Imamo tu sreću da živimo blizu mora, tako da svaki put kada osetimo nemir, nervozu, želju da se oslobodimo negativne energije i naelektrisanosti mi odemo u šetnju pored velikog plavetnila. Volim da boravim u prirodi, to me smiruje, inspiriše. Kada se nađem u prirodi često umem u sebi da kažem: "Ovde živi Bog", mislim da je to zbog mira i tišine, osećaja povezanosti sa Zemljom, Vazduhom, Prirodom uopšte. Osećam kao da mi je tamo mesto. Moj san je da ujutru otvorim prozor i vidim šumu, livade ili more, nešto zeleno ili plavo, samo da nisu zgrade i ulica, međutim to je u ovom trenutku veoma nepraktično rešenje za nas kao porodicu. Volim drvo i kamen, to mi je neka lepa kombinacija. Volim nameštaj od prirodnog materijala izrađen rukom,volim tople, prirodne materijale. S obzirom da nisam posebno vešta sa uradi-sama projektima, ne mogu reći da me materijali iz prirode inspirišu da uradim nešto sa njima. Međutim, vidim lepotu u školjki, kamenčiću, nekom komadu drveta, u požutelom lišću ili nekom običnom livadskom cveću. Volela bih da imamo više vremena za boravak u prirodi. Ovaj izazov me je podsetio na to da se moramo malo više potruditi. Zahvalna sam na tome.
Kada su topliji dani, dovoljno mi je da otvorim prozor i slušam cvrkut ptica. Imam sreću da, iako živim u gradu, ima dosta drveća oko mog naselja. Eto to mi je neki prvi kontakt sa prirodom iz moje urbane stolice :)
ReplyDeleteMada, i kad se nađem u centru grada i pijem kafu sama, volim slušat buku ulice...Jednostavno me zvukovi opuštaju.Dozvoljenog decibela naravno...al to je već tema o zvukovima :).
Svi materijali iz prirode me inspirišu, posebno drvo. Čak ih ne bi zvala materijalima jer su mi živi. Ono što me posebno inspiriše je inteligencija koja je stvorila i najmanju travku. Inspiriše me prirodna zakonitost, harmonija, matematika, genetika. Priroda krije misteriju i istinu našeg postanka.
Mnogo volim prirodu, poljsko cvijeće me posebno inspiriše.Svako godišnje soba ima posebno ruho u prirodi.Trudim se kod svoje djece razviti osjećaj da uživaju u prirodi i vide ljepotu u zalasku sunca, jesenjim bojamam, procvalom drveću, posebo sam sretna kada moj destogodišnji sin (kojeg bi u ovo vrijeme tehnologije trebale zanimati samo kompjuterske igrice ... ) kaže mama vidi kako je lijepo nebo :).
ReplyDeleteJa sam do neba zahvalna Bogu što ceo svoj život živim uz prirodu i što sam se izborila da tako žive i moja deca. Što sam starija trudim se da u potpunosti živim po njenim pravilima. Ona je za mene najveća inspiracija, najsavršeniji pojam koji mogu da navedem i nešto čemu se najviše klanjam.
ReplyDeleteImam sreću da posedujemo svoj mali raj na jednoj mini planini blizu grada. Tamo idemo često, tamo me inspiriše sve, naročito nebo volim da gledam, oblake i lišće. Tamo prosto možete da čujete tišinu i ponekog slavuja, to je zaista neprocenjivo. Nisam ni znala da tišina može tako da mi prija, da tako stimulativno deluje na mene, sve dok nismo kupili to parče zemlje. Obožavam prirodu zaista!
ReplyDelete