U odbranu muškaraca

Pre neki dan mi je muž ispričao jedan jako seksistički i šovinistčiki vic vezan za žene na koji sam burno reagovala, kao i svaki put kada osetim nepravdu ili namirišem stereotip. Međutim,  pre nego što izvedete pogrešan zaključak, reći ću da isto tako reagujem na šaljive citate i viceve koji služe ne bi li se ismejavali muškarci. Lice mi se iskrivi, kiselo se nasmejem i osetim izvesnu nelagodnost kada god pročitam ovako nešto:

"Iza svakog uspešnog muškarca, stoji iznenađena žena", 

"Zašto muškarci vole inteligentne žene? Zato što se suprotnosti privlače!", 

"Mnogo je lakše zakucati žele na drvo, nego pronaći dobrog muškarca", 

"Žena bi radije da bude lepa nego pametna, jer muškarci bolje vide nego što razmišljaju."

Drugi talas feminizma je nekako umesto ostvarivanja prvobitnih ciljeva usmerio svoju energiju i intelekt ka svojevrsnoj hajki protiv muškaraca i svemu onome što oni predstavljaju: braku, porodici, crkvi i tradiciji. Kao što su nekada žene bile sputavane, tako se  i danas se sprovodi organizovana kampanja u cilju da se uloga i ličnost muškarca omalovaži i demonizuje. Pravi pravcati genocid! Muškarci su perverzni, pedofili, seksom opterećene životinje, neverni, nemoralni i lažljivi. A, ja se pitam, a sa kim to muškarci varaju svoje supruge i devojke? Pa, sa drugim ženama, naravno! Da li su žene, s obzirom na to da su "slabiji pol" manje krive? Istraživanja pokazuju da žene podjednako varaju svoje partnere kao i muškarci, ta ista istraživanja kažu da smo mi podjednako seksualno perverzne. Jedan od dobrih primera licemerstva kod nas žena je podatak da je knjiga "50 nijansi sive" postala najčitanija knjiga na svetu i to među ženama. Činjenica da žene uživaju u slikovitim opisima sadomazohističkih radnji, dominaciji, sadizmu i drugim "lepotama" jasno pokazuje da je očigledno sasvim OK čitati pornografiju, a nije u redu gledati je. I ne samo to, postavlja se pitanje: zašto žene izigravaju puritanke i čistunice, zgražavaju se nad muškarcem koji voli da pogleda "normalan" pornić kada i same očigledno uživaju da fantaziraju i uzdišu nad eksplicitnim scenama sadomazihističkih opsesija? Kako to da se mi "palimo" upravo na ono protiv čega se toliko borimo: na dominaciju muškarca nad ženom?Možda zato što na kraju knjige ta ista ponižena žena postaje ona koja dominira muškarcem? Takav ishod se slavi, pozdravlja i podržava! Ako to nije licemerstvo, onda šta je? 

Pogledajte današnje filmove, crtane filmove i serije: muškarci se prezentuju kao nesposobnjakovići, svinje, preljubnici, prostaci, budale, glupaci, lenjivci, koji su konstantno omalovažavani od strane jakih i sposobnih žena. Ona ima uspešnu karijeru, divna je majka, prelepa je i poželjna, uz to, kuva kao Najdžela Loson! Muškarac ili bolje reći muž je  gojazan, lenj, uvek upada u neke nevolje, nezreo, površan, voli da pije, neosetljiv je na potrebe žene i dece, žena stalno oseća potrebu da ga ispravlja, uvredi i ponizi pred drugima, i on je uvek intelektualno inferiorniji od nje. U jednoj takvoj sceni ponižavanja se uvek čuju u pozadini  gromoglasni smeh i aplauz. Svako šutiranje u međunožje kada se muškarac obrati ženi sa "mačkice" je propraćeno usklikom zadovoljstva i jednim velikim "BRAVO!", agresija nad njima je hrabrost, seksualno zlostavljanje je flert, nešto u čemu navodno muškarci uživaju. Kada se žena obrati muškarcu na seksistički način, ona  postaje primer seksualno slobodne i nezavisne žene (setite se Samante u seriji "Seks i grad"). Potpuno je neprihvatljivo videti muškarca koji na takav tretman reaguje burno (da on nju šutne u međunožje), šta više, takva reakcija se osuđuje, jer je on, iz nekog razloga, "biološki predodređen" da reaguje pozitivno na seksualne sugestije, pa ukoliko ne reaguje na određeni način onda automatski nešto nije u redu sa njima, u krajnjem slučaju ga obeleže kao homoseksualca. Ne postoji veran niti moralan muškarac. "Svi su isti". Ako muškarac želi da podeli račun sa ženom sa kojom je izašao na večeru onda je on "stipsa", a kada žena to isto čini ona je "nezavisna".  Žena se može "vaditi" na hormonalni dizbalans svaki put kada "poludi", dok je muškarac "prirodno agresivan", pa samim tim mora da se kontroliše, jer može završiti u zatvoru. Za devojčice je OK da prebiju svakog dečaka koji ih uvredi, dok je obrnut slučaj krajnje neprihvatljiv. Ženama je dozvoljeno da idu razgolićene po ulici pokazujući svoje "ženske atribute", dok muškarac koji javno izlaže svoje "muške atribute" (fizičke i karakterne) time vređa ženu, jer aludira na seks.

Sećate se slučaja žene u Americi koja je svome mužu na spavanju u trenutku besa odsekla penis? Žene (i mediji) su glorifikovali ovaj stravičan gest koji je na neki način simbolizovao kastraciju i oduzimanje muškosti svim preljubnicima i nasilnicima .Okrutnost bilo kakve vrste u meni izaziva mučninu! Da je muškarac tako nešto uradio ženi nazvali bi ga monstrumom i licemerom, jer zaboga otkud njemu pravo da unakazuje slabu i nezaštićenu ženu kada je njemu u kodu  ionako zapisano da će biti preljubnik i lažljivac, pa prema tome nema prava da kažnjava svoju suprugu za neverstvo. Ne shvatajte me pogrešno, u oba slučaja bi to bilo monstruozno! Žena koja je počinila ovo delo je pozivana u emisije, na račun toga su zbijane šale i ljudi bi se od srca smejali svaki put kada bi se pomenuo njen poniženi muž ... bez penisa. Užas!

Zašto se društvo  zgražava nad diskriminisanjem muškaraca jedino ako su oni homoseksualci, biseksualci ili transdženderi?
Zašto su samo (i to svi) muškarci kategorizovani kao silovatelji?
Zašto niko ne spominje žene seksualne predatore i žene silovatelje?
Zašto se nigde ne spominje porast lažnih optužbi žena za silovanje?
Zašto se žene vređaju kada im se muškarac otvoreno nabacuje, a otvoreno  osuđuju muškarca koji  ih odbije ili ostavi?
Zašto je žena koja ostavi muškarca "oslobođena", a muškarac koji to učini je automatski loš?
Zašto niko ne spominje siromaštvom pogođenje muškarce, a insistira se samo na ženama i deci?
Zašto društvo podržava žensku potragu za "savršenim muškarcem", dok te iste žene  nerealne kriterujeme muškaraca  doživljavaju kao uvredu?
Zašto je OK da žena bude punačka ili gojazna i da voli svoje telo, zašto to isto ne važi za muškarca?
Kada ste poslednji put čuli da neko spominje prava muškaraca?

Uporno se servira priča da su glavni nasilnici u porodici i društvu muškarci uprkos istraživanjima i podacima koji ukazuju na to da su "žene i muškarci podjednako nasilni jedni prema drugima". Društvo takođe ne želi da prizna postojanje žena seksualnih prestupnika. 2007. godine u Americi je zabeleženo 3 %- 15 % seksulanih prestupa počinjenih od strane žena, u slučajeviman zlostavljanja u obdaništima i školama 60 % ovih zlodela su počinile žene. Žene pedofili se teško detektuju i samim tim puno slučajeva ostaju nezabeleženi. Jednostavno je ideja da one postoje neprihvatljiva. To ne znači da one ne postoje. A, šta je sa pravom muškarca da ima udela u odluci kada je u pitanju trudnoća? Iz nekog razloga, žene se same odlučuju na abortus bez konsultovanja sa ocem deteta. 70% od ukupnih zahteva za razvod braka podnose žene. Pitam se: da li su muškarci zaista toliko loši ili je nama ženama teško ugoditi?
Da li se mržnja prema muškarcima uči? Očigledno! Ako vam majka stalno puni glavu time da je vaš otac nesposobnjaković i ženskaroš sasvim je normalni sled događaja da nikada nećete uspeti da ostvarite normalnu vezu sa muškarcem. Ukoliko majka uči kćer da su muškarci potrošna roba, da su oni  glupi, površni, potencijalni sponzori koji moraju da joj "sve obezbede" onda se nemojmo čuditi što ta ista mlada osoba nikada neće naučiti da voli i poštuje muškarca sa kojim je u vezi ili braku, a kamoli da makar malo pokuša da doprinese zajedničkom interesu porodice koju su njih dvoje stvorili.
Ako muškarac voli, poštuje i uvažava svoju ženu on je onda "papučar", nije "dovoljno muško", nije vredan njenog poštovanja, jer radi upravo ono što je ona od početka želela-ispunjava joj svaki hir,  a ako je ignoriše, vara, omalovažava onda je "muška svinja". U oba slučaja on "ne valja".
Hajdemo sada da pogledamo realnost na drugačiji, rekla bih čak isuviše pojednostavljen način, ali ipak tačan: nekada su muškarci i žene imali svoju ulogu u društvu: muškarci su dominirali u poslovnom svetu i politici, a žene su vodile domaćinstvo i odgajale decu. Stvari su bile prilično jednostavne, grubo rečeno. Danas su uloge postalo mnogo fluidnije.
Ako muškarac ima ulogu lidera, poslovnog čoveka od njega se očekuje da preuzme sav teret te obaveze na sebe, isključivanje žena direktno znači da je ta praksa otvorena mržnja prema njoj, diskriminacija, sputavanje. To nije mržnja prema muškarcu s obzirom na to da se on ovde favorizuje. Njemu je dozvoljeno DA RADI tamo gde ženama nije.
Ako žena preuzme ulogu domaćice i majke, od žene se očekuje da preuzme sav teret te obaveze na sebe. Čak i ova praksa se smatra otvorenom mržnjom prema ženama. To nije odraz mržnje prema muškarcu iako se on u ovoj ulozi ne favorizuje, jer  je njemu navodno dozvoljeno da NE RADI ono što ženama jeste. Da li ste samo ikada zapitali da li postoje muškarci koji bi se rado menjali sa ženom i preuzeli njenu ulogu? Razmislite o tome. Hipokrisija i paradoks su očigledni.
Žene su na sebe, zahvaljujući feminističkom pokretu, preuzele uloge na oba polja: na poslu i u kući. Rezultat je sledeći- žena je opet nezadovoljna, deprimirana, bolesna i ponovo za svoj težak položaj krivi muškarce.

Žene koje su same ili neudate krivicu svaljuju na...pogodite koga!!Kažu da se muškarci boje jakih i sposobnih žena, pa im zato ne prilaze.  Zašto bi se jedan muškarac bojao takve žene? Da li je lud da mu smeta to što može teret života, kako finansijski tako i emotivni, da podeli sa jednom toliko jakom i sposobnom osobom? Mogu zajedno da plaćaju račune, porez, da obezbede hranu i odeću deci.
 Neudate kažu da nema "dobrih muškaraca", a kako su se onda tolike silne žene poudavale i našle svoje "prinčeve"? Možda su spustile svoje nerealne kriterujeme? Možda su stisle zube i prevazišle suludi san o savršenom muškarcu tj. princu koji postoji samo u bajkama i romantičnim komedijama. Kako tražiti savršenog kada ni same nismo takve? Da li su zaista svi slobodni muškarci ružni i nesposobni? "Nije se oženio- nešto nije u redu sa njim!". "Muškarci žele mlade i lepe, nije im bitan karakter". Ja poznajem nekolicinu muškaraca koji imaju potpuno isti problem: "Današnje devojke me čine da se osećam kao da nisam vredan njihove pažnje".Vidite, ja sam se udala za studenta medicine, potpuno svesna toga koliko me borbi i odricanja čeka ne bi li jednoga dana stali na noge. Da se nisam udala tada, i dan danas bih bila sama. U to sam sigurna. Zašto? Vremenom bih imala višlje kriterujeme pri odabiru partnera, pa bih tako čekala na "već pečenog" doktora, uspešnog arhitektu ili advokata, nekoga sa stanom, kolima, nasledstvom i dobrim poslom, nekoga malo višljeg, malo lepšeg, možda sa manjim nosom, širim ramenima. Jedan ne bi bio dovoljno ambiciozan, drugi bi bio isuviše vezan za majku, treći bi se čudno smejao i tako bih čekajući ostala sama jer bi  taj dotični, savršeni  muškarac umesto mene izabrao neku mnogo lepšu i mlađu ženu. Normalno.Prirodno.
Ako pitate muškarce koji su sami i neoženjeni zašto je to tako rećiće vam da je to zato što ih žene odbijaju zbog trivijalnih razloga,  a često ni same ne znaju šta žele. Žene traže "prave muškarce", a s druge strane baš takve muškarce one najviše mrze.
Činjenica je da su 80%- 90% žena divne osobe koja žele da imaju zdravu i uspešnu vezu sa muškarcem, nažalost postoji i onaj manji procenat osvetoljubivih, ogorčenih žena koje gaje neprirodnu mržnju prema suprotnom polu. One smatraju da im muškarci više nisu potrebni. Oni su suvišni. Njih treba istrebiti. One mogu danas da budu nezavisne , da rode dete bez upuštanja u brak sa "donorom spermatozoida" i da odgajaju decu uz pomoć roditelja. Zašto kuvati, prati i skupljati za tamo nekim muškarcem kada je to stvarno "toliko ponižavajuće"? Međutim, to isto ne važi za muškarca. On je dužan da sa njom deli kućne poslove i po mogućstvu da snosi sve troškove u kući. On MORA da plaća alimentaciju i izdržavanje, on NE TREBA da se žali ukoliko žena uprkos odluci suda na sve načine pokušava da spreči i sabotira redovan susret između oca i deteta.

Muškarci su nulirani, oni kao da ne postoje, a puno žena zamišlja jedan bolji i srećniji svet bez njih. Ja se pitam: ko bi onda gradio mostove, puteve, kuće, automobile, avione? Žena je slaba i privilegovana tako da ne mora da radi te teške i prljave poslove.  Je li to ravnopravnost?

Cilj ovog teksta je da izrazim moje negodovanje protiv konstantnog kukanja i žaljenja (nekih) žena na muškarce, protiv već prevaziđenog i dosadnog izigravanja večite žrtve, protiv ružnog pokušaja da se sroza otac, suprug, sin ili brat. Takođe, svi oni koji čitaju moj blog znaju koliko cenim i poštujem žene-one su moja večita inspiracija. Kao žena i čovek, potpuno sam svesna bola, muka, maltretiranja i nipodaštavnja koje su trpele i trpe mnoge žene. Ipak, ne mogu a da ne primetim sverastući trend medijskog i svakodnevnog obezvređivanja muškaraca. Ideologija "žene boginje" je sve više i više prisutna i to počinje baš da mi smeta. Nekako je usiljeno, preterano. Od rađanja, koje je najprirodnija stvar na svetu se pravi "big deal", žena je magično, svemoguće biće koje je duboko i instiktivno povezana sa prirodom i vasionom, ona je BOGINJA. Došlo je vreme da muškarac padne i ustupi presto ženi.

Zar se feminizam nije borio za ravnopravost, za pravo na izbor, za jednakost među polovima? Da li se pritom mislilo na ravnopravno pljuvanje i omalovažavanje kako muškaraca tako i žena?Gde možete pronaći primere mržnje prema muškarcima? Upravo u samoj mržnji prema ženama. One idu ruku pod ruku. Ukoliko pomažete ženama, automatski odmažete muškarcima, ako pomažete muškarcima, to znači da diskriminišete žene.
Potraga za jednakošću je počela davno, ali očigledno je da  ona još uvek nije završena, ali negiranjem postojanja diskriminacije prema muškarcima i stalnim insistiranjem samo na pravima žena mi zapravo ne pomažemo nikome. I upravo u tome leži tragedija cele ove priče.

A, šta je to "frajer"?

Ne znam da li sam to samo ja, a stvarno se nadam da nisam, ali imam tendeciju da jednu knjigu čitam više puta. Iako imam gomilu knjiga koju još uvek nisam pročitala, ja se uvek vraćam jednoj iznova i iznova, naravno, samo ako mi se sviđa. Da li je to zbog toga što sam lenja? Da li možda želim da "utvrdim gradivo"? Ili jednostavno želim da ponovo osetim onu istu milinu i lepotu koju sam doživela čitajući je prvi put? Svaki put kada pročitam iznova jednu knjigu ja je doživim na nov način, pronađem delove u njoj koji trenutno rezonuju sa mnom ili jednostavno otkrijem nešto novo na šta prilikom prvog čitanja nisam obratila posebnu pažnju. Odgovor je kombinacija svega gore navedenog. 
Pre par dana sam po drugi put pročitala knjigu "Kuvarica" od Gorice Nešović. Simpatična, lako varljiva, ženstvena knjiga. Prvog puta nije ostavila neki poseban utisak na mene, a sada, eee, sada me je čak i navela na razmišljanje. Postoji jedan deo u knjizi koji se bavi fenomenom "frajera". Kakav je to muškarac frajer? Kako je on izgledao nekada, a kako sada izgleda tipičan predstavnik te "vrste"?
Gorica na savršen način opisuje muškarca koga jedna udata ili neudata žena zamišlja kao takvog. Neke od nas ga imaju pored sebe, a neke od nas priželjkuju ili ne baš tako diskretno zahtevaju da napokon  postane ono što nam treba...frajer. Uživajte:

Lj. i M. se znaju još od gimnazije, ali su se smuvali tek na fakultetu.
On je bio, onako, suvonjav, sa ušima koje su uvek štrčale. Nije bio klempav, ali kao da su mi uši bile za ceo broj veće.
Ona je uvek bila zgodna. Doduše, nos joj je bio nešto veći, ali ne mari. To je bio deo njenog šarma.
Njihovi roditelji su već kovali planove: kad će da se venčaju, gde će da žive, koliko dece...
Njegovi su imali četvorosoban stan u centru, pa je njegova majka govorila:
"Deco, ne moramo da se sretnemo ako nećete. Ma, ima mesta koliko hoćete!"
On nije hteo da se izbegavaju. Rekao je roditeljima da ne želi da žive u zajednici i da će oni iznajmiti stan.
Majka je svakoga dana odraživala tarzana (to je kad se žena u dubokom bolu rukama udara u nedra i leleče), ali nije vredelo.

Svadbu su napravili onako kako su oni hteli: kumovi i roditelji na ručku i žurka za društvo uveče.

Pretnje, ucene, molbe, zaklinjanje...njegove majke nisu urodili plodom.
Stvarno je ispao frajer.

Kako su godine prolazile, one njegove uši kao da su se smanjile.
To je nemoguće, uši jedino rastu do kraja života, ali mislim da mu je malo porasla glava. Zaokruglila se i više nije onako ćoškasta. Ma, ceo je nekako porastao. I postao čovek.

M. za njega uvek kaže "moj Lj.".
To "moj" mu dođe kao deo vlastitog imena, koje ona uvek izgovara u paketu, kao da se on tako zove.

Kad god su neka važne odluke u kojima indirektno ima mnogo učesnika (uglavnom familija), a direktno samo njih dvoje, on preseče u sopstvenu korist.

E, to je frajer. On zna šta hoće, on ispuni obećanje, on jednim pokretom ume da prekine familijarnu torturu. Blago podigne ruku savijenu u laktu i kaže:
"Dosta vaših saveta, hvala svima".

Pravi frajeri svašta znaju.

I sada moj omiljeni deo:

Kad njih dvoje idu negde, on je iza nje jedno petnaestak centimetara. To se ne vidi golim okom, ali se oseća. Tako ima bolji pregled na ono što se dešava sa strane. Ruku joj ovlaš stavi na leđa u visini struka. Ne stiska je i ne gura, samo daje do znanja da je tu.

(odlomak iz knige "Kuvarica" Gorice Nešović, fotka sa PressOnline)

Frajer je: zaštitnik. E, to. On ne mora da bude princ (desilo se da je fotka sa princom Vilijamom i Kejt najviše odgovarala temi), ali svakako to postaje onda kada se prema ženi tako ophodi . Kao princ. E, onda je baš frajer. I mnogo je to lep osećaj. A, tek ona ruka na leđima...mmmmmmm....

Ta velika reč- SEKS!

Više puta u toku života sam bila okićena epitetima kao što su "kaluđerica", "zatucana", "isuviše skromna", "zatvorena", "frigidna" ili "frustrirana" i to najčešće od strane ljudi koji me dobro ne poznaju.

Pitate se zašto? Pa, vidite to je sve zbog toga što smatram da moje grudi i zadnjicu ne treba da gleda svaka budala na ulici i zato što svoj seksulani život zadržavam za sebe. Nikada nisam volela da pričam o seksu sa drugim ljudima, sem ako to nije moj muž. Uostalom, sa njim delim krevet, a ne sa drugaricama, komšijama i facebook prijateljima, zar ne? A, i nekako nisam u fazonu grupnjaka, da budem iskrena. Mama me je naučila da poštujem svoje telo, da oblačiti se skromno nije sramota, da je veći blam nositi bele pantalone sa vidljivim stringicama (nikada nisam shvatala razliku između tangi i stringica, ako neko ume da mi objasni neka mi se javi na e-mail) nego obući dugu suknju. Moj izbor je da na isti način vaspitam i moje kćeri i ponosna sam na to. Dešavalo se više puta da mi se skrene pažnja na to kako "treba da pokažem više mesa" , da se razgolitim i "pokažem šta imam". I to ko? Nepoznate žene u butiku u kome isprobavam garderobu! Kakva smelost! Dobro, moram da priznam da mi je nekoliko puta na to skrenula pažnju i svekrva, ali ššššššššššš, nemojte da joj kažete da sam vam ja to rekla. Svakako verujem da žena treba lepo da izgleda, ali pre svega treba biti dostojanstvena. Hm, ne znam, možda sam jednostavno tvrdoglava, možda je to još jedan moj način da budem drugačija. Sećam se da sam pre mnogo godina na prvi sastanak sa mojim mužem namerno otišla u duksu i patikama, nenašminkana, samo zato što sam želela da vidim da li ću mu se dopasti onakva kakva zapravo jesam. Za divno čudo, dopala sam mu se, a možda je samo dugo bez devojke...ko zna...Nego, to nema mnogo veze sa onim o čemu sam zapravo želela da pišem.
Kao što sam već gore spomenula, ne volim da pričam o seksu. Po meni, to je veoma lična stvar koja se tiče dvoje ljudi koji su seksualni partneri. Iako sam veoma otvorena kada su u pitanju moje emocije i razmišljanja, kada je u pitanju seks, veoma sam rezervisana. Seks volim kao i svaka druga normalna i zdrava žena u mojim godinama (kojih će uskoro biti 36), ali bilo kakve javne insinuacije, dvosmisleni humor, diskusije o tome šta radimo u našem krevetu me čine da se osećam veoma nelagodno. Šta te "pali", na "koga se ložiš", koje su "tvoje fantazije" je tvoja i samo tvoja stvar, koje ne mora čak ni da zna tvoj partner (toplo preporučujem naročito ako ne propuštaš ni jednu epizodu serije Hawaii Five-0 koju inače gledaš zbog "dobrog scenarija", kašljuc, kašljuc) , takođe veoma je nefer očekivati od partnera da podeli sa tobom sve svoje misli vezane za seks (verujte mi, you don't wanna know). Zanimljivo je, doduše, što neki moj "zatucani" stav nazivaju frustracijom i frigidnošću. Zaista, nikada nisam osetila potrebu da sa nekim van moje spavaće sobe (kuhinje, poda u kupatilu, auta, plaže i trpezarijskog stola) delim moje najintimnije trenutke. Oh, izgleda da već ...jesam. Ups!
Još nešto, časopisi i novine su prepune članaka, slika, uputstava u kojima je glavna tema "seks". Ženski časopisi se bave temama "kako zadovoljiti muškarca", " kako doživeti najbolji orgazam ikada", " koje su vaše seksualne fantazije" i tako dalje, a malo njih će vam reći da za dobar seks nije potrebno imati određenu boju kose, seksi veš ili DVD sa porno filmom, već samopouzdanje, osećaj ispunjenosti u vezi, nežnost, poštovanje i ljubav. Iznad svega, treba poštovati i voleti sebe.
Podjednako mi je neprijatno kada krene bujica seksualnih, ličnih priča od strane drugih osoba koje nisam čak ni pitala niti sam im nagovestila da me to uopšte zanima, a da ne pričam o tome koliko utiču na moj apetit. A, ja stvaaaaarno VOLIM da jedem.
Uostalom ptice to rade, pčele to rade, milioni i milioni ljudi to radi u ovom trenutku, tako se prave bebe, prenose bolesti (hihihihi), zašto se od nečega toliko prirodnog i normalnog pravi toliki big deal? Zašto je loše izbegavati pričati o nečemu tako intimnom i otkud nekome pravo da zaviruje u tuđu spavaću sobu?
Sve u svemu, zaključak je sledeći: onaj koji stalno priča o seksu, najverovatnije samo to i radi. Priča. Mi kaluđerice ćemo se već nekako snaći...A sada, do viđenja, idem da obučem moju manastirsku odoru. Izgledam bolno seksi u njoj!

(photo via pinterest)

Šta žene misle o Danu zaljubljenih?

Dan zaljubljenih ili dan Svetog Valentina kod mnogih budi neodoljiv osećaj antipatije i otpora. Smatra se da je to pokušaj da se ponovi i produži praznična potrošačka groznica koja je vladala u vreme novogodišnjih praznika, to je "jedinstvena" šansa da se još jednom potroši novac na besmislene poklone, srculenca, čokoladne bombonjere i plišane mede i da se muškarci iskupe za sve svoje grehe i "nepravde" izmišljene (i one stvarne) u mozgovima žena. Sv. Valentin je za neke druge mučno podsećanje na usamljenost i čekanje da svane sledeći, "normalni" dan.
Dok sam planirala i osmišljavala ovaj članak pala mi je na pamet ideja da u njega uključim razmišljanja drugih žena na ovu temu. Šta one misle o ovom danu, kako zamišljaju idealni sastanak, koji je njihov omiljeni citat, pesma, knjiga ili film na temu ljubavi i na kraju, šta preporučuju onima koji će taj dan provesti sami? Iskreno da kažem, prijatno sam se iznenadila njihovim pozitivnim stavom, verom u ljubav i lepotu. Očekivala sam više negativnosti i nezainteresovanosti, ali odgovori su me usrećili, ulili nadu. Uživala sam čitajući ih i jedva sam čekala da ih podelim sa vama. Romantika živi u srcu žene, nama je ona, ma koliko god bila kliše i predvidiva, veoma potrebna.

Ljudmila Janković Gubik, profesor engleskog jezika i novinar
~Za mene je ljubav smisao zivota, pa slavim sve što ima veze sa njom, a Dan zaljubljenih, Valentinovo, Sveti Trifun, simboliše ljubav i zaljubljenost. Ja gledam smisao i simboliku tog dana, a ne ulazim u komercijalizaciju i eksploataciju istog. Neka taj dan svi budu sa svojim ljubavima i neka svet bude ružičast bar tada...Kako zamišljam moj idealan sastanak? On i ja na krovu sveta, gledamo zalazak sunca, pijemo šampanjac i jedemo jagode... Oko nas samo priroda, cvrkut ptica i negde daleko šum vodopada... Reči nisu potrebne, samo njegove tople oči, koje kažu sve... "Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. Nikada nije istinski voleo onaj ko misli da je ljubav prolazna" (Johan Volfgang fon Gete) je jedan od mojih najomiljenijih citata, a za one koji su sami imam jedan savet, onako od srca: Nikada nemojte prestati da verujete u ljubav !!! Osmislite sebi taj dan i zaljubite se ponovo u SEBE !!!


Jelena Hudak, vaspitačica
~Mislim da bi ljubav trebalo proslavljati svakog dana, ne kupovanjem poklona i cveća, već malim znacima pažnje koji čine da ljubav traje. Dan zaljubljenih je jos jedna prilika za romantiku i nežnost. Poslednjih godina ovaj praznik je popularizovan do krajnjih granica, pa i manje pažljivi muškarci imaju priliku (ili su prisiljeni?) da pokažu svoju "mekšu" stranu. Lično, volim sve praznike i prilike za slavlje, tako da slavim i Sv. Valentina! Idealni sastanak za mene ne postoji. Dok god smo voljena osoba i ja skupa, sve je idealno, ma gde da smo, i ma šta radili. Ako bih se morala odlučiti za lokaciju, volela bih da budemo u nekom restorančiću, gde je atmosfera intimna, muzika i svetlo prigušeni, a vino dobro- savršena uvertira za noć koja sledi! Po meni su pesme "She" od Elvisa Costello i "Wicked games" od Chris Isaak-a prava oda ljubavi prema jednoj ženi. Obožavam knjigu i film "Ponos i Predrasude" sa Colin Firth-om u glavnoj ulozi. Takođe, potpuno se slažem sa rečima Duška Radovića: "Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi." Za one koji će taj dan provesti sami imam savet.
Ne gubite nadu da ce vam se ljubav desiti, jer ne pronalazite vi ljubav, već ona vas. Ne ostajte sami kod kuće 14og februara, već izadjite nekuda sa društvom i uživajte. Možda baš tu noć sretnete nekog ko će vam ulepšati predstojeće dane i... noći.

Biljana Ostojić, profesor matematike
~ Iskreno rečeno, nisam pristalica masovnih proslava zaljubljenosti i ljubavi. Isuviše mi je to komercijalizovano. Ali ok, kao i većina ljudi tako i ja bih volela da taj dan provedem sa mojim dragim. Savršeni sastanak zamišljam vrlo jednostavno: šetnja po gradu (parku, keju, u gužvi, bez gužve, apsolutno nije bitno), smeh, glupiranje, držanje za ruku, ljubakanje...samo on i ja. Ništa više od toga nije potrebno. Eto, to je za mene savršen sastanak. Opisati ljubav stihovima? Jedna od mojih najomiljenijih ljubavnih pesama je "Da te volim" od Aleksandre Kovač. Ona to mnogo bolje od mene radi, pa zato citiram njene stihove:
Ti si moja ljubavna pesma,
Moja prva misao,
Kad me jutro probudi,
Ti si potreba i smisao.

Ti si tim za koji oduvek,
Iz sve snage navijam,
Mnoge žene lude za tobom,
A ti meni pripadaš.

Da te volim malo je reći,
Ti si moj par pod zvezdama,
I ja ništa ne bih znala o sreći,
Da te još nisam pronašla.

Ti si moja životna ljubav,
Neko ko me zagreva,
Kad je hladno i svuda je tama,
Ti si svetlost jedina.

I mada znam da ponekad sumnjaš,
Iz nekih starih razloga,
Ti si poslednji na ovom svetu,
Koga bih ikad izdala.

Nije bitno da li ćete 14. februara biti sa voljenom osobom ili ne. Ako imate voljenu osobu a niste u mogućnosti da tog dana budete sa njom, odredite samo vaš "dan zaljubljenih" onog datuma kada vama odgovara! Zašto mora biti baš tada? Ako trenutno nemate voljenu osobu, bitno je da ne gubite veru u ljubav, jer ona je tu negde oko vas. I da, naravno, tu je i onaj kliše: "Pojaviće se kad se najmanje nadate." Ja u to verujem!

Đurđija Međed, slikarka
~ Mislim da je ovaj praznik jedan od retkih koji zaista zaslužuje veliko praznovanje. Praznuje LJUBAV, nešto bez čega je teško zamisliti lep život. On je bitan a nadasve potreban, kako bi se dvoje zaljubljenih ili onih koji su u vezi podsetili najlepših osećaja i tog dana posvetili jedno drugome. Verujem da dobar provod toga dana sa voljenom osobom ostavlja lepe tragove na duži period. I zato je dobro što taj datum, kao slava ljubavi, postoji. Idealni sastanak zamišljam ovako: boravak na planini u nekoj brvnari uz pucketanje vatre iz kamina. Večera totalno drugačija od ostalih, nešto egzotično, nešto što oboje nismo okusili do tada, neko lagano alkoholno piće koje se “pijucka”... Lagano i umereno kako bismo nakon hrane sa lakoćom plesali uz našu omiljenu muziku… Posle večere, topla kupka sa upaljenim svećicama sa svih strana i mirišljavim kupkama, a onda onako mirišljavi i siti vodili bismo ljubav cele noći, dok se ne bismo zagrljeni uspavali. Što više razmišljam, teže mi je da se odlučim za jednu knjigu ili jedan film.. Zato evo jedne pesme koja je nekako isplivala iz mora drugih ljubavnih… Za sve zaljubljenike u ljubav- Lenny Kravitz, I belong to you. Onima koji su sami predlažem dve opcije. Da se te večeri opuste i, ili izluduju sa svojim single prijateljima negde u nekom klubu, ili da veče provedu uz omiljeni film i neki od slatkih rituala koje sami sebi možemo da priuštimo. I naravno, sa nadom u srcu da će sledeći praznik provesti u dvoje, uživaju u svakom momentu.

Anđela Vučković, gimnazijalka
~ Mislim da treba ispoštovati ovaj dan i obeležiti ga sa voljenom osobom. Nekako ta večera u dvoje bude jako romantična i posebna. Mada, kada se dvoje vole, svaki dan im je 'dan zaljubljenih'. Meni je idealno bilo kada sam se lično ja potrudila da spremim večeru (i bilo je jako ukusno), upalila puno, puno svećica i dočekala svog dragog. On se prijatno iznenadio, a ja sam bila ponosna na svoje kulinarske sposobnosti. To je za mene nešto jako romantično. Pesma "Moje oči pune ljubavi" od Nine Badrić nekako najbolje opisuje mene zaljubljenu:
Jednom sam sanjala
svoju malu bajku punu osmjeha,
našu kuću pored mora, ti i ja,
tvoje ruke među mojim prstima...

Jednom sam maštala
da ću samo s tobom biti sretnija,
da me tamo čeka nebo ludila,
cijeli život s tobom bih se budila...

I otkud sad ti za kraj...

Sada znam da je mome srcu nebo granica
tvoja ljubav mu je zadnja stanica,
više se ne bojim otkad tebe poznajem...

Ti si taj, moja duša samo tebe osjeća,
neka stane cijeli svijet i pogleda
moje oči pune ljubavi...

Moje oči pune ljubavi...

Onima koji su sami poručujem da se snabdeju velikom zalihom kokica, da naprave omiljeni kolač i da u toploj sobi uživaju u nekom dobrom filmu, po mogućstvu da bude komedija. Idealna kombinacija!

Slađana Stevanović, komercijalni tehničar
~ Mislim da je to divan dan za sve one koji vole i koji su voljeni, ali smatram da ljubav treba da se pokazuje i dokazuje svakog dana...ljubav treba hraniti, bogatiti, čuvati i negovati. Ljubav treba gajiti u duši i srcu.Idealan sastanak? Nije ga teško zamisliti: mala kućica na planini, kamin, topla soba i divna romantična muzika. Reči "zaljubljeni su samo oni koji trčeći po snegu ne ostavljaju tragove" po meni najlepše opisuju kako je to biti zaljubljen, ali vam moram pokloniti i delić iz moje omiljene knjige "Rebeka" koju je napisala Dafni di Morije: "Kakva srećna što se groznica prve ljubavi ne dobija više puta! Jer je prva ljubav groznica i teret, ma šta o njoj rekli pesnici...". Usamljeni neka pronađu utehu u toplom ćebetu i udobnom krevetu, po mogućstvu isključiti telefone, zamisliti tople predele i osetiti ako se ikako može miris mora ...

Jednoga dana, jedino što će nam ostati su sećanja na te momente ili kajanje što ih nismo dovoljno stvarali. Treba slaviti život, ljubav, prijateljstvo, tražiti razloge, prilike, ulagati u vezu, ponekad malo preterivati, zahtevati. Nikada ne treba prestati verovati u ljubav, nadati joj se, prizivati je pozitivnim stavom i željom da se doživi. Uživajte u najkičastijem prazniku na svetu- Danu zaljubljenosti. Bili sa voljenom osobom ili ne, naučite prevashodno da volite sebe, jer jedino tako ćete moći celim bićem da volite druge.

~ Večera za dvoje~

Verujem da je jedan od najlepših načina izraziti ljubav i privrženost prema nekome upravo kuvanje lepog i ukusnog jela. Ono ne mora biti komplikovano niti gourmet, već nešto jednostavno, toplo i spremljeno sa srcem i optimizmom. Evo dva recepata koji smatram da su veoma laki, koje može čak osoba sa malo kulinarskog iskustva uspešno savladati. Prilika je ovih dana da pokušate i date sve od sebe. Pa, čak i ako ne uspe uvek možete naručiti picu.

~ Piletina cordon bleu za dvoje~


Potrebno je:

2 polovine od pilećih grudi bez koske i kožice, oko 250 g
1\4 kašičice mlevenog bibera
1\8 kašičice soli
3 kašike rendanog mekog kačkavalja (gruyere, švajcarski ili neki drugi po vašem ukusu)
1 kašika krem-sira (namaz)
2 kašike prezli za pohovanje
1\2 šolje brašna
1 jaje
2 kašike mleka
1 1\2 kašičice sušenog peršuna
malo ulja
2 kašike seckane šunke
Postupak:

• Zagrejte rernu na 200 stepeni.
  
• Posolite piletinu sa 1/8 kašičice bibera i soli. Pomešajte kačkavalj i krem sir u posebnoj činiji. Ostatak soli pomešajte sa prezlama, peršunom i 1 kašikom ulja u drugoj posudi.
• Pomešajte jaje sa mlekom.
• Zagrejte tiganj sa uljem.
• Uvaljajte piletinu prvo u brašno u koje ste dodali vrlo malo soli.
• Umačite meso u mešavinu jaja i mleka, a zatim ga uvaljajte u prezle.
• Pržiti na malo zagrejanog ulja dok ne dobije finu, smeđu boju, oko 2 minuta po strani.
  
• Stavite prženu piletinu u vatrostalni sud ili manji pleh, premažite je mešavinom kačkavalja i krem sira, rasporedite seckanu šunkicu i pospite ostatkom prezli.
• Peći na 200 stepeni oko 7 minuta.
• Služiti sa povrćem kuvanim na pari ili salatom po želji.
• Duplirajte sastojke ako vam se količina čini mala.
  

~ Kremasta testenina sa belim lukom, rakčićima i povrćem~

Potrebno je:

100 g špageti testenine
200 g nekuvanih rakčića (možete upotrebiti i zamrznute, ima ih u svakom bolje snabdevenom mega-marketu)
oko 120 g očišćenog, nekuvanog spanaća ili brokolija
pola seckane crvene paprike
pola šolje zamrznutog graška
2 mala čena belog luka
1\2 plus 1\8 kašičice soli
3\4 šolje kisele pavlake
2 kašike seckanog svežeg peršuna
1 1\2 kašičice limunovog soka
maslinovo ulje
biber

Postupak:

• Kuvajte špagete 2 minuta manje od vremena koje piše na pakovanju. Dodajte seckani brokoli, papriku, grašak i rakčiće i kuvati zajedno sa špagetima preostala 2 do 4 minuta sve dok se testenina i rakčići ne skuvaju i postanu meki. Dobro ocediti.
  
• Izgnječite beli luk i so u velikoj posudi, dodajte kiselu pavlaku, peršun, sok od limuna, malo maslinovog ulja i biber. Dobro promešajte. Dodajte vruće kuvane špagete, sve dobro promešajte i služite toplo.
  

Sami smo, pa šta?

Potpuno svesna rizika da ću zvučati totalno pesimistično (iako uopšte nisam) moram priznati da sam relativno nedavno shvatila da smo u životu potpuno sami. Koliko god bili okruženi ljudima, koliko god bili srećni zbog pronalaska "srodne duše" i osobe uz koju želimo da ostarimo, činjenica da niko, ama baš niko ne može potpuno da nas razume, da bude na našem mestu i da oseća iste stvari kao mi. Osećajne duše to saznanje shvataju veoma fatalno i tragično što naravno još više produbljuje njihov osećaj usamljenosti i izolovanosti. Za tim nema potrebe.
Moje skromno životno iskustvo i interakcija sa drugima su me naveli na zaključak da su ljudi u globalu jako sebični, opterećeni isključivo sobom i da niko nikoga ne sluša što dovodi do toga da niko nikoga ne razume. Dosta dugo sam živela u zabludi da jednostavno možda nisam srela dovoljan broj ljudi ili da možda ja u nečemu grešim (sasvim sigurno, ali toga u datom trenutku nisam svesna) . U suštini to se dešava zbog toga što danas ne postoji čovek bez problema, pa svakome svoj izgleda strašan, jedinstven i veliki, toliko da nema ni strpljenja ni prave zainteresovanosti za probleme onoga drugoga. Čak i ako postoji, mislim da je to čista uljudnost, lepo vaspitanje i površno zanimanje za drugoga. Međutim, vremenom sam uvidela da je to opšta pojava, prirodno pravilo i da jedino osoba obdarena izuzetnim osećajem saučešća i ljudskosti može da ispuni taj "zahtev". Uostalom, zar nije malo kontradiktorno tražiti od drugih ono što sami ne možemo pružiti? Često sam svesna svoje sopstvene nemogućnosti da se stavim na mesto drugih ili da razumem njihov bol, ponašanje, karakter, način života. Kako onda mogu očekivati od drugih da to isto učine kada sam ja u pitanju? Potpuna privrženost mi je strana, nju osećam samo prema mojoj deci, ali ona proističe iz čisto egoističnih razloga- deca su moja, produžetak mene, moja krv. Otuda i moje mirenje sa činjenicom da smo u suštini sami, čak iako smo okruženi stotinama ljudi. To je proisteklo iz istine da se i ja sama distanciram od njih. Zašto to ne bi radi drugi? Otkud mi pravo da očekujem nešto više ili još gore, da budem razočarana zbog toga?
Na našem životnom putu sa uvek nađu oni koji nam pomažu, koji nas vole, koji su nam mentori, vodiči, srodne suše, prijatelji, ali suštinski niko nikoga ne poznaje. Jedni drugima smo misterija, a što je najgore ne znam koliko želimo to da promenimo. Ovako je sigurno, ovako smo zaštićeni od tuđe i sopstvene preterane ranjivosti, mogućnosti vezivanja. Postoje ljudi u mom životu koje volim, ali čije ponašanje ne mogu razumeti. Postoje i oni za koje sam sigurna da se zatvaraju, da imaju tajne koje zadržavaju za sebe i time se ograđuju od mene. Ljudi meni "bliski", oni koje mislim da "poznajem". To je sasvim normalno, to je ona ljudska potreba da se ličnost zaštiti od kritike, ruganja ili odbacivanja. Svi to nosimo u sebi i to nas automatski čini usamljenima i samima, jer u suštini, niko ne može da nas potpuno upozna ili shvati. Većini nije ni stalo. Većini je dovoljno da ima jednog saputnika pored sebe ili mnoštvo prijatelja bez mnogo udubljivanja u njihovu ličnost, potrebe, želje ili tajne. Tako je lakše. Tako smo bezbedni. Tako nikome ništa ne dugujemo niti oni nama. Nažalost, oko sebe vidim površnost, sebičnost, nemogućnost ljudi da se zbliže, nesposobnost da se otvore ili da dozvole onom drugom da to učini. Ja. Ja. Ja. Ne shvatajte me pogrešno, ja sam prva u tom nizu ljudi.
Srećom to nas ne sprečava u tome da nekoga volimo, da mu se divimo, da budemo prijatelji, da se jedni drugima "nađemo", da delimo dobro i loše. Svako od nas čuva u duši svoj svet i svi smo u suštini sami, to nije ništa novo, niti konačno i apsolutno, a sigurno nije razlog za očaj i razočarenje. To je jedna životna i ljudska istina i bilo bi smešno misliti da je drugačije. Treba biti stopostotni idealista i optimista verovati u suprotno. Ili možda lud?

Mislim da bi čovečanstvo pronašlo spas upravo u buđenju i negovanju prave, iskrene brige i zainteresovanosti za čoveka: njegov bol, patnju, čak i sreću. Time ne bi postojali razlozi da sudimo jedni drugima, da mrzimo, kritikujemo, da se izolujemo i odbacujemo druge, da bolujemo i patimo. To je misao jednog idealiste, osobe koja duboko pati zbog silnog neshvatanja i nerazumevanja. Što si "dublji", to više patiš. Možda je sve to moguće na nekoj drugoj planeti, na nekom drugom svetu, onom gde ljudi imaju bela krila na leđima i oreole oko glave...Do tada, želim vam sreću na životnom putu po kome, sviđalo se to vama ili ne, koračate...sami, ruka pod ruku sa još nekom isto tako usamljenom dušom.

(photo from deviantart by tomatokisses)

Omatoreli ste ako..

• Kada kažete: "ležem kasno", ustvari znači da ste već u 11 sati u komi.
• Odlazak u supermarket nazivate "porodičnim provodom".
• Član ste grupe na facebook-u koja se zove "Volim osamdesete!".
• Umesto "volim da idem u teretanu", govorite "bole me kolena."
• 90% žurki na koje idete su dečiji rođendani.
• Smatrate da su svi ispod 25 godina totalni kreteni.
• Roditeljski sastanak je "događaj godine".
• Vaši roditelji se raduju vašoj deci, a ne vama.
• Još uvek upotrebljavate izraze kao što su "kul", "fazon", "dobra fora", "haos", umesto "extra", "swatko", "vrh".
• Bendovi koje ste slušali u srednjoj školi se danas smatraju "klasikom".
• Najlepši deo dana je trenutak kada se uveče srušite u krevet.
• Studenti u zgradi vam persiraju.
• Često kažete u sebi: "Moji roditelji su bili u pravu."
• Mislite da je MTV sranje.
• Još uvek negde u nekoj kutiji čuvate audio i video kasete.
• Znate šta su kasete.
• Ispijanje martinija kod kuće sa komšinicom smatrate "divljanjem".
• Izraz MILF vam zvuči kao kompliment.
• Birate udobnu garderobu i obuću.
• Merite pritisak.
• Pica vam je "teška za stomak".
• Šokiraju vas seksualne poruke u pesmama i video spotovima.
• Jedva čekate nedelju da bi se prošetali gradom, jer "nema gužve".
• Kupujete knjige o baštovanstvu.
• Ne podnosite bučne lokale i glasnu muziku.
• Ustupaju vam mesto u autobusu.
• Sramota vas je da priznate da ste gledali "Twilight".
• Redovno plaćate račune.
• Pozitivan test na trudnoću je praćen oduševeljenjem, a ne pitanjem: "Kako se, pa to desilo?".
• Vaša žudnja za Ryan Goslingom se u nekim društvima smatra pedofilijom.
• Svi koji su rođeni posle 1983. vas gledaju "belo" dok pričate.
  

Žena muškarcu (voli me kada...)

Voli me ovakvu kakva sam. Voli me kada se tamni oblak nadvije nadamnom, pa sam tužna, teška i nepodnošljiva. Voli me kada vrištim, kada sam nervozna, besna i ljuta. Ne uzvraćaj paljbom, samo me zagrli i reci mi da će sve biti u redu...ili bolje ćuti. Da, bolje ne govori ništa. I ne dodiruj me! Voli me kada plačem, onako, bez razloga, voli me kada ne želim da pričam sa tobom i kada ti zalupim vrata. Voli me kada ti kažem da želim da budem sama. To nema nikakve veze sa tobom, samo me pusti i čekaj ludaču da dođe k sebi. Voli me kada nisam sređena i lepa: u trenericama, pidžamama, sa raščupanom kosom i izraslim korenom. Voli me kada sam nesigurna i kada ne volim samu sebe. E, tada me najviše voli! Voli moj jutarnji zadah, moje nadute oči i podočnjake. Voli moja hladna stopala i ugrej ih. Voli moje pune ožiljaka ruke od vrelih šerpi, tiganja i nespretnog korišćenja noža. Ljubi ih, mnogo ih ljubi... da prođe. Voli me kada me sve mrzi i kada me svi nerviraju, a najviše ti. Znaš da mi tako dođe i da si ti laka meta. Ma, uvek to brzo prođe, zar ne? Voli me kada ti pravim ljubomorne scene. Znaj da to radim samo zato što te još uvek strastveno volim i želim...samo za sebe. Voli tvoju posesivnu i paranoičnu kučku. Razuveri me poljupcima, onako kako samo ti znaš. Voli me kada se malo ili više ugojim. Voli svaku moju oblinu, strije na butinama i stomaku, voli me ovakvu- nesavršenu. Obožavaj moje mane, grli me i reci mi da sam lepa. Glupi čoveče, zar još uvek nisi odgonentnuo žensko srce? Kako si samo blesav! Voli me kada ručak ne ispadne dobro, voli me kada ti uništim omiljenu majicu u mašini, voli me kada zaturim negde tvoje šrafcigere, kada nešto slomim, pokvarim i ne uradim kako treba. Voli me kada grešim. Hajde reci, zar čak i tada nisam prosto neodoljiva?

Voli me kada plačem uz glupi film i nemoj da mi se rugaš. Da se nisi usudio! Voli me kada skakućem po kući i blesavim se, iako sam "ozbiljna" žena. Prihvati me ovakvu, nespretnu i budalastu. Voli me kada urlam na sav glas “All by myself” kao Bridžit Džouns ili kada me uhvate bubice, pa pustim Cecu do daske. E, onda mi stvarno nije dobro. Ja i Ceca? Užas. Voli me kada sam razmažena i zahtevna. Voli me kada ti se požalim da nemam šta da obučem iako mi je orman pun. Voli me kada ti kažem da mi "baš te cipele trebaju” i da "bez tog parfema ne mogu da živim". Voli me kada me uhvati nemir i ne znam šta ću sa sobom, pa su mi svi krivi za nešto, čak i ti. Uvek ti. Optuženik. Dežurni krivac. Klimni glavom, ne shvataj me ozbiljno. Prećuti. Mislila sam da si me do sada upoznao. Voli me kada zacmizdrim čim vidim ranjenu životinju ili čujem vest o zlostavljanom detetu. Voli me kada me boli stomak ili glava ili jedno i drugo zajedno. Voli me kada sam slinava, bolesna i bezveze. Skuvaj mi čaj i donesi mi ćebe. Operi sudove. Namiri decu. To je moj lek. Već sutra ću ozdraviti. Pa, mogu i ja malo da se mazim, zar ne? Voli me kada ti teram inat, kada kažem “ne”, a mislim “da”, kada ti kažeš “belo”, a ja kažem “crno”. Znaš da to radim namerno. Znaš da moja reč mora da bude poslednja. Voli me čak i tada. Teško je, ali možeš ti to.

Mene je lako voleti kada sam jaka i zdrava. Diviš mi se kada se lepo našminkam i doteram. Lepo ti je sa mnom kada sam raspoložena i vesela. Da, misliš da sam neodoljiva kada se smejem, tada mi cakle oči i strašno želiš da me poljubiš...kao onda kada smo se upoznali. Dobro znaš da ne mogu uvek biti takva. Znao si da vreme leti, da dolaze problemi, da ne mogu svaku nevolju odagnati osmehom. Nisam savršena. Pokušavam. Trudim se. Dajem sve od sebe. Padam. Ustajem. Često sam umorna. Većinu vremena sam umorna.Nemam više dvadeset godina. Život danas nije isti kao onaj od pre 15 godina. Nisam ni ja ista, a nisi ni ti. Tvoja ljubav mi je potrebnija onda kada sam zbog nečega namrštena i nasekirana. Jednim potezom možeš magično odstraniti onu brazdu između mojih očiju. Kaži mi nešto lepo, pomiluj me, izvedi me, skuvaj mi kafu. Nešto. Bilo šta. Znaš ti šta ja volim, kao što i ja znam da voliš čokoladu, pa ti napravim čokoladni kolač kada si tužan. Eto, tako se to radi. Nauči od mene. Lako je mene voleti kada je sve u redu. Budi frajer, pa me onda kada nije moj dan, kada nisam pri sebi, uhvati oko struka i kreni da me vrtiš po sobi. Pleši sa mnom. Budi moj Džoni, a ja tvoja Bejb. Koliko god se opirala, čvrsto me stegni i ne puštaj me. Ipak si jači. Muško si, bre.

Ako me ne možeš voleti u mojim najružnijim momentima, u mom najgorem izdanju, onda ti ne zaslužuješ ni moje najblistavije trenutke. Ne zaslužuješ mene.

Voli me ovakvu kakva sam: dobru i lošu, ludu i slatku, veselu i tužnu, debelu i mršavu. Voli me, jer ja umem da volim za hiljadu žena. Jedan tvoj zagrljaj ću ti vratiti hiljadu zagrljajima, tvoje ohrabrenje beskonačnom odanošću, tvoju lepu reč najlepšom pesmom i osmehom od koga ćeš poleteti među oblake. Daj mi malo vremena, strpljenja, razumevanja. Ako ne možeš, onda idi- pohitaj onoj savršenoj ženi koju si zamislio u svojoj glavi. Potraži je. Prevrnućeš brda, doline, zemlje i gradove, ali... nećeš je naći, jer će i ona imati svoje nesavršenosti.

Tvoja sam, blesavi čoveče. Zar to nije dovoljno? Hajde sada, zagrli me i voli...I ćuti. Da, bolje ćuti. I sada možeš da me poljubiš. Ako želiš.

(photo from pinterest)

Kako znati da je on onaj pravi?

Ko može sebe nazvati ekspertom za ljubav? Neko ko je oborio rekord u gledanju romantičnih filmova i čitanju ljubavnih romana?Možda je to osoba koja ima iza sebe sijaset propalih veza ili brakova? Ili su to možda ljudi koji su proveli 30, pa i 40 godina u braku sa istom osobom?
Ona žena koja dovoljno poznaje sebe i ne pokušava da negira i ignoriše svoje sopstvene želje je u mogućnosti da prepozna čoveka koji može biti potencijalno onaj pravi. I najpametnije žene greše. Neke od nas toliko mnogo želimo da veza sa jednim muškarcem uspe da čak nalazimo opravdanja za ponašanje koje ukazuje upravo na to da on nije za nas. Početne varnice i nagoveštaj strasti nisu adekvatni pokazatelji jedne uspešne veze, jer mogu zaseniti signale i znakove koje nam šalje intuicija. Žene treba da joj veruju. Naša intuicija je ponekad jedino oružje koje nas štiti od grešaka. Kada kažemo "on je onaj pravi", uglavnom mislimo na čoveka sa kojim možemo planirati budućnost.

~ Da li je zaista zainteresovan za ono što radiš?~

Muškarac koji pažljivo sluša ono što mu govorite pokazuje da ga zaista interesujete ne samo kao žena, već kao i osoba. Ako on naglo menja temu svaki put kada krenete da pričate o stvarima koje su za vas bitne (hobi, posao, studije), usmerava razgovor ka sebi ili mu pogled luta i nije skoncentrisan na vas; to pokazuje da se radi o muškarcu koga očigledno ne zanimate.

~ Jak je na rečima, slab na delu~

Često nas žene impresioniraju muškarci koji pričaju o velikim planovima, koji obećavaju, koji se obavezuju...ali, samo rečima. Ako on skoro nikada ne sprovodi ono što govori u delo, malo je verovatno da će se ikada promeniti. Bolje je verovati onome koji nikada ništa ne obećava, ali se zato pojavljuje na vašim vratima sa kesom pomorandži i DVD-em u ruci čim mu javite da imate grip.

~ Kako te čini da se osećaš?~

Ako vam stalno skreće pažnju na vaše mane ili neke fizičke nedostatke preporučujem da pobegnete glavom bez obzira. Sećam se, pre mnogo godina, upoznala sam momka sa kojim sam krenula da izlazim. U svemu mi je nalazio mane: "Bila bi stvarno mnogo lepša kada bi se više šminkala" ili "Parfem koji nosiš je isuviše jak" ili "Baš ti se vidi ta plomba". Suvišno je reći da mu se nikada više nisam javila, a ljutita pisma puna mržnje su stizala na moju adresu. Zamislite kako bi tek bilo da sam nekim čudom rešila da budem sa njim u vezi. Noćna mora!Takođe, ako osetite da se ponaša prema vama pokroviteljski tj. ako vas stalno nešto ispravlja ili vam pridikuje, sasvim je sigurno da time vređa vašu inteligenciju. Šta će vam muškarac koji očigledno misli da niste dovoljno pametni za njega? Ako vas voli onakvu kakva ste i ne pokušava da vas promeni, onda je to čovek za vas.

~Možete pričati o svemu~

Vlada pogrešno mišljenje da dvoje ljudi treba da imaju ista interesovanja ne bi li njihova veza uspela, ali zajedničke teme za razgovor, intelektualni stimulans, razmena ideja i misli su od velikog značaja. Najbitnije je imati iste vrednosti i pogled na život. Teško se mogu dvoje ljudi složiti ako imaju potpuno suprotne principe ili različit sistem moralnih vrednosti. Ne plašite ako se ne složite sa njim, jer on poštuje vaše mišljenje i vi njegovo? To je dobro. Znači da se radi o osobi koja vas iskreno i duboko ceni. Varnice u krevetu su OK, ali ako nema mentalne kompatibilnosti malo je verovatno da ta veza ima budućnost. "Pričati o svemu" uključuje i njegovu spremnost da posle izvesnog vremena priča o vašoj zajedničkoj budućnosti. Ako uporno izbegava tu temu pod izgovorom "ima vremena", tu nešto ne valja.

~Slaže se sa tvojom porodicom i prijateljima~

Kada sam se zabavljala sa mojim sadašnjim mužem/tadašnjim momkom, često sam se ljutila zbog toga što je provodio sate i sate pričajući sa mojim ocem i time me potpuno zapostavljao. Suočila sam se sa njim i rekla mu šta me muči. Odgovorio mi je kako nije hteo da ga uvredi (moj otac mnooooogo priča) i da je morao da sedi i da ga sluša. To mi je pokazalo koliko mu je stalo do mene i nikada se više nisam požalila. Obostrano prihvatanje je važno. Ako se dopada vašim roditeljima i prijateljima, s obzirom da su to ljudi koji vas vole i koji vam žele dobro, šanse da je on onaj pravi su velike.

~ Da li osećaš sigurnost pored njega?~

Muškarac koji ne ume da brine o sebi ne može brinuti o drugima. Skoro da više ne vlada uverenje da muškarac treba finansijski da podržava ženu, ali ipak njegova ambicioznost, profesionalna stabilnost i sposobnost je nešto što svakoj ženi uliva sigurnost i omogućava joj da zamisli budućnost sa njim. Koliko god da smo nezavisne, treba nam neko pored koga se možemo osećati bezbedno i neko na koga se možemo osloniti.

~ Kako se slažete u...krevetu?~

Seks je bitan, htele mi to da priznamo ili ne. Fizička privlačnost sama po sebi nije dovoljna za funkcionisanje jedne veze, ali bez nje ona sigurno ne može da uspe. Ako nemate želju da muškarca pored sebe dodirnete, da mu budete u zagrljaju, ako nema hemije i iskrica, onda je malo verovatno da postoji istinska privrženost. Seks produbljuje intimnost, zbližava par i naučno je dokazano da nas čini srećnima zbog lučenja endorfina.

Ni jedna veza nije savršena zbog toga što smo ipak samo ljudi- nesavršeni. Oduvek sam verovala da je bolje biti sam(a) nego sa nekim ko ti ne odgovara i da se nikada ne treba zadovoljavati manjim od onoga što istinski želimo. Sve u svemu, čini mi se da je najključnije pitanje koje treba da postavimo sebi sledeće: "Da li me on čini srećnom?". U iskrenom odgovoru se krije sva mudrost. Treba imati hrabrosti i suočiti se sa istinom.

(photo from pinterest)

'El su ti oni dani?(uputstvo za muškarce)

Neki kažu da bi bilo lepo kada bi ljudski odnosi išli uz uputstvo... ili barem neki uzajamni dogovor. Ovo drugo zvuči maaaaalo realnije. Mislim da partneri, prijatelji, svekrva i snaja, itd. treba unapred da odrede svoj sistem ponašanja, neki kodeks, zajedničko uputstvo koje će im pomoći da time postavljaju neke granice, da se jasno zna šta onaj drugi želi i očekuje, kako se treba ponašati u određenim situacijama. Evo primera: vaša drugarica zna da niste osoba koja voli telefone i samim tim očekujete od nje da ne zahteva svakodnevni raport, a takođe ni stalno zivkanje i obavezu da se čujete bukvalno svaki dan. Ako postoji taj dogovor, sigurni ste da se vaša prijateljica neće naljutiti nas vas ako se desi da se ne čujete 2 ili 3 dana. Bilo bi lepo kada bi se takođe uspostavio dogovor između svekrve i snaje po kome ona, iako na primer pomaže oko deteta, nema prava da vam se meša u odnos sa suprugom. Hm, možda u nekom idealnom svetu. U ovom našem realnom svetu punom sujete, ponosa i nerazumevanja u odnosima nema mesta takvim "upustvima", jer su jednostavno ljudska osećanja toliko komplikovana da se nikakva pravila ne mogu primeniti.
Međutim, postoji vreme u mesecu svake žene kada je jedno takvo uputstvo ne samo korisno, već i poželjno, naročito za one potencijalne "žrtve" privremeno neuravnotežene...dame.

- Slušaj, čisto da znaš, trenutno imam PMS, trudi se da mi podilaziš, ne svađaj se i koliko god da vičem, ne obraćaj pažnju na mene. OK?


Ovako otprilike zvuči moje upozorenje mužu, svakog meseca, 7 do 14 dana pred menstruaciju. Dobro je što poznajem sebe, dobro je to što znam koliko sam luda, neuračunjiva, čas depresivna, čas besna, plačljiva i malodušna dok hormoni divljaju u mom telu. Najbolje od svega je to što za ovo privremeno ludilo nismo krive mi same, već priroda, koja očigledno ima čudan smisao za humor s obzirom da je stvorila takav ubitačni sistem za reprodukciju.

PMS ili predmenstrualni sindrom je niz promena u radu hormona kod žena koji se manifestuje pojavom emocionalnih, psihičkih i fizičkih simptoma. Kod većine žena javljaju se emocionalni simptomi u vidu nervoze, depresije i uznemirenosti. (bebac.com)

Sa tim u vezi, sasvim slučajno, naiđoh na šaljivo, sasvim primenljivo "hormonsko upustvo" koje, sa dozvoljenom slobodom u prevodu, izgleda ovako:

VELIKO HORMONSKO UPUTSTVO

Žene ga razumeju, a muškarci treba da ga memorizuju! Svaka žena zna da postoje dani kada je dovoljno da muškarac otvori usta i time stavi život u svoje ruke. Ovaj praktični dokument treba da se postavi na vidljivom mestu za muževe, momke, kolege i druge, kako da bi imali brz pristup u slučaju nužde.

Vrlo opasno: "Šta ima za ručak?"
Manje je opasno: " Da ti pomognem oko ručka?"
Bezbedno: "Gde bi htela da te izvedem na ručak?"
Super- bezvedno: " Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: "To ćeš da obučeš?"
Manje opasno: " Baš ti lepo stoji braon boja."
Bezbedno: "Wow! Izgledaš super!"
Super- bezbedno: " Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: " Šta ti je, bre?"
Manje opasno: " Da možda malo ne preterujemo?"
Bezbedno: "Uzmi moju kreditnu karticu."
Super- bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo."


Vrlo opasno: "Da li si sigurna da treba to da jedeš?"
Manje opasno: "A, što ne pojedeš neku jabuku?"
Bezbedno: "Hoćeš malo čokolade?"
Super -bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo".


Vrlo opasno: "Šta si radila ceo dan?"
Manje opasno: "Nadam se da se nisi premorila danas?"
Bezbedno: " Tako si seksi u toj kecelji!"
Super-bezbedno: "Evo ti čaša vina, dušo".



Po mogućstvu, napraviti tablični prikaz za bolje snalaženje (vreme je od ključnog značaja, u pitanju su sekunde) i uručiti nesrećniku.

(photo from pinterest)

Stvari koje bi žene volele da muškarci znaju

Sledeće se odnosi uglavnom na odnos muža i žene u braku. Inspirisana sam večitim problemom u komunikaciji između muškaraca i žene, neprestanim žaljenjem i jednih i drugih, nerazumevanjem i pogrešnim interpretacijama ponašanja kod žena. Muškarci kažu da skoro nikada ne mogu da shvate razlog zbog čega su žene ljute, zašto plaču, ćute ili viču. Pa, drage moje, mogu slobodno da kažem da ovoga puta pišem u ime svih vas. Svaka od vas će moći da se poistoveti sa stvarima koje bismo mi volele da znaju muškarci. Idealno bi bilo kada bi oni takođe pročitali sledeći tekst i bili dovoljno pametni da ga stalno imaju na umu:

~ Žene bi radije da budu voljene nego poštovane. Ne shvatajte me pogrešno. Ljubav i poštovanje idu zajedno, ali kod žena ljubav znači žrtva i stavljanje potrebe drugih ispred svojih. Da, žene to isto očekuju od muškaraca. Kupiti buket cveća, baciti đubre jednom nedeljno ili "zamazati oči" poklončićem nemaju veze sa stvarnom potrebom žene da ima pored sebe muškarca koji će svoju ljubav pokazati na suštinski način. Buket cveća ne vredi mnogo ako će muškarac zatim potroši tonu novcu na sebe, kao na primer na kupovinu skupe naprave, alata, kompjutera ili motora, dok je npr. njegovoj supruzi potrebna popravka zuba, nove naočare, skup pregled kod doktora. Njima treba muškarac koji će staviti svoje potrebe posle tuđih. Pravi džentlmen, vitez, muškarac.

~ Žene su ljute uglavnom zbog toga što se osećaju nevoljeno. Reći "volim te" nije dovoljno. Nepažnja, ignorisanje, ne slušanje, nedostakak razgovora, sve to za ženu znači "ne voli me". Ako je žena ljuta i besna, razlog se krije u tom osećaju. Ne zvuči logično? Ko je rekao da su ljubav i odnosi logični?

~ Žene nisu imune na pažnju drugih muškaraca. Kao što muškarci reaguju na lepotu ili seksualnost druge žene, tako i one reaguju na nežnost i ljubaznost drugog muškarca. Bore se vrlo često sa emotivnim iskušenjima koja su drugačija od fizičkih kojima su više izloženi muškarci. I najvernijoj ženi na svetu prija pažnja i interesovanje drugoga, čuva to u svom srcu kao najveću tajnu, naročito ako je nezadovoljna ponašanjem supruga. Vrlo često se te misli mogu pretvoriti u nešto mnogo dublje. Ne, ovo nije nikakva pretnja! Bože sačuvaj! Samo želim reći da često muškarci tj. muževi uzimaju zdravo za gotovo ljubav žene ne uzimajući u obzir to da je ona takođe čovek sa dušom i srcem.

~ I najlepša žena na svetu je nesigurna. To nam je u prirodi i retka je žena koja je potpuno zadovoljna sobom i svojim izgledom. Koliko god izgledala samopouzdano, ponos joj ne dozvoljava da prizna da nije tako. Šta nam je potrebno ? Reći ću to, makar naišla na drvlje i kamenje! Treba nam potvrda! Stalna potvrda i podsećanje na to koliko smo lepe! Ako to ne dobijemo od naših muškaraca, pa...tražićemo je od drugih.

~ Ženama je potreban neko sa kim može podeliti teret održavanja kuće. Ako je u kući lom, ako je nešto nestalo ili se polomilo, ako nije uspeo ručak, ako se veš nije dobro oprao, ako su deca umazana i pomalo gladna, žena se oseća kao da nije uspela u svojoj ulozi, okrivljuje sebe, a dodatno podsećanje na to je poslednje što joj je potrebno. Treba joj neko ko će makar svoje stvari ostavljati na svoje mesto, ko će joj skuvati ponekad kafu, ko će se makar jednom u toliko ponuditi da opere sudove ili pusti usisivač, a najviše od svega joj je potreban neko ko će je hvaliti, ohrabrivati i govoriti kako je sjajna domaćica i majka.

~ Ženama je potreban seks onoliko koliko i muškarcima, suprotno mišljenje je mit i velika laž koju su izmislili muškarci. Kako? Muškaci su spremni za akciju u krevetu "odmah i sada", žene reaguju na nežnost i pažnju, osećanja i romantiku. Očekivati od žene da automatski bude spremna za seks i njena nespremnost budi kod muškarca mišljenje da ga ona ne želi i da joj je seks nepotreban. One se obeshrabre čim osete da ih muškarac tretira "kao parče mesa", dok ih duga predigra može dovesti do istog stadijuma želje kao muškarca. Žene moraju da osete da su poželjne i privlačne, a reči: " Dušo, sada ću da te rastrgnem!" nije nikakav afrodizijak i sigurno je neće zagrejati za seks sa njim! Komplimenti, nežnost i stalna potvrda tj. afirmacija su ključ. Pod takvim uslovima ona je podjednako "seks životinja" kao i muškarac. Ženama je bitno da su "voljene" i osećati to je ključno za njihovu sreću i dobar seks.

~ Porno filmovi za ženu predstavljaju upoređivanje. Ako ih muškarac gleda, žena to shvata kao da nije dovoljno lepa, zgodna, slobodna u krevetu, itd. Ponavljam, žene su nesigurna i prividno samopouzdana bića. Koliko god je muškarac ubeđivao da su pornići "samo sport" i da su potpuno bezazleni, neće uspeti da je ubedi. Žena sve posmatra kroz prizmu ljubavi i sve što muškarac radi ona interpretira kao znak ljubavi ili nedostatak iste. Muški će nastavljati da rade ono što žele, ali malo više razumevanja reakcija žena neće škoditi.

~ Kada muškarac odbije da vodi ljubav sa svojom ženom, za nju to znači da je odbacuje kao domaćicu, majku i suprugu, a o tome koliko to utiče na njeno samopouzdanje da ne govorimo! Za žene seks nije samo jedna biološka potreba, već nešto mnogo više, sa mnogo dubljim, emotivnim značenjem.

~ Muškarac koji ne brine o tome kako izgleda, za ženu znači da mu nije stalno do nje same. Neki od njih misle da automatski, posle potpisavanja papira kod matičara, imaju "siguran seks" i 100% u krevetu "posvećenu" ženu bez obzira na stalan rast njegovog pivskog stomaka i upornog insistiranja na tome da nosi ružnu, belu veš-majicu po kući. Očigledno takav muškarac smatra da njegova žena ne zaslužuje bolje i da nije vredna toga da pored sebe ima urednog i njoj privlačnog muškarca. Velika je zabluda da su samo muškarci vizuelni. Otkuda nekome takva ideja? Jesmo li mi žene možda ...slepe?

~ Neki muževi smatraju da je dovoljno da obezbeđuju novac, sigurnost i da su time ispunili svoju obavezu muža i oca. Misle da je sve ostalo u vezi sa klincima posao majke. Kada bi muškarci znali koliko su seksi i slatki kada se igraju sa decom, ne bi nikada poželeli da rade bilo šta drugo! Žene vole da vide svoje muževe kako posvećuju deo svog slobodnog vremena deci, time pokazuju da su ravnopravni sa njom i da imaju podjednaku ulogu u porodici. Veoma je ponižavajuće za ženu mišljenje da su "deca njena stvar", jer se ona oseća više kao "rasplodna krava" nego kao žena, supruga i bračni drug.

~ Mišljenje da žena udajom mora da voli i obožava majku i celu familiju supruga je očigledno karakteristika pećinskog čoveka! Poštovanje i ljubaznost je obavezna, zahtevati da nekoga ili nešto voliš je terorisanje. Zašto neki muškarci smatraju da žena MORA da zavoli kampovanje, brzu vožnju, sport? Zar je brak menjati sebe, svoja interesovanja i afinitete?

~ Detinjasto i neodgovorno ponašanje NISU privlačni. Detinjarije su rezervisane za...decu. Šala i smisao za humor su nešto sasvim drugo. Odgovoran i ozbiljan muškarac budi osećaj sigurnosti, a onaj koji se bavi tinejdžerskim stvarima, glupiranjima, koji i dalje pokazuje znake "studentskog života" i ponaša se prema ženi "kao da mu je mama" budi nesigurnost, odbojnost i frustraciju kod žene. Na to koliko je takav muškarac neprivlačan neću trošiti vreme.

~ Ženama su maniri od velike važnosti. Takođe, ružno ponašanje muškarca u prisustvu njene familije ili prijatelja ona doživljava veoma lično. Koliko god se to nama ne dopada, žene gaje i određeni materinski nagon prema muškarcima, pa njegovo bahato, detinjasto ili ružno ponašanje doživljavaju kao lični neuspeh u njegovom "vaspitavanju" ili kao lična neadekvatnost da "izabere" dobrog muškarca. "Kako može da bude sa njim? Jadnica!", česta je reakcija na tako nešto. Ne podnosim takve muškarce!

~ Ignorisanje shvataju kao da muškarcu nije stalo. Žene vole da razgovaraju, to im je potrebno. Ako ne mogu razgovarati sa osobom sa kojom su rešile da provedu ostatak života, povlače se ili su stalno ljute zbog frustracije usled neposvećene pažnje. One žele prijatelja koji će za trenutak ostaviti svoj hobi ili posao, posvetiti još pažnju i saslušati je. Muškarci uglavnom ne pričaju o svojim problemima, ali ženama je to neka vrsta terapije i potrebe. Ništa ne izluđuje ženu više od muškarca koji dok mu ona priča "zeva" u kompjuter ili TV bez ikakvog učestvovanja u razgovoru. To budi u njoj bes i osećanje da nije vredna njegove pažnje. Ako ne može svoje strahove i sumnje, snove i planove da podeli sa svojim mužem, onda za taj brak nema spasa.

Uzimajući u obzir da je generalizacija glupost i da nisu svi ljudi isti, napominjem da je tekst proizvod kako ličnog iskustva, tako i mnogobrojnih razgovora sa drugim ženama. Postoje brakovi i odnosi koji se ne mogu poistovetiti sa gore napisanim, postoje oni koji se suočavaju sa mnogo većim problemima i iskušenjima, ali jedno je sigurno, morate priznati, NI JEDAN nije savršen i svakom braku bi dobro došlo mnogo više razumevanja, razgovora i pameti. Zaključak je da je ženi potrebna ljubav u svim njenim oblicima, bez obzira na to koje je boje, religije, gde živi i čime se bavi. Pruživši joj to, žena postaje najlepša rascvetana ruža koja svuda oko sebe širi božanstvene miomirise zadovoljstva. Moram da priznam da retko viđam iskreno nasmejane žene: ti osmesi kriju neku tugu i nezadovljstvo koje se bez obzira na prividnu, usiljenu sreću u očima, primećuje i nagoveštava. Je li sebično tražiti malo ljubavi... u ime žene?

"Quand on appelle
Que tout le monde est sourd
Ce n'est rien que le manque d'amour
Et si j'appelle
C'est que j'attends en retour
Un peu d'amour
J'en réclame
Au nom d'une femme"

"Kada tražimo,
ceo svet je gluv
i to je ništa do nedostatak ljubavi.
I ako zahtevam,
ljubav je ono što želim zauzvrat
Polažem pravo na nju,
u ime žene."

(pesma "Au nom d'une femme", Hélène Ségara)

(photo from pinterest)

Zašto žene varaju?

Znam kako će zvučati moja sledeća izjava, naročito onima koja mrze duple standarde, ali morate se složiti da se nekako manje mrštimo i čudimo na vest o preljubi muškarca nego onda kada je u pitanju žena. Mislimo, žena je jača, stablinija u svojim osećanjima, treba biti emotivno povezana sa drugim muškarcem ne bi li stupila u avanturu sa njim, a iznad svega- majka je. U žene je materinski instinkt jači od drugih poriva i osećanja. Nije ni malo neobično što su žene vekovima trpele loše brakove sa nedostatkom komunikacije ili nekom vrstom emotivnog i fizičkog zlostavljanja, samo zbog dece. Sve se to danas promenilo nakon sticanja ekonomske nezavisnosti žena i određenih prava. Ona ne trpi. Ona je jača nego ikada. Žena vara više nego ikada. Ne sviđa vam se taj podatak? Ni meni, ali pokušavam da razumem, da pronađem razloge, razumevanje. Lično smatram da ne bih nikada učinila nešto što bi ugrozilo stabilnost moje porodice, ne bih želela da ikada povredim moje ljubljene, ali kako možemo biti toliko sigurni? Koliko puta smo se uverili da najzaljubljeniji i najsrećniji parovi i brakovi kriju strašne tajne? Žena i preljuba- zvuči okrutno, sebično, nemajčinski, ali hajdemo da pogledamo koji su mogući razlozi jedne takve pojave. Česti razlozi nezadovoljstva brakom koje navode žene su:

~ Ne razume me.~

~ Više ne pričamo.~

~ Nismo više "prijatelji".~

~ Jedino obraća pažnju na mene kada želi seks.~

~ Ne zanima ga šta radim, kako provodim svoje vreme, ne pita me za moja interesovanja.~

~ Zanima ga samo posao i isključivo o tome priča.~

~ Nije više romantičan. Više me ne iznenađuje cvećem ili poklonima.~

~ Nikada nije tu za mene kada mi je potreban. Uvek je nečim drugim zauzet.~

~ Provodi isuviše vremena uz kompjuter i pornografiju. Osećam se poniženo.~

Žene su, blago rečeno, opsednute svojim brakom ili vezom. Ona će se obavezno svakodnevo požaliti svojoj prijateljici ili mami: "Zamisli, samo da vidiš šta je danas uradio!". Podnose dva puta više zahteva za razvod od muškaraca. Frustracija nerazumevanjem od strane muža nije retka pojava kod žena. Ona proističe iz mišljenja da se muž ne trudi dovoljno oko braka i oko supruge.  Naravno, nije isključeno ni to da su muškarci emotivno drugačiji od nas, samim tim, očekivati od njih nešto što im nije "u kodu" vodi obavezno do nezadovoljstva.

Najčešći razlozi zbog kojih žena vara su:

~Takvoj ženi je drastično opalo samopouzdanje, pa joj je potrebna potvrda sa strane o tome koliko vredi, koliko je lepa i privlačna. Ona može biti u vezi sa savršeno brižnim i zaljubljenim muškarcem, a opet će joj biti potrebno dodatno uveravanje.~

~ Iluzije i fantazija su se raspršile. Od trenutka kada shvati da je njen princ ipak obična žaba, žena žudi da se njen muž ponovo pretvori u princa ne shvatajući da u životu i braku nije moguće funkcionisati niti goreti u vatri kao prvih meseci ili godina veze. Muškarac je ono što jeste- običan čovek sa svim svojim manama. Da, on smrdi kada se oznoji, podrigne posle jela, možda će se vremenom ugojiti ili oćelaviti, postati nervozniji i manje strpljiv sa decom- svakako nije lik iz romantičnog filma ili bajke. U potrazi za iluzijom, žene pribegavaju varanju u nadi da će pronaći svog princa.~

~ Žive odvojenim životima. Nekada su sve delili, imali zajedničke ciljeve, insteresovanja, gledali su iste filmove, voleli da šetaju u večernjim satima, grlili se pred televizorom uz seriju naučne fantastike. Sada, on radije igra Farmu na facebook-u, a ona plače uz " Ponos i predrasude", po ko zna koji put. Putevi su im se naizgled razišli. Brak i život donose stres, probleme, više obaveza, tu su deca, računi, društveni život. Kada shvatite da svako od nas ima svoj individualni način opuštanja, provođenje večeri "odvojeni" jedno od drugog neće vam se učiniti kao stramputica i problem. Ne izlazimo na kraj sa stresom svi na isti način i nije kraj sveta ako izabranik vašeg srca "radije" provodi vreme uz utakmicu ili kompjutersku igricu. On je tu, pored vas, zar ne?~

~ Dosada. Posao se kotrlja, deca su zdrava i dobro, muž je OK, ali joj je strašno dosadno- nema strasti, nema uzbuđenja, nema onih leptirića u stomaku. I ženi, kao i muškarcu, nedostaje strast, nešto drugačije, uzbudljivije. Sve to vremenom izbledi u braku i sasvim je normalno. Pitanje je koliko je žena zrela da shvati da je to neminovnost? Da li je voljna i spremna da promeni nešto u vezi sa tim? Rešenje uvek postoji, ali vrlo često se pribegava aferi sa drugim muškarcem, baš zato što ta veza pruža sve ono što braku nedostaje. Tu je i zamka- da li je prolazna strast vredna rasturanja nečega mnogo vrednijeg, nečega što se gradilo i negovalo godinama? Odgovor je gotovo uvek-ne.~

~ Rutina. Razgovor u kući između supružnika uglavnom uključuje decu, ekonomske poteškoće, planove, posao. Sednete za sto, jedete, popričate i onda- svako na svoju stranu. I tako svakoga dana. Žena se oseća zapostavljenom, a pritom ni u jednom trenutku ne pomisli na to da je možda suprug umoran i bezvoljan, okreće svu svoju pažnju deci, kućnim poslovima, postaje bezrazložno drska, gunđa i nervozna je. Pažnja muškarca sa strane joj neobično godi i prija. Ona nije više "samo" majka i supruga, ona je najednom ponovo žena. Komplimenti i sladunjave reči su veoma zavodljivi i opasni, naročito ako postoji manjak komunikacije i povezanosti sa suprugom.~

~ Osveta. Kako ti meni, tako ja tebi. Varanje od strane muža žena doživljava kao ponižavanje i veliku uvredu, a s obzirom da je veoma ponosno biće, ponekad osveta zvuči kao prava stvar. Žena misli da će istim ponašanjem izjednačiti rezultat i ono što je najgore, nada se da će time umanjiti bol.~

Žene su mnogo okrutnije i isključive u ljubavi, u to sam uverila. Volela bih da objasnim zašto je tako, ali ne mogu. U ljubavi i strasti nema razuma, nema rasuđivanja. U preljubi nema srećnih niti zadovoljnih, jer graditi sreću na tuđoj tuzi nikada ne može uroditi plodom. Uvek je neko povređen, a kada su u pitanju deca, onda je sve to deset puta strašnije i ostavlja ogromne posledice, nezalečive rane. Treba posedovati snagu karaktera, zrelost, jake principe i iznad svega "strah od Boga" ne bi li izbegli velika iskušenja i potencijalnu propast. Ljudi smo, samo ljudi, puni mana i slabosti. Verujem u oproštaj, samo to leči srce i dušu. Neka Bog svima da snage.

(fotka "Madame Bovary" sa pinterest)

Zahvalna

Sinoć, onako umorna i slomljena, sigurna da će me "uhvatiti" neki grip, provedoh veče na kauču nakon ludog dana i trpanja dece u krevet. Umotana u mekano ćebe počeh da menjam kanale:" Jel 'ima nešto dobro da se gleda?", pitao me je muž, "Ma, jok, sve same gluposti", bezvoljno i nezainteresovano kuckajući po daljinskom odgovorih. "Ej, ima "Becoming Jane", odjednom mi se ozari lice, "ali, to je malo "ženskast" film", rekoh strepeći da mi ne kaže da promenim kanal i nađem nešto drugo. "Nema veze, ostavi". Juhuuuuuuuuu!
Da ne bih prepričavala film, samo ću reći da je to priča, pomalo romantizovana i modifikovana, o životu književnice Džejn Ostin pre njenog sticanja slave i priznanja kao pisca.
Pored toga što sam se "ubila" od plakanja, film i život talentovane Džejn Ostin su me naterali na razmišljanje i probudili u meni osećaj zahvalnosti.
Zahvalna sam što nam današnja vremena bez obzira na sve zamke; vladanje nemorala, ružnoću i neskromnost, nama ženama pružaju mogućnost izbora kao što je između ostalog i brak iz ljubavi. Pitam se koliko mora da je bilo strašno deliti život sa nekim koga ne voliš ili još gore, biti primoran zbog nedostatka novca ili dužnosti prema porodici, žrtvovati ljubav prema nekome.
Samo razmislite kolika količina slobode nam se danas daje, a najveća od svih je biti sa nekim koga voliš. Ne zamerite mojoj romantičnosti, jer znam da ove reči vi tako tumačite, ali zaista, ja ovde govorim o jednom od najvećih ljudskih prava- pravo na ljubav. Čini mi se da se to pravo danas uzima zdravo za gotovo. Jadna Džejn Ostin se sigurno okreće u svom grobu dok "gleda" naše neumeće da ga iskoristimo i našu nezahvalnost što ga imamo.

Film je čak i mogu supruga naterao da čačka po internetu i traži istorijske podatke o Džejn Ostin i njenoj nesrećnoj ljubavi. Poražavajuća činjenica je da su žene nekada potpuno zavisile ako ne od oca, onda od toga kako će se udati. Hoće li muškarac koji će je zaprositi imati dovoljna primanja da izdržava i njenu porodicu? Retko koja je imala obrazovanje i negovan talenat za neku vrstu zanata i posla koji bi joj omogućili nezavisnost. Poražavajuće je bilo i to što je život čak i muškaraca bio u rukama onih koji su im pružali materijalnu pomoć. Često su zbog plemenitog osećanja dužnosti morali da se odriču svojih ljubavi, a ponekad su to činili zbog ....preživljavanja. Znači, nije samo devojačka sreća bila u rukama drugih, već i momačka. Džej Ostin nakon svog nesrećnog iskustva u ljubavi je obećala sebi da će pisati knjige u kojima će njeni likovi prolaziti kroz velike prepreke, nezamislive probleme, ali uvek će im na kraju pružiti ono o čemu su sanjali, pa i više- srećan kraj. Romantično gledanje na njena dela je verovanje u laž. Tadašnja realnost je bila veoma drugačija. Čitav kult je napravljen od njenog dela, devojke i žene širom sveta uzdišu sa gospodinom Darsijem čekajući jednog takvog plemenitog i požrtvovanog gospodina da uđe u njihov život. Njegove reči, koje su zapravo reči književnice i njen način da opiše i dočara savršenog džentlmena, su postale nekakva ženska mantra, razlog za sanjarenje i često razočarenje kada se ne naiđe na muškarca sličnih vrlina.

"In vain have I struggled. It will not do. My feelings will not be repressed. You must allow me to tell you how ardently I admire and love you.'' (Pride and Prejudice, Chapter 34)

I ja sama volim njena dela koja se trebaju čitati upravo na jeziku na kome su napisana, u suprotnom, gube na lepoti. Na njenom stilu, načinu izražavanja, igru reči, intuiciji i poznavanju ljudske prirode bi joj mogle zavideti skoro sve današnje književnice. Ona je kitila stvarnost, ulepšavala nemoguće teške situacije koje su danas veoma retke, barem u našoj kulturi. Žene pre nas su se borile za ono što imamo danas, a to je izbor, pravo da odlučujemo same o tome kako i sa kim ćemo provesti život. Uzdizanje nekih prošlih vremena mi nije jasno. Zar se putem romantičnih knjiga može suditi o prošlosti? Zar se na osnovu njih treba priželjkivati povratak tih vremena? Jedno je sigurno, ono što bih volela da se "vrati" iz tih vremena je osećaj za pristojnost i dužnost, skromnost, čednost i mera, ali sve ostalo neka ostane tamo gde jeste. Zadržavam svoje pravo, pravo na ljubav, zahvalna sam na njemu.