Dan 3. Nikada ne posustati {gost na blogu}

Za mene, zahvalnost obuhvata veoma širok spektar. Zahvalna sam bukvalno na svemu dobrom i lošem što mi se dešavalo i dešava. Sve što u životu smatram vrednim je rezultat mog osećaja zahvalnosti. Po meni, sve je to dobrobit koja teče i koja mi je data od Boga.  Da, ima dana kada me se čini da me preuzima ljutnja ili negatinost, ali ne dozvoljavam da takva osećanja zavladaju mojim životom. Umesto toga, naučila sam da neke situacije, s obzirom da ih nisam birala, moram prihvatiti kao moju Sudbinu i božiju volju. To su lekcije koje čovek nauči ili ne.

Moj život je oduvek bio miran i dan danas je takav. Zahvalna sam na tome. To je veliki blagoslov. Ponekad se dese stvari sa kojima čovek jednostano mora živeti, ali svesno sam odlučila da u svakom pogledu budem pozitivna i da nikada ne posustajem, da prihvatam sve životne nedaće, jaka i snažna, iako ima dana kada me one bukvalno bace na kolena. Ipak, svoj život ne bih menjala ni za šta na svetu.

Zahvalna sam na širokom, plavom nebom i oblacima koji plove iznad mene,

zahvalna sam na ključevima od naše kućice iz snova u koju smo se uselili pre par meseci,

 zahvalna sam na novim životnim izazovima.

Zahvalna sam Bogu što postojim.

Azra Tabaković-Selimović živi u svojoj kućici iz snova u Kesselu (Belgiji) sa mužem i dvoje preslatke dece. Uživa u pletenju, u sunčanim danima, cveću i dobroj kafi. Sanja o sopstvenom frizerskom salonu u kome će moći da ulepšava žene i da ih usrećuje svojim kreacijama. Želim ti, draga Azra da ti se san ostvari.

Moji odgovori:

Ja sam osoba koja se vrlo često lako preda, skloni se pred drugima, odustaje pred nekim izazovom. Učim se da to prevaziđem. Ipak, postoji jedna stvar u kojoj nikada ne posustajem, a to je moja misija da usrećim sebe i druge. Kada je neko koga volim tužan ili neraspoložen, uvek osetim potrebu da tu osobu oraspoložim, da joj pružim podršku ili neku nadu. To isto važi i za mene samu. Ponekad me na kratko obuzme neka negativno osećanje, ali odmah pokušam da se iskobeljam, da se oslobodim tog mračnog i neproduktivnog zagrljaja malodušnosti i neraspoloženosti. Ne posustajem  u mojoj nadogradnji i učenju. Ne posustajem u pisanju bloga. Ne posustajem u tome da budem dobra supruga i majka. Ne posustajem u stvarima koje su mi najvažnije. Nikada. (Ovo je tek sada izašlo iz mene, mislim da nisam do sada bila svesna koliko "ne posustajem". Mogu reći da sam do ovog trenutka o sebi imala sasvim drugačije mišljenje.)Zbog toga se osećam jakom. Osećam da imam divnu i kreativnu moć da u svemu vidim nešto lepo i pozitivno. Usrećuje me činjenica što sam se promenila i što nisam sebi dopustila da postanem nesrećna, nezadovoljna i ogorčena, a malo je falilo da se potpuno predam tim osećanjima. Snagu crpim iz moje vere da postoji Bog, iz moje porodice i ljubavi koju osećam prema njima. Ljubav i vera su najveće snage, najmoćniji saveznici u mom životu. Zahvalna sam na tome.