Ponedeljak jedne domaćice 23-01-2017

Posle ušukanog vikenda, uz maženje, uživanje i druženje, stiže nam ponedeljak. Volim ponedeljke, volim početke, a najviše volim malo tišine preko dana. Jutra su mi omiljena, tada najviše težim da se "ubacim" u ono hygge raspoloženje: napolju je polumrak i hladno, a unutra fino i toplo, moja vrela  kafa, zagrejani hleb sa puterom i medom, sveće i divna, meni tako draga tišina. Ovaj hygge momenat, verujte mi, traje jako kratko, ali meni je dragocen, neophodan, ma spasonosan.

Nakon što sam ispratila devojke u školu, polako smo se budili, mazili i pili čokoladno mleko. Čokoladni prah za mleko pravim sama, jeftinije je i pretpostavljam koliko-toliko zdravije. Moja deca piju hladno mleko pa stoga u moj čokoladni prah ne stavljam čokoladu niti gustin. Međutim, ukoliko želite da pravite toplu čokoladu nemojte izostaviti ova dva sastojka.

Čokoladni prah 

1 šolja kakao praha

1 šolja šećera u prahu

prstohvat soli

po želji možete ubaciti u mešavinu:

1 šolju čokoladnih dugmića (mlečna čokolada) koje ćete iseckati jako sitno ili usitniti u blenderu

2 kašike gustina ili skrobnog brašna

(ukoliko ćete dodati ove sastojke, umesto prstohvata soli dodajte četvrtinu kašičice soli)

Za jednu šolju tople čokolade: pomešajte 2 do 3 kašike čokoladnog praha sa vrlo malo ključale vode koliko da se prah rastvori, dodajte šolju mleka i zagrejte stalno mešajući.  Njami!

Obišao nas je, kao i obično, naš stari posetilac kome redovno ostavljamo hranu na prozoru. Mi nismo sigurni da li nam stalno dolazi jedan te isti, ali želimo da verujemo da nas je upoznao, naučio, zavoleo.

Pokušaću ove nedelje da primenim moj novi "minimalistički" plan obroka. Danas smo uživali u divnom bolonjeze sosu sa testeninom.  Luk, šargarepa, celer i malo slaninice, lovor, mleveno meso, puna čaša robustnog crnog vina, kuvaš dok alkohol ne ispari, dodaš malo paradajza i krčkaš do besvesti, ako imaš dovoljno ljubavi i strpljenja. Pred kraj dodaješ malo po malo jednu šolju mleka, kuvaš još, još, još, dok sos ne postane gust, fin i sladak. Malo bibera na kraju i to je to!

Jelo se krčkalo i dok  su se na TV-u smenjivali Maša, Pepa i Teletabisi, pozabavila sam se vešom i kupatilom, ne tako kreativnim i lepim poslovima za razliku od kuvanja, ali neophodni su i lepi na svoj način.

Nisam vam danas mnogo rečita, ali barem...barem lepo mirišem. Pronađoh među sitnicama koje sam sređivala tokom vikenda mali uzorak "Chloe" parfema. I prijaju mi njegove kremaste ruže, note koje nekako postanu jedno sa kožom, diskretne i prijatne. 

Orhideja, nekim čudom cveta pored mene, nemarljive prema njoj. Prkosi mojoj zaboravnosti. Neverovatno je kako nikada ništa ne zaboravljam, ali kada su u pitanju biljke, tu sam totalno i kompletno beskorisna.

Slasni ručak je prihvaćen uz ovacije, musava lica i umazane ručice. Još da smo imali i malo parmezana! Tiiiiiih!

Dremka, domaći, treninzi, život, slatki život.

Ponekad težak, pomalo magičan, ali uvek stvaran.