Kako da deca snose posledice za svoje "loše" ponašanje?

Zvuči strogo. Znam. Takođe znamo da se deca često ponašaju na određeni način potpuno nesvesna da je to ponašanje loše za njih ili okolinu. Čak i mi roditelji grešimo, a kamoli deca! Mi ih kao roditelji, skretanjem pažnje na to neželjeno ponašanje i na njegove posledice učimo da postanu svesni svojih postupaka, sa roditeljskom nadom u srcu da će ih to učiniti boljim i odgovornijim ljudima. Mama Kim na svom blogu Not Consumed deli  sa nama njenu "tehniku" kojom možemo uoblikovati naša mala srculenca i vaspitati ih na blag i pravedan način. Njena tehnika se zove "ljubav". Kako pokazati ljubav u situacijama kada bi radije vrištali, tresnuli vragolana po guzi i zasigurno doživeli mali nervni slom?

Pravila su jednostavna.

Na primer: prirodna posledica trčanja po neravnom pločniku (iako je mama rekla da to ne čine) je oguljeno koleno ili lakat. To je logična posledica koja služi da bi se naučilo  da je trčanje po takvom terenu opasno. Dete potencijalno uči da sledeći put pazi. To nije kazna, to je samo, kao što smo rekli, sasvim normalna, logična posledica koju niste namerno izazvali. Ona se neminovno dešava. To se isto može primeniti i u drugim slučajevima. Svesno i pametno se, bez nametanja, bez dreke i nerviranja,  iz određene neželjene situacije (tj. iz ponašanja deteta) izvodi logičan sled događaja tj. logična posledica tog ponašanja. Tu nema mnogo mozganja niti velikog filozofiranja. Pomoću ovih nekoliko primera iz života mame Kim i njenih poznanica  možete lakše shvatiti tu "tehniku". Meni je bukvalno otvorila oči:

~ Ako ne možeš naći svoje cipele, mama će ti pomoći, ali moraš da joj platiš za pomoć i vreme koje je uložila u nešto što je tvoja obaveza, a ne njena i to delom svog džeparca, slatkišima ili omiljenom igračkom.

~ Ukoliko biraš da se ponašaš ružno prema svojoj porodici, mama će pretpostaviti da ti je potrebno malo vremena da razmisliš o svom ponašanju  i to u tvojoj sobi, na tvom krevetu, u samoći.

~ Ukoliko se svađaš sa svojim bratom ili sestrom, pretpostaviću da nemaš pametnija posla, pa ću ti stoga dati neki poslić u kući kako ti ne bi bilo dosadno: brisanje prašine, usisavanje, pranje sudova, itd.

~ Ako ti mama kaže da pokupiš svoje igračke i stvari, a ti to ne učiniš, mama će pretpostaviti da ti te stvari ne trebaju, staviće ih u korpu za "time-out igračke" ili će ih pokloniti drugom detetu ukoliko to ponašanje postane hronično.

~ Ukoliko se klackaš napred nazad  stolicom, mama će se uplašiti za tvoju sigurnost, pa ćeš zato tokom obroka stajati umesto da sediš za stolom.

~ Ako nemaš dobre manire za stolom, zamoliće te da jedeš na nekom drugom mestu.

~ Ako kenjkaš, psuješ ili  pričaš neljubazno, oduzima ti se pravo na pričanje. Do daljneg.

~ Ukoliko se ne spremiš na vreme za igranje napolju, za bazen, za šetnju, za vožnju biciklom (za nešto u čemu uživaš), oduzeće ti se to izgubljeno vreme od ukupnog vremena trajanja aktivnosti (ukoliko ste npr. na bazenu, dete će izaći i sedeti na stolici, dok se vi i ostala deca zabavljate, jer nije fer da kažnjavate sebe niti drugu decu zbog nemarnosti jednog deteta).

~ Ako se igraš umesto da se spremaš za spavanje, nema vremena za maženje i čitanje bajke.

~ Nisi uradio\uradila domaći na vreme, nema TV-a ili šetnje do parka.

~ Ako je dete pojelo čokoladicu uprkos tome što je mama rekla da ne sme, neće dobiti dezert ili čokoladicu posle ručka za razliku od ostalih članova porodice.

~ Ukoliko odbijaš da pojedeš ono što je mama skuvala, ostaćeš gladan\gladna do sledećeg obroka.

~ Ako se negde zaturi poklopac od flomastera, i ako ga mama ne pronađe (a, to nije njena obaveza) on će osušiti. Osušeni flomasteri nisu zabavni!Nema kupovine novih flomastera.

~ Sat vremena pre odlaska u krevet, cela porodica se uključuje u akciju "brzo rastrebljivanje". Stavite tajmer na 15 minuta. Jedan nepokupljeni predmet vredi 5 minuta. Ukoliko ostanu 2 nepokupljena predmeta deca idu 10 minuta ranije na spavanje, ukoliko ih ima 3, otićiće 15 minuta ranije na spavanje itd.

~Ako je dete "zaboravilo" da stavi stvar na svoje mesto, mama tu stvar konfiskuje. Dete je može dobiti nazad za određenu sumu od džeparca (na primer 10 ili 100 dinara za svaki predmet).

~ Ukoliko se deca međusobno svađaju, sledeći dan će provesti svako u samoći, nezavisno jedno od drugog. Ne smeju da pričaju, da se zajedno igraju, da zajedno rade domaći ili da jedu u istoj prostoriji. Ovo mi je pravilo omiljeno!

 Biti strog, ali pravičan roditelj nije lako. Pravilno odgajanje dece iziskuje mnogo ljubavi i vremena. Učiti ih da određeno ponašanje nosi sa sobom i određene posledice je po meni znak najveće ljubavi, jer to znači da želimo od naše dece napraviti duhovno i fizički odgovorne i jake osobe.
Zapamtite da nisu sva deca ista i da se neka pravila ne mogu primeniti na svu decu. Uz puno ljubavi, pravedno i svesno iskrojite ona koja vama i vašoj decu odgovaraju. Slušajte pojednako vaše srce i razum. Zapamtite: super ste roditelj i dajete sve od sebe!

Kako izaći na kraj sa "teškim" osobama?

Kontakt i stalna "borba" sa teškim ljudima su veoma frustrirajući. Takvi ljudi su emotivno, pa čak i fizički iscrpljujući: njihova negativnost nas prosto ugrožava, neprijateljski stav ljuti, rastužuje, a njihove uvrede- bole. Jedno sam naučila u životu, a to je da se ljudi ne menjaju. Samo oni koji poseduju veliku samosvest, sposobnost i želju da rade na sebi se mogu promeniti, ali istina je da malo njih uopšte pokušava. Činjenica da je retko ko objektivan kada je sopstveno ponašanje u pitanju, ljudi su često potpuno nesvesni toga da je ono loše. Ponašanje i karakter je takođe i nešto što se "uči" i nešto što postaje "navika" uglavnom kada u toku odrastanja ne postoji spoljašnji uticaj koji bi skrenuo pažnju na njih i na neki način pokušao da ih promeni. Za to su uglavnom "krivi" roditelji. Loš karakter je navika, stečena od detinjstva i kao takva se nje čovek teško može osloboditi.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, odgovor na to "kako izaći na kraj sa takvim osobama?" je sasvim očigledan: tako što ćemo kontrolisati naše reakcije.

Zašto?

1. U suprotnom povređujemo sebe. Reagujući ljutnjom punimo naše srce negativnim osećanjima što nikako ne može biti dobro za nas. Narušavati naš unutrašnji mir je potpuno besmisleno, naročito kada znamo da se osoba koja nam je nanela uvredu neće promeniti.

2. Zato što problem nije u nama, već u onom drugom. Negativnost i loše ponašanje je svakako odraz unutrašnjeg stanja osobe. Ogorčena, cinična, nesrećna osoba će biti zajedljiva, nervozna i neprijatna. Osoba koja je nezadovoljna učiniće sve da izazove to isto osećanje kod drugih. Ona zaslužuje sažaljenje, a ne ljutnju.

3. Zato što se javlja borba između dva ega u kojoj nema pobednika. Primetili ste da se kada nekome uzvratite paljbu osećate prividno bolje, u glavi, ali u srcu se osećate loše, kao da ste "pali na njihov nivo". Prepucavanje može prerasti u neku vrstu agresivnog akta, a to nije ni malo poželjno. Dva ega se međusobno bore, takmiče se ko će izreći veću, sočniju, okrutniju uvredu. Progutati ponos je najbolja odbrana, a osmeh najsmrtonosnije oružje. Nasmešite se i recite "kako god".

4. Zato što se mržnja hrani mržnjom. Negativnost se hrani negativnošću. Negujući negativna osećanja prema nekome budi negativno ponašanje i negativnu reakciju na život i ljude oko nas. Osloboditi se takvih osećanja je najbolje što možete učiniti za sebe. Život pun mržnje i ljutnje ne donosi nikakvo dobro. Nikome.

5. Uzaludno se troši neprocenljiva energije. Ako fokusiramo naš bes na neku osobu, takođe će se i naša negativna energija fokusirati u tom smeru. Energija koju trošimo na sukob sa drugima se umesto toga može utrošiti na našu sopsvetnu dobrobit: na kreativnost, na ljude koje nas vole, na ljubav. Izbor je na nama.

6. Uostalom, zato što na slobodu govora svi imaju pravo. Neki ljudi nisu obdareni merom i elokventnošću pa ne uspevaju da na ljubazan i civilizovan način izraze svoje mišljenje. Da, takvi ljudi su "prosti" i "nevaspitani" u većini slučajeva, pa svoje misli izražavaju na ružan i uvredljiv način. To je njihovo pravo, a vaše je pravo da im ne pridajete veliki značaj. Onaj ko vas istinski voli i ceni vas veće uvrediti. Jednostavno je.

Šta učiniti?

1. Oprostiti. Da, ovo je jedno od najvećih hrišćanskih načela. Sa razlogom. Oproštaj nas oslobađa. To je put ka plemenitosti. Koliko god bili ljuti ili uvređeni, zapitajte se šta se to tako strašno i mračno dešava unutar te osobe? Pokušajte da razumete i oprostite. Ne razmišljajte o tome, pustite, zaboravite. Ako možete...

2. Sačekati. Posle sukoba ili nanešene uvrede najbolje je sačekati da se se stvari smire i slegnu. Onda, hladne glave, naoružani logičnim argumentima možete krenuti da branite sebe. Mada...

3. Da li je stvarno bitno ko je u pravu? Da li vam je stvarno stalo do toga šta ta osoba misli? Šta imate od toga? Vrlo često se u samim pitanjima krije odgovor.

4. Budite ljubazni. Često takvo ponašanje potpuno zbuni "protivnika". Humor, osmeh, razdraganost ostavlja onog drugog bez teksta. Vi ispadate "cool", a druga osoba- ismejana i ponižena.


5. Istrčite se. Šetajte. Radite gimnastiku. Fizička aktivnost je najbolji eliminator negativnosti. Ako ni to ne pomaže, onda...

6. Eliminišite negativne i teške osobe iz života. Po svaku cenu ih izbegavajte. Naravno, koliko god se trudili takvih će uvek biti u našem okruženju. Pravite se kao da ne postoje, izbegavajte interakciju i kontakt sa njima. Družite se sa ljudima koji su pozitivni, ohrabrujući, prijateljski raspoloženi, optimisti.

~ Ljudi se ne menjaju, samo trenutno iskoračuju izvan njihovog pravog karaktera.~Chad Kultgen, The Lie