Da ne bi došlo do zabune, prvo moram reći da je ovaj post "ukraden" od žene koja inspiriše milione ljude širom sveta- Grečen Rubin, autorka bestselera "Projekat sreća". Kada sam počela sa mojim malim projektom tj. ovim blogom, nisam ni znala za nju, međutim, kada sam je otkrila iznenadila sam se koliko nam se mišljenja i stavovi poklapaju. Uostalom, jedna najbitnija stvar nas vezuje, a to je da smo obe rešile da pronađemo sreću i da radimo na njoj.
Često umem da se požalim mome mužu kako mu zavidim na karijeri, na mogućnosti da bude sa ljudima, da im pomaže, da oseti zadovoljstvo u tome što hrani porodicu i materijalno je obezbeđuje. Svaki put on mi iskreno odgovara: "Mene ne čini moj posao. Mene činiš ti, deca i stvari u kojima uživam". Kada bolje razmislim, svaki put kada posmatram moga muža na treningu (on je zaljubljenik u borilačke veštine) primećujem da je njegovo lice drugačije: ono je ozareno, svetlo, nasmejano. On u tome beskrajno uživa. On je tada srećan. Posao moga supruga je rutinski, naporan, sreće se raznoraznim ljudima (i nisu uvek ti susreti prijatni), ima puno stresa i problema. To je nešto što "mora" da radi ne bi li živeli, plaćali račune, hranili se i obukli. On, kao ličnost, je mnogo više od svoje profesije.
Ljudi se poistovećuju sa onim što rade. Mi smo mnogo više od posla koji obavljamo od 9-5. Mi smo čitav mozaik od interesovanja, talenata i afiniteta. I to je divno. Međutim, da se ne lažemo: posao i obaveze oduzimaju toliko mnogo vremena da ga za ono što nam je važno mi više nemamo. Nije ni čudo što sebe poistovećujemo sa onim što radimo. Kada završimo sa svim našim dnevnim obavezama ponekad nam ostane nekih sat-dva vremena u večernjim satima koje radije utrošimo na gledanje nečega na TV-u, za prelistavljanje laganog časopisa, za brzinsko maženje sa decom pre spavanja. U suštini, isuviše smo umorni za pisanje, slikanje, čitanje neke dobre knjge, vežbanje, šetnju. Toliko smo iscrpljeni da nismo u stanju da uradimo nešto što će doprineti našoj sreći i ispunjenosti.
Grečen Rubin predlaže sledeće: ustanite sat vremena ranije. Ona na primer ustaje svakoga jutra u 6 sati i radi ono za šta nema vremena preko dana zbog posla i dece: piše, čita, popije svoju kafu, uživa u tišini.
Ukoliko ste "spavalica" ili se teško budite možete probati da ležete ranije kako bi ujutru mogli da ustanete i posvetite tih sat vremena nečemu što stvarno volite.
Ja sam to probala. I moram reći da mi je bilo apsolutno divno: budila sam se pre svih, kuvala moju kafu, pisala, čitala blogove, jela svoj doručak na miru i u tišini. Čini vam se da vam taj jedan sat neće biti dovoljan, ali iznenadićete se koliko toga možete uraditi za tako naizgled kratko vreme.
To rano buđenje ne mora biti svakodnevno već povremeno: 2 puta nedeljno ili vikendom.
Grečen navodi primer svoje prezauzete prijateljice koja voli da trči: ona ustaje svake nedelje u pola pet ujutru i istrči svojih 15 km. Neverovatno, ali istinito. Nekako u tome uspeva. Tu je i čovek koji jako voli biciklizam, ali s obzirom da je oženjen i ima dvoje male dece, njegova žena se protivi njegovom čestom odsustvovanju od kuće. Pronašao je sledeće rešenje: za vikend, tačnije subotom ili nedeljom ustaje u 5 sati ujutru, vozi svoj bicikl do mile volje i vraća se kući baš na vreme za ručak. Svi su srećni i zadovoljni.
Kako vam se čini ideja o ranom buđenju? Da li možete zamisliti sebe u ranu zoru kako dočekujete sunce i istovremeno radite ono za šta preko dana nemate vremena? Izgradite vašu strategiju za sreću i ne zaboravite- vi ste mnogo više od posla koji obavljate. Pružite sebi šansu i budite srećni. Zaslužili ste.
(fotka sa pinterest)
