Petak je. Meni to apsolutno ništa ne znači. Sve ono što radim preko nedelje, radiću i za vikend. Nije da idem na posao, pa je eto vikend prilika da odmorim kod kuće, da provedem više vremena sa decom, da se opustim se, uradim nešto po kući. Vikend-šmikend. Jaka stvar. Osećate moju negativnost u ovim redovima, čujete moj umor, zar ne? Baš je očigledno. Znam i izvinjavam se zbog toga. Neću se pretvarati da živim nekim magičnim životom i da me ništa ne dotiče. Stvar je u tome što svim silama pokušavam da ulepšam stvarnost i da uživam u onome što imam, ali ponekad, majku mu, hoćeš nešto više. Ponekad ti stvarno treba odmor.
Moje želje za ovaj (i bilo koji drugi vikend) su drugačije od realnosti. Znate šta bih baš volela? Volela bih da spakujem dve-tri stvarčice, sednemo sa decom u auto i priuštimo sebi sobu u nekom lepom hotelčiću pored mora.
Volela bih da mi neko drugi ( za promenu) skuva dobru, crnu kafu i servira doručak sa sve svežim novinama koje još uvek mirišu na štampariju.
Volela bih da makar jedan, jedini dan ne mrdam, samo da blejim u ništa sedeći pored bazena, da pustim mozak na otavu, meditiram, pijem čaj i nešto grickam. Svi obliću oko mene, pitaju me šta mi treba: "Gospođo, da li biste hteli još sendviča uz vaš čaj?". Odavno me neko nije pitao da li nešto želim...
Volela bih da šetam, šetam, šetam, satima plažom i udišem slani vazduh, da osećam morske kapljice po licu i slušam penušanje talasa...
Umesto svega toga:
~ Danas ću isplanirati obroke za celu sledeću nedelju i time uštedeti novac (kada znaš šta ti tačno treba ne trošiš bespotrebno).
~ Otići ću do supermarketa i obaviti kupovinu.
~ Sutra ću ustati rano, napraviću američke palačinke sa komadićima čokolade za doručak.
~ Svi će ustati, jesti, a ja ću uzeti moja kolica-torbu i otići na pijac.
~ Spremiću neki dobar ručkić i raditi po kući.
~ Ako budem imala dovoljno sreće ("imati sreće" = "imati vremena"), možda ću moći da prelistam moj omiljeni "Easy Living" časopis ili ćemo se videti sa prijateljima.
Iako znam da se prava sreća krije u malim stvarima svakodnevnice, ideja o besramnom uživanju u nekom hotelu mi je naročito ovih dana strašno privlačna. A, kome nije? Ne bi mi ni malo smetalo da neki zgodni, mladi kelner obliće oko mene i ljubazno mi se klanja. Ustvari, ni kelnerica mi ne bi smetala. Nećemo da zepidlačimo.
Moje želje za ovaj (i bilo koji drugi vikend) su drugačije od realnosti. Znate šta bih baš volela? Volela bih da spakujem dve-tri stvarčice, sednemo sa decom u auto i priuštimo sebi sobu u nekom lepom hotelčiću pored mora.
Volela bih da mi neko drugi ( za promenu) skuva dobru, crnu kafu i servira doručak sa sve svežim novinama koje još uvek mirišu na štampariju.
Volela bih da makar jedan, jedini dan ne mrdam, samo da blejim u ništa sedeći pored bazena, da pustim mozak na otavu, meditiram, pijem čaj i nešto grickam. Svi obliću oko mene, pitaju me šta mi treba: "Gospođo, da li biste hteli još sendviča uz vaš čaj?". Odavno me neko nije pitao da li nešto želim...
Umesto svega toga:
~ Danas ću isplanirati obroke za celu sledeću nedelju i time uštedeti novac (kada znaš šta ti tačno treba ne trošiš bespotrebno).
~ Otići ću do supermarketa i obaviti kupovinu.
~ Sutra ću ustati rano, napraviću američke palačinke sa komadićima čokolade za doručak.
~ Svi će ustati, jesti, a ja ću uzeti moja kolica-torbu i otići na pijac.
~ Spremiću neki dobar ručkić i raditi po kući.
~ Ako budem imala dovoljno sreće ("imati sreće" = "imati vremena"), možda ću moći da prelistam moj omiljeni "Easy Living" časopis ili ćemo se videti sa prijateljima.
Iako znam da se prava sreća krije u malim stvarima svakodnevnice, ideja o besramnom uživanju u nekom hotelu mi je naročito ovih dana strašno privlačna. A, kome nije? Ne bi mi ni malo smetalo da neki zgodni, mladi kelner obliće oko mene i ljubazno mi se klanja. Ustvari, ni kelnerica mi ne bi smetala. Nećemo da zepidlačimo.
(photos from pinterest)
Moram priznati da ono pod "umesto svega toga" mi se vise svidja... :)))
ReplyDeleteJa bih voljela da sad sjedim sa muzem negde na jednoj od pariskih terasa (uvijek kad me netko pita gdi mi se ide, ja kazem - u Pariz, totalno sam zaljubljena u taj grad :))), ali opet kad nam ne moze biti onako kako sanjamo otvorenih ociju, nadjemo uvijek kako kazes one "sitnice" koje nas raduju u svakom trenutku... Meni je to trenutno pomisao na sutrasnji slobodni dan, i to sta cu si u ove kasne ure skuvati jednu slatku kavicu... a kasnije... tko zna... imamo tako puno mogucnosti, jel da? :)
Draga Dora,
ReplyDeletepotpuno te razumem, svaka od nas preko vikenda funkcionise po principu "umesto onoga sto bih stvarno zelela za vikend...".
Evo, ja od jutros, umesto onoga sto bih stvarno zelela, razvrstavam nakupljeni ves za pranje, pravim spisak za nedeljnu kupovinu, posle cu ici u kupovinu, pa redom niz obaveza koje obavljam vikendom, umesto onoga sto bih stvarno zelela. Cesto razmisljam o tome koliki deo zivota svima nama prolazi radeci ono sto radimo umesto onoga sto bismo stvarno zeleli. Ja preko nedelje idem na posao, putujem jezivim gradskim prevozom, vracam se kasno popodne kuci i skupljam kao pticica mrvice retkih trenutaka sa mojim detetom i muzem.I tako preko cele nedelje moj muz i ja, dok ujutru pijemo s nogu jutarnju kafu pred polazak na posao, mastamo kako cemo za vikend odspavati duze, na miru pijuckati nasu jutarnju nes kafu i sok od pomorandze, doruckovati vruce kroasane iz obliznje pekare, ici na neki izlet, igrati se sa nasim predivnim detetom, pogledati film koji vec nedeljama ceka da dodje na red, otici u restoran na rucak, uvece otici u pozoriste... Umesto toga, na repertoaru danasnjeg i sutrasnjeg vikend dana je nesto potpuno drugo... I onda dodje ponedeljak i novi krug obaveza, i nada da cemo sledeceg vikenda mozda ipak bar odspavati duze i popiti jutarnji nes na miru.
Topli pozdravi i poljupci,
Lara