Danas...

Kakav čudan, vreli dan. Trenutno pišem na računaru u dnevnoj sobi koji smo povezali sa TV-om i zvučnicima (zbog muzike i filmova), strašno je naporno, jer pokušavam da sedeći na fotelji i zureći  u ogromni ekran pogodim makar jednu reč bez brisanja i vraćanja unazad. Ne ide mi baš nešto. Moj kompjuter je odapeo. Od sinoć pokušavamo da ga reanimiramo i danas posle ručka je pokazao vitalne znakove života. Ne smem ni da pomislim na sve podatke, bookmarks, slike i ostale stvari koje sam možda izgubila. Nije ni bitno. Neću sada o tome da razmišljam.

Jutro je počelo slatko sa mafinsima punjenim džemom od jagode i kaficom. Volim moja jutra...Savršeni dan je za mene onaj koji od svog početka do kraja zadržava jutarnju milinu i tišinu.

Sinoć sam ispekla mafinse po receptu Najdžele Loson iz knjige "How to be a domestic goddess" za

ćerkinu užinu i jutarnje zaslađivanje. Recept ću dodati čim mi se osposobi računar. Obećavam. Počela sam ponovo da jedem slatke stvari nakon skoro 2 meseca apstinencije od šećera. Ta zadovoljstva su sada retka, uglavnom se častim vikendom nekom poslasticom ili umesim neki malo "zdraviji" kolač (bez mnogo šećera) preko nedelje. Sinoć sam "umirala" za nečim mekim, toplim i džemastim. Dok su se pekli ovi mekani, divotni jastučići, miris jagode i vanile je plovio po kući i ispunio svaku sobu. Ako bi  me neko pitao šta je sreća odgovorila bih: sreća je kada se nešto lepo peče u rerni.

Iskoristiću ovaj veliki ekran i upaljeni računar (od kucanja i velikog kursora mi se vrti u glavi), skuvaću sebi čaj i odgledaću prvu epizodu serije "Pride &Prejudice" (Ponos i predrasude). Još samo kada bi pala kiša...
Kako sam počela stvarno ću na kraju morati da naučim da štrikam...

Prijatno popodne!

Nešto lepo

Dani su mi totalno neinspirativni. Ako izuzmem činjenicu da mi jedini ventil za kreativnost (ako to tako mogu nazvati) osmišljavanje ćerinih školskih užina onda mogu slobodno da kažem da me ništa, ama baš ništa ne inspiriše niti pokreće. Kućni poslovi, dečije aktivnosti, obaveze van kuće, sve to ume da mi se smuči, mada uvek pokušavam tu i tamo da pronađem nešto što će me naterati da otputujem malo van okvira ove naporne svakodnevice: možda je to nešto što ću na trenutak videti na TV-u, nešto što na brzinu pročitam, neka fotkica na pinterest-u koja mi ispuni srce lepotom, eto tako, desi se neka magija, sine mi neka ideja, pojavi se mala iskrica nade. To se odavno nije desilo...sve do danas, tačnije večeras. Sasvim sam slučajno nabasala na ovaj video zapis moje miljenice (jedna od mnogih) Zoi Dešanel (serija "Nova devojka" na Fox life kanalu) koji mi je baš dirnuo u srce, probudio u meni onu moju uspavanu sentimentalnu i romantičnu stranu. Ne znam zašto, ali me asocira na dane u vreme Božića, na sneg, svetiljke, kamin i ljubav. Šta ja znam...možda sam samo nepopravljivo romantična..ova pesma me je na to podsetila...

Pijaca

Neke žene vole da tumaraju satima po prodavnicama isprobavajući cipele i krpice željno iščekujući svako sezonsko sniženje, neke mogu po ceo dan loviti novu šminku, parfeme i kozmetiku. Mene pustite da idem na pijacu i ja sam najsrećnija na svetu, ali...nije uvek bilo tako.
Na pijacu sam kao mala uvek išla sa tatom. On je čvrstvo verovao da ima poseban talenat za registrovanje svežih, citiram "jajca", voće koje je on kupovao je uvek bilo  "ma, to nema nigde", a paradajz (takođe citiram) "na decu da ga ne davaš" koliko je dobar. Mojoj mami je to odgovaralo, jer očigledno nije mnogo volela pijacu. Ja sam se uglavnom dosađivala, pa su mi zato kupili jedno cegerče u koje su mi prodavci trpali svoju robu: po neku šargarepu, papriku, ili krompirić. Ja bih se i dalje dosađivala, a često sam to svoje negodovanje izražavala time što sam tražila kao nadoknadu sladoled ili mekike. Uglavnom ono prvo. Razume se. Međutim,po dolasku kući, istovarivala bih sadržaj cegerčeta u kome bi se našao i po koji kamen koji sam skupila na pruzi, vadila moje šerpice, lončiće i na šporetiću kuvala do mile volje. Ćale bi ulazio i izlazio iz moje sobice donoseći mi čas breskvu, čaš grožđe i uvek bi govorio: "Ma, nema, to kada ja kupim..." na šta je moja mama uvek kolutala očima uz jedno otegnuto: "O, Booooožeeeeee!".
Mnogo kasnije, kada sam već porasla, mrzela sam pijacu. I uvek me je iz nekog razloga majka terala da joj pravim društvo. Ćale je sebe smatrao specijalistom za voće i "jajca", a mi smo kupovale sir i povrće. Kada se sastave dve osobe koje podjednako mrze guranje, biranje, pogađanje, nosanje onda je taj događaj više nego bezveze. Zamoran. Grozan. Mrzela sam to. Uvek bi me zabolela glava. Zato moj tata nikada nije išao zajedno sa nama. Voleo je da ide sam. Jedino što sam volela je kafa koju bismo popile zajedno kada bismo se vratile kući.

Danas. E, danas je priča sasvim drugačija. Volim da idem na pijacu sama (genetika, možda?). Kupila sam i ona kolica na točkiće. Nisu baš glamurozna, ali zato jesu korisna. Bog da me vidi! Ustanem ujutru pre svih, srknem kafu, obučem se, namirišem  i krenem. U zavisnosti od sezone tačno znam šta ću pazariti. Treba kupiti dovoljno da  bi imali do sledeće subote (pijaca u Grčkoj je jednom nedeljno), a nikada previše da se ne bi pokvarilo.Sada kada je leto, prvo tražim zreo paradajz za sos. On je uglavnom jeftiniji. Ljuštim ga, stavim u multipraktik i pravim soseve za špagete, za ćufte, za neko jelo sa povrćem. U Grčkoj se paradajz stavlja svuda. Skoro. Onda izaberem onaj malo čvršći za salatu. Pa, onda krastavac, crveni luk, zelenu salatu, ali samo ako je fina i ako mi se sviđa na oko. Žuta boranija...eeeeh, onda se setim mamine boranije na puteru i belom luku. Kako sam samo volela to jelo kao mala! Bamija, zelena i čudna, vanzemaljska, a tako ukusna. Moja deca je obožavaju. Tikvice, mlade i one malo starije. Dok ih trpam u kesu unajveće smišljam šta ću sa njima: nasečem ih na kolutove, sa malo maslinovog ulja ih ispržim na rebrastom tiganju zajedno sa plavim paradajzom i crvenom paprikom, iscedim limun, naseckam malo peršuna i eto salate. Pa, onda pohovane ili dinstane sa piletinom i belim lukom. Obožavam patlidžan. Leti se pijaca sva uljubičasti od njega! Leti je mesnat i sladak. Uvek ga imam u frižideru. Dinstam ga na luku, dodam sos od paradajza, beli luk, namrvim fetu i služim preko makarona. Ili napravim čudesno jelo Imam Baildi. Nema ukusnije stvari na ovom svetu.
Obožavam da mirišem peršun pre nego što ga kupim. Uvek ga kupujem od iste gospođe. Tu je i tezga sa maslinama, žutim i belim pirinčem, raznoraznim pasuljem, suvim voćem, orasima, bademima i začinima. Prodaje se i domaća jufka, testenina, med, svašta. Ma, raj, kažem vam!!!
Voće izbegavam da kupujem sa tezgama gde je gužva i gde ga ima mnogo. Nemam poverenja u "masovnu proizvodnju". Nije mi prirodno da breskva bude veća od moje šake ili da zrno grožđa bude savršeno i sjajno kao da je od plastike. Na njih ni pčele ne idu. Ne, tu gledam da kupim od malih proizvođača. Od bakice ili dekice sa skromnom gomilom grožđa, nesavršenom, sa malim i velikim zrncima, slatkim i prirodnim. E, od takvih uvek kupim voće. Možda je malo kvrgavo, ali je uvek jeftinije i lepše. Svi kupuju na samom ulazu pijace, po meni to je čista lenjost, ali ako zađeš malo dublje, svakakvo blago možeš naći. Mmmmmm, a tek dinje! Mirisne, žute kao zlato, sočne i slatke. Lubenicu kupuje muž. To njemu prepuštam. Uvek kupim i šargarepu. Čak i kada je van sezone. Za supice, salate i jela. Mora da postoji.

Na pijacu ne treba ići nervozan i nikada ne treba pazariti u žurbi. Sve treba pipnuti, pomirisati, probati, uživati u mirisima i bojama, upijati atmosferu, radovati se bogatstvu i izobilju. Zaista, ne razumem ljude koji kažu da je skupo hraniti se zdravo. Šta je lepše i jeftinije od kilograma tikvica koje možete spremiti na hiljadu načina? Kako može Milka čokolada biti jeftinija od parčeta naslađe i namirisnije dinje? Ako ne volite pijacu, pokušajte da naučite da je volite. Pažljivo birajte šta kupujete uvek imajući na umu koliko vam treba i šta ćete sa tim proizvodom spremiti. Internet je pun recepata, mogućnosti su ogromne, uostalom eksperimentišite, a zadovoljstvo koje osećaš kada kupiš nešto sveže i od toga skuvaš zdravo i ukusno jelo vredi više od bilo čega drugog. Kada je povrće u sezoni, njegovi ukus i hranljivost su optimalni, tako da mu treba minimalna "obrada" ne bi li se od njega napravilo nešto ukusno. Samo po sebi je dobro.
Volim da po povratku sa pijace krenem da ređam moje blago po činijama. Voće nikada ne stavljam u frižider, jer gubi na ukusu.  Paradajz takođe. Najlepše mi je kada odmah za ručak spremim nešto od drangulija koje sam kupila, a za dezert stavim činiju sa opranim grožđem na sto i nasečem dinju i lubenicu ili smutim  brzinski kolač za svežim breskvama.
Pored mnogih životnih zadovoljstava odlazak na pijacu jedan od mojih najomiljenijih. Preporučujem da kupovinu obavljate u samoći, uživajući u svakom trenutku, sa vašim omiljenim cegerom na ramenu ili torbom na točkiće. Kasnije sve ono lepo i sveže što ste kupili podelite sa osobama koje volite, ako baš morate, naravno... Mada, tako je sve nekako mnogo, mnogo slađe.

(fotke sa pinterest)

Sasvim običan dan

I tako. Napunila sam 36 godina. Nije se desio zemljotres, nije došlo da smaka sveta, nisam primetila novu boru niti novu sedu vlas. Sve je super. Normalno. Isto. Moji "veliki" planovi su pali u vodu (ovo je već postao šablon, nikako da naučim da ne treba praviti planove): naši najbolji prijatelji su bili do grla u poslu, bilo je nemoguće da budu sa nama, što potpuno razumem (a, s obzirom da nam je familija daleko ne pada mi na pamet da slavim rođendan sa poznanicima) tako da smo nas četvoro proslavili taj dan mirno, porodično.
Ručak, tzv. antipasti salad platter- zelena salata sa crvenim lukom, limunom, kaparima i maslinovim uljem, meko kuvana jaja, paradajz, krastavac, fusilli sa puterom i majonezom sa strane, tunjevina u maslinovom ulju je bio lagan i veoma ukusan. Deca su bila oduševljena. Servirala sam im u velikim tanjirima, kao da su "odrasle".  Sve je prezentaciji. Onda smo se častili čokoladnim kolačem sa sladoledom od vanile.
Bilo je puno telefonskih poziva, čestitanja, poljubaca, zagrljaja, knjiga "Devojka sa tetovažom zmaja" na grčkom za koju će mi trebati jedno 3 godine da je pročitam, stigao je i moj ljubljeni Easy Living. Veče smo proveli gledajući dečiju predstavu na otvorenom (uvek se svodi na decu, a ne na nas, zar ne?), jeli pečeni kukuruz na plaži gledajući mesečinu i njen odsjaj u vidu milion zvezdica na površini vode. Bilo je iznenađujeće sveže, prijatno veče, što je za ovo doba godine u ovom kraju Grčke čak i neobično. Ja sam to doživela kao poklon, to osveženje, taj magični vetrić koji je dolazio sa pučine i mirisao opojno. Uživali smo. Mogla bih reći da je bilo baš lepo.

Moram da priznam da je bilo i lepših dana. Ponekad mi dan prođe u takvoj lepoti i uživanju da mi se čini da ću umreti od miline. Uglavnom su ti dani neplanirani, desi se nešto spontano, probudiš se raspoloženiji, opušteniji, sklope se kockice na trenutak, desi se neka magija. Ne umem to da objasnim. Ono što zasigurno znam je da jedan takav dan nikada, ama  baš nikada nema veze sa nekom specijalnom prilikom.
Ne planiraj. Uživaj. Jedi kukuruz. Voli tvoje najbliže. I moli se. Moli se za obične dane, da ih ima što više.

5 vikend predloga

1. Obuci dugu, letnju haljinu uz ravne sandale.

2. Leto je stiglo! Namaži drečavi lak za nokte.

3. Idi na sladoled sa drugaricama. Ne broji kalorije.

4. Obiđi pijacu, kupi najlepše sveže povrće, eksperimentiši praveći neobične salata u kombinaciji sa voćem, raznim prelivima, mesom ili tunjevinom.

5. Ako već nisi, pogledaj film "Spanglish". Kao stvoren za letnje popodne.

Večerinka za drugarice u stilu Amelije Pulen

Ah, oui! Kada sam ugledala ovu sliku sva sam se oduševila! Nije ni čudo- apsolutno mi je fantastična i šarmantna. Ideju i ovu slatku fotkicu sam sa velikom dozom poštovanja "ukrala" sa inspirativnog bloga Camille Styles od koga mi zaista zastaje dah. Prelepo, prelepo, prelepo!

Ma, život je kratak i život je lep, a još lepši je kada kreiramo momente za pamćenje, neobične, specijalne prilike za ljude koje volimo. Drugarice su najvažnije osobe u životu jedne žene, kažu da su one presudne za njenu sreću, dok je za muškarčevu sreću ključna...ženidba! Da, da. Nemam pojma gde sam to pročitala, ali moram da priznam da je donekle tačno. Idemo: evo kako ćete organizovati jednu pravu, ženskastu večerinku u francuskom stilu:

Prvo, odštampajte elegantne très français pozivnice. Idite na ovaj link, popunite ih potrebnim podacima  i obavezno naglasite da se radi o tematskoj večeri, tačnije o večerinki u Ameli Pulen stilu. Skuvajte neko od mnogobrojnih francuskih jela čije recepte možete naći ovde, kupite francuski hleb i neki dobar maslac tj. puter. Ne komplikujte, čak i običan omlet sa pečurkama je prava gozba! Ukoliko želite da budete ekstravagantne nabavite morske plodove (može i zamrznute), spremite ih na puteru, belom vinu i belom luku.

1. Stavite na sebe neki francuski parfem, na primer Chanel no.5. Ne brinite, znam da je veoma skup, kopija je sasvim OK, bitno je da lepo miriše...Kada sam obilazila Pariz, primetila sam da Parižanke najviše mirišu na vanilu, a mnoge moje poznanice su se mirisale Vanilom iz Body Shop prodavnice, tako da se možete namirisati i nekim ekonomičnijim parfemom sa vanilom u sebi.

2. Kupite flašu kvalitetnog rosé vina u lepoj flaši, ne mora biti skupo, ali mora biti staro makar godinu dana. Moje omiljeno vino je veoma jeftino i kupujem ga u "Lidl" supermarketu. Stvar je u tome pronaći ono što vam se sviđa, a ne ono što je obavezno skupo.

3.  Muzika je veoma bitna za atmosferu, a ja onako od sveg srca preporučujem da se u pozadini dok vi grickate francuski hleb čuje promukli glas Karle Bruni ili Edit Pjaf. Muzika iz filma "Čudesna sudbina Amelije Pulen" je baš takva...čudesna i kotrljajuća.

4. Obucite nešto na pruge ili "navy" stilu. Šik je i veoma u modi trenutno.

5. Nabavite razne sireve i kačkavalje: kamember, rokfor, plavi sir, čak i parmezan. Dovoljno je imati izbor od tri vrste sira koji su potpuno različitih ukusa i tekstura. Dodajte nekoliko oljuštenih oraha, suvog grožđa i žurka može da počne.

6. Stavite romantični beli stolnjak, postavite sto  jednostavnim tanjirima, čašama za vino, nežnim salvetama 7. svećama, sveže cveće stavite u vazu koju ćete smestiti nasred stola.

8. Napravite krem brule (Crème brûlée) ili čokoladni mus (Mousse au Chocolat) za dezert.

9. Služite svoje goste u udobnim baletankama à la  Brigitte Bardot u vašoj omiljenoj boji. Zlatne? Što da ne!

La vie est belle!

Mali nežni podsetnik u slikama i rečima

1. Učiniti druge da se osećaju prijatno je osnova dobrih manira. Bilo i ostalo. 

2. Postoje dve elementarne reči koje se uvek dobrodošle: "hvala" i "molim".

3. Dobro raspoloženje je zarazno. Ko zna...možda vi upravo tako utičete na druge.

4. Budite obzirni prema drugim ljudima i poštujte njihov prostor: fizički, vizuelni i čujni.

5. Pokazati poštovanje je poklon koji ne košta ništa, a duboko se ceni.

6. Ton glasa govori više od reči.

7. Kratak fitilj brzo izgori. Ukoliko osećate da ćete u svakom trenutku eksplodirati, sklonite se od ljudi.

8. Nikada nemojte podceniti vaš govor tela. Vaše držanje drugima šalje određenu poruku.

9. Odelo čini čoveka. Odgovarajućom garderobom u određenoj prilici se pokazuje poštovanje prema drugima i prema sebi.

10. Neka zdrav razum bude vaš vodič, a takt, plemenitost i ljubaznost vaš cilj.

Nije lako, ali vredi pokušati, ustvari pokušavati, pokušavati i pokušavati...

(ideja i fotke sa pinterest)

Ovih dana

Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :

~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,

~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da  imam,

~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,

~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,

~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,

~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,

~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.

~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku.  Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.

~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.

~ o tome kako kada već spominjem mediteranske ukuse, evo i mediteranske muzike. Pesmica koja će predstavljati Italiju na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije mi se veoma dopada. Onako je...baš ženska: snažna i nežna. L'Amore È Femmina ... Ljubav je ženska.

Eto, o tome želim da vam pričam.

(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)

Stariti dostojanstveno...na francuski način

Najprirodnija stvar na svetu je...stariti. U životu prolazimo kroz različite faze: detinjstvo, adolescenciju, zrelo doba, starost. Svako od tih doba nosi sa sobom svoju dozu zabave i lepote, možda nisu iste vrste i intenziteta, ali postoje. Neki ljudi tu činjenicu ne prihvataju. Ideja o starenju je užasavajuća. Otud i grozničava želja da se zaustavi vreme kako na telu tako i u duši. Ostati mlad i vedar u srcu je veoma lepo i pozitivno, jačati svoje telo, očuvati zdravlje i vitalnost takođe, ali uporno odbijanje da se prihvati neminovnost starenja je znak očaja. Svedoci smo opsednutosti zapadnog sveta mladošću, do te mere da je starenje prosto zabranjeno, nepoželjno, ružno. Što se tiče žena, s jedne strane imamo manijakalne potrošačice čudotvornih krema i onih koje rado podležu raznom zatezanju, isisavanju i krpljenju. Odeću kupuju na istom mestu gde i njihove kćeri kojima čak pomalo nemajčinski i neprirodno zavide, ponašaju se kao da su njihove drugarice, što je sasvim neprimereno naročito onda kada to ponašanje počinje da prelazi neke normalne granice. S druge strane, tu su žene koje su već tamo negde u svojim četrdestim digle ruke od sebe, pa svoje godine kriju iza dugačkih i širokih džempera, vrećastih pantalona i ružnih cipela. I za njih čovek može pomisliti isto- da to rade namerno. Ne znam šta je gore: biti konkurencija ćerkama ili ličiti na strašilo? U jedno sam sigurna: ćerke bi radije da imaju mame koje se ponašaju i izgledaju kao da to jesu, nego one koje flertuju sa njihovim drugarima, nose iscepane pantalone i izlaze na ista mesta. Deci je potrebna majka, a ne još jedna "drugarica" na koju će se ložiti uspaljeni tinejdžeri.  

Još jednom osećam potrebu da objasnim svoj stav. Nikako ne stajem na stranu onih žena koje biraju da svojim izgledom i ponašanjem izazovu sažaljenje ili skrenu pažnju na svoju "mudrost", "iskustvo" i "godine". Zaista, izgled sa tim nema nikakve veze, ali dostojanstvo ima. Naravno, nema ničeg dostojanstvenog ni u "osećam se kao da imam 17 godina", i da pritom očajno pokušavaš da se tako izgledaš i ponašaš. Hej, imaš fenomenalne i vitke noge? Nosi skinny jeans koliko ti je volja! Voliš da nosiš starkice? Samo napred! Želiš da nosiš bikini na plaži? Što da ne? Helen Miren izgleda božanstveno sa svojih 67 u kupaćem kostimu, pa što ne bi i ti?

Nemoj, samo nemoj zavideti, imitirati, takmičiti se, pokušavati da budeš nešto što nisi. Ne pokušavaj da zamrzneš vreme niti svoje lice. Ostavi svoje tinejdžerstvo i adolescenciju tamo gde im je mesto i ustupi mladost onima kojima ona pripada. Iznad svega, ne ponašaj se kao da ti je sedamanest godina! Zaista, zar nije tužno kada jedna takva osoba postane predmet ismejavanja?
Savršen primer žena koje dostojanstveno stare a da pritom ne gube ni malo na svojoj privlačnosti i seksipilu su Francuskinje. Imala sam prilike da posmatram ovu posebnu "vrstu" žena iz prve ruke. Sećam se da sam govorila sebi da želim da izgledam kao Parižanka, čak i u mojim osamdesetim. Zamislite sada da šetate ulicama Pariza: ugledali ste privlačnu četrdesetogodišnju ženu koja ostavlja za sobom trag nekog od Šanelovih parfema, njena sjajna, uredno podšišana kosa, odmerena, elegantna i šik garderoba vas čini da se zapitate: kako joj to uspeva? Odaje utisak neke superiornosti, ali je istovremeno šarmantna i ljupka na način koji je  neodoljivo seksi. Možda žuri svom ljubavniku ili na sastanak sa prijateljicom?

Ona je mešavina Žilijet Binoš i Emanuel Bear. Ovo je tipičan stereotip vezan za Francuskinje koji  nije tako daleko od istine. Parižanke ležerno obučene, nonšalantno raščupane kose, nenašminkane i umirisane duvanom umesto Šanelom nisu ni malo retkost, ali ona "filmska" Parižanka koju svi mi zamišljamo u glavi se može ugledati skoro na svakom ćošku.Ipak, mogu sa sigurnošću da tvrdim da poseduju šarm i suptilnu lepotu kojima se sa pravom ponose.

Međutim, ono je ne sais quoi koje one poseduju ima i svoje objašnjenje: ljupke, bez obzira na godine, Francuskinje vode računa o sebi, neguju se, oblače se u skladu sa svojim godinama, uživaju u jelu i piću sa merom, ne odriču se senzualnih zadovoljstava u životu i nikada, nikada ne pokušavaju da budu ono što nisu. To je ono što ih čini tako privlačnim i...mladolikim. OK, malo botoksa tu i tamo je čak i poželjno, ali ona to nikada neće priznati i retko će to biti očigledno. One propovedaju prevenciju, kunu se u negu sa kojom počinju već u ranoj mladosti. Umesto recepta za punjene paprike (što se inače radi kod nas), trikovi i tajne lepote su ono što se prenosi sa bake na unuku. Parižanka u svojim sedamdestim neće kriti svoje godine iza sive, široke i bezlične odeće. Neće prestati da nosi vedre boje i da uživa u životu. Naprotiv.

Na sebi će imati lepu bluzu sa šarenom, titravom Hermes maramom (ili neku njenu imitaciju) kako bi pokrila svoj naborani vrat (Francuskinje su poznate po svojim "trikovima"), možda neki masivni nakit, moderne naočare za sunce, crvenu suknju sa odvažnim printom. Usne će biti premazane suptilnim karminom, obavezan je parfem, a verovatno će se uputiti u Galeries Lafayette ne bi li sebi kupila bočicu Shalimara i teglicu kreme za lice. Dražesno (i pomalo dementno) će se smešiti i iscvrkutati neku svoju mudrost dok ispija café au lait. Pritom će izgledati mnogo bolje od zrele dame koja očajno juri za svojom mladošću i od tužne, posivele, bezlične žene koja je rešila da postane starica na svoj pedeseti rođendan.

 (Ines de la Fresanž sa svojih 55 godina)

Međutim, nemojmo se zavaravati. Itekako su Francuskinje opsednute izgledom i negom! "Održavaju se", podmlađuju ,ali ne po svaku cenu i ne na uštrp dostojanstva i elegancije. Čak 33% devojaka uzrasta od 15-19 godina koriste anti-age kreme i serume. "Bolje sprečiti nego lečiti" je deviza, javna tajna lepote Francuskinja koja se prenosi sa kolena na koleno. Ako uđete u kupatilo jedne prosečne žene u Francuskoj ugledaćete bezbroj sjajnih bočica i kutijica: dnevna krema, noćna krema, anti-rid, krema protiv celutita, krema za predeo oko očiju, ekfolirajuća krema, maska, mleko za telo, parfemi, vrhunska šminka. Ona se neguje i pazi sada, kako posle ne bi morala da ide pod nož. "Nikada ne zapostavljaj sebe. Ni najmanji detalj", kaže jedna Parižanka. Ona nikada neće pokušavati da izgleda niti da se, Bože sačuvaj, ponaša kao da joj je osamnaest godina. Svakako ne treba zaboraviti da se u toj zemlji čak i talenat i kreativnost jedne zrele žene veoma ceni. Na primer, glumice u svojim tridesetim, četvredestim i pedesetim godinama imaju podjednako mnogo posla kao i njihove mlade koleginice. Međutim, to je sasvim druga tema i to ona koja se tiče sveprisutne uzrasne diskriminacije na svim poljima. Činjenica je da mi žene mnogo u tome pomažemo,bez mnogo razmišljanja, sa ispranim mozgovima slepo prihvatamo tuđe kriterujeme lepote. Kada bi mi dostojanstveno starile, sa elegancijom i mudrošću i to ne samo izgledom već i ponašanjem, ne obazirajući se na nametnuto i servirano, možda bi se ženska lepota svih uzrasta i u svim oblicima mnogo više poštovala i odobravala. Zašto uopšte pružamo povod ritifobičnim  i misoginičnim uticajima? Korišćenjem krema, preparata, šminke i plastične hirurgije, ironično im pomažemo i ohrabrujemo ih. 

Ipak, ne  možemo potpuno odbaciti činjenicu da se nama  sve to ulepšavanje, mackanje i doterivanje sviđa. Uživamo u tome! Sve žene vole da izgledaju mlađe nego što to zapravo jesu i u tome nema ničeg lošeg. Postaje loše onda kada taj pokušaj postane apsurdan, komičan. Poenta je u tome da prihvatimo dolazeće godine i starenje kao našu istinu i realnost uz veliku dozu mirenja sa činjenicom da sviđalo se to nama ili ne, određeni izgled i ponašanje idu uz određene godine.  Ako želimo menjati trendove i svet  moramo krenuti od nas samih. Dostojanstveno starenje je pojam koji pada u zaborav, ono se može povratiti svesnim sprijateljavanjem sa vremenom i našim telom. Promene se moraju desiti iznutra, u duši i glavi, znači tamo gde se uostalom i krije naša  istinska lepota.

(photos pinterest, Hotter than my daugter TLC, French Essence and Advanced Style)

Ulepšavanje stvarnosti

Nisam ni na nebu ni na zemlji. Do sada sam se trebala naći u našem novom stanu, ali viša sila je drugačije htela. Nažalost, selidba iz nekih praktičnih razloga se odlaže, ne mnogo, ali dovoljno da mi nivo stresa skoči do plafona. Srećom, organizacija mi je  makar dobra, ali puno toga ne zavisi od mene. To je još jedan dokaz da u životu ništa ne treba planirati. Ma, nije toliko strašno. Ustvari nije ni malo strašno, samo ja "volim" da dramim, da paničim, da se razočaravam i najviše od svega baš volim da budem nestrpljiva. Da ne spominjem pune kutije, kese (i to one ogromne, za đubre, koje su vrlo, vrlo praktične za trpanje gluposti kada se selite), jedan opšti haos i sitnice koje još uvek nisam spakovala. Bajno! Tešim se činjenicom da moja nova kuhinja ima vratanca sa mrežom za komarce (ili protiv komaraca?) kojima se izlazi u baštu  u kojoj rastu limuni, u toj kuhinji ću otpratiti svaki kišni dan i dočekati sunce, mesiti kolače i praviti sutlijaše, tešim se školom koja je preko puta (volim da slušam dečiju graju, deca mi nikada ne smetaju za razliku od odraslih) i životom koji će da vrije iz te nove, sveže ofarbane zgrade, tešim se pijacom koja će mi napokon biti blizu, obližnjim parkom sa drvećem i fontanama,tešim se jeftinim šampanjcem koji ćemo otvoriti pre nego provedemo prvu noć u novom stanu, tešim se, tešim se, tešim se, jedem nekontrolisano čokoladu, od kafe se sva tresem i polako ludim. I čekam. I sanjarim. To umem najbolje da radim.
Celog svog života umišljam i zamišljam. Bez toga bih odavno poludela, bez toga ne bih znala ko sam ni šta želim. Možda moja okolina i nije najlepša na svetu, ali ja "umislim" da jeste i onda mi je sve lepo. Kada sam bila mala, tetkina terasa sa cvećem mi je ličila na viseće vrtove iz Vavilona, moja zgrada je bila visoka palata, a naš stan najviša kula sa kupolom načičkanom dijamantima (kada sam bila malo starija postao je penthouse negde u Nju Jorku), tatin moskvič su mi bile kočije, a bicikl je bio konjčić  koji sam toliko mnogo želela, a nikada ga nisam dobila. Odrastajući zadržala sam sposobnost ulepšavanja stvarnosti u mojoj glavi. To nikako ne znači idealizovanje ljudi ili situacija, ne, već to znači da umem da "zamislim" da je sve oko mene mnogo lepše nego što zapravo jeste i ne samo to- sada znam kako da okolinu stvarno ulepšam i učinim meni prijatnijom, ma koliko ona ružna, dosadna i obična bila. Malo šarene tkanine, kolač na lepom tanjiru, vino iz čaše za koju "umislim" da je od kristala, par jastučića tu i tamo, jelo sa fensi francuskim nazivom (a, ustvari je  nešto sasvim obično kao na primer plavi patlidžan i tikvice u paradajzu), tu je i muzika na kotrljajućem jeziku (koja ide uz jelo iz umišljenog pariskog bistroa), sveće u kupatilu, mamino staro, ali očuvano miljence, lepo naređane knjige, malo bosiljka, lavande i saksija gardenije. Gradić u kome živimo nije spektakularno lep, ali ja sam ga ulepšala u mojoj glavi: fontane su mi super (iako vrlo retko rade), dvorišta puna pomorandži i limuna ulepšavaju pomalo oronule kuće, poslastičare krase, namirišu i šarene ulice, crkva na trgu mi liči na katedralu iz nekog mnogo lepšeg i većeg grada, primećujem samo cvetne, meraklijske balkone i bašte, nasmejana i mladalačka lica. Ne ignorišem ružnoću, samo joj ne pružam to zadovoljstvo da me oneraspoloži.
Moj budući život u novom stanu (koji zaista nije uopšte "nov", samo ga tako zovem) zamišljam kao emisiju romantične Sofi Dal- kuvancija u prostranoj kuhinji ukrašenoj cvećem, šarenim šoljama i činijama punih voća, sve to sa pogledom na baštu koja se nazire kroz rozikastu čipkanu zavesu.

Evo, već mi je bolje. Vraćam se sada mojoj realnosti, pakovanju i poslu, a vas ostavljam vašem sanjarenju i ulepšavanju stvarnosti, ako to umete, naravno.

"Živi na suncu, plivaj u moru, ispijaj taj divlji vazduh..."

Rekao je Ralf Valdo Emerson. Čovek zna o čemu priča. Jednom rečenicom je opisao pravu mladalačku radost života, onu koju nosimo u srcu bez obzira na godine. Ove reči odišu letnjim optimizmom, ekstazom, to je misao natopljena suncem, zaljubljenošću, to je pravi poziv na uživanje koji je proistekao iz čistog oduševljenja...životom. Danas sam provela popodne na plaži, pod suncem. Nozdrve su mi se punile slanim mirisom talasa, muzika je tiho svirala, lepi ljudi su se opušteno, sa uprtim pogledom ka moru predavali sunčevim zracima.
Oni hrabri (ili možda ludi) su se brčkali, pokazivali svoj celulit (šta? a, ti ga kao nemaš,m?), sunčali se, igrali tenis na plaži, a mi manje hrabri (i tamo neki u zimskim jaknama) smo pili kafu, gledali u prostranstvo koje se pružalo do ostrva preko puta i neodobravajući vrteli glavom, dok smo im ustvari tajno zavideli. Lice mi još uvek gori od sunca, sva sam se raspegavila, koža me pomalo pecka, ma, trenutno sam u apsolutnoj nirvani, a možda sam ipak trebala da iskopam kupaći (makar gornji deo) i budem hrabra. Ja to tako, da vam malo udaram zazubice, a najviše vam pišem sve ovo zbog toga što volim da podelim moju oduševljenje, sreću, trenutno zadovoljstvo sa vama. Nekako se nadam da su ta osećanja zarazna, da mogu da vas preplave kao talas, da vas osveže i inspirišu. Neka me "drži" ovaj osećaj makar do sutra i neka uspem da vam prenesem malo od ovog nagoveštaja leta. Čak i ovaj, jedan dan na moru mi je napunio baterije, odmorio, opustio, mnogo više od popodnevne dremke.  Veliko plavo mi je "ispred nosa", a ne sećam se kada sam poslednji put ovako uživala. A, tako mi je to trebalo... kome ne bi?

Tragično je što sebi ne pružamo više trenutaka apsolutnog prepuštanja onome što nam prija i što nas usrećuje. Drago mi je što sam sebi dala malo oduška, smirila nerve i pošteno se nauživala. Moram to češće da praktikujem.Bilo bi lepo kada bi svima nama uživancija bila navika, ona koje se nećemo moći lako rešiti. Nadam se da će većina vas letos imati prilike da se brčka, sunča i uživa na raznim peščanim obalama gledajući beskrajno plavetnilo i ispijajući nešto ledeno i slatko. Od srca to svima vama želim. A, do tada- sanjajte veličanstveno plavo i nešto žuto sa egzotičnim imenom, servirano uz kišobrančić, cevčicu i muziku na nekom nepoznatom, zavodljivom jeziku...

Vreme je za čaj

Jesam li vam već rekla da sam apsolutno opsednuta čajevima, čajankama, čajnicima i šoljicama za čaj? Godinama ga nisam pila, ali sam nedavno ponovo počela sa ritualom čajanke u pet. Za razliku od kafe, on me u popodnevnim časovima okrepi, razbudi, a da me pritom ne uznemiri, jer ima mnogo manje kofeina u sebi od kafe.
Elem, htela sam da sa vama, mojim srodnim, romantičnim i poetičnim dušama podelim jedan mali video i tekst koji ide uz njega. Naime, to je jedan divan poziv na druženje u toplom ambijentu uz dobar čaj, razgovor i kolače. Pazite, to nije bilo kakvo okupljanje, već svojevrsno tajno društvo ljubiteljki čaja. Meni je ta ideja apsolutno fantastična! Evo prevoda teksta sa kojim se u potpunosti mogu poistovetiti i koji me je apsolutno očarao:

Nekada davno, jedna devojčica, mada ne tako mala,
se zapitala zašto nikako nije mogla zadovoljiti svoj apetit za čajem?
Svakako je imala lepe šoljice, i o, da,
imala je svetlucave čajnike.
Takođe su tu bile udobne stolice i pozlaćene
kašičice koje je nasledila od bake.

Međutim, piti čaj u samoći i nije baš tako zabavno.
Istina je inače da je jako volela da diskutuje o temama dana.

I zato...
Ova, ne tako mala devojčica, je rešila da osnuje tajno društvo
ispijačica čaja i ljubiteljki razgovora.
S obzirom da joj je otac uvek govorio da je sanjar,
nije ni čudo što je zamislila tako nešto.
Da, to bi bilo društvo u kome bi se okupljale pametne i razumne žene,
one bi učestvovale u fascinantnom razgovoru,
smejale se i pile, između ostalog, čaj.
Oh, jesam li spomenula da ta ne tako mala devojčica voli da putuje?
Putuje svetom u potrazi za ukusnim i egzotičnim čajevima koje zatim služi uz zanosne poslastice.

Hoćete li mi se pridružiti?

Secret Tea Society from Angela Strach-Gotthardt on Vimeo.

Ja bih baš rado...

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Protekla nedelja je bila veoma teška. Nama bliska osoba je doživela nesreću koja se srećom završila relativno dobro s obzirom da je moglo biti mnogo, mnogo gore. Bolnice, lekari, briga, sekiracija, neviđeni umor i iscrpljenost. Pošto zlo nikada ne dolazi samo deca su se razbolela od novog gripa od koga se već nekoliko dana oporavljaju. Šta reći? Život je to. Uvek, doduše ima mesta i za malo lepote. Kao što već rekoh puno puta- kako drugačije ostati čitav?

~ Pre neki dan sam u pekari u kojoj kupujem hleb ugledala ogromnu tepsiju portokalopite ("pite" od pomorandži) koja je stajala među keksićima, đevrecima i ostalim malim iskušenjima. Nisam odolela, morala sam da kupim dva velika komada ovog slatkiša. Inače, ova pita se veoma lako pravi. Preporučujem da je spremite onda kada očekujete goste koje želite da impresionirate, a nemate mnogo vremena za komplikovane kolače ili torte. Verujte mi na reč, pašće u nesvest! Pa, idemo:

Portokalopita ili pita od pomorandže



(via Kali Orexi)

Potrebno:

450-500gr kora za pitu

1 šolja ulja (ne maslinovo)

1 šolja šećera

rendana kora od 1 pomorandže

1 kesica praška za pecivo (20gr)

vanilin šećer

4 jaja

200 gr kiselog mleka

Za sirup:

2 šolje šećera

3 šolje vode

rendana kora od 1 pomorandže

Postupak:

1. Zagrejte rernu na 175 stepeni C.

2. Izvadite kore za pitu iz pakovanja i ostavite ih najmanje pola sata da se osuše.

3. Polomite rukama kore na manje komadiće.

4. Mikserom izmešati jaja sa šećerom, dodati ulje, koru od pomorandže, vanilu i kiselo mleko. Dodajte prašak za pecivo i sve ponovo dobro promešati.

5. U smesu od jaja dodati komadiće kora za pitu i sve promešati.

6. Tepsiju podmazati maslacem i sipati smesu.

7. Peći oko 30 minuta dok se površina ne zarumeni. Ukoliko se pita ne ispeče nakon 30 minuta, pokriti je aluminijumskom folijom (da ne bi izgorela površina) peći još nekoliko minuta sve dok čačkalica ili nož kojim ćete probosti kolač ne izađe suv.

8. Vadite iz rerne i ostavljate pitu na stranu da se potpuno ohladi.

9. Kuvati sastojke za sirup oko 15 minuta na tihoj vatri.

10. Prelijte hladnu pitu vrelim sirupom. Iseći je na komade i ostaviti da dobro upije sirup. Služiti hladno sa omiljenim slatkom iz tegle ili uz sladoled.

~ Ovih dana je u Grčkoj sve u znaku Karnevala koji se održava neposredno pred početak Velikog Uskršnjeg posta. Iskreno, nisam pobornik paganskih slavlja s obzirom da mislim da nemaju nikakve veze sa pravom tradicijom. Iako mnogi hrišćani (naročito pravoslavni u Grčkoj) slave gotovo fanatično dane karnevala, mnogi od njih ne znaju odakle je on proistekao. Naime, karneval je nastao tako što su se tadašnjii idolopoklonci plesom, pijančenjem, pevanjem nakaradnih, vulgarnih pesama i nošenjem strašnih maski rugali hrišćanima koji su se te nedelje pripremali za Veliki post. Sve u svemu, taj običaj pod maskom "tradicije" se i dalje neguje.

Veliki Karneval u Patrasu (Patri) je veoma poznat. Ljudi iz cele Grčke, pa i iz sveta dolaze tamo da bi se proveli, pokazali svoje kostime i učestvovali na takmičenju. Iako su me neki ljudi odavno prozvali "staromodnom" i "kaluđericom sa zastarelim shvatanjima", ja i dalje odbijam da učestvujem u tom ludilu, šta više, moglo bi se reći da sam protiv toga. Maskiranje, maske, pretvaranje i ruganje u svakom smislu me ne asociraju na nešto što je dobro.

~ Zaljubljena sam u ovu fotku; apsolutno mi je romantična, zabavna, ljubavna. Ovako zamišljam savršeni život.

(via French Breakfast Radish)

~ Iako porodično prolazimo kroz teške trenutke i iskušenja ne predajem se i uvek se nadam boljim danima. Neprestano govorim sebi: " i ovo će jednog dana proći". Dajem sve od sebe, stisnem zube i guram napred. Sledeće reči najbolje opisuju ono u šta čvrsto verujem:

Ko može reći da jedan srećan momenat ljubavi, radost što dišemo, šetnja po vedrom jutru i miris svežeg vazduha nisu vredni patnje i truda koje nam život nameće? ~Erich Fromm

~ Danas je bio pravi prolećni dan. Stavila sam na sebe Ricci Ricci i uživala podsećajući se na našu posetu Krfu. Jedna kap ovog parfema me je vratila u to proleće i magične dane provedene na ostrvu. Mmmmm, miriše gorkasto, malo na badem, malo na višnje, jagodičasto i slatko. Beskrajno je lep, mladalački, razigran i pozitivan-sve ono što mi je preko potrebno ovih dana.

~ Preporučujem vam jedan mali filmčić za opuštanje, ako ste srećniji od mene i imate vremena za to. Zove se "Pisma Juliji".

Mlada Amerikanka putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridružuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti. Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti donece u živote obe žene romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle.

Iako je totalno predvidiv vredi ga pogledati ako ništa drugo onda zbog predivne Toskane u kojoj je film snimljen. Vanesa Redgrejv je potpuno zasenila oh-tako-dosadnu-i-bezličnu Amandu Sejfrid. Barem je to moje skromno mišljenje.

Volite se, uživajte, pazite na zdravlje i lepo se provedite ovog vikenda! Hvala vam što čitate moje škrabanje. Ljub!

Današnja inspiracija- Švedska

Oduvek sam imala čudnu fascinaciju dalekim, hladnim i severnim zemljama. Možda je to zbog toga što sam nekako umislila da bi boravak u takvom okruženju smirio i zaledio moju uzavrelu i nervoznu slovensku krv. Kakva ironija! Živim u jednoj od najsunčanijih i najtoplijih zemalja u Evropi, ljudi mi bukvalno zavide na uživanju na suncu i pogledu na drveće pomorandži, a ja sanjam o ledom okovanim belim ulicama i hladnom, uzdržanom temperamentu Skandinavaca.

(Stereotipi su pomalo bezveze, zar ne?) Drama, sklonost ka galami i večiti sarkazam Grka čini mi se da mi ne prijaju, iako su mi sunce i toplota ove zemlje ugrejali dušu i učinili me srećnijom. Ipak, to me ne sprečava da često uživam u raznim vizuelnim đakonijama koje me inspirišu da sanjarim u ...skandinavskom stilu:

Moja skandinavska bajka se odigrava u crvenoj seoskoj kući sa belim prozorima. Zimi se sa njih pruža pogled na utaban i gust sneg,

a leti je ona okružena visokom zelenom travom, gustim krošnjama i divljim cvećem. Iza dvorišta i male poljane stoji jezero, duboko i hladno.

Dok se u daljini čuju veseli glasovi dece na obližnjem jezercetu, u rerni se peku mali, švedski hlebčići spremni za debeli sloj krem-sira i tanki list dimljenog lososa.

Na šporetu se krčkaju švedske ćufte u belom sosu zamirisane muškatnim oraščićem. To je za ručak.

Zidovi su prepuni ukrasnim tanjirima sa folklornim motivima,

tu je i "Mora" sat koji glasno podseća na prolaznost života,

krevet sa drvenom klupom, udobnim i nežno plavim jastucima, pogled na jezero i drveće.

Nosimo šarene kreacije Gudrun Sjödéns,

(Foto www.gudrunsjoden.com source Kurbits)

pijemo Söderblandning, vrelu mešavinu crnog čaja, tropskog voća i cveća iz veselih švedskih šoljica,


koje "razbijaju" melanholiju još jednog filma Ingmara Bergmana čiju poruku ne možemo shvatiti.


Kome treba avion, voz ili autobus!? Putujem i ovako, putem slika, filma, reči i ukusa. Svet mi je na dlanu: u tren oka sam bliža Vikinzima, sada sam na Božićnom vašaru u Stokholmu, sutra ću na pecanje u Norrbotten-u, a možda skoknem i do Göteborg muzeja. Evo je Liv Ullmann! Gleda me smrknuto i izgovara svoje čuvene reči iz "Jesenje sonate":

"Majka i ćerka-kakva užasna kombinacija emocija, konfuzije i destrukcije. Sve je moguće i sve će biti učinjeno u ime ljubavi i brige. Ćerka će naslediti povrede majke. Ćerka će patiti za neuspeh majke. Nesreća majke biće nesreća ćerke. To je kao da pupčana vrpca nikada nije prekinuta."

Ovo je baš depresivno. Uostalom, uvek će tu biti IKEA. Tamo je sve savršeno. I Švedsko.


(photos from pinterest)