Čaj

Jedna od mojih najomiljenijih stvari na svetu je da odem (sama) u supermarket i šetam po njemu dugo obilazeži rafove i odeljke. Omiljeni su mi oni sa kafama, čajevima i frižideri sa raznoraznim sirevima i kačkavaljima. To najčešće radim onda kada namirim porodicu, muž i mlađa kćer zajedno prilegnu, starija kćer piše domaći ili je za kompjuterom, a ja se "iskradem", stavim tašnicu na rame, prošetam do najdaljeg supermarketa ( da bih više hodala naravno) i usput pogledam izloge. A, neeee, nikada ne idem u trenericama i bezvezna: lepo se obučem, popravim šminku, osvežim parfem i krenem. Ništa od toga nije zbog sujete, već zbog moje skorašnje odluke da sebi stvaram specijalne prilike na svakodnevnoj bazi. Ako mislite da odlazak do supermarketa nije specijalna prilika, onda stvarno nemate pojma. Život ti prođe čekajući na njih, a kada shvatite da ih je bilo isuviše malo kajete se što više niste uživali u naizgled banalnim stvarima, a za sve nas koje retko možemo otiži bilo gde bez  naših "malih prikolica" šetnja do supermarketa u samoći je itekako specijalna. Ma, k'o Diznilend!

Pre neki dan mi se pružila prilika da malo pobegnem, prošetam i razmislim. Nisam ni sanjala da će mi ta šetnja dovesti do predivnog "ulova" koji mi od tada pruža neizmerno zadovoljstvo: uživaciju u čaju. Čajeve pijem na svakodnevnoj bazi, ali u mestu gde živimo nemam  mnogo izbora što se njih tiče. Konkretno mislim na engleske čajeve koje pored zelenog jedino mogu piti, dok one tipa kamilice i nane ne mogu ni da smislim, na moju veliku žalost. Nije to stvar snobizma, već ukusa, a možda je to tako zato što su i moji roditelji bili obožavaoci istih, donosili ih sa svojih putovanja, često ih pili uz keks i kolače. Sećam se da sam često otvarala one prelepe limene Twinigs kutije i mirisala aromatične listove čaja, onda bih otputovala ko zna gde posmatrajući mamu kako ih nežno stavlja u čajnik i naliva vrelom vodom dok bi kuhinjom zaplovio robustan miris engleskog popodneva. Kada sam postala dovoljno "velika" dobila sam i ja priliku da ih probam: bili su mi pomalo gorki i jaki, pa sam ih zato volela piti uz nešto lepo i slatko da ublažim gorčinu. Vremenom ne bi prošao dan bez čaja, a ispijanje istog je postao ritual između mene i moje mame.Umesila bi scones, crumble ili pound cake (sve je to naučila družeći se sa Engleskinjama dok su moji roditelji živeli u Kanadi), sedele bi za stolom, pričale neobavezno, dok bi kukavica izlazila iz kućice 5 puta na švajcarskom satu na zidu trpezarije.

I tako, pri jednom takvom obilasku supermarketa ugledah na polici sa čajevima Twinings kutijicu prepunu klasičnim engleskim čajevima: English Breakfast Tea, Traditional Afternoon Tea, Earl Grey, Prince of Wales Tea i Lady Grey. Ah, bila sam u raju! Sva pet klasika na jednom mestu! Divota! Najlepši od svih mi je Lady Grey- fantastičan je, miriše na koru od limuna i pomorandže, okrepljuje, osvežava, smiruje, toliko je mirisan i bajan da mi se prosto čini da pijem neki parfem, a ne topli napitak-stvarno ne znam kako drugačije da vam ga opišem, ali ono mogu sada sa sigurnošću da tvrdim je to da sam se beznadežno zaljubila u njega.

 Kao i kod svake druge zaljubljenosti tako i kod ove me je spopala želja da saznam što više o predmetu mog obožavanja. I dok sam tako tragala, čitala, gledala, ispijala šoljice i šoljice ovog čaja sa malo mleka uz nešto mekano i džemasto (sada sam u fazi džema, pa ću i tome uskoro napisati post) naišla sam na ove prelepe ilustracije:

 Zar nisu divne? Kada je ova umetnica probala Lady Grey čaj toliko joj se dopao da je odmah dobila inspiraciju da napravi ilustraciju o njemu koja se zatim pretvorila u malu, simpatičnu brošuru o čajevima, šoljicama za čaj, čajnicima, o ritualu pripreme i serviranja čaja, čajankama. Čak je jednog dana nakupovala brdo keksa i kolača kako bi ih što verodostojnije nacrtala i uključila u ovu brošuricu. Ja sam očarana.

Ako bih nekako želela da  spojim moje dve (trenutno) omiljene stvari na svetu (pisanje bloga i ispijanje čaja)  onda bih  to učinila upotrebivši ovaj citat na koji sam slučajno naišla:

"Pisanje je posao, ali i mesto u glavi u koje pobegneš. Ono je tvoj imaginarni prijatelj sa kojim piješ svoj popodnevni čaj." (En Pačet, "Istina i lepota")

Koje su trenutno vaše dve omiljene stvari na svetu?

(fotke sa Tumblr-a i Lin Wan Illustrtion)

Vreme je za čaj

Jesam li vam već rekla da sam apsolutno opsednuta čajevima, čajankama, čajnicima i šoljicama za čaj? Godinama ga nisam pila, ali sam nedavno ponovo počela sa ritualom čajanke u pet. Za razliku od kafe, on me u popodnevnim časovima okrepi, razbudi, a da me pritom ne uznemiri, jer ima mnogo manje kofeina u sebi od kafe.
Elem, htela sam da sa vama, mojim srodnim, romantičnim i poetičnim dušama podelim jedan mali video i tekst koji ide uz njega. Naime, to je jedan divan poziv na druženje u toplom ambijentu uz dobar čaj, razgovor i kolače. Pazite, to nije bilo kakvo okupljanje, već svojevrsno tajno društvo ljubiteljki čaja. Meni je ta ideja apsolutno fantastična! Evo prevoda teksta sa kojim se u potpunosti mogu poistovetiti i koji me je apsolutno očarao:

Nekada davno, jedna devojčica, mada ne tako mala,
se zapitala zašto nikako nije mogla zadovoljiti svoj apetit za čajem?
Svakako je imala lepe šoljice, i o, da,
imala je svetlucave čajnike.
Takođe su tu bile udobne stolice i pozlaćene
kašičice koje je nasledila od bake.

Međutim, piti čaj u samoći i nije baš tako zabavno.
Istina je inače da je jako volela da diskutuje o temama dana.

I zato...
Ova, ne tako mala devojčica, je rešila da osnuje tajno društvo
ispijačica čaja i ljubiteljki razgovora.
S obzirom da joj je otac uvek govorio da je sanjar,
nije ni čudo što je zamislila tako nešto.
Da, to bi bilo društvo u kome bi se okupljale pametne i razumne žene,
one bi učestvovale u fascinantnom razgovoru,
smejale se i pile, između ostalog, čaj.
Oh, jesam li spomenula da ta ne tako mala devojčica voli da putuje?
Putuje svetom u potrazi za ukusnim i egzotičnim čajevima koje zatim služi uz zanosne poslastice.

Hoćete li mi se pridružiti?

Secret Tea Society from Angela Strach-Gotthardt on Vimeo.

Ja bih baš rado...

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Postajem strašno dosadna, jer poslednjih nekoliko vikenda uvek počinjem sa pričom o teškoj nedelji iza mene. Ni ova nije bila ništa bolja, ali ni gora tako da je to vrlo pozitivno. Bez obzira na to, evo mene opet da podelim sa vama malo lepote, pa ko voli-neka izvoli! Idemo!

~ U toku je Veliki Uskršnji post, pa za sve vas koji postite evo jednog divnog čokoladnog kolača koga sam upravo danas napravila. Pola kolača je već smazano, a sigurna sam da druga polovina neće dočekati veče.

Brzi posni čokoladni kolač

(photo i recept via Joy the baker)

Potrebno je:

2 1/4 šolje brašna

1/2 šolje kakaa u prahu

1 1/2 šolja šećera

1 kašičica sode bikarbone

1/4 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

1 šolja tople kafe (najbolje je koristiti filter-kafu, nikako tursku!)

1/2 šolje i plus jedna supena kašika biljnog ulja

2 kašičice ekstrakta od vanile ili kesica vanilin šećera

Šaka seckane čokolade za kuvanje ili čokoladnih dugmića (po želji)

Kalup za kuglof veličine 23 cm podmazati margarinom i posuti kakaom u prahu (umesto pobrašnjivanja).

Zagrejati rernu na 180 stepeni C.

U velikoj činiji pomešati brašno, kakao, šećer, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. U drugoj manjoj posudi pomešati skuvanu kafu sa uljem i vanilom.

Dodati mokre sastojke u suve i dobro promešati. Dodati i seckanu čokoladu.

Sipati smesu, koja će biti prilično gusta, u pripremljeni kalup. Peći 30-35 minuta.

Izvaditi iz rerne i nakon deset minuta prevrnuti kolač na veliki tanjir. Služiti ohlađen sa posutim prah šećerom.

~ Već godinama sam apsolutno fascinirana čajankama. Mislim da sam već negde spomenula da smo dok sam bila devojčica, ja i moja majka skoro svakoga dana obavezno pile naš čaj (i to se uvek nekako "pogodi" da bude baš u pet sati!) uz neki kolač i keksiće. Moj otac bi nam iz inostranstva donosio Twinings Earl Grey čaj u limenoj kutiji ili čaj od jasmina koji je bio moj omiljeni. Negde na putu ka mom odrastanju čaj je zamenila kafa i ja sam počela vrlo retko da ga pijem. Izbegavam ga čak i onda kada sam bolesna. U poslednje vreme mi se potreba za čajem ponovo javila i žudim da stvorim isti ritual porodične čajanke. Mmmmmmm, želim da tu bude svega: lepih šoljica, ukusnih digestive keksića, petit fours kolača, svežeg putera, vrućih pogačica, sendviča sa krem sirom i neka lepa marmelada- čajanka à la Kate and William.Danas smo ja i moj muž zajedno uživali u zelenom čaju sa cimetom uz sendviče sa margarinom i marmeladom od jagoda- ništa chic ni British, a ipak beskrajno utešno.Potpuno sam ubeđena da šolja toplog i aromatičnog čaja ublažava sve probleme i rešava makar deo postojećih briga.

~ Neobično sam alergična na 8.mart. Asocira me na karanfile i jeftine parfeme. Ono sa čim povezujem taj dan jeste da koliko god da nam je utrt put ka nezavisnosti i napretku žene su još uvek tučene, zlostavljane, maltretirane, još uvek se mnoge unazađaju zarad veze ili braka, još uvek sebe omalovažavaju golotinjom ili mržnjom prema svom telu (u oba slučaja je to ponižavajuće), još uvek je žena ženi najveći neprijatelj. Ovom prilikom želim da istaknem moju duboku žalost što neke imaju toliko veliku sujetu da svaku reč kritike doživljavaju kao zavist ili mržnju. Ponosna sam što sam žena i svoju ženstvenost slavim svakoga dana. Ženstvenost se nalazi u svim oblicima i veličinama.

~ Ne znam da li ste primetili, ali na ovom blogu se retko bavim muškarcima. Iskreno, strašno su mi odbojne žene koje su opsednute svojim muževima, momcima ili generalno sklapanjem veze. Mislim da se često gubi granica između "živeti za" i "živeti sa". Itekako verujem u posvećenost, vernost i ljubav, ali potpuno izgubiti svoju ličnost zarad nekoga mi je veoma poražavajuće. Ne znam ni sama zašto sam napravila ovakav uvod u ono što sam htela podeliti. Eto, samo mi je tako "naišlo". Naime, kao mala jako sam volela da gledam seriju "Bionic woman".

To je priča o ženi koju su naučnici posle teške nesreće bukvalno rekonstruisali ugrađivanjem bioničkih delova u njeno telo: ona trči brže od automobila, čuje i vidi na daljinu, skače visoko, veoma je snažna. Naravno, kao takva, "bionička žena" postaje agent koji spašava dan od raznih negativaca. Lik Džejmi Somers mi se svaki put javlja kada prolazim kroz teške trenutke u životu i ne mogu a da ne pomislim da smo mi žene prirodno "bioničke" s obzirom na poteškoće koje nam život servira, na snagu i veliko strpljenje koje imamo "ugrađene" u naš sistem. Naš "softer za preživljavanje", kako ja to umem da nazovem, nikada ne zakazuje.

~ Pre neke večeri sam sanjala kako kupujem Coco parfem. Kakav divan san!

Asocira me na putovanje Orijentom koje se završava u nekom skupom hotelu u Veneciji, pomislim na crnu haljinu, sramno grimizni crveni karmin i preskupi francuski konjak. Miriše toplo, bogato, damski i seksi. Klasa u bočici. Moj život nije ništa nalik životu žene koja bi nosila ovaj parfem, ali ako par kapljica ove božanstvene tečnosti može da mi stvori iluziju sjaja i raskoši, onda stvarno vredi.

Želim vam lep vikend! Ne zaboravite: vikend se ne računa ukoliko ga ne provedete radeći nešto potpuno...besmisleno. Uživajte!

(fotke via pinterest)