setih se starog šporeta i šerpi na njima: pasulj, krompir, meso, ono, čisto da nam zamiriše. Devedesete, rat, najbolje, srednjoškolske godine mog života. Ustvari, tako je trebalo biti, ali...nije. Setih se moje hladne sobe, i učenja u trpezariji, jer jedino je tamo bilo dovoljno toplo. Setih se divne prirode oko nas u kojoj sam preko raspusta uživala, ali evo mene, vidim se,  posle 7 km pređenih autobusom i  2 km pređenih pešaka do kuće (u jednom smeru), eto me,  vraćam se iz škole. Izuvam se, noge su mi uvijene u kese, jer  mi čizme propuštaju vodu. Guram noge u rernu peći na drva i pokušavam da se zgrejem. Vidim sebe kako plačem pred ogledalom, gledam svoje žgoljavo telo, ispijeno, mlado lice,  "zašto nisam deblja?", pitala bih se često. I plakala. Plakala zbog svega onoga što nemam, zbog svega onoga što nisam.


Setih se mog prvog napada panike i hitne pomoći i stotine, činilo mi se, malih tabletica koje su mi davali. Jedva su smirili moje srce koje je prebrzo pumpalo krv.

Setih se bebe koju smo izgubili. I ponora. I straha. I kraja. I beznađa.

Evo nas, par godina kasnije, nas  dvoje i naše male Eleni! Živimo u jednoj sobi. Ništa naše još uvek nemamo, znamo da je lepa budućnost pred nama. Mladi smo, vredni, puni nade. Sanjamo o životu koji nas čeka,  Evo nas opet, sada nas je za jednu dušu više. Kukamo jer smo još uvek podstanari, u stanu smo, a ne u jednoj sobi,  grejanje nije rešeno, uvek neki problem, sve nam nešto fali, kupili smo onaj trosed, imamo krevete, šporet koji radi, tu je i nov frižider koji noću ispušta čudne zvukove. Baš me nervira!  Imamo jedno drugo. A, imamo i ono "zašto". I "kada"?  Kada? Kada? Kada?

Ono kao da me nikada ne napušta.

Danas, ovde,   nas dvoje i  naše troje divne dece, nismo više podstanari,  a ja najbolje spavam na tom groznom, starom trosedu, kupatilo nema prozor, ali je taaako toplo čak i kada je napolju -10, šporet radi kao lud iako je star i nikakav, na njemu kuvam supe, gulaše, pržim ribu i pečem kolače, frižider je pun. I dalje drnda tokom noći, ali mene to baš onako fino uspavljuje. Oko nas ima drugih zgrada, nema prirode niti zelenila, ali sve nam je blizu. Ponekad čujemo džez iz kafića prekoputa ili latin muziku iz škole plesa ispod nas. Tu nam je i škola, novi trg,  moja omiljena pekara, ona poslastičara u kojoj ne znam šta da izaberem, pa uzmem od svega po malo.

Tu su tragovi porođaja i preteranog ugađanja mojoj ljubavi prema slatkom. Neka glad koja me goni iz prošlosti. Telo koje je nosilo, hranilo i rodilo naša tri dragulja. Telo koje se voli i grli. Lice kome se još uvek neko raduje. Okruglije, ali voljeno.

Pisati listu želja? NEĆU! To je zamka!
Posle sećanja na prošlost, nakon brojenja naših blagoslova, sramota me je izustiti još jedno "zašto" i još jedno "kada".

Ne želim, drage moje, živeti u snovima, želim živeti ovde i sada, u moru blagoslova, okupana milinom trenutka.

Tu i sada. Grlim svaku suzu, čuvam svaki osmeh, radujem se jutru, toploti radijatora i običnosti mog života.

Odbacujem "zašto" i "kada" i kličem na sav glas:

NAPOKON! N-A-P-O-K-O-N!

Instant mešavina za američke palačinke

Živele prečice! Živele olakšice! Živela jutra sa manje stresa i brdom mekanih američkih palačinki!

Dodaš jaje, mleko i evo ih na stolu!

Moja deca obožavaju američke palačinke, naročito starija kćer. Pošto je jako vredno i odgovorno dete, puno uči, zamara se treninzima i klavirom, volim da je vikendom "iznenadim" tako što  je kada se ujutru dobro naspava često dočeka njen omiljeni doručak. Međutim, vikend nije samo za decu i muževe koji idu na posao preko nedelje, zar ne? I za mene je vikend! Pomislićete da preterujem, ali tako me često mrrrrrzi da vadim brašno, činije, šolje, merice, kašičice, da  merim, pa onda  da stavim prašak za pecivo, šećer, so, pa mešaj posebno mleko sa jajima, pa opet mešaj, i tako se napuni cela radna površina i nije mi više ni do čega. Znači baš me ponekad mrzi. Dobro, preterah ga. Palačinke su, zaboga, nije torta! Međutim, sve što želim da radim subotom ili nedeljom je da sednem i popijem kafu na miru, Nije moguće sa troje dece, verujte mi. Pa, onda zašto sebi ne bih olakšala? A, zašto ne se ne bi i male spretne ručice pozabavile doručkom umesto mene? 

Setih se da postoje oni razni instant miksevi što mogu da se kupe: za mafine, kolače, palačinke, cookies, torte, svašta može da se nađe.Mogla bih imati pri ruci jednu veliku količinu instant mešavine za američke palačinke? I to domaću!!!!

Ako ste baš fensi i ne mrzi vas, smestite  gotovu mešavinu u neku lepu, veliku, dekorativnu teglu,ukrasite je, stavite neku finu nalepnicu. Ja? Ja sam je smestila u veliku plastičnu kutiju, a nalepnica mi je ona koju deca lepe na svoje školske sveske. Ma, ko te pita?! Bitna je poenta, a poenta su divne, ukusne, mekane palačinke. Međutim, oprezno! Vodite računa o temperaturi tiganja u kome ih pečete: bitno je  da ona ne bude previše visoka, jer palačinke su gotove  kada se pojave rupice na gornjoj površini. Ukoliko je tempertura prevelika, donja površina izgori dok se ne gornjoj ne pojave rupice. Takođe, preporučujem da  koristite veću spatulu kojom ćete prevrnuti palačinke. S obzirom na to da su jako mekane (a, verujte mi, zato su taaaaako dobre), mogu se raspasti dok ih prevrćete.
Umesto preskupog kod nas javorovog sirupa, ja u šerpici rastopim iste količine maslaca i prirodnog meda, pa time prelijem palačinke.

1 šolja instant miksa + 1 šolja mleka + 1 jaje = 4-6 palačinki

Ja, naravno, dupliram količinu. I doručak je gotov!!!! Ukupno utrošeno vreme? Nekih 6 minuta.

Instant mešavina za američke palačinke

6 šolja brašna

1\4 šolje šećera

3 supene kašike praška za pecivo

2 kašičice sode bikarbone

1 kašičica soli

1. Pomešajte sve sastojke i smestite mešavinu u sud koji se dobro zatvara,

2. Za pravljenje palačinki uzmite jednu šolju miksa, pomešajte ga sa šoljom mleka i jednim jajetom. Ukoliko želite možete dodati i malo rastoljenog maslaca ili kašičicu biljnog ulja. Zagrejte tiganj koji se ne lepi, rastopite malo putera ili ulja, kada se tiganj zagreje sipajte po četvrtinu šolje mešavine. Pržite dok se ne pojave rupice na gornjoj strani, pažljivo okrenite palačinku i pržite još par trenutaka sa druge strane. Dobićete oko 4-6 palačinki.

Ovo je  idealno  za ona ludačka jutra kada morate na brzinu nečim nahraniti sebe i decu.

Želim vam lep i opuštajući vikend!!!! Uživajte!

Automatizovanje redovnih obaveza (očuvanje dragocene energije)

Danas je četvrtak, dan kada brišem podove i  kada mašina revnosno pere peškire, krpe i bade-mantile. Dok maleni spava ili dok je sa sestrama u jednoj od soba, ja brišem pod u kući koji je uvek, ama uvek nečim umazan. U dnevnoj sobi, hodniku, kuhinji, kupatilu pod je obložen keramičkim pločicama, uostalom kao i u većini domova u Grčkoj, dok mi u spavaćim sobama imamo drveni parket. Ovaj posao mi ne oduzme ni nekih pola sata do sat vremena.

Međutim, neću da vas lažem. Podove sam brisala gotovo svakoga dana. Jednostavno, nisam mogla podneti ostatke banane na podu, sive ili crne mrlje, narandžaste fleke od pomorandži. Ma koliko danas brisala, već sledećeg dana moram sve ispočetka, što me je dodatno opterećivalo i unosilo stres u svakodnevicu. Brisanje podova četvrtkom je primer automatizovanja redovnih obaveza kako bih skinula teret sa sebe, oslobodila  se brige i stresa oko toga kada ću stići da ih obrišem. Razmišljanje o tome kada ćete naći vremena za sve (ili neke) kućne obaveze crpi energiju iz vas. Vi je  nepotrebno trošite na brigu i na pokušaj da "sve stignete".
Automatizovanje ne znači da morate postati robot, već znači da ćete napraviti plan redovnih poslova i striktno ga  se držati. Na taj način, nećete stalno biti pod pritiskom zbog kućnih obaveza kojih ima mnogo, ali koje ne možemo završiti sve za jedan dan ili odjednom. Ako se držite plana, život postaje mnogo lakši, a vaš mozak će biti odmorniji (nećete se opterećivati činjenicom da ne možete sve ugurati u jedan dan), a telo opuštenije. Život je mnogo više od posla, čišćenja, kuvanja i pranja.

Automatizovanjem redovnih obaveza oslobađate sebe stresa, štedite vašu mentalnu energiju, odmorniji ste  i usresređeniji na važnije stvari u životu. 

Petkom predveče sednem,  uz kafu ili čaj i krenem da planiram obroke. U poslednje vreme minimalističko planiranje mi štedi vreme i energiju. Iskreno moram da vam kažem da se retko 100% držim plana obroka, uvek nešto iskrsne, pa moram nešto da promenim. Međutim, samo planiranje mi olakšava kupovinu svežih namirnica koju obavljamo uglavnom jednom nedeljno i namirnica koje se ne kvare, što obavljamo jednom u dve nedelje, a neretko čak i jednom u mesecu. To mi omogućava da ne brinem o tome šta ću kuvati i da li ću imati dovoljno toalet papira, deterženta ili pelena.

Poslovi kao što su pranje veša, pranje sudova, čišćenje doma, su neophodni za higijenu i zdravlje naše porodice, ali meni se uvek čini kao da im nema kraja. Veoma lako trošimo našu dragocenu mentalnu energiju na razmišljanje o tome kada i kako ćemo nešto uraditi. Moj savet vama je da čuvate vašu neprocenljivu energiju, da se držite svog programa i da dopustite sebi to da ne morate misliti o tome. O određenoj obavezi ćete misliti onda kada dođe red na nju po vašem rasporedu obaveza.

Evo, primera. U kući sa troje dece i dvoje odraslih sudovi se neprestano gomilaju. Sudovi su bili veliki izvor mog stresa: jednostavno, posle svakog obroka ja bih se njima "bavila": ispirala, ređala u sudomašinu,a onda to ponavljala posle ručka, posle užine, posle pravljenja kolača i posle večere. Kada bih bila iskrena prema sebi, priznala bih da nije puna sudopera ono što mi smeta, već su razlozi mog stresa su sledeći:

1. njoj je kuhinja u svako doba čista.

2. a, šta ako neko navrati i vidi ovaj haos?

I tako, shvatih da sam ja bitnija od mišljenja drugih ljudi, pa čak i od mojih nerealanih očekivanja. Automatizovanjem pranja sudova sam postigla ono što sam htela. O sudovima više ne razmišljam, jednostavno ih puštam da se gomilaju. Na njih ne obraćam pažnju  sve do posle večere. E, tada, po mom rasporedu, ja nasučem rukave i krenem.
Namerno ostavljajući sudove i ne obraćajući uopšte pažnju na njih do posle večere, sebe oslobađam one stalne brige o tome kada ću ih napokon oprati. Štedim svoju energiju i ulažem svoje vreme u nešto što stvarno volim  da radim. 


Veš. Pogodili ste. Korpa sa prljavim vešom je UVEK puna. U "normalnom" slučaju, mašina bi radila svakoga dana, korpe bi se punile čistim vešom , a  onda  bih se bacila na to brdo stvari i raspoređivala po ormanima i tako svakoga dana!!! Automatizovanjem ove obaveze tj. određivanjem dva dana u nedelji za pranje veša, ponedeljkom i petkom, više ne razmišljam o tome "joooj, kada ću?".
Desi ne na primer četvrtkom da  posebno operem peškire u boji, krpe i bade-mantile. To se ne dešava svake nedelje.
Kada se sve lepo osuši, zasednem decu, pustimo muziku, pričamo i savijamo veš, stavljamo ga uredno u ormane, deca svoj, a mi naš veš i garderobu.

Ne znam za vašu, ali moja deca kao da jedu nogama, a ne rukama. Često me možete videti sa metlom ili usisivačem u ruci kako čistim mrve kao neka ludača. Više ne. Pustim neka mrve, ne razmišjam o tome sve dok ne pojedu svoj poslednji obrok. Isto važi i za igračke. Dok deca skupljaju sve igračke, ja usisam kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu. To radimo svake večeri i ne oduzme mi više od 15-ak minuta. Što se tiče spavaćih soba, odredim sebi jedan dan u nedelji za jednu sobu. Kampanjsko čišćenje u koje se kunu mnoge domaćice, nije za mene. Nikako.
Moja starija kćer čisti svoju sobu, njenom sobom uopšte ne bavim, osim što operem njenu posteljinu i provetrim sobu dok je u školi.

Biti opuštenija majka, ona koja će dozvoliti da se sudovi  i mrve gomilaju, ona koja sebi olakšava život, nije loša majka, štaviše, ona  je, kao takva,  neophodna vašoj deci.  Smatram da je automatizovanje obaveza posebno od koristi zaposlenim majkama. Ukoliko kućni poslovi nisu za vas opterećujući, ukoliko redovno imate pomoć u kući, sigurno postoje neke redovne obaveze koje možete automatizovati ne bi li sebe oslobodili stresa i brige. "Zakažite sastanak" sa obavezom  u tačno vreme jednom dnevno, jednom nedeljno ili čak jednom mesečno.

Zapitajte se koje su to obaveze koje vam predstavljaju teret?

Šta je to  na vašoj listi obaveza što uporno ne stižete da obavite?

To su obaveze koje možete automatizovati u okviru vaše rutine i 

Time možete napokon dozvoliti sebi da o njima uopšte ne razmišljate.


Ukoliko na primer, zbog prirode posla morate često proveravati elektronsku poštu, umesto što ćete to činiti svakih 15 minuta i stalno se opterećivati time, odredite sebi dva termina u toku dana kada ćete se baviti mejlovima.

Cilj svega ovoga je očuvanje naše energije, ulaganje iste u nešto lepše, korisnije, značajnije.

I da, odmor od svakodnevih obaveza jeste značajan. I da, naša energija, mentalno zdravlje i sreća treba da budu prioriteti.

Nadam se da će vam ovaj post pomoći na vašem ličnem putu ka građenju i stvaranju života u kome ćete biti zadovoljni i opušteniji.

Ponedeljak jedne domaćice 23-01-2017

Posle ušukanog vikenda, uz maženje, uživanje i druženje, stiže nam ponedeljak. Volim ponedeljke, volim početke, a najviše volim malo tišine preko dana. Jutra su mi omiljena, tada najviše težim da se "ubacim" u ono hygge raspoloženje: napolju je polumrak i hladno, a unutra fino i toplo, moja vrela  kafa, zagrejani hleb sa puterom i medom, sveće i divna, meni tako draga tišina. Ovaj hygge momenat, verujte mi, traje jako kratko, ali meni je dragocen, neophodan, ma spasonosan.

Nakon što sam ispratila devojke u školu, polako smo se budili, mazili i pili čokoladno mleko. Čokoladni prah za mleko pravim sama, jeftinije je i pretpostavljam koliko-toliko zdravije. Moja deca piju hladno mleko pa stoga u moj čokoladni prah ne stavljam čokoladu niti gustin. Međutim, ukoliko želite da pravite toplu čokoladu nemojte izostaviti ova dva sastojka.

Čokoladni prah 

1 šolja kakao praha

1 šolja šećera u prahu

prstohvat soli

po želji možete ubaciti u mešavinu:

1 šolju čokoladnih dugmića (mlečna čokolada) koje ćete iseckati jako sitno ili usitniti u blenderu

2 kašike gustina ili skrobnog brašna

(ukoliko ćete dodati ove sastojke, umesto prstohvata soli dodajte četvrtinu kašičice soli)

Za jednu šolju tople čokolade: pomešajte 2 do 3 kašike čokoladnog praha sa vrlo malo ključale vode koliko da se prah rastvori, dodajte šolju mleka i zagrejte stalno mešajući.  Njami!

Obišao nas je, kao i obično, naš stari posetilac kome redovno ostavljamo hranu na prozoru. Mi nismo sigurni da li nam stalno dolazi jedan te isti, ali želimo da verujemo da nas je upoznao, naučio, zavoleo.

Pokušaću ove nedelje da primenim moj novi "minimalistički" plan obroka. Danas smo uživali u divnom bolonjeze sosu sa testeninom.  Luk, šargarepa, celer i malo slaninice, lovor, mleveno meso, puna čaša robustnog crnog vina, kuvaš dok alkohol ne ispari, dodaš malo paradajza i krčkaš do besvesti, ako imaš dovoljno ljubavi i strpljenja. Pred kraj dodaješ malo po malo jednu šolju mleka, kuvaš još, još, još, dok sos ne postane gust, fin i sladak. Malo bibera na kraju i to je to!

Jelo se krčkalo i dok  su se na TV-u smenjivali Maša, Pepa i Teletabisi, pozabavila sam se vešom i kupatilom, ne tako kreativnim i lepim poslovima za razliku od kuvanja, ali neophodni su i lepi na svoj način.

Nisam vam danas mnogo rečita, ali barem...barem lepo mirišem. Pronađoh među sitnicama koje sam sređivala tokom vikenda mali uzorak "Chloe" parfema. I prijaju mi njegove kremaste ruže, note koje nekako postanu jedno sa kožom, diskretne i prijatne. 

Orhideja, nekim čudom cveta pored mene, nemarljive prema njoj. Prkosi mojoj zaboravnosti. Neverovatno je kako nikada ništa ne zaboravljam, ali kada su u pitanju biljke, tu sam totalno i kompletno beskorisna.

Slasni ručak je prihvaćen uz ovacije, musava lica i umazane ručice. Još da smo imali i malo parmezana! Tiiiiiih!

Dremka, domaći, treninzi, život, slatki život.

Ponekad težak, pomalo magičan, ali uvek stvaran. 

"Minimalistički" pristup planiranju obroka i naš dvonedeljni plan

Već svi znate koliko volim da planiram naše nedelje obroke. Ma, ne samo da volim, nego mi to umnogome olakšava život. Za stvari koje se ne kvare lako (suve mahunarke, testenine, itd.) kupujem uglavnom jednom u dve nedelje, a sveže namirnice jednom nedeljno. Na osnovu onoga što već imam u ostavi, frizu  i frižideru smišljam obroke koje ćemo jesti tokom nedelje. Međutim, što su mi deca starija, maleni zahtevniji, a muž većinu vremena odsutan zbog posla, primećujem da imam sve više obaveza, stresa, i iskreno da kažem, sve manje želje da se bavim banalnostima. Radije bih provela svoje vreme sa decom u šetnji ili igri, radije bih radila nešto lepo i kreativno ili odmarala (neophodni zbog moje anksioznosti i depresije) nego što bih osmišljavala jela, kuvala, prala šerpe, tiganje i tanjire. Obožavam da kuvam, ali život nudi mnogo više divota i zanimljivosti od hrane.
Ono čemu težim je očuvanju moje energije. Šta to znači? To znači da iz života želim eliminisati donošenje nepotrebnih odluka. Samo ću u kratkim crtama objasniti na šta mislim: ako iz života eliminišem brigu o tome kada ću prati veš, kada ću čistiti kupatilo, ići u kupovinu ili šta ću danas kuvati za ručak,šta će deca obući za školu, šta ću ja obući za svaki dan ili neku priliku,umanjiću stres i imaću više vremena za važnije stvari u životu. To ću postići tako što ću se striktno držati rasporeda tj. plana, tako da ne moram brinuti o tome kada ću obaviti određene poslove.O tome bih pisala detaljnije neki drugi put i zaista nije ništa "strogo" i robotski, već čisto korišćenje zdravog razuma i vešto korišćenje vremena i energije.

Istražujući po internetu naiđoh na ideju "minimalističkog planiranja obroka" koji ne samo da oduzima stres iz svakodnevice, već štedi vreme i novac. Naravno, znam da nemamo svi isti budžet niti mogućnost da se hranimo na isti način,takođe, možda se nekome ovaj plan neće činiti kao baš "minimalistički", ali što se tiče mene i moje porodice, ovo je za sada najbolje rešenje. To ne znači da se minimalistički pristup ne može primeniti na svačiji džep, jer fazon nije u tome koliko ćete novca potrošiti, već koliko ćete vremena uložiti u kupovinu, planiranje i samo pripremanje obroka. Ovaj plan je primenljiv ukoliko ste do sada "razbijale" glavu time šta ćete kuvati za ručak, čime ćete nahraniti decu za doručak i večeru, i šta ćete im ponudi kada krenu da traže "nešto slatko".
Kada se zapitam šta za mene znači "minimalističko kuvanje"sledeće stvari mi padaju na pamet:

1. želim da hrana koju pripremam za porodicu bude zdrava i ukusna.

2. želim da koristim sezonsko voće i povrće uz minimalno korišćenje konzervirane, prerađene hrane.

3. želim da jela budu brza i laka, da što manje vremena provedem u pripremi jela.

4. želim jela koja troše minimalnu energiju, kuvati jela iz najviše dva stupnja bez komplikacija.

5. želim da obroke po mogućstvu isplaniram čak i mesec dana unapred zbog lakšeg uvida u to koliko se novca troši na hranu.

 Kako stvoriti minimalistički plan obroka?

• da bi se to ostvarilo opredelite se za jedan obrok dnevno koji će se menjati svakoga dana, dok će ostali obroci biti iz dana u dan isti. Znam da zvuči dosadno, ali ako dobro razmislite, svaka porodica u suštini jedne stalno jedno te isto. Uzmite u obzir vaše obaveze, aktivnosti vaše dece i njihov raspored.Na našim prostorima ručak je glavni obrok, tako da sam odlučila da ručak svakoga dana bude drugačiji, a sve ostalo standardno. 
• uzmite u obzir omiljena jela vaše porodice. 
• uzmite u obzir šta vi volite da kuvate, u čemu ste uvežbani.
• ako postoji jedan dan u nedelji kada vaš raspored nije toliko prebukiran, možete se opredeliti se za neko "komplikovanije" jelo, za nešto novo, interesantno ili možete uraditi sasvim suprotno: ukoliko imate slobodan dan ili manje obaveza, opredelite se za lako rešenje, kao na primer "doručak za ceo dan." (vidi dole)
• svaki dan u nedelji neka ima svoju "temu", ponedeljak je za mleveno meso, utorak za omlet, sreda za čorbasto, četvrtak za piletinu, petak za jelo na bazi povrća, subota za laganicu, nedelja za nešto što se kuva natenane, pečenje, riba, gulaši,supice.
• ukoliko možete i želite, a toplo preporučujem, odredite makar dva dana u nedelji za ručak bez mesa. To ne samo da će vam uštedeti novac, već se odraziti i na zdravlje vaše porodice.
• ostale obroke, kao što su doručak, užina, večera ne menjajte. neka iz dana u dan budu isti, na primer: za večeru sendviči, a za doručak opredelite se za dve opcije koje najviše volite: kod nas je to uglavnom mleko sa žitaricama ili hleb sa namazom + mleko, jer sam shvatila da moja deca pre škole (kod nas se ide samo pre podne u školu) nemaju apetit. Vikendom spremam, jer imam više vremena i deca ustaju kasnije,  američke palačinke ili prženice.Užine za školu su uvek iste: tost, sendviči, voće. Užina kod kuće između ručka i večere su: kokice, voće( sredom i petkom zbog posta ), Nutella na hlebu, grčki jogurt sa žutim šećerom ili medom ostalih dana.

Što se tiče posnih dana, moja deca najviše vole tri stvari: sočivo, spanakorizo, čorbu od leblebije i krompir, tako da ću toku meseca rotirati ove recepte. Što se tiče mesa volimo mleveno meso i piletinu. U toku nedelje jednom nedeljno ide jelo sa mlevenim mesom koji ću uvek kombinovati sa testenimom ili pirinčem i jednom nedeljno ću spremati piletinu u kombinaciji sa pirinčem ili krompirom, a trećeg dana ide omlet. Jednom nedeljno, uglavnom vikendom ide riba. Da bih sebi olakšala kuvaću samo ono što vole i uvek sve pojedu kako se hrana ne bi vukla po frižideru niti bacala. Istina je da se na prvi pogled čini da je minimalistički plan obroka monoton, ali vremenom sam shvatila da moja porodica nema problema sa tim, oni preferiraju da jedu stvari koje vole i na koje su navikli. Takođe, uvek imamo raznovrsnog voća u kući koje deca vole,tako da se ne brinem zbog unosa vitamina. Što se tiče povrća, moji najviše vole zelenu salatu i brokoli na pari, a preko leta paradajz i krastavac. Što se tiče mlečnih proizvoda, grčki jogurt tj. kisela pavlaka i obična bela grčka feta uvek rado jedu i to kupujem u velikim količinama odjednom, dok na primer ne preferiraju kačkavalje niti mekane sireve. To meni umnogome olakšava život i štedi novac. 

Ovo je naš dvonedeljni plan obroka sastavljen na ovom principu:

NEDELJA PRVA

Ponedeljak: 

Doručak: mleko i žitarice\mleko i namaz (puter, med, džem)

Ručak: špageti sa sosom bolonjeze + zelena salata

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom ili voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendvič sa šunkom i sirom  + voće ili mleko

Utorak:

Doručak: mleko i žitarice\mleko i namaz (puter, med, džem).

Ručak: omlet sa slaninom i sirom + zelena salata

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom\voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendviči sa šunkom i sirom + voće ili mleko

Sreda:

Doručak: đevrek sa susamom + topli kakao + kriške pomorandže

Ručak: sočivo + salata

Dezert: voće

Večera: sendviči sa puterom od kikirikija, voće, kokice

Četvrtak: 

Doručak: mleko + žitarice\ mleko + namaz 

Ručak: grčka piletina sa limunom i pirinčem + zelena salata (ili neko povrće na pari)

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom, voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendviči sa šunkom i sirom + voće\mleko

Petak:

Doručak: đevrek sa susamom + topli kakao, kriške pomorandže

Ručak: krompir u rerni na manastirski način + salata

Dezert: voćna salata (sutradan je pijačni dan, pa je voćna salata dobar način da se pojede voće koje je ostalo)

Večera: sendviči sa puterom od kikirikija, voće, kokice

Subota:

Doručak ceo dan. To sam "naučila" od moje ljubljene Najdžele Loson. Subotom mi je jako naporno, jer je to jedini pijačni dan. Uglavnom tada, neminovno, obavljam kupovinu vučeći decu sa sobom. Kada se vratim kući nemam ni snage ni raspoloženja sa kuvanje. Tako da je taj dan posvećen laganici.

Nedelja:

Doručak: američke palačinke, prženice

Ručak: riba u rerni + povrće

Dezert: voće ili neki kolač

Večera: sendviči sa šunkom i sirom, voće ili mleko

NEDELJA DRUGA

Ponedeljak: 

Doručak: mleko i žitarice\mleko i namaz (puter, med, džem)

Ručak: grčke pljeskavice, pirinač + zelena salata

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom ili voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendvič sa šunkom i sirom  + voće ili mleko

Utorak:

Doručak: mleko i žitarice\mleko i namaz (puter, med, džem).

Ručak: omlet sa slaninom i sirom + zelena salata

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom\voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendviči sa šunkom i sirom + voće ili mleko

Sreda:

D: đevrek sa susamom + topli kakao + kriške pomorandže

R: leblebija sa plavim patlidžanom + salata

Dezert: voće

Večera: sendviči sa puterom od kikirikija, voće, kokice

Četvrtak: 

Doručak: mleko + žitarice\ mleko + namaz 

Ručak: šnicle od pilećeih fileta, krompir, zelena salata (ili neko povrće na pari)

Dezert: grčki jogurt sa medom ili žutim šećerom, voće

Užina: nutella namaz na hlebu

Večera: sendviči sa šunkom i sirom + voće\mleko

Petak:

Doručak: đevrek sa susamom + topli kakao, kriške pomorandže

Ručak: spanakorizo

Dezert: voćna salata (sutradan je pijačni dan, pa je voćna salata dobar način da se pojede voće koje je ostalo)

Večera: sendviči sa puterom od kikirikija, voće, kokice

Subota:

Doručak ceo dan. Pogledaj plan obroka "Nedelja prva" gore.

Nedelja:

Doručak: američke palačinke, prženice

Ručak: riba u rerni + povrće

Dezert: voće ili neki kolač

Večera: sendviči sa šunkom i sirom, voće ili mleko

 Fju, al' se raspisah. Eto, to je sve od mene danas sa nadom i željom da će mi se ovo planiranje "isplatiti" tako što ću makar i sat vremena dnevno uštedeti i uložiti u nešto lepše i kreativnije.

Puno vas ljubim i pozdravljam!!!!

Naš omiljeni hleb za sendviče

Otkad sam kupila mini-pekaru pre nekoliko godina, probala sam puno različitih recepata za hleb, ali pre par nedelja sam naišla na jedan koji nam se do sada najviše dopao. Pošto deci za užinu najčešće pakujem razne sendviče, tost, a za doručak se često nađu na stolu prženice, do sada sam za to uglavnom koristila kupovni hleb za tost. Neću da se pretvaram  kako je naša ishrana savršena i da nikada ne koristimo prerađenu ili pakovanu hranu, neću reći da ne volim prečice i sve ono što može da mi olakša svakodnevicu, ali to ne znači da ne osećam grižu savesti s obzirom na to kupovni hleb za tost u sebi ima puno aditiva, šećera i ostalih grozota koje mu pomažu da ostane svež čak i do par nedelja. Razmatram mogućnost da prestajem da ga kupujem, iako me je do sada spašavao život. I tako, pronađoh recept za divni, mekani, domaći hleb. Ono što ga čini idealnim za sendviče, tosteve i prženice je mekana kora i blaga slatkoća. Međutim, postoji jedna caka. Ono što ovaj hleb čini drugačijim od drugih je jedan sastojak koji apsolutno menja sve i čini ga takvim kakav je, a to je biljna mast, ne baš najzdravija namirnica na svetu, naprotiv, ali bez nje hleb nije savršen. Ako znate engleski i ako ponekad kuvate koristeći recepte na engleskom, verovatno ste se susreli sa namirnicom koja se zove "shortening". To je polutvrda mast koja se koristi u pekarstvu, a naročito za prhka testa.  I ne, nije isto što i margarin. Ako malo proučite njegovu nutritivnu vrednost, uočićete da se ne preporučuje korišćenje u ishrani, ali 3 kašike biljne masti u hlebu je cena koju sam spremna da platim.  U Americi se prodaju pod nazivom "Crisco", a u Grčkoj mu je ekvivalent "Nea Fitini" biljna mast. Ne znam da li se takav proizvod može pronaći u Srbiji i na prostorima bivše Jugoslavije, ostaje na vama da se malo raspitate u zavisnosti od toga gde živite. Neki preporučuje puter ili maslac kao zdraviju zamenu, ali verujte mi, to će samo učiniti da hleb bude tvrd i da se mrvi pri sečenju.

Od ovog recepta se dobijaju četiri vekne od po 400 grama. Razlog tome je mogućnost da ih isečem na kriške, zamrznem i vadim po potrebi. Mini pekaru koristim za mešenje i nadolaženje testa. Sama ga oblikujem i pečem u rerni.

Danas sam četvrtu venku "pretvorila" u sladak hleb sa cimetom i žutim šećerom. U originalnom receptu se koristi i suvo grožđe, međutim, mi porodično nismo obožavatelji istog.

Naš omiljeni beli hleb za sendviče

Potrebno:

1 i po supena kašika instant suvog kvasca

tri četvrtine šolje tople vode

2 i 2\3 šolje tople vode

1\4 šolje šećera

1 supena kašika soli

3 supene kašike biljne masti

9 do 10 šolja brašna

 Postupak:

1. U velikoj činiji rastvorite kvasac u 3\4 tople vode (mlaka, ne vruća). Dodajte preostalu vodu,  šećer i so. Dodajte biljnu mast (ja je prvo istopim i malo ohladim) i 4 šolje brašna. Promešajte. Polako dodajte i ostalu količini brašna sve dok ne dobijete mekano i glatko testo. Oprezno, jer možda neće biti potrebno da iskoristite celu količinu brašna, a može se desiti da će vam biti potrebno više brašna.

2. Pobrašnite radnu površinu, izručite testo na nju i mesite oko 10 minuta. Podmažite veliku činiju uljem. Stavite testo u nju i okrenite ga unutar činije tako da nauljana strana bude prema gore. Pokrijte testo čistom krpom i ostavite ga na toplom mestu da nadođe, oko sat vremena.

3. Izvadite testo iz činije na pobrašnjenu površinu, izbacite pesnicama vazduh iz testa i mesita ga još nekih 5 minuta. Podelite testo na 4 jednaka dela. Oklagijom svaku četvrtinu razvucite u pravougaonik, urolajte. Pritisnite mesta na kojima se testo sastavlja, presavijte krajeve ispod vekne i stavite ih na dva pleha koja ste obložili papirom za pečenjem. Pokrijte ih krpom i ostavite da nadođu oko pola sata.

4.Zagrejte rernu na 180 stepeni C.  Pecite hleb oko 45 minuta. Zamrznuti ukoliko želite, tek kada se hleb potpuno ohladi.

5.Za slatki hleb  ponovite postupak sa tom razlikom što ćete razvučene pravougaonike posutim mešavinom šećera, cimeta i grožđica. 

Toliko od mene za danas!!!

Ponedeljak jedne domaćice 16-01-2017

Biti zadovoljna.

Rečenica kojom želim da se vodim ove godine. Hm, zvuči kao rezolucija, ali nije. To je osećanje, trenutno stanje. Ne znam koliko će da traje i hoće li me uhvatiti moje dobro staro nezadovoljstvo i žudnja za nečim što ni sama ne znam šta je, ali za sada...oh, sada, želim da traje ovo slatko, divno osećanje zadovoljstva ovim našim malim, običnim životom. 

Ukoliko ste mama-kod-kuće i domaćica puno radno vreme imate dva izbora:
možete na ovaj zadatak gledati kao na teret, krst koji nosite, na prokletstvo i dosadu ili
možete prigrliti  i zavoleti vaš posao osobe koja gradi, neguje, održava jedan dom toplim, bezbednim i prijatnim. Ah, znam, znam da nije lako i da ume biti "dosadno". Imam i ja slične nedoumice, često me nezadovoljstvo savlada, to su ti neki periodi kada sam sama sebi teška i naporna, a kamoli kuća, deca i poslovi. Radije bih se spakovala, uzela sobu u hotelu i spavala do besvesti. Međutim, ja volim, ja stvarno VOLIM sve što je vezano za domaćinstvo i porodicu.Umem tako da zamišljam da sam jedna od onih glamuroznih, savršenih domaćica iz starih filmova.  Daleko od toga da sam savršena, ma zaboga, ne umem da pletem, da šijem, prilično sam nespretna i nestrpljiva, uvek tražim neke "prečice", načine da sebi olakšam život,  ali umem da naš dom učinim toplim i udobnim, za sebe i moje najbliže. 

Jedno vreme, što od umora, a najviše zbog  postpartum depresije i anksioznosti sa kojom se celog života borim, taj moj "domaćinski šmek" je iščezao. Jednostavno ga više nisam osećala. Nestao je. Pokušala sam da ga vratim, čini mi se da sam to činila na silu. Nekako sam sebe opterećivala, terala. Kao i sve ostalo u životu, raspoloženje, ljubav, želja, inspiracija dolaze sami. Ne možeš ih požurkivati, vući, na silu ih naterati da dođu u tvoj život. Pojave se onda kada su za to spremni. Šta god iščekuješ prepusti se i ono će ti samo doći. 

Danas je bio jedan od onih dana kada jednostavno ne umeh da stanem. Decu sam ispratila u školu dok je napolju padao sneg i bacila se na posao.

Preuređivala sam, praznila, bacala, ređala, prala. Očekivati da će se pored troje dece sve u kući uvek nalaziti na svom mestu je nerealno, ali  ipak to me ne sprečava u tome da se potrudim da postoji neki red u našem domu. Ono što sam tokom godina naučila je da se ne treba vezivati za stvari, da ih ne treba gomilati. Međutim, i pored svih mojih pokušaja, mi i dalje imamo hiljadu češljeva i četki, šnalica i gumica, papira, knjiga, šolja i tanjira. Zato često pravim revizije, biram, ostavljam, poklanjam , bacam, recikliram.

Ono što me spašava je mogućnost da stvari negde "odložim", smestim, sklonim da se ne vide, sve treba da ima svoje mesto.

Ovo je Nikosova kutija\klupica koja je lepa i dekorativna, a praktična, jer u nju mogu stati igračke i raznorazne druge džidža-midže. I tako, danas sam sređivala police u dnevnoj sobi, rasklanjala časopise, naređala slike, sklonila neke nepotrebne stvari koje su samo skupljale prašinu, 

organizovala sam ormariće u kupatilu, smestila češljeve, gumice, šnalice i kozmetiku koju koristimo ja i moja starija kćer u korpice,

sredila sam moju minimalnu šminku, pobacala sve ono što je staro, naređala knjige u spavaćoj sobi (ostaje da se sredi  biblioteka u dnevnoj sobi), brisala prašinu, odnosila stvari u podrum. 

Kakav dan!!!! Previše sam se umorila, ali nekako osećam da se ...lakše diše. Poznat vam je taj osećaj, zar ne?

Sve ono ne bi bilo izvodljivo da nisam sinoć napravila grčki pasticio, jelo koje se dugo pravi, ali koje je jako izdašno. Pretpostavljam da ćemo ga jesto jedno dva puta za ručak, ono što ostane staviću u zamrzivač. Ovoga puta mi je bešamel ispao malo tečniji nego inače,pa se onako ulio u sos i makarone, mmmm, divno je ispalo!

Iako postoji puno recepata na internetu, ja se uglavnom uzdam u onaj iz kuvara poznate grčke TV kuvarice Vefe Aleksijadu koji sam malo izmenila:

Pasticio

(za 8 osoba)

pola šolje maslinovog ulja

1 crni luk

2 čena belog luka

1 kilogram junećeg mlevenog mesa

pola čaše crnog vina

2 šolje gustog sosa od paradajza tipa Tomatino (tetrapak ili konzerva)

pola kašičice šećera

3 kašike seckanog svežeg peršuna

so, biber, malo cimeta, 2 lista lovora (po želji)

1 jaje

 2 i po šolje rendanog tvrđeg kačkavalja (tipa grčke gravijere\ kefalotiri ili italijanskog parmezana)

pola kilograma testenine za pasticio

 četvrtina šolje putera

bešamel sos (recept dole)

4 jaja

malo rendanog muškatnog oraščića

2 kašike prezli

Propržite luk na vrelom ulju, dodajte beli luk, meso i mešajte. Pržite dok meso ne dobije braonkastu boju. Dodajte vino i pustite da  tečnost ispari. Sipajte sav sos od paradajza, dodajte so, biber, peršun, šećer, list lovora i cimet ukoliko želite. Kuvajte na srednjoj vatri dok se sos ne zgusne i višak vode ne ispari. Sklonite sa vatre i ostavite da se meso malo ohladi. Izvadite listove lovora. Dodajte jaje koje ste prethodno malo umutili viljuškom i pola šolje od 2 i po šolje kačkavalja (pogledajte gore sastojke).

Skuvajte makarone u slanog vodi. Ocedite ih. Vratite ih u šerpu zajedno sa puterom i ostatkom kačkavalja. Promešajte.

Bešamel sos:

4 šolja mleka

8 kašika brašna

8 kašika putera
 so, biber, muškatni oraščić


Mleko mora biti toplo. U šerpi rastopite puter, dodajte brašno i mešajte žicom dok brašno ne dobije smeđu boju. Dodajte toplo mleko i mešajte brzo žicom da se ne bi stvorile grudvice. Mešajte na tihoj vatri dok se smesa ne zgusne. Dodaje malo soli, bibera i muškatni oraščić. Ostavite da se malo prohladi. Dodajte u bešamel 4 jaja koja ste prethodno malo umutili.

 Zagrejte rernu na 180 stepeni.

Pasticio se ređa na sledeći način:

Dno dubljeg pleha (dimenzije 30x40cm) koji ste prvo podmazali puterom ili uljem pospite prezlama, naređajte pola makarona, preko njih rasporedite sav sos od mesa, onda ide druga polovina makarona i na kraju bešamel sos. Peći oko sat vremena dok ne dobije finu, smeđu boju.


Uživajte!!!!

Ponedeljak jedne domaćice 9\1\2017

I eto nas, ponovo se čitamo u novoj 2017. godini. Iskreno, obećala sam sebi da od nove godine neću praviti "big deal". Nisam donela nikakve odluke niti rezolucije, jednostavno sam se prepustila, utišala se, povukla i odmarala. Naravno, to ne bi bilo baš moguće da nismo proveli 10 dana kod mojih roditelja u Srbiji gde sam, čini mi se, prošla kroz pravu hibernaciju: odmaranje, hrana, kafa, odmaranje, hrana i kafa, na "repeat".  Priznaću da sam se vratila u Grčku sa nekih par kilograma viška i par izmena u mom životu. Zaista, ništa posebno, drastično niti spektakularno. Fejbuk sam ograničila na nekoliko prijatelja i najbližu familiju koja mi je daleko, Instagram profil sam deaktivirala i počela sam da vodim dnevnik kao nekada.U njemu zapisujem sve, počev od mojih osećanja, filmova koje gledam, pa do recepata. Do svega toga nije došlo nakon puno razmišljanja, naprotiv, jednostavno tako  mi je došlo, osetila sam da je to trenutno nešto što mi je potrebno. Što se tiče dnevnika, otkad znam za sebe uvek sam nešto piskarala, vodila beleške, pravila liste, planove, zapisivala citate, imena filmova i pesama, čak i recepte na koje bih naletela na TV-u. Poslednja dva moja dnevnika su pisana u kožom ukoričenim agendama koje su potpuno iste. Često se desi da ih listam onako sa nekim osećajem nostalgije i sreće.

Počinjala bih da ponovo vodim dnevnik, a onda bih jednostavno na njega zaboravila. I tako, istog dana kada smo se pakovala za povratak kući, pronađoh na polici u jednoj od soba istu takvu svesku,sa istim kožnim koricama i  sa potpuno praznim listovima. Što se mene tiče, to je bio znak. Prve reči koje sam zapisala su "grlim moju nadrndanost". Nažalost, ova nova 2017. godina je tako počela: ljutnjom, razočarenjem, nadrndanošću. Umesto da se borim protiv tih osećanja, jednostavno sam ih prigrlila, zapisala, sačuvala od zaborava. A, zatim sam pisanjem izanalizirala ta osećanja, pokušala da shvatim njihovo poreklo, polako se sa delom tih emocija oprostila i pustila ih da odu. Neke emocije su još uvek tu, ali se ne borim protiv njih izveštačenom dobrotom, usiljenom veselošću i lažnom radošću. Plačem kada mi se plače, smejem se kada mi se smeje, ljuta sam kada sam ljuta, kažem šta ima da kažem. Ne silim sebe na to da nekoga volim, niti želim više da drugima udovoljavam.

Naša ledom okovana svakodnevica i dalje liči na raspust: škole su zatvorene, izlazak na -10 stepeni je sveden na minimum i ja sam eto jedna od onih "srećnih" koji ne moraju ujutru na posao po ovakvom (ne)vremenu. Od Božića, pa sve do danas jedemo samo sarme. Slistili smo celu jednu šerpu sarmi koje sam ja napravila, a juče i danas smo prešli na svekrvine. Sarme su "moranje" u vreme praznika u ovom delu Grčke i bukvalno ih jedemo dok nam se ne smuče...do sledećeg Božića. Danas  sam skuvala i lepu pileću supicu. Dok se testo za palačinke "odmara", pravim plan obroka za ovu nedelju:


Ponedeljak: sarme + pileća supa na malo drugačiji način od onoga na koji je obično spremam. Priznajem da mi se ovaj novi recept mnogo više dopao. Živeo internet i mogućnost da pronalaziš nešto lepše i bolje!

Pileća supa

8 šolji pilećeg bujona (ja stavljam vodu)

4 većih pilećih grudi (ja sam stavila pola pileta + karabatak)

1 šolja seckanog crnog luka

4 osrednje šargarepe seckane na kolutove

2 čena sitno seckanog belog luka

2 lista lovora

1 kašičica timijana

1\4 šolje seckanog svežeg peršuna

biber po želji

malo maslinovog ulja

4 kašičice soli ukoliko umesto bujona koristite vodu, ako koriste bujon koji u sebi ima soli, podesite ukus po želji

2 šolje sitne testenine po želji

Sve strpajte u šerpu ili crockpot i kuvajte (na "high" oko 7 sati) sem testenine i peršuna. Ja sam kuvala u express loncu nekih 45 minuta, međutim, voda je isparila, pa sam morala dodati još. Meso sam odvojila od kostiju, dodala testeninu i pred kraj kuvanja testenine dodala sam peršun i još malo bibera. Zaista je ispalo divno.

Utorak: sutra ću biti sprečena da provedem vreme u kuhinji, pa ćemo naručiti picu. Deca će se radovati pici, a ja mom slobodnom danu izvan kuhinje. Planiram da umutim neki kolač, jer ćemo imati gosta koji se takođe raduje pici. Takvi gosti su najbolji, zar ne?

Sreda:  

Dok smo bili u Nišu našli smo se načim najdražim prijateljima sa kojima najviše volimo da se družimo. Rezervisali smo 8 mesta u kineskom restoranu, spakovali decu u auto, naručili onako balkanski zilion stvari sa menija i isprobavali razna jela. U suštini, kada si u pravom društvu, nije bitno gde si ni šta jedeš. Sa njima nam je uvek lepo i opušteno, bez pretvaranja, formalnosti i izveštačenosti. Takvi prijatelji su najveće blago. 'Elem mi porodično volimo te ukuse, mislim na soja sos, đumbir, susamovo ulje i složili smo se da bi bilo lepo kada bih ih bilo češće na našem nedeljnom meniju. Ovo jelo se sprema u crock potu i pretpostavljam da se može spremiti i na drugi način.

Kineska govedina sa brokolijem

700 grama govedine

1 šolja supe od govedine (goveđa kockica plus voda, drugim rečima)

1\2 šolje sosa od soje

1\3 šolje žutog šećera

1 kašika susamovog ulja (ukoliko ga nemate, koristite ono koje imate pri ruci)
3 sitno seckana čena belog luka

2 kašike gustina

sveži brokoli (koliko god želite)

kuvani pirinač

Staviti u crock pot meso, pomešati supu, soja sos, šećer, ulje i beli luk, preliti preko mesa, promešati. Kuvati na "low", 6-8 sati. Posle isteka vremena, odvojiti dve kašike tečnosti i ostaviti da se potpuno ohladi. Pomešati sa gustinom, sipati u jelo, promešati. Dodati brokoli, promešati i sve kuvati nekih 30 minuta na "high". Služiti preko kuvanog pirinča.

Četvrtak: Moj muž je izrazio želju za klasičnim nemačkim schnitzel. Natürlich, baby, ali ti ćeš u mesaru po meso!

Petak: U petak uveče dočekujemo tzv.pravoslavnu novu godinu. Naša porodica, kao i porodica moga muža ne slavi Božić 25. decembra po novom kalendaru koji zvanično poštuje grčka pravoslavna crkva, već po starom kalendaru, tačnije Božić slavimo 7.januara.  Starokalendarci su manjina u Grčkoj kojoj eto i mi pripadamo. Uoči Vasiljevdana, po tradiciji se u Grčkoj mesi vasilopita, mirisni kolač od jaja i putera u koji se stavlja novčić.  U ponoć sečemo kolač i sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo kome će "pasti" novčić. Neretko domaćice naprave pitu sa mesom (pored vasilopite) od domaćih kora gde se takođe ubacuje novčić. Tako radost bude dupla!

Toliko za danas od mene. Želim vam lepu i kreativnu radnu nedelju. Idem sada da pržim palačinke i sanjam o toplijim danima.