"Ne moraš biti sposoban da bi počeo, ali moraš početi da bi postao sposoban!" Nekada ljudi život provedu čekajući da im se nešto desi, ili se prilagođavaju postojećoj situaciji, jer im je lakše da "idu linijom manjeg otpora". Ja nisam takva, i zahvalna sam zbog toga. Volim promene, volim da se borim, volim da pokrećem neku akciju ako mislim da je bitna. Volim da sam aktivna, pre nego reaktivna. Jer, proaktivnost upravo to i podrazumeva - usmerenost na promenu, na akciju, na inicijativu. To nije uvek lako, niti je preporučljivo u svakoj situaciji. Na neke stvari ne možemo uticati i nekad je zaista dobro "pustiti" ih. To još uvek učim, jer ponekad i dalje idem "glavom kroz zid". Ali, vrlo često smo mi ti koji možemo nešto pokrenuti, nešto promeniti, jer valja ceniti ovaj luksuz zvani život. On je previše kratak i bolje je iskoristiti ga, a ne na kraju žaliti, misleći ono čuveno "eh, što nisam".
Pre nekoliko godina sam negde pročitala članak o ambicijama u kome su se navele razne vrste ambicija, od onih vezanih za karijeru, udaju, čak i za osnivanje porodice. Tada sam shvatila da su moj životni cilj i glavna preokupacija porodica i stvaranje toplog doma. Dugo sam bila opterećena činjenicom da nisam ambiciozna što se tiče moje karijere, ali sam brzo uvidela da je to zbog toga što sam ja imala drugačije snove i ideju o tome kakav život želim da vodim. Zahvalna sam i ponosna na sebe što sam to uspela da ostvarim. Danas sam na tom polju najaktivnija i veoma ambiciozna. Jednostavno, ne volim ništa da radim polovično i ako se nečemu potpuno ne posvetim osećam da ne radim dobro svoj posao. Pošto moj muž zarađuje i plaća račune, celo domaćinstvo, poslovi, organizacija, naš društevni život, život dece je na mojim leđima. Tu dajem sve od sebe. Njihovo obrazovanje, vaspitanje, igra, ishrana, briga o njihovim dušama i telima su moja preokupacija. Moj san je oduvek bio da studiram jezike, međutim, pod pritiskom roditelja završila fakultet prirodnih nauka. Ipak, san je nastavio da tinja u meni, tako da sam mnogo godina kasnije nakon puno rada i učenja položila za "The Certificate of Proficiency in English" sa Univerziteta Cambridge sa ocenom A. Time sam dokazala sebi da kada nešto mnogo želim i kada mi je nešto mnogo važno to mogu da dobijem uz veliki trud i rad. To mi je bilo dovoljno.
Kroz ceo život su me pratile promene, neke su bile poražavajuće, a neke su bile neverovatno korisne. Puno selidbi, putovanja, nove životne okolnosti i situacije. Svačega je bilo. Sve je to od mene učinilo osobu koja može, čini mi se, svuda da se prilagodi i svuda da bude srećna. Plašim se promena, a istovremeno žudim za njima, tražim ih i dobijam ih. Svake godine kod nas se desi neka promena, neki novi početak. Volim da menjam sebe, moju okolinu, da rastem, da postajem jača, bolja, zdravija i srećnija. Volim rutinu, ali ne dosadu.
Postoje stvari u mom životu koje moram pustiti i prestati da pokušavam da ih promenim. To su pre svega ljudi koji se ne uklapaju u moj način života i razmišljanja. Moram naučiti da ih prihvatam i koliko-toliko tolerišem. Moram pustiti prošlost, traume i rane iz mladosti. Moram se potruditi da ih izlečim i prevaziđem. To je moj najteži i najveći izazov.
Mogu da prihvatim rayne vrste promena, u smislu načina oblačenja, kuvanja, rasporeda nameštaja...ali one osnovne načine razmišljanja, ona osnovna moralna načela - tu sam poprilično tradicionalna. Ne mogu da prihvatim ove najnovije načine življenja i funkcionisanja, eto, to mi je potpuno strano, tako da (iako ja to razumem) to mi baš ne ide.
ReplyDeleteJa imam par velikih promena sebe u svom životu, ali najveća se desila kada sam postala majka.
To je posebno poglavlje.
Naučila sam da "pustim" ono što mi smeta, onog ko mi smeta, i mislim da je to jako važno naučiti da bi čovek ostao normalan u današnje vreme.
poz!