Najviše volim da komuniciram pisanim putem. Jako volim duga pisma koja su napisana srcem. Uvek mi je bilo mnogo lakše da izrazim svoje reči pisanjem. Ne smeta mi ni razgovor, ali ne volim prazne razgovore tipa ogovaranja, ne volim priče o vremenu ili opštim temama. Važim za osobu od malo reči, uglavnom sam ćutljiva, u svom svetu, malo nezainteresovana (nažalost, takav utisak odajem) za ljude oko sebe, ali zato sve to nadoknađujem pisanjem. Odavno nisam dobila pismo, ali redovno dobijam mejlove od osoba koji čitaju moj blog. Sa nekima od njih se stalno dopisujem i tim putem se upoznajemo, razmenjujemo misli, iskustva iz prošlosti i otvaramo naša srca. Volim kada dobijem makar jednu kratku poruku od drugarice od koje me dele hiljadu kilometara. Mnogo znači činjenica da mislimo jedna na drugu iako se ne viđamo. Zahvalna sam na svojoj pismenosti i na mogućnosti da drugima prenesem svoja osećanja, da napišem dugačko pismo ili mejl i obrnuto. Zahvalna sam na tome što danas uz pomoć tehnologije mogu u svakom trenutku da komuniciram sa osobama koje su mi daleko. Zahvalna sam što na taj način imam utisak da su blizu, da su tu pored mene.
"Mali ljudi pričaju o drugim ljudima. Prosječni o događajima. Veliki o idejama."
ReplyDeleteNe znam ko je to rekao al oni koji pričaju o drugima ne osjećaju odgovornost prema izgovorenom. Tu su samo da melju jer im je to kao neka vrsta hrane. U posljednje vrijeme imam ozbiljnih problema u komunikaciji sa drugima. I u najboljoj varijanti kada uspiješ da se izraziš mnogi ne žele da te shvate. Ne volim razgovor.
Hvala bogu i ovoj tehnologiji što postoje mejlovi.
Ja sam oduvek pisala pisma. Pišem ih i danas. U svim varijantama. A posebno volim, danas već "starinski" način, poštarski :) Ovih dana spremam mnogo novogodišnjih čestitki. Fali mi tvoja adresa :(
ReplyDeleteNaravno da me raduje i svaki mejl od srodne duše iz daleka.
Razgovor današnjice je nafarban, umotan u masku prijatnosti, ne bi li sve bilo ok, ne bi li se možda nekom zamerili. Ne bi li izgubili posao zbog iskrenosti ili istine. Ja sam poznata po iskrenom jeziku koji ponekad nekoga poseče. Šta da radim? Teško je danas imati stav i braniti princip, kada za svaku izgovorenu reč moraš imati zakon koji te štiti i brani.
Pisanje me je uvek vodilo ka divnom osećaju i srodnim dušama koje me razumeju.
Valjda znaš ;)
Recimo da sam prosječna u pisanju pisama, tekstova.
ReplyDeleteU poslu mnogo komuniciram e-mailom, nekad me mrzi pa radije nazovem telefonom.
Rado čitam mejlove koje dobijem od meni dragih osoba, potrudim se i ja nešto lijepo napsati.
Moja dejca se uvijek vesele kada ostanu sami kući i nađu na stolu pisamce koje ostavim potrudim se uvijek nacrtati neko srce ili :-)