Hrana za utehu

Danas je bio "jedan od onih dana": hladan, neinspirativan, psihički naporan, pravo vreme da prizovem u pomoć moju kuhinju. Znate, čokolada ne pomaže u takvim momentima. Ona te svojom slatkoćom baca u neko srećno i euforično stanje, od nje možeš da se zaljubiš ili da pomisliš da se zaljubljuješ, ona nikako ne leči slomljeno srce i ne ublažava tugu. Ne. Čokolada je za neke druge momente. Slavljeničke. Ovde ti treba nešto toplo i jednostavno. Nešto neprentenciozno i domaće. Ništa orgazmatično, lepljivo i preterano glamurozno. Treba ti hrana koja će kao najbolji prijatelj ili kao mama da ti leči dušu i srce, hrana koja će svojim zagrljajem da ti ugreje telo i uteši  po lošem danu. Hrana utehe. Za mene postoje tri stvari koje spadaju u tu grupu jela: krompir pire, sutlijaš i čorbica. Sva tri mogu da ti spase život. Znam da se ponavljam, ali istina treba da se čuje. Nije stvar samo u njihovom ukusu, već i u pripremi.
Ljuštenje krompira, njihovo potapanje u slanu vodu, kuvanje, ceđenje, a zatim gnječenje, dodavanje mirisnog putera i toplog mleka, mešanje dok se ne dobije nešto kremasto i bajno, pa onda rendanje malo muškatnog orašćica na kraju i sipanje snežne planine od pirea na tanjir. Kuvanje sutlijaša je za mene čista nostalgija i povratak u jednostavnost detinjstva. Volim da stojim uz šerpu i polako mešam vrelo, ušećereno mleko sve dok se pirinač ne skuva. Ima nečeg smirujućeg u celom tom procesu, iščekuješ, vežbaš strpljenje, jer je za dobar sutlijaš potrebno imati vremena i  njegovo se pripremanje svodi uglavnom na čekanje. Sa samo tri najosnovnija sastojka dobija se lek i uteha. Sve ono čekanje i mešanje se na kraju isplate. Nego, ima li ičeg utešnijeg od šerpe sa kipućom čorbicom na šporetu? To je savršeni primer udobnosti. Čorbica je simbol domaće atmosfere i topline doma i ne samo to- ona ume da izleči i najtežu boljku. Čorbica znači...mama!
Teleća čorbica nas je danas sve porodično utešila i umirila: opterećenog i nervoznog muža, još uvek slabu i neraspoloženu stariju kćer, gladnu i nestrpljivu mlađu kćer, mene dežurnog  prehlađenog utešitelja zatrpanog svojim i tuđim problemima. I pre nego što sam je spremila bila sam ubeđena da će magično makar na kratko isceliti njihovu i moju brigu.

Volim je sa malo šargarepice i krompira,volim da parčići mesa budu veliki i.. mesnati, a najviše volim kada vidim moje najbliže sa blaženim izrazom lica koji kao da mi govori: "E, ovo mi je danas baš bilo potrebno".

Hrana utehe. Tako nešto postoji. Verujte mi na reč. Da li bih vas ja ikada lagala?

Krompir u rerni na manastirski način

Pre nekoliko godina, ne sećam ni sama kada je to bilo, jela sam najukusniji krompir na svetu spremljen u rerni sa maslinovim uljem, origanom i limunom. Bilo je to u jednom manastiru u selu Rapsani, ovde u Grčkoj.  Godinama sam pokušavala da napravim krompir koji će imati makar približan ukus kao onaj u manastiru, ali nikada u tome nisam uspela. Naravno, silno sam se pokajala što nisam pitala monahe za recept.
Imala sam prilike da u Parizu jedem najbajniju hranu iz svih krajeva sveta, sve od sušija do čuvenog omleta u Sen Mišelu, ali iz nekog razloga, ništa od toga na mene nije ostavilo poseban utisak, ništa kao taj krompir. Kako je to samo čudno... Najbolja i najukusnija jela su ona najnepretencioznija, najjednostavnija. Najlepše se jede kod siromaha, a posle večere kod imućnog možeš 'ladno na pljesku ili giros.
Svaki put kada bih ljudima pričala o tom jelu rekli bi mi da je verovatno bilo u pitanju dobro maslinovo ulje u kome se krompir pekao ili možda sama vrsta krompira, neka specijalna, baš za pečenje, a treći su bili sigurni da je u pitanju blagoslov koji je pratio monahe, mir i lepota kojom su okruženi, pa nam je zbog toga čak i  suv i pomalo bajati mešeni hleb toga dana bio toliko ukusan, a kako onda ne bi i krompir?
Reći ćete: "Dobro de, šta se toliko primaš? Jaka stvar. To je samo krompir!", ali uveravam vas da nije tako. Ja sam o njemu sanjala godinama, tragala za njim u tavernama, restoranima, kuvarima i sajtovima. Nikada ga nisam pronašla...sve dok nisam dobila manastirski kuvar na poklon!
Iz priloženog možete pretpostaviti da sam ipak nakon toliko godina napokon pronašla recept koji najpribližnije podseća na onaj famozni pečeni krompir iz Rapsanija. To je recept u koji se kunem, a krompir nikada više nisam poželela da spremim na drugačiji način. Naročito dobro ide uz pečenu jagnjetinu, uuuuh nego, to je sasvim druga priča...neću sada o tome da razmišljam...U vreme posta, jedemo ga uz bareni brokoli sa limunom i uljem, maslinama i salatom o šargarepe, a onda kada pojedemo sav krompir, umačemo hleb u ulje iz tepsije ko neki prasići sve dok ne nestane sav hleb i to nam onako bude najslađe. Ma, fešta!

Krompir u rerni na manastirski način

Treba ti:
1 kilogram krompira
150-200  ml dobrog maslinovog ulja
1-2 limuna (sveže ceđen sok)
5-6 čena belog luka sečen na tri dela
4-5 lista lovora svaki seckan na četvrtinu
origano, so, biber

Slušaj sada 'vamo. Rokni rernu na 250 °C. Operi, oljušti i iseči krompir (vidi sliku gore) i naređaj ga u tepsiju. Ne sme krompir da bude jedan preko drugoga.
Prokuvaj vodu (nešto više od jedne čaše, u suštini dovoljno da prekrije krompir) i u nju rastvori so (treba dosta soli, ali oprezno), pa tom vodom prekrij krompir koji smo naređali u tepsiju. Dodaj ulje, pospi krompir origanom, stavi beli luk, lovor i biber. SOK OD LIMUNA NIKAKO NE DODAJEMO NA POČETKU! Od njega će se krompir stvrdnuti.
Gurni tepsiju u vrelu rernu koju smo zagrejali do 250 °C. Čim krompir krene da rumeni tj. čim dobije boju i ispari sva voda tj. ostane samo ulje, smanji temperaturu na 200°C i peči  sve dok krompir ne omekša, oko 50 minuta, sve zavisi od rerne i krompira. Ponekad mu je potrebno manje, a ponekad više vremena. Tu ćeš već morati tu i tamo da izvadiš po neki krompirić na tanjir i probaš dok se ne ispeče onako kako ti se sviđa. Negde pred kraj pečenja izvadi  tepsiju i prelij krompir sokom od sveže ceđenog limuna, vrati par minuta u rernu, izvadi i služi. Eto, toliko je prosto!

(photo is not mine)

Granola štanglice sa komadićima čokolade

Ovde u Grčkoj su granola štanglice veoma skupe, uglavnom ima onih marke Kellogg's koje su "nabudžene" kukuruznim sirupom i bezbroj konzervansima. Najgore od svega je to što se reklamiraju u medijima kao "zdrave", a zapravo se ne razlikuju mnogo od bilo koje druge čokoladice. Ja sam pronašla lak i brz recept za granola štanglice koji od srca preporučujem. Moja ćerkice su ih lepo prihvatile (danas je ovaj zdravi slatkiš bio deo školske užine), a muž još bolje. Njemu se najviše sviđaju dok su vruće. Mora da je to zbog čokolade...

Granola štanglice sa komadićima čokolade

• 4 šolje ovsenih pahuljica (ne instant)
• 1/4 šolje integralnog brašna
• 1/2 šolje mlevenog kokosa
• 1/3 šolje žutog šećera
• 1 šolja komadića čokolade
• 1/2 kašičice soli
• 1/2 šolje biljnog ulja
• 1 kašičica ekstrakta vanile
• 1/2 šolje meda

1. Zagrejte rernu na 160 stepeni C. 2. U većoj činiji pomešajte prvih 6 sastojaka. 3. U drugoj činiji, izmešajte ostale sastojke. 4. Sipajte mokre sastojke u suve i dobro pomešajte. 5. U pravougaoni pleh koji ste obložili papirom za pečenje izručite smesu, ona  neće biti sjedinjena zbog toga što nema ničega u njoj što može povezati sastojke, neka vas to ne plaši, vlažnim rukama pritiskajte smesu u pleh dok se ravnomerno ne rasporedi. 6. Peći oko 40 minuta (zavisi od rerne). 7. Kada se potpuno ohladi iseći na štanglice.

Moja granola štanglice su ispale prilično tamne (fotku kao deo školske užine možete videti ovde) to je zbog toga što sam umesto žutog šećera koristila tamni muskovado šećer, a med koji imam je toliko taman da podseća na melasu.

(recept sa weelicious i fotka sa skinny taste)

Dip (umak) od cvekle i oraha i bajne kuglice od suvih kajsija

Prošle subote sam kupila cveklu na pijaci. Nisam odolela, jer ju je bilo svuda, a pravo da vam kažem, dosadile su mi klasične letnje salate od paradajza i krastavca. Uostalom, trenutno sam na misiji: želim da u porodici jedemo što više "prave hrane" (o ovome ću u sledećem postu) koja uključuje što više povrća i voća, a malo (i ako je moguće NI MALO) industrijski prerađene hrane.  Obično cveklu jedemo kuvanu sa malo maslinovog ulja, belog luka i sirća. Ovoga puta sam htela da probam nešto drugačije. Palo mi je na pamet da ukombinujem cveklu sa orasima i nakon malo traženja po netu našla sam savršeni recept za umak (dip) koji možete jestu uz pitta chips, bake rolls, zapečene tortilje, običan čips, ja sam ga čak mazala na integralni hleb za večeru! "Mesožderima" predlažem da dodaju i malo kuvane piletine u recept, ako baš moraju. 

Dip (umak) od cvekle i oraha

Potrebno vam je:

250g kuvane cvekle
1-2 čena belog luka
1 veza peršuna

50g očišćenih oraha 

3 kašike maslinovog ulja

2 kašike vinskog sirćeta 

so i biber po ukusu

Postupak: Stavite sve sastojke u food processor, blender ili Multi (secko), mešajte dok ne dobijete pastu. Dodajte još soli ili sirćeta po želji. Služiti kao umak. Njami!

 Neki od vas znaju da sam krenula u avanturu (i izazov) koja se zove "život bez rafinisanog šećera". Već nešto više od mesec dana ne jedem nikakav šećer i osećam se odlično! Počela sam ponovo da uživam u voću bez koga ne mogu započeti dan. Svakoga jutra za doručak napravim sebi smoothie od banana, pomorandže, jagoda, čega god imam pri ruci i moram reći da je neverovatno koliko je moj organizam zahvalan na tolikoj divoti prirode! Imam mnogo više energije i NAPOKON mi  više nije potrebna popodnevna dremka. Aktivna sam preko celog dana i sigurna sam da je tome doprinelo menjanje načina ishrane. S obzirom da sam veliki ljubitelj slatkiša, polako otkrivam raznorazne poslastice koje mogu da utole tu moju strast. Malo eksperimentišem, malo se igram, ali uglavnom se trudim da sve što jedem bude sirovo ili osušeno, ništa ne kuvam niti pečem. Želim da slatkiš bude optimalno zdrav.  Znajući da je ono što jedem dobro za mene,  osećaj krivice više ne postoji. Zbog toga želim da sa vama podelim jedan brz, zdrav i lak recept za kojim sam apsolutno luda.

Kuglice od suvih kajsija 

Za ovaj recept će vam takođe biti potreban secko ili neki drugi aparat za usitnjavanje.

Potrebne su vam iste količine suvih kajsija i nepečenog oraha, badema ili indijskog oraha. Ja sam upotrebila kombinaciju sva tri: šolju suvih kajsija i šolju suvih plodova. Dodajte 2 kašike kokosa. Usitnite u secku dok ne dobijete smesu koja će imati tu i tamo parčiće kajsija i oraha (da ne bude skroz nalik na pastu). Pravite kuglice i valjate ih u kokos. Možete praviti kombinacije sa bilo kojim drugim sušenim voćem.

Uživajte u vikendu! Čuvajte se i volite!

Pakujte vašoj deci užinu za školu (ukusne ideje i trikovi kojima ni odrasli ne mogu odoleti)

Za koji dan počinje škola. Osim uzbuđenja, mnogi od nas osećaju i stres: kako će se dete privići, hoće li ovaj razdred biti teži? Treba ustajati ranije i pripremiti decu za sate i sate koje će provesti u školi. Neke od nas brine i činjenica da će deca, s obzirom na povećanu aktivnost i vreme koje će odsustvovati od kuće, imati manje vremena da se dobro i kvalitetno hrane dok su u školi, a preko leta smo uspešno mogli da to, koliko toliko, kontrolišemo. Ukoliko vam škola obezbeđuje ručak, to je baš super! Ako ne, pretpostavljam da deca nose novac u školu i kupuju svoju užinu: to može biti sve od pice, peciva, hamburgera do grickalica i čokolada koje nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Ukoliko pakujete užinu vašoj deci, moram da vam aplaudiram! Istraživanja i ankete pokazuju da se danas (u Srbiji) smatra da je pakovana užina "sramota". To je verovatno tako zato što pekare i kiosci nezdrave hrane niču kao pečurke oko osnovnih i srednjih škola. Nositi novac i kupovanje užine je "in" i znak "finansijske lagodnosti". Deca koje nose užinu od kuće su obeležena kao "siromašna". Takav mentalitet vlada jedino kod nas, dok je na Zapadu pakovanje užine najnormalnija stvar. Pozdravljam svaki pokušaj roditelja da im se dete hrani zdravo i kvalitetno čak i u školi. Lično, radije bih da mi se dete smatra "siromašnim" nego da bude nezdravo ili da nema dovoljno energije da obavlja svoje zadatke i obaveze u školi i van nje. Sve je stvar prioriteta, a moda i popularnost su sporedni, apsolutno NEVAŽNI kada je zdravlje i dobrobit deteta u pitanju.

Većina osnovnih škola u Nišu ima organizovanu pripremu obroka za decu u nižim razredima, ali većina školaraca svakodnevno užinu kupuje u kioscima brze hrane, kojih ima u blizini svake od 35 niških osnovnih škola. Primera radi, u jednoj od najvećih osnovnih škola u Nišu, u OŠ „Dušan Radović“, od 1.300 učenika dnevnim boravkom je obuhvaćeno 140 đaka prvog i drugog razreda. Oni imaju tri obroka, doručak, ručak i užinu. Pored njih, učenici do četvrtog razreda mogu se dobrovoljno prijaviti samo za užinu u školi. - Ipak, većina dece upućena je na kioske brze hrane, u okolini škole. Nisam pobornik ove vrste ishrane i moja deca traže džeparac za kupovinu užine u ovakvim objektima - kaže Aca Krstić, direktor OŠ „Dušan Radović“. Lekari u Nišu upozoravaju da je u „fast fud generacijama“ gojazno svako peto dete osnovnoškolskog uzrasta. To praktično znači da bar povremeno povišenu telesnu težinu ima 4.600 od oko 23.000 osnovaca u Nišu. Osnovna škola „Jovan Popović“ u Kruševcu je jedna od nekoliko škola koje imaju kantinu. - Tu se mogu naći peciva, jogurt, sokovi ali i zdrava hrana, kiflice od integralnog brašna i slično. Koliko sam mogla da primetim, u kantini uglavnom kupuju učenici mlađih razreda koji nemaju plaćenu užinu dok đaci starijih razreda češće kupuju hranu u objektima u blizini škole - tvrdi Tanja Stojanović, direktorka ove škole dodajući da nisu potrebne nikakve ankete i analize da bi se utvrdilo da je veći deo osnovaca gojazan. Nevenka Ristić ima ćerku koja ide u sedmi razred. - Od malih nogu navikavala sam je da se zdravo hrani. U našoj kući su supa za ručak i voće na kraju obroka obavezni. Sada je i u pubertetu i vodi računa o ishrani ne samo kada je u školi već i u kući. Vidim da za užinu obično nosi voće a izbegava grickalice - tvrdi Nevenka. Jovana Aleksić, učenica osmog razreda kaže da ima više obroka dnevno a, kada je u školi, za užinu obično kupuje pecivo. - Nemam naviku da sa sobom nosim hranu ili voće od kuće. Primetila sam da dosta mojih drugova iz odeljenja kupuje hranu u objektima pored škole, obično picu i hamburgere - priča Jovana.

 (izvor BlicOnline)

U Grčkoj ne postoji organizovana priprema obroka u školama. Užina je obaveza roditelja, a većina, nažalost, preferira kupovanje užine u školskim kantinama u kojima se može kupiti pecivo od lisnatog testa, tost, đevrek, sokovi i grickalice. Deca se, naravno, opredeljuju za kroasane punjene čokoladom (puno konzervansa i odvratnog ukusa), grickalice i keksiće. Kada god bih kćerki dala novac za užinu njen izbor bi bio isti. Dolazila bi kući "mrtva gladna", razdražljiva, umorna, bleda. Zato sam rekla-nikada više!
Ima bezbroj kombinacija, zdravih i ukusnih stvari koje možete spakovati svojoj deci za školu. Dešavalo se puno puta da užina moja ćerke bude toliko privlačna i intrigantna drugoj deci da često  traže od nje da je probaju. Ponekad, spakujem jedan mafin više ili parče kolača od šargarepe za njenu drugaricu kojoj se veoma dopadaju. Galete (bakin kolač) su pravi hit! Užinu pakujem u plastičnoj činiji sa dve pregrade (sa poklopcem, naravno) i ako je niste do sada nabavili insistiram da to učinite. Postoje i činije sa tri pregrade koje su još bolje, ali ja ih ovde u Grčkoj još uvek nisam našla. Veoma su praktične i idealne za užine ili pakovanje ručka koji možete pojesti i vi na pauzi na poslu, naročito ako završavate kasno. Ubacim po potrebi plastičnu viljušku i salvetu.
Priprema užine za decu nije ni malo lak posao! Treba osmisliti 20 užina, za 20 školskih dana u mesecu. Uh! Većina dece je probirljiva i specifična što se hrane tiče. U ovom postu pored nekoliko ideja o tome šta možete da spakujete za užinu i kako da učinite da užina bude privlačnija vašoj deci , dodala sam tablicu namirnica: ugljeni hidrati, proteini, mlečni proizvodi, voće i povrće koje se idealno sve moraju naći u jednom obroku deteta, znači ručku tj. užini. Sve je stvar ukusa deteta,  vaše maštovitosti i kreativnosti, a ponekad i zajedničkog dogovora.

IDEJE ZA PAKOVANJE UŽINA

UGLJENI HIDRATI ~ sendviči: od francuskog hleba, ražanog hleba, kifli, itd. ~ krekeri, perece, ribice ~ tortilje ~ mafini ~ galete (slane i slatke), vafle ~ đevreci sa susamom ~ granola ~ proja ~ žitarice ~ hladna salata od makarona ~ domaća pita MLEČNI PROIZVODI ~ kačkavalj i sir ~ voćni jogurt (zamrznuti i spakovati, dok ne dođe vreme za užinu on će se odmrznuti) i običan jogurt ~ krem sir ~ Zdenka sir MESO\PROTEINI ~ hladna pečena piletina ~ ćureća šunkica ~ mesni narezak ~ tvrdo kuvano jaje ~ pržene ćufte ~ humus sa sirovim povrćem ~ puter od kikirikija

VOĆE I POVRĆE ~ jagode ~ kupine ~ trešnje ~šljive ~ dinja ~lubenica ~banane ~ kiwi ~ jabuke ~breskve ~ pomorandže ~ nektarine ~ mandarine ~ grožđe ~kruške ~sušeno voće ~ mlada šargarepa ~ cherry paradajz ~ krastavac ~ štapići od celera ~ kiseli krastavčići ~ brokoli itd.

Umesto hleba upotrebite za promenu nešto drugo, kao na primer tortilje koje ćete premazati omiljenim namazom, dodati šunkicu, kačkavalj, uviti i iseći na pola. Možete napraviti mafinse, pitta bread sendviče, vafle, slane galete (bakin kolač). 

Napravite vaš zdravi Mix za grickanje ili još bolje pustite dete da  napravi svoju kombinaciju: pomešajte ribice, perece, sušeno voće, Cheerios cerealije (ili neke druge), orahe, badem. Deca vole nešto da grickaju, a ovo je relativno zdrava varijanta. Možete ubaciti (povremeno)  čokoladne bombonice u boji kao što su Smarties i M&M's. Ipak su samo deca.

Budite kreativni što se tiče sendviča: ako dete voli piletinu, napravite sendvič od piletine, možda od kuvanog jajeta, sendvič sa puterom od kikirikija, sendvič od pohovanih tikvica i sira.  Napravite picu sa kvalitetnim sastojcima prethodnog dana za večeru i ostatke spakujte detetu za školu. Dve muve jednim udarcem!

Ne zaboravite voće i povrće: iseckajte krastavac i šargarepu na štapiće. Cherry paradajz je takođe ukusan, sladak i zgodno se pakuje i jede. Raznovrsno voće seckano na kockice je dobro rešenje, ili jednostavno spakujte celu bananu, jabuku, pomorandžu ili grožđe.

Deca vole sve što je mini: mini mafinse, mini pecivo, mini sendviče raznih ukusa ili mini pice. Potražite inspiracije za recept po internetu: tu su  mafinsi sa ukusom pice, slatki mafinski sa bananom, itd. Takođe možete proju umesto u plehu, ispeći u kalupima za mafinse.

Napravite sendviče od hleba za tost, odstranite koricu  i vadite modlicama za keksiće razne oblike i spakujte. Možete nožem praviti sopsvene kreacije. Deca ih obožavaju!!!!

Uzmite  krekere, mesni narezak, šunku ili  salamicu i neki kačkavalj, isecite ih  modlicama i spakujte ih (obavezno) odvojeno. Dete će srećno grickati nešto što jako voli i plus je interesantno.
Sa modlicama takođe možete seckati voće i povrće! Ukrašavajte, igrajte se sa oblicima. Zabavno je!

Iznenadite vaše dete tako što ćete povremeno spakovati omiljeni čokoladicu ili neku drugu poslasticu uz glavnu užinu\ ručak. Moja kćer, kada god  se vrati iz škole posle jednog takvog iznenađenja mi kaže: "Mama, pojela sam sve što si mi stavila, a čokoladicu sam ostavila za kraj da uživam!".

Ako znate da će dete imati naporan dan zbog kontrolnog zadatka ili je otišlo u školu tužno i neraspoloženo, zalepite krišom na poklopac činije lepu i ohrabrujuću poruku: "volim te", "verujem u tebe", "neka ti bude lep današnji dan!" itd. Možete skinuti i štampati j ove kartice sa slatkim sličicama ako želite. (sa sajta Picklebums).
 
Srećnu i uspešno novu školsku godinu želim vama i vašim mališanima i neka vam bude PRIJATAN svaki vaš zdravi i hranljivi obrok!!!!

(fotke sa EasyLunchboxes)

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)

Zašto sam rekla "ne" šećeru i recept za sladoled (bez šećera)

U Grčkoj postoji jedan lep izraz ili bolje reći želja koja se upućuje trudnim ženama i budućim mamama: "Kali elefterja", što bi bukvalno značilo "dobro oslobođenje" ili "srećno oslobođenje". Pod tim se misli da vam je osoba upravo poželela uspešno i lako "oslobađanje" od "tereta",  tj. brz i lak porođaj. Sve je to lepo, ako ste trudni. A, ako niste? E, onda to ume da bude nezgodno, a u mom slučaju pravi, pravcati poziv za buđenje. Vidite, meni su neznanci na ulici uputili tu želju. Jedna gospođa me je pitala: "Jeste li u drugom stanju ili?", "Ne, nisam. Samo sam debela.". Dobro, nisam debela, ali stomačić je tu, zaokrugljen i nadut. Ponekad od njega ne mogu da dišem.Očigledno sve što pojedem ode u taj predeo, ali kako? Nije mi jasno! Mi jedemo zdravo. Kuvam raznovrsnu hranu: meso dva puta nedeljno, post sredom i petkom, mnogo mahunarki i povrća. Nekim čudom sam smetnula sa uma kolače koje svakodnevno mesim, keksiće uz kafu i čaj, pa šećer u toj istoj kafi i čaju,  palačinke sa Nutellom, onaj divni, divni sladoled na koji odemo predveće sa decom, pa onu novu poslastičaru koju su otvorili blizu trga, sve to u čemu ne uživam samo "ponekad" i "tu i tamo", već svakoga dana. Ako je torta u frižideru, ja sam u stanju da uzmem parče za doručak, pa malo posle ručka, pa parčence uz popodnevni čaj, pa pre i posle večere. Ja ne mogu da odolim. Ja ne volim samo da jedem slatkiše, ja voooooooooolim da ih pravim! U tome uživam, to je način na koji izražavam sebe, oslobađam se stresa, to je moj ventil. Nisam ni primetila da je upravo taj moj ventil kriv za pojas za spasavanje koji imam oko struka. Shvatih da je vreme da preispitam sebe. 

Sećam se vremena kada je voće potpuno zadovoljavalo moju potrebu za slatkim.

Evo mene u mojoj sobici sa činijom opranog grožđa i modrih šljiva ili sa tanjirićem sa nasečenom jabukom i pomorandžom.

Mama je spremala slatkiše samo vikendom, neki krambl sa voćem sa što manje šećera, palačinke sa domaćim džemom i to samo ponekad. To je sve. Čokolada i keksića nije bilo u našoj kući. Sada, kada bolje razmislim, vidim da je ona bila daleko ispred svog vremena što se tiče ishrane. Vremenom sam naučila svoje nepce na jako slatke ukuse  koji su bogati šećerom, puterom i čokoladom. Otkrila sam recepte za kolače u prelepim i primamljivim kuvarima i časopisima. Krenule su masovno da se prikazuju emisije o kuvanju koje, iako obožavam, mislim da se planski forsiraju ne bi li se povećao konzumerizam pod izgovorom da su takve emisije jeftine. Kada se navikneš ne neprirodnu slatkoću, prirodnu više ne osećaš. Kada se navikneš na izobilje i bogatstvo, zaboraviš kako uživati u ograničenim količinama. Zaboraviš na prave, prirodne i zdrave ukuse. Zaboraviš na to da slušaš svoje telo. Zaboraviš na to da paziš i voliš sebe.Iako sam oduvek volela voće, moram da priznam da sam prestala da stvarno, potpuno uživam u njihovom ukusu. Voće mi više nije bilo dovoljno slatko i nije moglo zadovoljiti moju potrebu za slatkim.

I tako, drage moje i dragi moji, ja sam na misiji. Na misiji sam da povratim osećaj mom nepcu, da oslobodim moj organizam otrova, da postanem optimalno zdrava i zadovoljna. Danas je 9. dan kako nisam okusila beli, rafinisani šećer. Jedem voće i moram da priznam da posle toliko vremena bez slatkiša, voće doživljavam kao pravu poslasticu. Kada god mi naiđe "kriza" ja pojedem bananu ili sušene jagode. Moj stomak je splasnuo, ne osećam nadutost, poboljšalo mi se varenje, smršala sam kilogram , što nije mnogo, ali je sasvim OK za početak. Pored toga što mi je cilj da smršam, jedan od glavnih razloga što sam rešila da potpuno izbacim šećer je činjenica da sam apsolutno svesna svoje zavisnosti, a svaka zavisnost se leči potpunom apstinencijom. Ne znam da li ću,  kada ću i kako ću pasti u iskušenje i pojesti nešto slatko. Za sada se dobro držim i ne mogu reći da mi nedostaje, ali zato moram sebe stalno podsećati na to zašto je šećer loš za mene:

 Za sada, i konvencionalna i alternativna medicina se slažu sa tim, da beli šećer…
- je izvor praznih kalorija (ne sadrži minerale i vitamine, ali bogat je kalorijama)
- podstiče debljanje
- uzrokuje karijes
- ima visoki glikemični indeks (naglo podiže nivo šećera u krvi)

Međutim, alternativna medicina ide dalje i povezuje konzumiranjem belog šećera sa mnogim drugim bolestima i zdravstvenim problemima. Veruje se da beli šećer…

• ekstremno oslabljuje imuni sistem
• uzrokuje hiperaktivnost kod dece
• povećava rizik oboljenja od raka
• crpi iz tela B vitamine
• izaziva zavisnost (pretpostavlja se da je čak 95% stanovništva zavisno o slatkišima, odnosno, o šećeru)
• crpi iz tela mnoge neophodne minerale (kalcijum, magnezijum i druge)
• uzrokuje šećernu bolest, jednu od najčešćih smrtnih bolesti u svetu
• uzrokuje srčane bolesti

(sa sajta Alternativa za vas)

Neću da tvrdim da ću zauvek prestati da jedem šećer. Za sada sam dala sebi za cilj da "izdržim" mesec dana, a posle toga...videćemo. Kao i svaka druga strast, šećer me mami kroz keksiće, vafle, sladoled. Vreba me iza svakog ugla, putem TV-a, mirisa iz pekare i poslastičare, supermarketa. Bezbroj puta sam odolela iskušenju da sipam makar maaaaaaaalo šećera u kafu koja je, moram da priznam, bez njega daleko manje primamljiva za moj ukus. Čaj takođe. Ipak, smatram da dugujem sebi da pokušam, da testiram svoju volju, da vidim kako će se na duže staze moje telo i opšte zdravlje promeniti. Gledam na ovo kao na jedan eksperiment. Gledam na ovo kao na jednu avanturu, potragu za divnim, zdravim i ukusnima alternativama koje mogu zadovoljiti moju potrebu za slatkim. Šećer je nepotreban, suvišan i vrlo opasan dodatak našoj ishrani. Ima ga sasvim dovoljno u žitaricama, voću i povrću. I za sada planiram da ga moj organizam dobija samo prirodnim putem. Lep je to osećaj, kada radiš nešto dobro za sebe i za one koje voliš.
Da ne bi sve ovo zvučalo isuviše depresivno, naporno i teško, a verujte mi - UOPŠTE NIJE teško, poklanjam vam recept za sladoled, da SLADOLED, koji je zdrav, ukusan, kremast, zadovoljava i najtežu "šećernu krizu", a uz to u sebi nema ni trunke šećera! Probala sam ga i oduševila sam se.

MEKANI SLADOLED OD BANANE SA KAKAOM

Za jednu veliku porciju ili dve manje vam je potrebno:

2 zrele banane (nikako zelene)

2 supene kašike nezaslađenog kakaa u prahu 

1 supena kašika meda

Naseckajte banane na kolutove i stavite ih u kesu za zamrživač. Ostavite ih 1-3 h u zamrzivaču. Zamrznute banane stavite u blender zajedno sa kakaom i medom i miksajte dok smesa ne postane mekana i kremasta. Služiti odmah!

Možete se, ako želite, igrati sa ukusima: dodati seckanu čokoladu, jagode ili maline, malo ruma, možda naseckati sveži ananas?

Uživajte i pratite me na mom putovanju kroz život bez šećera. Za sada...Ako neko želi da mi se pridruži, neka to učini DANAS, ovde i sada, sa mnom. Neće biti lako, ali će biti lepo. Garantujem. Možemo zajedno deliti iskustva, recepte, savete, podržavati se, učiti, grešiti. Život bez šećera je moguć. Ništa nećete propustiti niti izgubiti, sem možda nekoliko kilograma, a mnoge žene tvrde da su se izbacivanjem šećera iz ishrane podmladile. Ova jedna mala promena nam može promeniti život. Ja sam uvek za promene. A vi?  Da li ste spremni da se odreknete šećera?

(slike sa pinterest)