Jelovnik za ovaj vikend, sledeću nedelju i recept

Mnoge od vas ste mi poslale poruke tipa: "Kada ćeš postovati novi jelonik?, "Daj inspiriši nas malo". I baš mi je drago što vas moji jelovnici makar malo inspirišu ili pomažu u tome da odlučite šta ćete kuvati. Plus, delim sa vama jedan brz i lak recept. To je jelo koje moja deca jako vole, brzo se sprema i ukusan je.

Testenina sa slaninom i paradajzom

Potrebno:

175 grama slanine, dimljene šunke ili suvog vrata seckano na kockice

2 kašike maslinovog ulja

1 manji crni luk

2 sitno seckana čena belog luka

prstohvat ljute tucane suve paprike (po želji)

2 konzerve paradajz pirea ili pulpe (oko 800 grama)

500 grama testenine po želji (najbolje idu linguini, špageti, taljatele)

so, biber

pola šolje rendanog parmezana

Postupak: Na maslinovom ulju propržite slaninu nekih 5 do 8 minuta, dodajte luk, pržite još dodatnih 5 minuta. Dodajte seckani beli luk, pržite oko 30 sekundi. Dodajte pire od paradajza i kuvajte na srednoj vatri bez poklopca nekih 15- ak minuta dok sos ne postane gust.

Dodajte so i biber po ukusu.

Skuvajte testeninu prateći uputstva sa pakovanja. Pre ceđenja testenina, sačuvajte jednu šolju vode u kome se testenina kuvala.

Skuvanu testeninu sipati u šerpu sa sosom i promešati dodajući polako vodu u kojoj se testenina kuvala. Ne morate dodatu svu vodu, već tek toliko da testenina bude vlažna i obložena sosom. Dodajte rendani parmezan i sve promešajte. Služiti toplo.

(adaptirano po receptu Giada de Laurentis)

PRIJATNO!

A, sada je na redu jelovnik za sledeću nedelju na osnovu onoga što planiram sutra da kupim na pijaci (povrće, voće i jaja) i onoga što imam u zamrzivaču. Sada smo u fazi pražnjenja istog, pa se jelovnik uglavnom "vrti" oko onoga čega ima u njemu.

Subota: 

ručak: pečena riba sa povrćem, voće za dezert

večera: pica, zelena salata

Nedelja: 

ručak: krmenadle, krompir i salata, voće

lagana večera: grčka salata sa feta sirom, ječmeni dvopek sa Krita, maslinovo ulje

Ponedeljak: 

ručak: tikvice sa jajima, feta i anthotiro sir, paradajz 

večera: testenina sa sosom od paradajza ili bazmati pirinač, ćufte od pilećeg mlevenog mesa (kupujem gotovo, mešano sa začinima i predobro je)

Utorak: 

ručak: ostaci od večere od prethodnog dana

večera: grčka strpacada ili jaja sa paprikom, paradajzom (nešto kao srpska prženija)

Sreda (posno): 

ručak: hobotnica sa kratkom testeninom, salata

večera: ostaci od ručka, salata,

Četvrtak: 

ručak: pečena jagnjetina (najstarija kćer ne voli jagnjetinu, pa ćemo ću za nju spremiti domaće grčke hamburgere, biftekja)

večera: salata,ostaci od ručka

Petak (posno): 

ručak: čorba od sočiva, dinstana šargarepa

večera: humus  i taramosalata namaz i sirovo povrće

Subota: 

ručak: pečena riba, povrće, sveže voće

večera: pica i zelena salata

Nedelja: 

ručak: bolonjeze sos sa špagetima, salata, sladoled

večera: losos sa tikvicama i bazmati pirinač

Srećan vikend i prijatno planiranje i kuvanje!

Dom u kome se živi

Živeći u Grčkoj poslednjih sedam godina sretala sam se tri "vrste" žena:

~ zaposlene majke sa decom koje stalno osećaju krivicu zbog toga što ne provode dovoljno vremena sa njima i ne uspevaju savršeno da usklade porodicu, kućne poslove i posao van kuće.
~ mame koje nisu zaposlene, ali koje osećaju veliki pritisak, jer se od njih očekuje da s obzirom na to što su kod kuće njihov dom i deca treba da budu savršeni.
~ žene koje se uglavnom imaju dovoljno novca da plaćaju ženu u kući, koje su zaposlene, imaju pomoć oko dece, domovi su im savršeno čisti i sređeni i opet se žale. Verovatno i one osećaju neku vrste krivice, ali još uvek nisam ukapirala koju.

Ne znam kakva je situacija kod vas, ali čini mi se da je to univerzalni problem. Krivica koja uvek postoji ma koliko žena pokušavala, ma koliko se trudila. Možda ću zvučati kučkasto, ali iskreno, počinjem da gubim želju da se družim sa mamama. Zašto?

Žene stalno moraju sebe da opravdavaju. Zaista, boli me uvo ako joj sudovi nisu oprani, ako danas nije pustila mašinu ili ako nije stigla da skuva ručak! Našle smo se da bi se ispričale, smejale i lepo provele. Međutim, shvatila sam da se mi žene ne pravdamo drugima, već same sebi.
Drugo, nije mi jasno odakle proističe tolika potreba za upoređivanjem. Koja je od nas više poslova uradila za jedan dan, čije dete je bolje u školi, koja je svom detetu kupila skuplje patike i markiranu haljinicu, koja je od nas već oprala i uredno spakovala zimske stvari?

"Jesi li oprala tepihe?", pita jedna.
"Jesam", odgovara druga.
"Jao, a ja još nisam", ona je pokuljena, oseća se kao gubitnik.

Razgovor se sastoji u nizu opravdanja zašto tepisi nisu oprani, zašto stoji brdo neispeglanih stvari u spavaćoj sobi i zašto su juče jeli giros umesto kuvanog jela. Baš me briga! Zašto ne bi mogle da tračamo, da gledamo neki glupi rijaliti, da se "ubijemo" od čokoladne torte, da pričamo o našim snovima i pijemo Martini usred bela dana?

Ono zbog čega sam napravila ovako veliki uvod je činjenica da u mom slučaju pitanje: "Kada ćemo da pijemo kafu?", znači: "Kada ćemo da pijemo kafu kod tebe?" ili "Kada će deca da se poigraju?", ustvari znači da će decu poslati kod mene ("teta Dora uvek ima Nutellu i sveži hleb"), jer iz nekog razloga moje poznanice ne vole da primaju ljude u svoje domove. OK, možda samo za neki praznik kao što je Imendan ili rođendan, jer onda imaju dovoljno vremena da raščiste taj veeeeeeeeeeeeeeeeeeeeliki lom na koji se toliko žale ili možda ne žele da im iko prlja već čiste i sređene domove?
Žene su toliko opterećene da čak i "zabranjuju" pristup ljudima u svoje kuće (ne pozivajući ih, naravno), zabranjuju deci da se nesmetano igraju sa drugom decom, ne umeju da se opuste i pričaju o bilo čemu drugom sem o deterdžentima, sredstvu za čišćenje, o tome koliko su umorne i kako "ništa ne stižu", stalno su "na trncima" i kao da sede na jajima jer ih čeka "važan" posao. Važan posao my ass! Ako je taj posao pranje sudova ili usisavanje onda, majke ti, pusti me ja da ti to uradim! Jaka stvar!

Vidite, bolje mi je da sama pijem kafu, da se izjadam na mom blogu, da gledam glupi rijaliti sama i da pijem Martini u svoje zdravlje nego da se me takve osobe čine da se osećam krivicu zato što umem da uživam u momentu.

Podovi služe da bi se prljali i brisali, igračke da bi se razbacivale, tanjiri da bi se prljali i povremeno lomili, odeća i čaršavi su tu da bi se gomilali, prozori i zidovi da budu "ukrašeni" tragovima od sladoleda i umrljanih ručica,  kuća služi da bi se njoj kuvalo,

jelo i pilo,

igralo, pravio lom,

smejalo, uživalo.

Dom nije muzej ili apoteka.

Znate šta? Evo, sada ću da se spremim i da izađem da kupim prelepi otirač koji sam videla pre neki dan u jednoj prodavnici sa velikim natpisom: "Welcome!" (Dobrodošli). Neću prestajati da hranim ljude, da ih pozivam u naš dom, da skupljam decu i perem šolje i tanjire uprljane od kolača i kafe! Neću!
U našem domu se živi i planiram da tako ostane, bez obzira na sve.

(fotke maznute sa pinteresta)

Ovih dana

Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :

~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,

~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da  imam,

~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,

~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,

~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,

~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,

~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.

~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku.  Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.

~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.

~ o tome kako kada već spominjem mediteranske ukuse, evo i mediteranske muzike. Pesmica koja će predstavljati Italiju na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije mi se veoma dopada. Onako je...baš ženska: snažna i nežna. L'Amore È Femmina ... Ljubav je ženska.

Eto, o tome želim da vam pričam.

(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)