Danas...

Kakav čudan, vreli dan. Trenutno pišem na računaru u dnevnoj sobi koji smo povezali sa TV-om i zvučnicima (zbog muzike i filmova), strašno je naporno, jer pokušavam da sedeći na fotelji i zureći  u ogromni ekran pogodim makar jednu reč bez brisanja i vraćanja unazad. Ne ide mi baš nešto. Moj kompjuter je odapeo. Od sinoć pokušavamo da ga reanimiramo i danas posle ručka je pokazao vitalne znakove života. Ne smem ni da pomislim na sve podatke, bookmarks, slike i ostale stvari koje sam možda izgubila. Nije ni bitno. Neću sada o tome da razmišljam.

Jutro je počelo slatko sa mafinsima punjenim džemom od jagode i kaficom. Volim moja jutra...Savršeni dan je za mene onaj koji od svog početka do kraja zadržava jutarnju milinu i tišinu.

Sinoć sam ispekla mafinse po receptu Najdžele Loson iz knjige "How to be a domestic goddess" za

ćerkinu užinu i jutarnje zaslađivanje. Recept ću dodati čim mi se osposobi računar. Obećavam. Počela sam ponovo da jedem slatke stvari nakon skoro 2 meseca apstinencije od šećera. Ta zadovoljstva su sada retka, uglavnom se častim vikendom nekom poslasticom ili umesim neki malo "zdraviji" kolač (bez mnogo šećera) preko nedelje. Sinoć sam "umirala" za nečim mekim, toplim i džemastim. Dok su se pekli ovi mekani, divotni jastučići, miris jagode i vanile je plovio po kući i ispunio svaku sobu. Ako bi  me neko pitao šta je sreća odgovorila bih: sreća je kada se nešto lepo peče u rerni.

Iskoristiću ovaj veliki ekran i upaljeni računar (od kucanja i velikog kursora mi se vrti u glavi), skuvaću sebi čaj i odgledaću prvu epizodu serije "Pride &Prejudice" (Ponos i predrasude). Još samo kada bi pala kiša...
Kako sam počela stvarno ću na kraju morati da naučim da štrikam...

Prijatno popodne!