Monday, 16 January 2017

Ponedeljak jedne domaćice 16-01-2017

Biti zadovoljna.

Rečenica kojom želim da se vodim ove godine. Hm, zvuči kao rezolucija, ali nije. To je osećanje, trenutno stanje. Ne znam koliko će da traje i hoće li me uhvatiti moje dobro staro nezadovoljstvo i žudnja za nečim što ni sama ne znam šta je, ali za sada...oh, sada, želim da traje ovo slatko, divno osećanje zadovoljstva ovim našim malim, običnim životom. 



Ukoliko ste mama-kod-kuće i domaćica puno radno vreme imate dva izbora:
možete na ovaj zadatak gledati kao na teret, krst koji nosite, na prokletstvo i dosadu ili
možete prigrliti  i zavoleti vaš posao osobe koja gradi, neguje, održava jedan dom toplim, bezbednim i prijatnim. Ah, znam, znam da nije lako i da ume biti "dosadno". Imam i ja slične nedoumice, često me nezadovoljstvo savlada, to su ti neki periodi kada sam sama sebi teška i naporna, a kamoli kuća, deca i poslovi. Radije bih se spakovala, uzela sobu u hotelu i spavala do besvesti. Međutim, ja volim, ja stvarno VOLIM sve što je vezano za domaćinstvo i porodicu.Umem tako da zamišljam da sam jedna od onih glamuroznih, savršenih domaćica iz starih filmova.  Daleko od toga da sam savršena, ma zaboga, ne umem da pletem, da šijem, prilično sam nespretna i nestrpljiva, uvek tražim neke "prečice", načine da sebi olakšam život,  ali umem da naš dom učinim toplim i udobnim, za sebe i moje najbliže. 


Jedno vreme, što od umora, a najviše zbog  postpartum depresije i anksioznosti sa kojom se celog života borim, taj moj "domaćinski šmek" je iščezao. Jednostavno ga više nisam osećala. Nestao je. Pokušala sam da ga vratim, čini mi se da sam to činila na silu. Nekako sam sebe opterećivala, terala. Kao i sve ostalo u životu, raspoloženje, ljubav, želja, inspiracija dolaze sami. Ne možeš ih požurkivati, vući, na silu ih naterati da dođu u tvoj život. Pojave se onda kada su za to spremni. Šta god iščekuješ prepusti se i ono će ti samo doći. 

Danas je bio jedan od onih dana kada jednostavno ne umeh da stanem. Decu sam ispratila u školu dok je napolju padao sneg i bacila se na posao.



Preuređivala sam, praznila, bacala, ređala, prala. Očekivati da će se pored troje dece sve u kući uvek nalaziti na svom mestu je nerealno, ali  ipak to me ne sprečava u tome da se potrudim da postoji neki red u našem domu. Ono što sam tokom godina naučila je da se ne treba vezivati za stvari, da ih ne treba gomilati. Međutim, i pored svih mojih pokušaja, mi i dalje imamo hiljadu češljeva i četki, šnalica i gumica, papira, knjiga, šolja i tanjira. Zato često pravim revizije, biram, ostavljam, poklanjam , bacam, recikliram.



Ono što me spašava je mogućnost da stvari negde "odložim", smestim, sklonim da se ne vide, sve treba da ima svoje mesto.




Ovo je Nikosova kutija\klupica koja je lepa i dekorativna, a praktična, jer u nju mogu stati igračke i raznorazne druge džidža-midže. I tako, danas sam sređivala police u dnevnoj sobi, rasklanjala časopise, naređala slike, sklonila neke nepotrebne stvari koje su samo skupljale prašinu, 



organizovala sam ormariće u kupatilu, smestila češljeve, gumice, šnalice i kozmetiku koju koristimo ja i moja starija kćer u korpice,

sredila sam moju minimalnu šminku, pobacala sve ono što je staro, naređala knjige u spavaćoj sobi (ostaje da se sredi  biblioteka u dnevnoj sobi), brisala prašinu, odnosila stvari u podrum. 


Kakav dan!!!! Previše sam se umorila, ali nekako osećam da se ...lakše diše. Poznat vam je taj osećaj, zar ne?

Sve ono ne bi bilo izvodljivo da nisam sinoć napravila grčki pasticio, jelo koje se dugo pravi, ali koje je jako izdašno. Pretpostavljam da ćemo ga jesto jedno dva puta za ručak, ono što ostane staviću u zamrzivač. Ovoga puta mi je bešamel ispao malo tečniji nego inače,pa se onako ulio u sos i makarone, mmmm, divno je ispalo!





Iako postoji puno recepata na internetu, ja se uglavnom uzdam u onaj iz kuvara poznate grčke TV kuvarice Vefe Aleksijadu koji sam malo izmenila:



Pasticio
(za 8 osoba)

pola šolje maslinovog ulja
1 crni luk
2 čena belog luka
1 kilogram junećeg mlevenog mesa
pola čaše crnog vina
2 šolje gustog sosa od paradajza tipa Tomatino (tetrapak ili konzerva)
pola kašičice šećera
3 kašike seckanog svežeg peršuna
so, biber, malo cimeta, 2 lista lovora (po želji)
1 jaje
 2 i po šolje rendanog tvrđeg kačkavalja (tipa grčke gravijere\ kefalotiri ili italijanskog parmezana)

pola kilograma testenine za pasticio
 četvrtina šolje putera
bešamel sos (recept dole)
4 jaja
malo rendanog muškatnog oraščića
2 kašike prezli

Propržite luk na vrelom ulju, dodajte beli luk, meso i mešajte. Pržite dok meso ne dobije braonkastu boju. Dodajte vino i pustite da  tečnost ispari. Sipajte sav sos od paradajza, dodajte so, biber, peršun, šećer, list lovora i cimet ukoliko želite. Kuvajte na srednjoj vatri dok se sos ne zgusne i višak vode ne ispari. Sklonite sa vatre i ostavite da se meso malo ohladi. Izvadite listove lovora. Dodajte jaje koje ste prethodno malo umutili viljuškom i pola šolje od 2 i po šolje kačkavalja (pogledajte gore sastojke).

Skuvajte makarone u slanog vodi. Ocedite ih. Vratite ih u šerpu zajedno sa puterom i ostatkom kačkavalja. Promešajte.


Bešamel sos:

4 šolja mleka

8 kašika brašna

8 kašika putera
 so, biber, muškatni oraščić


Mleko mora biti toplo. U šerpi rastopite puter, dodajte brašno i mešajte žicom dok brašno ne dobije smeđu boju. Dodajte toplo mleko i mešajte brzo žicom da se ne bi stvorile grudvice. Mešajte na tihoj vatri dok se smesa ne zgusne. Dodaje malo soli, bibera i muškatni oraščić. Ostavite da se malo prohladi. Dodajte u bešamel 4 jaja koja ste prethodno malo umutili.

 Zagrejte rernu na 180 stepeni.

Pasticio se ređa na sledeći način:

Dno dubljeg pleha (dimenzije 30x40cm) koji ste prvo podmazali puterom ili uljem pospite prezlama, naređajte pola makarona, preko njih rasporedite sav sos od mesa, onda ide druga polovina makarona i na kraju bešamel sos. Peći oko sat vremena dok ne dobije finu, smeđu boju.


Uživajte!!!!

No comments:

Post a comment

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails