Sveznajući dušebrižnici

Da li imate dušebrižnike u vašem životu? O, da. Ja ih imam. Oni me toliko vole da najbolje znaju šta je najbolje za mene (za nas), u šta treba da verujemo, kako da verujemo, šta da jedemo, kako da živimo i kako da radimo naš posao. Ovde ne mislim na roditelje, njihova briga za nas je pokazatelj bezuslovne ljubavi koju gaje prema nama.
Dušebrižnici ne brinu za vas, oni vam u suštini ne žele dobro. Njih nije briga. Niste vi ti koji ste važni. Oni su centar sveta i oni znaju najbolje. Oni su nepogrešivi, sve su skapirali mnogo pre vas, u sve se razumeju, a najviše u vaš život.Oni nisu obavezno loši ljudi. Ne, iza njhovog ponašanja se ne krije uvek zloba, već velika nesigurnost ili preterano samopouzdanje i iluzija o sopstvenoj nepogrešivosti i mudrosti, iza kojih se skoro uvek krije baš... nesigurnost. Gotovo uvek je kod njih prisutan oreol superiornosti i umeju baš onako fino da vam ga spuste kada požele. Takođe, oni nikada ne prihvataju niti slušaju tuđi savet. Ne zaboravite da oni "nikada ne greše".

 Ono što vaši dušebrižnici svojom brigom žele da postignu su sledeće stvari:
~ žele da dokažu kako su u pravu,
~ jedva čekaju da pogrešite kako bi likovali  nad vašim greškama,
~ potajno žele da vas nateraju da skrenete sa pravog puta,
~ žele da pokažu sebi koliko su pametni,
~ ubeđujući se sa vama  pokušavaju sami sebe da ubede u svoju ispravnost.
 Osoba koja je sigurna u svoj izbor nema potrebu da ubedi druge u svoju ispravnost. Ona živi svoj život i na taj način pruža primer drugim ljudima.

U svakom slučaju, niste vi krivi. Vi ne radite ništa pogrešno ukoliko ste srećni i zadovoljni sa onim u šta verujete i kako živite. Pa, čak i da niste, niko nema prava da vam soli pamet i da vas "dobronamerno" savetuje ukoliko to niste od njih tražili. Onaj pravi, pravcati dobronamerni savet nije nikada direktan i nikada ne zvuči kao lekcija ili pametovanje. Autentična briga, prava prijateljska ljubav se oseti. Ona je nežna i suptilna. Nju možete lako prepoznati vašim srcima.
Problem leži u dušebrižnicima.  Oni nisu vaš problem, s obzirom na to da ih ne možete promeniti. Jedina stvar na koju možete uticati ste vi sami. Pa, onda kako se izboriti sa dušebrižnicima?

1. Ignorišite ih. To ih izluđuje.  Često sam ulazila u raspravu ili sukob sa takvim ljudima. Osećala sam potrebu da im se pravdam ili objašnjavam. To samo podstiče njihovu  potrebu da vam sude. Međutim, to se sada promenilo. Iznerviram se malo, a onda promenim temu.

2. Nasmejte se i recite: "Hvala na savetu. Svako živi svoj život onako kako najbolje zna". Primetila sam da je to najdelotvornije.

3. Prestanite da delite sa njima stvari iz vašeg života. Što manje znaju, to je bolje za vas. Ukoliko nemaju materijala, nemaju o čemu da vam drže predavanja.

3. Ne treba vam njihovo odobrenje. Nastavite da živite na način koji želite.Time im stavljate do znanja da vam njihova "briga" i saveti nisu potrebni. Kad-tad će prestati da brinu o vama.

Moji dušebrižnici su uglavnom ljudi čiji me životi ni malo ne zanimaju u smislu da mi ne pada na pamet iznosim svoje mišljenje o njihovim životnim izborima. Ponekad se pitam: zar stvarno nemaju pametnija posla? Odakle im ta smelost kada ja ničim nisam pokazala želju da "brinu" o meni?
Savet očekujem onda kada direktno, očajno i u suzama izgovorim reči:

"Šta da radim? Da li imaš neki savet?"

I onda sam spremna da saslušam.
Pravi prijatelj zna kada i kako da se umeša, ali takođe zna kada jednostavno treba da ćuti.
Izbegavajte dušebrižnike kako znate i umete. Oni su vam najmanje potrebni.