Ponedeljak jedne domaćice #3

Kada se preko vikenda lepo provedem volim da ponedeljak jutro provedem razmišljajući o svemu što se dešavalo, da planiram nova druženja, da se opušteno prepustim odsjaju svega onoga u čemu sam uživala protekla 2-3 dana. Vikend je bio fenomenalan. Za mene je počeo već u petak kada sam već unapred rešila da taj dan posvetim sebi. Celoga dana sam se udešavala i sebi udovoljavala: kupila sam cipele koje već danima merkam, obuzdala sam svoje lokne i ispravila kosu, mirisala se mojim Agent Provocateur parfemom, lepo obukla, kupila fino rοsé vino i otišla sa porodicom na večeru kod prijatelja. Moja prijateljica Olga je sjajna kuvarica, poslužila nas je toliko ukusnim jelima da sam zaista počela da sumnjam u svoje kulinarske sposobnosti! 
Pijaca, kafa na suncu sa prijateljima, večernja okupljanja uz flašu vina, dugi razgovori, smeh, muzika. Život bez prijatelja bi bio tako dosadan...zahvalna sam na ljudima sa kojima mogu da se smejem i da uživam u lepoj hrani. 
Vraćam se ponedeljku, novoj radnoj nedelji, obavezama. Ne smeta mi. Dovoljno sam napunila baterije za deset ponedeljaka!

Vreme: 

Sunčano je i svežuckavo. Ima negde oko 13°C. Vlaga je velika, pa je zato mnogo hladnije. Jutro obećava mnogo sunca, mada opažam na nebu neke oblačke, tako da je sve moguće. Mom trenutnom raspoloženju kiša nikako ne bi odgovarala. Srećna sam što je lepo vreme, makar za sada.

Trenutno:
Pijem moju crnu filter-kafu bez šećera (ova je moja omiljena), mlađa kćer se probudila i pije svoje mleko. Nosim moj debeli vuneni džemper i umirem od gladi (idem da nešto čalabrcnem i vraćam se blogu).

Razmišljam:
O tome kako imam puno posla, kako moram da kupim donji deo trenerice, jer danas krećem sa kick-boxing časovima za žene, pa sam malo nervozna. Moj muž me već godinama nagovara da se oprobam, jer po njemu ja imam "talenat" za borilačke veštine. Svaki put kada gleda film "Kill Bill" kaže mi da ga podsećam na Umu Thurman sa kojom fizički nemam ama baš nikakve sličnosti. Ponekad, tu i tamo, mi pokazuje karate pokrete i tvrdi da ih vrlo lako savladavam, dok je meni, ruku na srcu, užasno dosadno i stvarno mi nije jasno o čemu taj čovek priča. Kako možeš imati talenat ili smisao za nešto što te apsolutno ne zanima? On meni neprestano govori kako sam rođena da "kick-ujem some ass", mada ne bukvalno, naravno. Naime, probala sam raznorazne vrste gimnastike i do sada nisam našla nešto što je dovoljno dinamično ili meni interesantno. Pre par godina sam išla na orijentalni ples, što je bilo baš divno, ženstveno i senzualno, zatim sam probala jogu, koja je takođe sjajna, aerobik mi je dosadan, tako da sam došla do zaključka da je možda moj muž u pravu kada mi kaže da sam dovoljno "živac" za nešto dinamičnije. Iskreno, mene je pomalo sramota, ali probaću. Pored nervoze osećam i neko čudno uzbuđenje. Ništa ne gubim.

Čitam:
Kao prava, pravcata lenjiciva ovih dana sam iščitavala novi  decembarski broj "Easy Living" časopisa.

Šta je na TV-u?:

Crtaći. Šta drugo?

Na jelovniku ove nedelje:

Ponedeljak: Makarone sa raznim sirevima
Utorak: Pica
Sreda: Kuvana leblebija (posno)
Četvrtak: Piletina a la King sa pirinčem
Petak: Grašak sa krompirom (posno)

Kućni poslovi:
Prašina, usisavanje, kupovina, kuvanje, čas engleskog kod kuće sa ćerkom, peglanje.

Današnji savet:
Blanko stranica. Nemam savet. Ustvari imam- probajte nešto novo, probajte nešto što uopšte ne liči na vas. Možda se iznenadite. Ja tako danas savetujem samu sebe...i vas. 

Šta vidim kada pogledam oko sebe:
Pored mene je moj sedefasto beli lak za nokte, gledam na dvorište škole i veselo dečije trčakaranje, na podu su neke knjige koje moja mlađa kćer uporno trpa u staru školsku torbu njene sestre, vidim prašinu na tamnom nameštaju, pleh u kuhinji koji mora da se opere, peškir na podu kupatila što me posebno iritira i mobilni telefon moga muža koji je on (opet) zaboravio.

Fotka dana:
U petak čekajući moje ćerke da završe sa časom slikanja prišla mi je mala devojčica po imeni Venetia. "Zovu me Venja. Moje ime je jako retko, znate". Nije imala više od sedam godina. Sela je pored mene, uzela boje i počela da crta srca u raznim bojama: "Ja obožavam srca. I leptire!", rekla mi je ona. Ispričale smo se slatko, kao odrasle, a ja nisam mogla da prestanem da oduševljeno zurim u tu malu priliku, da gledam u njene zelene okice uokvirene tamnom podočnjacima i  da slušam sve ono što je izlazilo iz tih malenih usta u kojima su simpatično falila dva prednja zubića. Očarala me je.  "Ovo je za vas. Izvolite!", pružila mi je svoj crtež. To je bilo to. Osvojila me je potpuno. Kada je došao njen tata da bi je odveo kući, nastavnik crtanja je iz fijoke izvadio kesu sa žele-bombonama kojima uvek časti decu:
"Čekao sam da ode Venja. Ne sme da jede slatko. Ima dijabetes".

Šta slušam:
Kickradio! Muzika iz 80-ih i 90-ih. Muzika mog detinjstva i mladosti. Klikni na "listen live" i uživaj.

Citat dana:
"Ako je tako mnogo ljudi, toliko umova, sigurno je toliko srca i toliko vrsta ljubavi."  Lav Tolstoj, Ana Karenjina

Volite se i čuvajte!!!!!