Pesma sreće

Jutros sam posle dugo vremena ponovo čula ovu pesmu. Ona me vezuje za jedan magičan period u mom životu koji čak i ne znam kako da vam ga opišem. Pokušaću: bio je to period otkrivanja, bajkovitih momenata provedenih sa mojoj decom, bilo je tu mnogo šetnji po prirodi, cveća, druženja, pravljenja kolača, ljubavi i neke slatke (ali, kratke) bezbrižnosti. Šta sam otkrivala? Sebe, lepotu koju nikada do tada nisam primećivala u svemu oko mene, htela sam sve  da zabeležim, osetim i sačuvam. Sa dečijim entuzijazmom sam prihvatala život, svaki susret, svaki doživljaj i srećom, ređali su se samo lepi momenti jedan za drugim. Bilo ih je toliko mnogo da su svojojm svetlošću činili da ono ružno i teško nestane. Mislim da je to bio period kada je moja sreća dostigla neki pik. Naravno, u "stvarnom životu" ti periodi kratko traju, stižu te problemi, odluke, preveliki zamor. Međutim, ono će ostati u mom srcu kao vreme u kome je sve u mom životu blistalo i bilo obojeno duginim bojama. Raduje me, jer svima nama kad-tad nailze takvi periodi. Posle kiše dolazi sunce, ali zato uvek treba imati na umu da u realnosti često posle sunca dolazi...kiša. C'est la vie..Lepo je kada znate da postoji pesma koja već od svojih prvih taktova može da vas vrati u prošlost i ispuni vas nekadašnjim osećanjima. U suštini, dok je slušam, mene pomalo ispuni tuga, seta. Verovatno zato što je moja sadašnja stvarnost veoma drugačija od tog vremena koje je zabeležila ova pesma. Nadam se da će u budućnosti postojati neka nova pesma koja će obeležiti neki novi period lepote, blagostanja i apsolutne, kratkotrajne ekstatičke sreće. Za sada...imam ovu i slobodno je možete pozajmiti ako to želite. Vaša je!