~ možeš šetati po hladnom i sunčanom jutru, zuriti u izloge, grickati koricu tek kupljenog hleba i smeštiti se poznanicima.
~ možeš se igrati žmurke, jurke, voziti bicikl i rolere.
~ možeš plesati i pevati uz neku tvoju pesmu kada niko ne vidi i ne čuje (preporučujem).
~ možeš se uviti u ćebe i piti miristan čaj samo zato što ti se tako ćefne, zato što voliš aromu kamilice, a nisi uopšte bolestan(a), samo eto, sviđa ti se.
~ možeš da se smeješ, da grliš i ljubiš bez straha da ćeš nekoga zaraziti.
~ možeš da brišeš prašinu, pereš veš, kuvaš, mesiš, ideš na posao, juriš, trčiš, plaćaš račune, iznosiš đubre, svađati se sa mužem, voditi ljubav, čuvati i voleti svoju decu, psa, mačke, mamu, tatu ili nekoga drugog....
~ možeš piti kafu sa drugaricom, tračariti, plakati, ispovedati se, smejati.
~ možeš staviti parfem i uživati u njemu.
~ možeš da slikaš, pišeš, sviraš, sečeš, lepiš, šiješ, računaš, čitaš, rešavaš ukrštene reči, čitaš novine, da gledaš film i vesti, pričaš telefonom, da radiš gimnastiku, tumaraš po netu itd. itd. itd.
~ možeš da ne radiš ništa.
Kada imaš svoje zdravlje možeš raditi sve ono što uzimamo zdravo za gotovo, uživati u svakodnevici koja nam se, od trenutka kada izgubimo zdravlje ili dobijemo jedan običan grip, čini kao najveća sreća, a naš život, kakav smo znali pre bolesti, liči na bajku i bezbrižnost. Kada si zdrav imaš izbor, možeš da učiniš sve što želiš samo ako tako rešiš. Naše zdravlje i onih koje volimo je najveće bogatstvo. Bez njega stvari koje imamo: automobili, mobilni telefoni, nakit, garderoba, kuće, nemaju ama baš nikakvu vrednost. Kada si bolestan ne možeš autom ići na izlet, ne možeš čavrljati i slati blesave sms poruke, nemaš gde nositi svoj glupi nakit i skupu garderobu, ne možeš gostiti ljude i hraniti ih u svojoj kući, ništa. Kada si bolestan, sve što želiš je da budeš ponovo zdrav.
Onaj ko je zdrav ima nadu, a onaj ko ima nadu, ima sve!
