Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

• Ne mogu bez lepote. Ne mogu bez sitnih uživanja. Ne želim sebi oduzeti pravo na sve to. Zvuči kao kliše, ali lepota je svuda oko nas,  čak i u stvarima koje nisu očigledno lepe. Juče sam se zbog obaveza našla u delu grada u kome dugo nisam bila: iznenadilo mi je koliko zelenila, drveća i cveća tamo ima, kako su ljudi uspeli da naizgled ružno naselje ulepšaju nečim toliko jednostavnim. I sve je izgledalo lepše umiveno suncem posle kiše. Nisam želela da vadim telefon iz torbe i slikam, poželela sam samo da na tih par trenutaka upijem lepotu koji možda niko sem mene nije ni primetio. Znate onu frazu "stanite i pomirišite ruže"? Ja sam to zaista učinila: pomirisala sam ružu i dodirnula prelepi žuti cvet koji ne znam kako se zove. Trajalo samo jedan trenutak, momenat pred ulazak u dosadnu sivu zgradu i čekanje na šalteru. 

• Verujem da se odnosi sa decom grade, da je to naporan posao i da ne "pada sa neba". Znate kako su tinejdžeri ponekad naporni i teški? Čini mi se da ih nerviramo samo zato što dišemo i postojimo. Negde sam pročitala da ponekad, da bi im se približili, moramo da "glumimo" da nas zaista zanimaju iste stvari. To je pretpostavljam teško kada su u pitanju Transformersi i fudbal, ali srećom, za sada, kod mene je to prilično lako. Obe volimo pop-kulturu, muziku, antrolopološke i naučne dokumentarce, filmove, serije, Evroviziju. Prošlog leta smo zajedno odgledale sve epizode serije na Netflix-u "13 razloga" koja nas je duboko potresla i navela na razgovor. Jako je popularna među tinejdžerima, ali toplo preporučujem da je vidite zajedno sa svojim detetom. Jedva smo čekale da krene i druga sezona koja nažalost, nije toliko dobra kao prva. Ipak, vreme koje provedem sa njom u diskusiji, u analiziranju radnje, likova i njihovih postupaka je način na koji gradim vezu sa njom. To su dragoceni momenti.

• Ove nedelje smo ja i moj muž, kao veliki ljubitelji Netflixa, odgledali seriju koja je stvorena za "bindžovanje". Naravno, ugrabimo nekih sat vremena uveče kada su deca već u krevetu i prepustimo se nekoj novoj misteriji i avanturi. Serija se zove "Safe" i predobra je. Puno preokreta, radnja se dešava brzo, uzbudljiva je. Pruža i vama šansu da budete detektiv pokušavajući da odgonetnete "ko je kriv". Preporučujem od srca.

• Kako je divno što nam je svet nadomak ruke: jednim klikom slušamo divnu muziku, gledamo filmove po izboru, obiđemo galeriju, pročitamo i naučimo nešto. Da li ste se nekad zapitale "U kojoj državi je najbolje biti majka?". Koja su vaša iskustva i razmišljanja?

• Ove nedelje sam otkrila dva proizvoda u Lidl-u kojim smo se oduševili. Naročito deca, naravno. Znate i same da sam mama koja voli da pravi deci kolače, da mesim i kuvam, ali isto tako verujem u prečice i olakšice. Dan jedne žene je ispunjen bezbroj obavezama i ne treba se nikome izvinjavati za laka i brza rešenja koja ona bira. "Nema goreg do upakovanog", kažu neki, a ja kažem: "Nema goreg od iscrpljene majke i gladne dece". 

         Slatki, mekani i izvrsni hlepčići tipa "brioche" marke "Maitre Jean Pierre" su odlično rešenje           za brzu užinu ili doručak. Moja deca su načisto otkačila za njima. 

         Ukoliko postoji Lidl blizu vas, trk za brioše, ako ne, ako budete posetili Grčku ovog leta,                     toplo vam ih preporučujem.

Lidl takođe ima odlične sladolede. Najbolji od njih su svakako oni marke Gelatelli. Posebno preporučujem "Bourbon Vanilla" koji je kremast i mekan i možete u njemu čak i videti semenke iz štapa vanile.

iiiiiiiiii

voćni dezerti, sorbeti, kojih ima u raznim ukusima, takođe marke Gelatelli. Ja trenutno imam "Passion Fruit Sorbet" koji je apsolutno bajan.

Eto, toliko od mene i ove rubrike. Želim vam divan vikend i lep provod!

Povratak u budućnost

Image by Vicky Scott via Getty.

Evo me još uvek u pidžami nad zapušenim odvodom u sudoperi, čeprkam po prljavoj vodi sa gumenim rukavicama na rukama. Čuje se jedno "sviiiiiiiš" i voda kreće nesmetano da teče u vrtlogu ostavljajući za sobom kapljičaste ostatke od ulja i tragove mlevenog zrnevlja kafe. Na moj užas veći deo zida koji odvaja kuhinju od dnevne sobe je u ogledalu. Sa troje nepažljive dece to nije ni malo prednost u našem domu, a svakako moj lik u njemu nije nešto sa čim se rado srećem. Mogu da se zakunem da danas izgledam  starije nego juče. Da li neko može da toliko ostari za jedan dan? Nije ni čudo. Noćima ne spavam dobro, a umor neminovno ostavlja tragove na koži, ispod očiju, u pokretima i raspoloženju. Srebrne vlasi štrče na vrhu moje glave, kosa mi je čupava i nesređena. Malo me steže pidžama oko struka,a i gornji deo je tesniji."Smanji baklavu!", zapisujem na papir koji visi na frižideru. Uspela sam nekako sinoć, kada su deca zaspala,  da sperem sa kose prašinu i miris kuvanog graška. Onako umorna legla sam na peškir kojim sam pokrila jastuk i zaspala dok se nisam ponovo probudila u toku noći, i tako jedno 2-3 puta. Spavam, budim se, spavam, pa se budim. I tako dok alarm na mobilnom ne krene da drnda negde oko 7. Kada se lepo naspavam, sebi sam najlepša na svetu.

Prolazi pored mene očešajući se o moje rame. Odmah sam osetila njen parfem, "Eden", cvetan i prodoran. Zaista, diskutabilan izbor. Duge, tamne lokne joj uokviruju lice i još više ga izdužuju.Plava sedefasta olovka na očima, njen zaštitni znak i sjaj za usne koji miriše na višnje. Bezvoljno se baca na trosed pustajući MTV , namešta tesne farmerke koje se neprimereno spuštaju još niže na bokove: "Čoveče, sve me mrzi. Mrzim faks, mrzim moju glupu kovrdžavu kosu. Samo me neki debili muvaju i spopadaju.Nemam grudi ni zadnjicu. Umreću sama, potpuno sama", kaže ona, potpuno poražena nad teretom mladosti.

Odmah sam je prepoznala.  Prepoznala sam tu mrzovoljnost. Prepoznala sam mršavu devojku bez ambicjia, ali punu snova. Prepoznala sam devojku koja tvrdi da ne zna šta želi,  a ustvari se plaši da prizna sebi i drugima svoje želje. A, kako bi? Studira nešto što ne voli, nema momka, kolega koji joj se sviđa se pred njom žvalavi sa plavokosom lepoticom. Keva i ćale samo vrše pritisak i uopšte je ne kapiraju. Sve što želi je da ode odavde i da je svi ostave na miru. Sve što želi je da prestane da ispunjava tuđa očekivanja. Znam ko je, ali ne znam kako se stvorila ovde i najvažnije: zašto je prevalila toliko put iz prošlosti i posetila me posle toliko godina?

Ovog leta punim 42. I moram da priznam: totalno sam prestrašena. Plašim se saznanja da toliko toga još nisam uradila, iz straha, iz obaveze prema drugima, zbog života. I drhtim pred činjenicom da moram još mnogo godina biti tu za moju decu, da im se nađem, da im budem podrška i oslonac, drhtim jer me telo ne služi kao nekada i potpuno sam svesna da ne pazim dovoljno na svoje zdravlje. Užasnuta sam promenama koje nas čekaju, odlukama koje su na "stand by" iz straha od nepoznatog, osećam teret obaveza i odgovornosti koje se gomilaju. Bojim se da ću se probuditi jednog jutra i shvatiti da sam sebe nekako izdala i razočarala. Bojim se da nemam još mnogo vremena da napokon postanem ona žena koja sam oduvek želela da budem. Ma, zašto da krijem? Užasava me činjenica da gubim lepotu, mladost je prošla. 

"Mrzim moj život", čujem je kako mi dobacuje, "Mrzim ga. Ništa nije onako kako sam zamišljala".

I počinjem da se smejem, što od besmislenosti  reči koje izlaze iz usta jedne dvadesetogodišnjakinje, što od potrebe da je utešim iako sam do malopre plakala nad svojim propuštenim prilikama, strahovima i greškama. Osećam duboku ljubav prema njoj i želim da je zagrlim toliko čvrsto i jako kako bih joj odagnala sve sumnje i strah. Zaboga, kako ne vidi koliko je mlada, lepa i puna potencijala?
Odjednom mi je sinulo zbog čega je ona ovde i kako se ovde stvorila. 

 Dobro se sećam.

 Sećam se trenutaka kada sam utehu tražila u stvarima koje se još uvek nisu desile, u ljubavima koje još uvek nisam doživela, u mestima koja još uvek nisam videla, u životu koji još uvek nisam okusila. Dobro se sećam tih bolnih momenata u kojima sam maštala o jačoj, boljoj, smirenoj, zrelijoj verziji sebe  same. Dobro se sećam da sam zatvarala oči, prizivala moju buduću verziju sebe i posećivala je svaki put kada bi mi bilo teško. 

Znam da sam ona mirišljava i izgubljena dvadesetogodišnja devojka zapravo ja. Vratila se u budućnost kao neki san. Došla mi je u posetu, jer joj trebam. Došla je, jer mi je potrebna.

Došla je da me svojim bolom podseti na to koliko sam sada jaka, 

došla je da me svojim sumnjama ubedi u moju čvrstinu,

 da svojom nesigurnošću potvrdi moje samopouzdanje, 

da svojim nekadašnjim strahom vidi mene hrabriju,

 da  me svojim razočarenjem podseti na ostvareni san.

 Došla je zbog mene, duh iz prošlosti, posetilac u budućnosti, došla je kao uteha, pobeda i nada.

 Ona je ovde zbog mene, kao što sam i ja ovde zbog nje.

"Divno je videti te opet. Vrati se sada u svoju vremensku mašinu i ništa ne brini. Znaj da će ti jednoga dana sve tvoje brige  biti smešne", pozdravljam je i puštam je da ode.

Stavljam karmin na usta i nameštam kosu.

"Lepa si", kažem sebi. Kažem njoj.

I jedva čekam da vidim šta budućnost nosi.

Kratak post o snu koji sam usnula

Sanjala sam noćas najdivniji san: prilazi mi žena i uzima mi dlan, ja joj kažem:
"Ne, ne, nemojte, ja ne verujem u to, to nije u redu!".
Ona mi svejedno uzima ruku i kaže: "Aaaaaa, dolazi vaše vreme, imaćete još dvoje dece."
Pomislih u tom trenutku: "Ma, imam već 36 godina kada ću stići da rodim još DVOJE dece?".
Onda je pitam: "Jao, hoću li mnogo povraćati?" ( u toku obe trudnoće sam imala hyperemesis gravidarum, pa pri samoj pomisli na trudnoću počinje da mi bude muka!).
Ona će meni: "Ne, neeee, uopšte vam neće biti muka", uveravala me je.
"Da li to znači da će biti blizanci?", pitam je ja, mada ne znam odakle mi takav zaključak. Uostalom, to je san, tako da ništa ne mora biti logično.
Žena se zagonetno nasmeši i reče: "Možda...". I onda nestade...Sećam se samo da sam bila beskrajno srećna. I eto, ja ti sada ceo dan razmišljam o bebama...

Plakaću ako želim

"Ne plači, devojčice su ružne kada plaču", "Ne plači, pokvarićeš šminku", "Ne plači, ne pokazuj svoje emocije", "Ne plači, on nije vredan tvojih suza", "Ne plači, proći će".
Mislim da se drugi više plaše naših suza i emocija nego mi sami. Ja volim da plačem. Mislim, ponekad mi je stvarno potrebno da se dobro isplačim i izbacim emocije iz sebe: umor, tugu, bes, čak i sreću. Ne vidim ništa loše u tome, naprotiv mislim da su suze divne. Divne su mi emotivne osobe, one koje osećaju sve. Ne plakati onda kada za tim postoji potreba, znači izabrati da crni oblak stoji nad našom glavom, znači da smo izabrali indiferentnost, jer izbegavanjem suza izbegavamo naše emocije. Pa,šta ako boli? Boleće, plakaćeš i bol će polako nestati. Neka sam ružna kada plačem, ne moraš da me gledaš! Možda nije vredan mojih suza, ali suzama se branim od sigurnog ludila, onog ludila koji nastaje usled prevelikog bola. Pustite me da plačem.

Imate pravo na suze. Imate pravo na to da budete osetljivi. Ustvari danas, u ovom neosetljivom i sebičnom svetu, ljudi koji plaču su retkost. Ljudi koji osećaju su izumrla vrsta. Smatra se da je onaj koji  oseća slab i da si jak ukoliko ne dozvoliš emocijama da te savladaju. Ja  mislim da su emotivni ljudi najlepši na svetu. Svaka emocija im se ocrtava na licu. Takvi ljudi, po meni,  stvarno žive. Ponekad plačemo, jer smo ganuti, takne nas lepota, nešto nas "pogodi" pravo u srce. Ja takve suze mnogo volim, negujem ih, ne sputavam ih, zovem ih i prihvatam oberučke:

 Biti nežna i otvorena osoba je divno. Kao žena, osećam da me stalno nako smiruje. "Preosetljiva si. Slabašna. Bla. Bla. Bla". Ne dozvolite nikome da vam oduzme nežnost. Ne dozvolite da tuđa hladnoća i strah zaklone vaše savršeno ranjivo srce. Nema ničeg moćnijeg od dozvoljavanja sebi da te istinski nešto dotakne: bilo da je to pesma, neka nepoznata osoba, planina, kišna kap, čajnik, članak u novinama, rečenica, korak- osetite sve. Pogledajte oko sebe- sve ovo postoji zbog vas. Uzmite i osetite zahvalnost. Pružajte i osetite ljubav. ~ Zoi Dešanel

Ova sreća je moja, ova tuga je moja i..plakaću ako želim...

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)

Kako da deca snose posledice za svoje "loše" ponašanje?

Zvuči strogo. Znam. Takođe znamo da se deca često ponašaju na određeni način potpuno nesvesna da je to ponašanje loše za njih ili okolinu. Čak i mi roditelji grešimo, a kamoli deca! Mi ih kao roditelji, skretanjem pažnje na to neželjeno ponašanje i na njegove posledice učimo da postanu svesni svojih postupaka, sa roditeljskom nadom u srcu da će ih to učiniti boljim i odgovornijim ljudima. Mama Kim na svom blogu Not Consumed deli  sa nama njenu "tehniku" kojom možemo uoblikovati naša mala srculenca i vaspitati ih na blag i pravedan način. Njena tehnika se zove "ljubav". Kako pokazati ljubav u situacijama kada bi radije vrištali, tresnuli vragolana po guzi i zasigurno doživeli mali nervni slom?

Pravila su jednostavna.

Na primer: prirodna posledica trčanja po neravnom pločniku (iako je mama rekla da to ne čine) je oguljeno koleno ili lakat. To je logična posledica koja služi da bi se naučilo  da je trčanje po takvom terenu opasno. Dete potencijalno uči da sledeći put pazi. To nije kazna, to je samo, kao što smo rekli, sasvim normalna, logična posledica koju niste namerno izazvali. Ona se neminovno dešava. To se isto može primeniti i u drugim slučajevima. Svesno i pametno se, bez nametanja, bez dreke i nerviranja,  iz određene neželjene situacije (tj. iz ponašanja deteta) izvodi logičan sled događaja tj. logična posledica tog ponašanja. Tu nema mnogo mozganja niti velikog filozofiranja. Pomoću ovih nekoliko primera iz života mame Kim i njenih poznanica  možete lakše shvatiti tu "tehniku". Meni je bukvalno otvorila oči:

~ Ako ne možeš naći svoje cipele, mama će ti pomoći, ali moraš da joj platiš za pomoć i vreme koje je uložila u nešto što je tvoja obaveza, a ne njena i to delom svog džeparca, slatkišima ili omiljenom igračkom.

~ Ukoliko biraš da se ponašaš ružno prema svojoj porodici, mama će pretpostaviti da ti je potrebno malo vremena da razmisliš o svom ponašanju  i to u tvojoj sobi, na tvom krevetu, u samoći.

~ Ukoliko se svađaš sa svojim bratom ili sestrom, pretpostaviću da nemaš pametnija posla, pa ću ti stoga dati neki poslić u kući kako ti ne bi bilo dosadno: brisanje prašine, usisavanje, pranje sudova, itd.

~ Ako ti mama kaže da pokupiš svoje igračke i stvari, a ti to ne učiniš, mama će pretpostaviti da ti te stvari ne trebaju, staviće ih u korpu za "time-out igračke" ili će ih pokloniti drugom detetu ukoliko to ponašanje postane hronično.

~ Ukoliko se klackaš napred nazad  stolicom, mama će se uplašiti za tvoju sigurnost, pa ćeš zato tokom obroka stajati umesto da sediš za stolom.

~ Ako nemaš dobre manire za stolom, zamoliće te da jedeš na nekom drugom mestu.

~ Ako kenjkaš, psuješ ili  pričaš neljubazno, oduzima ti se pravo na pričanje. Do daljneg.

~ Ukoliko se ne spremiš na vreme za igranje napolju, za bazen, za šetnju, za vožnju biciklom (za nešto u čemu uživaš), oduzeće ti se to izgubljeno vreme od ukupnog vremena trajanja aktivnosti (ukoliko ste npr. na bazenu, dete će izaći i sedeti na stolici, dok se vi i ostala deca zabavljate, jer nije fer da kažnjavate sebe niti drugu decu zbog nemarnosti jednog deteta).

~ Ako se igraš umesto da se spremaš za spavanje, nema vremena za maženje i čitanje bajke.

~ Nisi uradio\uradila domaći na vreme, nema TV-a ili šetnje do parka.

~ Ako je dete pojelo čokoladicu uprkos tome što je mama rekla da ne sme, neće dobiti dezert ili čokoladicu posle ručka za razliku od ostalih članova porodice.

~ Ukoliko odbijaš da pojedeš ono što je mama skuvala, ostaćeš gladan\gladna do sledećeg obroka.

~ Ako se negde zaturi poklopac od flomastera, i ako ga mama ne pronađe (a, to nije njena obaveza) on će osušiti. Osušeni flomasteri nisu zabavni!Nema kupovine novih flomastera.

~ Sat vremena pre odlaska u krevet, cela porodica se uključuje u akciju "brzo rastrebljivanje". Stavite tajmer na 15 minuta. Jedan nepokupljeni predmet vredi 5 minuta. Ukoliko ostanu 2 nepokupljena predmeta deca idu 10 minuta ranije na spavanje, ukoliko ih ima 3, otićiće 15 minuta ranije na spavanje itd.

~Ako je dete "zaboravilo" da stavi stvar na svoje mesto, mama tu stvar konfiskuje. Dete je može dobiti nazad za određenu sumu od džeparca (na primer 10 ili 100 dinara za svaki predmet).

~ Ukoliko se deca međusobno svađaju, sledeći dan će provesti svako u samoći, nezavisno jedno od drugog. Ne smeju da pričaju, da se zajedno igraju, da zajedno rade domaći ili da jedu u istoj prostoriji. Ovo mi je pravilo omiljeno!

 Biti strog, ali pravičan roditelj nije lako. Pravilno odgajanje dece iziskuje mnogo ljubavi i vremena. Učiti ih da određeno ponašanje nosi sa sobom i određene posledice je po meni znak najveće ljubavi, jer to znači da želimo od naše dece napraviti duhovno i fizički odgovorne i jake osobe.
Zapamtite da nisu sva deca ista i da se neka pravila ne mogu primeniti na svu decu. Uz puno ljubavi, pravedno i svesno iskrojite ona koja vama i vašoj decu odgovaraju. Slušajte pojednako vaše srce i razum. Zapamtite: super ste roditelj i dajete sve od sebe!

Usamljeni čokoladni kolač sa kafom

Ako vam kažem da možete da napraviti i pojesti kolač za manje od 5 minuta hoćete li mi verovati? I ne samo to, nećete čak ni osećati grižu savesti. Nije to sve! Uživaćete u slasti čokolade i aromi kafe, istovremeno! Nemoguće? Ha!!! Razmislite ponovo!

Sve što vam treba su nekoliko sastojaka i mikrotalasna peć. Ako je nemate, nema brige! Stara dobra rerna će poslužiti, samo ćete morati da budete strpljivi. Jedno 10 minuta strpljivi. Isplati se.

Ovako, idealno bi bilo da koristiti smeđi ili tamnosmeđi nerafinirani muskovado šećer. Običan šećer je sasvim OK, kao i bilo koji drugi zaslađivač. Potrebna vam je jedna mala vatrostalna posuda (ona za čokoladni sufle), može da posluži i šolja za kafu koja sme da ulazi u mikrotalasnu peć ili u kranjem slučaju (npr. mom, jer nemam mikrotalasnu niti činije za sufle) sasvim je OK upotrebiti pleh za mafine. Znam da se ideja da upotrebiš ceo pleh za mafine i da uključiš rernu samo za jedan mali kolač, znači za praktično jedan mafin, čini kao krajnje neekonomična i suluda, ali, evo, objasniću vam zašto je to ponekad preko potrebno: znate jedno od onih večeri kada ste usamljeni, neshvaćeni, umorni? Sedite tako, slušate tužne balade, sve vam je bezveze i dosadno i najednom vam se učini da to raspoloženje jedino može da otera nešto čokoladno i slasno, po mogućstvu SADA I ODMAH! Vaš problem je rešen. Sve što treba da uradite je sledeće:

Ukoliko nemate mikrotalasnu, uključite rernu na 200 stepeni. Pomešajte u činijicu: 1 kašiku plus dve kašičice kakaa u prahu, 3 kašike brašna, pola kašičice instant kafe, prstohvat soli, 3 kašike šećera, četvrtinu kašičice praška za pecivo i malo vanile. DOBRO promešajte. Dodajte u suve sastojke 1 kašiku ulja i 3 kašike mleka (može sojino, bademovo, pirinčano). Promešati. Sipati u šolju ili vatrostalnu činijicu i staviti u mikrotalasnu peć. Ukoliko ne želite da jedete kolač direktno iz posude, pre sipanja smese u nju vi je podmažite. Stavite da se peče 45-50 sekundi u zavisnosti od jačine mikrotalasne. Ukoliko nemate mikrotalasnu, uz to ste očajni i ludi poput mene, podmažite jedan mali kalupčić za mafin, stavite u njega smesu i pecite oko 10 minuta. Kada se kolač potpuno ohladi izvadite ga, stavite kuglu vašeg omiljenog sladoleda i uživajte!Ukoliko ste kolač ispekli u mikrotalanoj u posudici ili šolji pojedite ga odmah na isti način! Kašikom! OOoooooo, daaaa!

(fotke sa Chocolate Covered Katie i Collaborative Curry)

Sasvim običan dan

I tako. Napunila sam 36 godina. Nije se desio zemljotres, nije došlo da smaka sveta, nisam primetila novu boru niti novu sedu vlas. Sve je super. Normalno. Isto. Moji "veliki" planovi su pali u vodu (ovo je već postao šablon, nikako da naučim da ne treba praviti planove): naši najbolji prijatelji su bili do grla u poslu, bilo je nemoguće da budu sa nama, što potpuno razumem (a, s obzirom da nam je familija daleko ne pada mi na pamet da slavim rođendan sa poznanicima) tako da smo nas četvoro proslavili taj dan mirno, porodično.
Ručak, tzv. antipasti salad platter- zelena salata sa crvenim lukom, limunom, kaparima i maslinovim uljem, meko kuvana jaja, paradajz, krastavac, fusilli sa puterom i majonezom sa strane, tunjevina u maslinovom ulju je bio lagan i veoma ukusan. Deca su bila oduševljena. Servirala sam im u velikim tanjirima, kao da su "odrasle".  Sve je prezentaciji. Onda smo se častili čokoladnim kolačem sa sladoledom od vanile.
Bilo je puno telefonskih poziva, čestitanja, poljubaca, zagrljaja, knjiga "Devojka sa tetovažom zmaja" na grčkom za koju će mi trebati jedno 3 godine da je pročitam, stigao je i moj ljubljeni Easy Living. Veče smo proveli gledajući dečiju predstavu na otvorenom (uvek se svodi na decu, a ne na nas, zar ne?), jeli pečeni kukuruz na plaži gledajući mesečinu i njen odsjaj u vidu milion zvezdica na površini vode. Bilo je iznenađujeće sveže, prijatno veče, što je za ovo doba godine u ovom kraju Grčke čak i neobično. Ja sam to doživela kao poklon, to osveženje, taj magični vetrić koji je dolazio sa pučine i mirisao opojno. Uživali smo. Mogla bih reći da je bilo baš lepo.

Moram da priznam da je bilo i lepših dana. Ponekad mi dan prođe u takvoj lepoti i uživanju da mi se čini da ću umreti od miline. Uglavnom su ti dani neplanirani, desi se nešto spontano, probudiš se raspoloženiji, opušteniji, sklope se kockice na trenutak, desi se neka magija. Ne umem to da objasnim. Ono što zasigurno znam je da jedan takav dan nikada, ama  baš nikada nema veze sa nekom specijalnom prilikom.
Ne planiraj. Uživaj. Jedi kukuruz. Voli tvoje najbliže. I moli se. Moli se za obične dane, da ih ima što više.

Prioritet

Stavljanjem potreba drugih ispred naših, kao što već znamo, mi žene nikome ne činimo uslugu. Niko to od nas ne traži, nikome to nije potrebno i jedina osoba koja na kraju ostaje nezadovoljna i nesrećna smo mi same. Potpuno je isti slučaj i onda kada činimo suprotno. Ne moraš biti genije da bi shvatio da je očigledno potrebna ravnoteža, a najveće je pitanje je kako je uspostaviti? Neke od nas grčevito pokušavamo da je postignemo, druge pak, kako tvrde, u tome nemaju nikakav problem. Ja smatram da nam se život sastoji u pokušavanju, u merenju, procenjivanju: "Kako da uklopim to i to u današnji dan?". Nekada uspe, nekada ne.
Znate, stalno sam prebacivala mojoj majci što ne posvećuje dovoljno vremena samoj sebi. Njen odgovor je uvek bio: "Nemam vremena". Iako sam bila veoma mlada, shvatala sam da to znači da je požrtvovana i potpuno posvećena nama, ali ja sa to uvek doživljavala kao neku vrstu tereta. Vidite, primećujem da se taj šablon ponavlja i kod mene. To je očigledno naučeno ponašanje, ono koje sam nesvesno nasledila od moje majke. I sada to isto radim i ja mojim kćerima: "Nema vremena za vežbanje". "Isuviše sam umorna brinući o vama" i razni drugi izgovori.
Kao što već rekoh u prethodnom postu, kada stigneš u određene godine ne možeš sa više uzdati u to da ćeš zaboraviti da jedeš, jer si po ceo dan na fakultetu radeći vežbe iz analitičke hemije ili računati na svoj brzi metabolizam. Suočimo se sa tim- trudnoće, deca, kućni život, sve to ima svoju cenu. Neke stvari se neće desiti same od sebe, za njih se treba potruditi.
Izgovor "nemam vremena" je samo to-izgovor ili bolje reći izraz lenjosti. Iskrenije je reći "mrzi me" ili "radije ću jesti sladoled i gledati seriju", a o priči o požrtvovanosti da ne govorim. Jednostavno ne drži vodu.
Ne znam kako će vam ovo zvučati, ali moram da podelim sa vama nešto što me je na neki način probudilo. To je bilo pravo prosvetljenje. Ne, nije u pitanju  Dalaj Lama niti  je reč o nekom velikom književniku, već o glumici Gvinet Paltrou koja mi i nije baš najomiljeniji lik. Naime, pre neki dan sam rešila da izvučem prašnjavi DVD sa vežbama čuvene Trejsi Anderson koja je inače lični trener ove glumice.  Ono što mi je posebno privuklo pažnju (osim napornih i monotonih vežbi koje se baziraju na ponavljanju istog pokreta bezbroj puta) su njene reči na kraju DVD-a. One već nekoliko dana odzvanjaju u mojoj glavi:

"Svim mojim prijateljima koji bi želeli da vežbaju, ali nemaju vremena za to, kažem isto:" I ja sam majka, i ja radim, ali pokušavam da vežbanje bude moj prioritet."

Ne znam zašto, ali Gvinet mi ne zvuči ni malo sebično, šta više, zvuči krajnje logično i iskreno.
Kada se kaže "prioritet" ne verujem da se misli na to "baš me briga za druge, ja sam najvažnija", već više se misli na "imam pravo na to da odvojim vremena za sebe i da se posvetim onome što je korisno za mene i moje zdravlje".
Čini mi se da je u poslednje vreme vođenje računa o izgledu i zdravlju stvar neke lične kulture. Gotovo je neshvatljivo da se neko ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, a na pitanje: "Kako uspeva da nađe vremena za to?" postoji jedan veoma jednostavan odgovor: "Dan traje 24 h. Ima se vremena." Ako želite da promenite izgled svog tela, da smršate ili da popravite svoju kondiciju onda jedan deo svog vremenea morate posvetiti isključivo tome, bez osećanja krivice: kuća se neće srušiti bez vas, a deca sigurno neće umreti od gladi.
Reći: "Ma,kakvi! Nemam vremena ni da se istuširam!" nije više nikome zanimljivo. Morate da se složite.

Zašto volim moje tridesete

Za dva dana punim 36 godina. Iako skoro svake godine kažem da neću od mog rođendana da pravim big deal, shvatila sam da rođendani itekako jesu...big deal. Napraviću veliku tortu, častiću prijatelje picom i pićem, nazdraviću sebi,mojim godinama i činjenici da obožavam moje tridesete i da se nikada, ama nikada, ni za živu glavu ne bih menjala sa nekom dvadesetogodišnjakinjom. Evo i zbog čega:


~ Napokon volim svoje telo. Volim svaku nesavršenost na njemu. Volim zadovoljstvo koje mi pruža, činjenicu da "pretrpelo" dve trudnoće i porođaje, razne druge napore i iskušenja. Još uvek je snažno i zdravo, a najviše od svega volim to što sam naučila da ga "slušam". Znam šta mu prija, šta mu treba. Godine donose sa sobom i saznanje da se više ne mužeš uzdati u "mladost", već da se o telu moraš više brinuti, ulagati dodatni napor. To i nije tako loše, jer mi je to pomoglo da ne uzimam svoje zdravlje zdravo za gotovo, što često radimo kada smo mlađi.


~ Znam šta volim, šta želim i ne menjam se zbog drugih. Imam oformljen ukus, pogled na svet, način razmišljanja. U dvadesetim tražimo sebe, jurimo za svojim snovima, sanjarimo, pravimo planove. U mojim tridesetim sam napokon, posle dugogo samoispitivanja i potrage došlo do "aha!" momenta shvativši šta želim od života i kako ću to postići. Stekla sam unutrašnji mir i zavolela sebe onakvu kakva sam. Ne menjam se da bih se dopala drugima, menjam sebe da bih postala jača i bolja ličnost.


~ Majka sam i supruga. Život i svakodnevica se ne svode više na "ja", već na "mi" i to je divno. Biti majka i nečiji životni saputnik su najvažnije stvari koje sam ikada uradila ( i koje radim) u životu. Moj najveći uspeh.


~ Imam oformljeno mišljenje o svemu. OK, ne baš o svemu, samo tako kažem. Ono što želim reći je to da u ovim godinama drugi ne mogu lako (ili uopšte) promeniti moj pogled na svet, na ljude. Najvažnije od svega je to da sam naučila da me suprotno mišljenje ne pogađa niti ljuti.


~ Imam svoj stil. Nisam fašionista, nikada nisam bila niti ću biti. Znam šta volim da nosim, u čemu se osećam lepo. Možda ponekad to nije i najbolji izbor za moju građu (imam par dugih blago širokih haljina koje me malo više šire u kukovima, ali who cares?). Ne izvinjavam se zbog onoga što mi se sviđa, bitno je da je meni lepo i da izgledam pristojno.


~ Imam više samopouzdanja, ali mnogo manji ego. Priznajem kada pogrešim, umem da se izvinim, učim da kažem "ne". Ima dana kada mi je samopouzdanje poljuljano, ali razvila sam tehnike razmišljanja koje me uvek vrate na pravi put. Onda pomislim na sve ono na čemu treba da budem zahvalna i osmeh mi se ponovo vrati na lice. Ne uzimam ništa zdravo za gotovo. I to je na neki način oslobađajuće.


Da ne bi sve ovo zvučalo preterano prepotentno, moram da kažem da bez obzira na zrelost osećam da imam još puno vremena i prostora za promene. Nadam se da ću u godinama koje dolaze puno toga da naučim i doživim. Još uvek osećam kao da ništa ne znam, kao da ništa još nisam videla i da me mnogo toga čeka. Ko zna. Svima vama koji ste još uvek u svojim dvadesetim imam da kažem samo jedno: držite se, najbolje tek dolazi!!!!

 (fotka sa FranticallySimple)

 

A, šta je to "frajer"?

Ne znam da li sam to samo ja, a stvarno se nadam da nisam, ali imam tendeciju da jednu knjigu čitam više puta. Iako imam gomilu knjiga koju još uvek nisam pročitala, ja se uvek vraćam jednoj iznova i iznova, naravno, samo ako mi se sviđa. Da li je to zbog toga što sam lenja? Da li možda želim da "utvrdim gradivo"? Ili jednostavno želim da ponovo osetim onu istu milinu i lepotu koju sam doživela čitajući je prvi put? Svaki put kada pročitam iznova jednu knjigu ja je doživim na nov način, pronađem delove u njoj koji trenutno rezonuju sa mnom ili jednostavno otkrijem nešto novo na šta prilikom prvog čitanja nisam obratila posebnu pažnju. Odgovor je kombinacija svega gore navedenog. 
Pre par dana sam po drugi put pročitala knjigu "Kuvarica" od Gorice Nešović. Simpatična, lako varljiva, ženstvena knjiga. Prvog puta nije ostavila neki poseban utisak na mene, a sada, eee, sada me je čak i navela na razmišljanje. Postoji jedan deo u knjizi koji se bavi fenomenom "frajera". Kakav je to muškarac frajer? Kako je on izgledao nekada, a kako sada izgleda tipičan predstavnik te "vrste"?
Gorica na savršen način opisuje muškarca koga jedna udata ili neudata žena zamišlja kao takvog. Neke od nas ga imaju pored sebe, a neke od nas priželjkuju ili ne baš tako diskretno zahtevaju da napokon  postane ono što nam treba...frajer. Uživajte:

Lj. i M. se znaju još od gimnazije, ali su se smuvali tek na fakultetu.
On je bio, onako, suvonjav, sa ušima koje su uvek štrčale. Nije bio klempav, ali kao da su mi uši bile za ceo broj veće.
Ona je uvek bila zgodna. Doduše, nos joj je bio nešto veći, ali ne mari. To je bio deo njenog šarma.
Njihovi roditelji su već kovali planove: kad će da se venčaju, gde će da žive, koliko dece...
Njegovi su imali četvorosoban stan u centru, pa je njegova majka govorila:
"Deco, ne moramo da se sretnemo ako nećete. Ma, ima mesta koliko hoćete!"
On nije hteo da se izbegavaju. Rekao je roditeljima da ne želi da žive u zajednici i da će oni iznajmiti stan.
Majka je svakoga dana odraživala tarzana (to je kad se žena u dubokom bolu rukama udara u nedra i leleče), ali nije vredelo.

Svadbu su napravili onako kako su oni hteli: kumovi i roditelji na ručku i žurka za društvo uveče.

Pretnje, ucene, molbe, zaklinjanje...njegove majke nisu urodili plodom.
Stvarno je ispao frajer.

Kako su godine prolazile, one njegove uši kao da su se smanjile.
To je nemoguće, uši jedino rastu do kraja života, ali mislim da mu je malo porasla glava. Zaokruglila se i više nije onako ćoškasta. Ma, ceo je nekako porastao. I postao čovek.

M. za njega uvek kaže "moj Lj.".
To "moj" mu dođe kao deo vlastitog imena, koje ona uvek izgovara u paketu, kao da se on tako zove.

Kad god su neka važne odluke u kojima indirektno ima mnogo učesnika (uglavnom familija), a direktno samo njih dvoje, on preseče u sopstvenu korist.

E, to je frajer. On zna šta hoće, on ispuni obećanje, on jednim pokretom ume da prekine familijarnu torturu. Blago podigne ruku savijenu u laktu i kaže:
"Dosta vaših saveta, hvala svima".

Pravi frajeri svašta znaju.

I sada moj omiljeni deo:

Kad njih dvoje idu negde, on je iza nje jedno petnaestak centimetara. To se ne vidi golim okom, ali se oseća. Tako ima bolji pregled na ono što se dešava sa strane. Ruku joj ovlaš stavi na leđa u visini struka. Ne stiska je i ne gura, samo daje do znanja da je tu.

(odlomak iz knige "Kuvarica" Gorice Nešović, fotka sa PressOnline)

Frajer je: zaštitnik. E, to. On ne mora da bude princ (desilo se da je fotka sa princom Vilijamom i Kejt najviše odgovarala temi), ali svakako to postaje onda kada se prema ženi tako ophodi . Kao princ. E, onda je baš frajer. I mnogo je to lep osećaj. A, tek ona ruka na leđima...mmmmmmm....

5 vikend predloga

1. Obuci dugu, letnju haljinu uz ravne sandale.

2. Leto je stiglo! Namaži drečavi lak za nokte.

3. Idi na sladoled sa drugaricama. Ne broji kalorije.

4. Obiđi pijacu, kupi najlepše sveže povrće, eksperimentiši praveći neobične salata u kombinaciji sa voćem, raznim prelivima, mesom ili tunjevinom.

5. Ako već nisi, pogledaj film "Spanglish". Kao stvoren za letnje popodne.

Grešna zadovoljstva

 Grešno zadovoljstvo (engleski: guilty pleasure) ili slatki grijeh je izraz za aktivnost koju neka osoba upražnjava i koja je donosi užitak, iako istovremeno zbog nje nelagodu ili grižnju savjesti. Pod time se najčešće podrazumijevaju hrana ili vrste zabave koja se smatraju odrazom lošeg ukusa ili na ovaj ili onaj način "nedostojne" osobe koja ih konzumira, obično pripadnika više klase ili intelektualca. Kao primjeri se mogu navesti brza hrana, slušanje turbo folk muzike ili gledanje eksploatacijskih filmova. (Wikipedia)

1. Rijaliti emisije. Ne sve, već ova. Gledam je svakog vikenda na satelitskoj. Tori Speling, njen zgodni muž, njihov bajan život, dečica, trudnoće, prijatelji. Volim! Volim! Volim! Priređuju prelepe rođendanske zabave za svoju decu i mnogobrojne prijatelje, imaju savršeno uređenu kuću, Tori se oblači u prelepe cvetne haljine, sve to gledam, upijam i uživam. Nije me briga što su odvratno bogati i zgodni, ne! Volim! Volim! Volim! Priznajem!

2. Nutella. Iz tegle. Kašikom. Kako drugačije?

3. "Twilight". Da. Dobro ste pročitali.

4. Pošto se nisam dovoljno obrukala, evo dodajem na listu i čitanje novine "Daily Mail", koja je prepuna tračeva i intriga u svetu šou biznisa. Volim da čitam o "stranskim" zvezdama, domaće mi nisu dovoljno glamurozne niti zanimljive. Opet možete da me ubijete.

 
i 



 
5. Kolači, kolači, kolači!!!!

A, koja su vaša "grešna zadovoljsva"? Priznajte ako smete!

(fotke pinterest)

Večerinka za drugarice u stilu Amelije Pulen

Ah, oui! Kada sam ugledala ovu sliku sva sam se oduševila! Nije ni čudo- apsolutno mi je fantastična i šarmantna. Ideju i ovu slatku fotkicu sam sa velikom dozom poštovanja "ukrala" sa inspirativnog bloga Camille Styles od koga mi zaista zastaje dah. Prelepo, prelepo, prelepo!

Ma, život je kratak i život je lep, a još lepši je kada kreiramo momente za pamćenje, neobične, specijalne prilike za ljude koje volimo. Drugarice su najvažnije osobe u životu jedne žene, kažu da su one presudne za njenu sreću, dok je za muškarčevu sreću ključna...ženidba! Da, da. Nemam pojma gde sam to pročitala, ali moram da priznam da je donekle tačno. Idemo: evo kako ćete organizovati jednu pravu, ženskastu večerinku u francuskom stilu:

Prvo, odštampajte elegantne très français pozivnice. Idite na ovaj link, popunite ih potrebnim podacima  i obavezno naglasite da se radi o tematskoj večeri, tačnije o večerinki u Ameli Pulen stilu. Skuvajte neko od mnogobrojnih francuskih jela čije recepte možete naći ovde, kupite francuski hleb i neki dobar maslac tj. puter. Ne komplikujte, čak i običan omlet sa pečurkama je prava gozba! Ukoliko želite da budete ekstravagantne nabavite morske plodove (može i zamrznute), spremite ih na puteru, belom vinu i belom luku.

1. Stavite na sebe neki francuski parfem, na primer Chanel no.5. Ne brinite, znam da je veoma skup, kopija je sasvim OK, bitno je da lepo miriše...Kada sam obilazila Pariz, primetila sam da Parižanke najviše mirišu na vanilu, a mnoge moje poznanice su se mirisale Vanilom iz Body Shop prodavnice, tako da se možete namirisati i nekim ekonomičnijim parfemom sa vanilom u sebi.

2. Kupite flašu kvalitetnog rosé vina u lepoj flaši, ne mora biti skupo, ali mora biti staro makar godinu dana. Moje omiljeno vino je veoma jeftino i kupujem ga u "Lidl" supermarketu. Stvar je u tome pronaći ono što vam se sviđa, a ne ono što je obavezno skupo.

3.  Muzika je veoma bitna za atmosferu, a ja onako od sveg srca preporučujem da se u pozadini dok vi grickate francuski hleb čuje promukli glas Karle Bruni ili Edit Pjaf. Muzika iz filma "Čudesna sudbina Amelije Pulen" je baš takva...čudesna i kotrljajuća.

4. Obucite nešto na pruge ili "navy" stilu. Šik je i veoma u modi trenutno.

5. Nabavite razne sireve i kačkavalje: kamember, rokfor, plavi sir, čak i parmezan. Dovoljno je imati izbor od tri vrste sira koji su potpuno različitih ukusa i tekstura. Dodajte nekoliko oljuštenih oraha, suvog grožđa i žurka može da počne.

6. Stavite romantični beli stolnjak, postavite sto  jednostavnim tanjirima, čašama za vino, nežnim salvetama 7. svećama, sveže cveće stavite u vazu koju ćete smestiti nasred stola.

8. Napravite krem brule (Crème brûlée) ili čokoladni mus (Mousse au Chocolat) za dezert.

9. Služite svoje goste u udobnim baletankama à la  Brigitte Bardot u vašoj omiljenoj boji. Zlatne? Što da ne!

La vie est belle!

Recept za kolač zbog koga će vas obožavati

Vama koji čitate moj blog je sigurno do sada već jasno kao dan da sam najsrećnija žena dok "stvaram" u kuhinji. Ja volim da kažem da je kuvanje "kreiranje", jer time želim da naglasim da je ova obaveza mnogo kreativnija i ličnija od drugih.
Neću da razglabam, već prelazim odmah na stvar: daću vam recept za kolač u kome su se ljudi,a vala i deca bukvalno davili. Inače, ja najviše volim, kako ih ja zovem, "hlebaste" kolače, one koji nisu previše slatki, niti punjeni filovima, ali koji moraju da budu pomalo neobični. Moj omiljeni kolač takve vrste je Kolač od maslinovog ulja i ruzmarina sa čokoladom. Božanstven je, iako se čini da se ovi sastojci međusobno ne slažu. Verujte mi, nema ničeg lepšeg na celom svetu. Mada, slažem se da je sve stvar ukusa.

Ovako. Prošle nedelje su mi ostale neke banane na kuhinjskom pultu. Sećam se da je moja mama često pravila Banana bread ("hleb od banana") kada god bi u kući imala prezrele banane. Moje drugarice su obožavale taj kolač, a sećam se da su mi na jednoj proslavi Nove godine svi tražili recept za mamin bananasti kolač. I tako, da se vratim u sadašnjost, reših da isprobam Limunasti kolač od banana sa maslinovim uljem. Svi koji su ga probali su bili oduševljeni, čak i osobe koje se mršte na samu ideja slatkiša i kolača. Ako vam kažem da ga je čak i naš prijatelj Takis koji je veoma težak kada je hrana u pitanju, smazao u slast, nećete mi verovati. Jela su ga i moja deca, koja uglavnom što se tiče kolača vole jednostavne ukuse, ništa neobično ili limunkasto. Ovaj ostavlja bez reči sve one koji ga probaju.

Limunasti kolač od banana sa maslinovim uljem

Za kolač je potrebno:

125 g belog brašna

140 g integralnog brašna (potrudite se i kupite ga ako ga nemate, zaista vredi)

125 g tamnog muskovado ili tamno smeđeg šećera (postoje svetli i tamni smeđi šećer koji sadrži više melase, vredi kupiti ga, ukus je neponovljiv, verujte mi)

3\4 kašičice sode bikarbone

1\2 kašičice soli

115 g grubo seckane čokolade za kuvanje (potrudite se da tu i tamo zaluta i po koje krupnije parče čokolade)

80 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja (ja sam upotrebila pola maslinovog i pola biljnog, suncokretovog ulja, piroćanska krv je to, nema zezanja)

oko 3 veoma zrele ispasirane banane (veoma zrela banana ima prošaranu koru sa mnogo crnih tačkica, a još zrelija ima skoro crnu koru, neka vas to ne plaši, to je zapravo poželjno, jer su banane onda veoma slatke)
2 jaja blago umućena

60 ml punomasnog jogurta ili kiselog mleka

1 kašičica rendane kore od limuna

vanila

 Za glazuru:

85 g tamnog muskovado ili tamnog smeđeg šećera

55 g šećera u prahu

4 kašika sveže ceđenog soka od limuna

Postupak:

  Zagrejte rernu na 180 stepeni C. Podmažite i pobrašnite manji kalup za kuglof ili pravougaoni kalup za hleb dimenzija 23 x 13 cm.

U velikoj posudi pomešajte brašna, šećer, sodu bikarbonu i so. Dodajte komadiće čokolade i promešajte. U posednoj činiji pomešajte ulje, jaja, pasiranu bananu, jogurt, rendanu koru od limuna i vanilu. Sipajte tečnu smesu u suvi deo i dobro promešajte.  Sipajte u pripremljen kalup i peće oko 50 minuta. Treba da dobije lepu, braonkastu boju. Izvadite iz rerne, ostavite ga 10 minuta da se prohladi, izvadite ga iz kalupa i staviti na rešetku da se potpuno ohladi.

Dok se kolač hladi, pripremite glazuru. U činiji, mešajte kašikom šećere i sok od limuna dok ne dobijete glatku tečnost. Trebaće vam za to nekoliko dobrih minuta. Čim se kolač potpuno ohladi prelijte ga ravnomerno glazurom.

Služite i slušajte uzdahe i reči obožavanja.

Prijatno!

(recept i prva slika uzeti sa 101cookbooks, druga slika sa The Icelandic Amateur Chef)

Francuskinje i umetnost života

Jedna od mojih omiljenih knjiga kojoj se rado vraćam svaki put kada osetim da preterujem u raznoraznim uživanjima (čitaj "hrani") je "Francuskinje se ne goje" od Mirej Žulijano ('French women don't get fat', Mireille Guiliano). Ne želim da prepričavam knjigu, već ono što bih volela da podelim sa vama je jedan lep članak sa sajta ove knjige koji sam pokušala da što verodostojnije prevedem. Mirej u tekstu priča u ime svih Francuskinja, koje su poznate ne samo po stilu i šarmu, već i po svojoj čuvenoj filozofiji uživanja u životu sa merom. Nadam se da ćete uživati:

Francuskinji je upravo njen um najjači zaštitni zid od gojenja, a čula su, naravno, portali  do uma. Uz pomoć njih mi upoznajemo svet oko nas: njegove ukuse, teksture, zvukove i mirise. Sve mi (misli na Francuskinje) na neki način praktikujemo "jogu" naših čula. Usresređujemo se na njih na isti način kao i na disanje u toku joge. Na ovaj način, izvaličimo ono najbolje iz iskustava, čak i onda kada je u pitanju hrana. Zadovoljstvo ove vrste je nešto što same sebi stvaramo. Suština umetnosti života (l’art de vivre) je traganje za životnim radostima (joie de vivre). To često izaziva ruganje od strane ljudi koji tvrde da je ono "isuviše buržujski", ali u suštini, naša potraga za zadovoljstvom ima malo veze sa društvenim statusom. Nama mnogo više znači odlazak na odmor nego kupovina novog auta i nikada se ne bi odrekle putovanja zbog tako nečega, sem u slučaju kada je to zaista neophodno. Radije ćemo izbrati  biti i osećati umesto imati u bilo koje doba.
Svako ko poseduje pet ljudskih čula može da ubere plodove njihovog izoštravanja. Šetnja na plaži, dodirivanje i mirisanje komada drveta, uživanje u sočnoj pomorandži, sve su to čulna iskustva kojih možemo postati mnogo svesniji ukoliko vežbamo.
Usresredite se na svako od njih: opišite ih u svojoj glavi, na svoj način, svojim jezikom i uskoro će svaki vaš trenutak biti ispunjeniji. Nikada se ne sme zaboraviti da mala iskustva mogu uz pomoć asocijacija i sećanja da probude u nama čitav niz emocija. One su povezane sa našim životnim iskustvima, kulturom i sredinom u kojoj živimo. Na ovaj način se možemo mnogo uspešnije odbraniti od nepoželjnih destruktivnih emocija.

Moram ovde da napravim pauzu, jer mi je pao na pamet najslikovitiji i verovatno najšarmantniji prikaz ove filozofije života Francuskinja koji je opisan scenom u filmu "Čudesna sudbina Amelije Pulen". Pogledajte i znaćete o čemu govorim.

"Malo", ali ne i beznačajno

Francuskinja će se uvek pobrinuti za to da časti sebe sa mnogo  petits riens, iliti sa mnogo "malih ništa" koja joj itekako mnogo znače. U francuskom jeziku postoje više reči koje znače "ugađati sebi": gâter, dorloter, bichonner, se chouchouter—ali ni jedna od tih reči ne povezujemo sa dekadencijom. Naprotiv, mi znamo da uživamo u životu na pravi način, od trenutka do trenutka, i ugađanje sebi nikako ne znači tražiti utehu u izobolju i preterivanju, a naročito ne u hrani. Ako nešto sebi uskraćujemo, to ne činimo da bi same sebe kaznile (samokažnjavanje nikada nije pravi put do blagostanja), jedina svrha uzdržavanja od nekih zadovoljstava je mogućnost da uživamo u nekim drugim stvarima i da time uspostavimo odgovarajuću ravnotežu. 

(Moj primer: Ukoliko Francuskinja želi da pojede dezert posle ručka, preskočiće hleb i poješće manje jela ne bi li kasnije uživala u svojoj omiljenoj poslastici).

Naravno, ono u čemu najčešće uživamo je hrana, tako da su nam osećanja kao što su krivica i greh kada je ona u pitanju potpuno strana .
Francuskinja će biranje svog popodnevnog kolača u poslastičari simpatično nazvati svojom "malom slabošću", petit péché mignon, ali ona to čini uz dozu ironije, jer samo u njenom, francuskom umu  greh može biti "malen" i "neodoljiv".

Francuskinja zna da nije strašno uživati u puteru, hlebu, vinu i crvenom mesu, jer je apsolutno svesna opasnosti njihovog preteranog konzumiranja. Najveća opasnost i strah za nju je gubitak užitka koji neminovan kada se u nečemu preteruje, a ona to majstorki izbegava.

Uživanje ne mora biti vezana za raskalašnost, dekadenciju, buržuje i bogataše. Uživanje je univerzalno i svima dostupno, ono se uči i vežba, a ko nas tome može bolje naučiti od Francuskinja?

(first and last photo from On my way, second from pinterest)

Nedeljni raspored kućnih poslova

Kućni poslovi su neminovnost i za neke od nas veliki izvor stresa. Ponekad se uz pomoć njih možemo vratiti u prošlost, naročito u srednjoškolsko doba. Ja sam, kao i neke od vas, bila kampanjac: panično, danonoćno bih učila pred ispitivanje ili pismene zadatke. Posle bih sebi obećavala da ću krenuti da učim planski i redovno kako ne bih sebe dovodila u tako stresnu situaciju. Tako je i sa kućnim poslovima. Ukoliko se oni nagomilaju, osećaj pretrpanosti, nervoza i preterani umor su nepoželjni rezultati loše organizovanosti i kampanjskog rada. Dobro je imati program pomoću koga možemo sebi znatno olakšati život. Ja već odavno praktikujem metodu "svaki dan po nešto", jer me to sprečava u tome da se nađem u situaciji kada ne znam odakle da počnem. Ne, nisam savršeno organizovana , niti je moja kuća u savršenom redu, zaboga imam dvoje dece i muža!!! Da li je to uopšte moguće? Međutim, sama činjenica da svakoga dana uradim po nešto me smiruje i omogućava da nađem vremena i za nešto drugo. U program nije uključeno kuvanje, jer ne kuvaju svi, ali svi moraju da čiste. U svakom slučaju, poenta je u tome da iako je danas život žene jedno pravo žongliranje i trka, postoje načini, prividno naporni, koji ipak mogu olakšati svakodnevnicu. Neka vas ne obeshrabruje činjenica da će biti dana kada se nećete moći pridržati plana, ma nismo roboti niti mašine, a vreme od 30 min. koje je navodno potrebno za završavanje dnevnih poslova je samo gruba procena. Priznajem da je meni potrebno više vremena, jer su tu "skretači pažnje" kao što su internet, TV, deca, telefon, a ponekad mi jednostano dosadi i sve batalim! Ne budite stroge prema sebi! Ženama koje su zaposlene je mnogo teže, ali smatram da će im sve mnogo lakše pasti ukoliko se pridžavaju plana i urade makar deo stvari na listi. Pustite neku lepu, energičnu muziku i bacite se na posao, pa koliko stignete, niko vas ne juri niti dolazi u inspekciju, a oni koji vas kritikuju ili nalaze zamerke, neka gledaju svoja posla ili još bolje: neka se late usisivača i krpe, pa da tako makar budu od neke koristi!

SVAKOGA DANA (30 min.) Oprati sudove Baciti đubre Obrisati šporet Raščistiti lom Oprati lavaboe, obrisati ogledala u kupatilu i WC-u, prebrisati WC šolje Namestiti krevete Usisati po potrebi Veš mašina	SREDA (30 min.) Glavna spavaća soba Obrisati prašinu sa nameštaja, kreveta,natkasni, lampe, luster, obrisati vrata, ogledalo, promeniti posteljinu, staviti garderobu na vešalice, obrisati prozor, usisati, obrisati pod.
PONEDELJAK (30 min.) Kuhinja & Trpezarija Usisati, obrisati kuhinjske elemente Obrisati vrata Srediti fijoke, špajz, frižider,očistiti rernu, mikrotalasnu Obrisati prašinu, očistiti roletne (ako ih imate na prozoru) od prašine, odstraniti paučinu Obrisati prozor	ČETVRAK (30 min.) Dečija soba Ukoliko su deca dovoljna velika mogu sama da srede svoj prostor: skupiti igračke, naređati knjige, obrisati prašinu, paučinu, prozor, istresti prostirke, staviti garderobu na vešalice, usisati, obrisati pod.
UTORAK (30 min.) Dnevna soba Usisati, obrisati prašinu, prebrisati nameštaj sredstvom za čišćenje, raščistiti novine, časopise, baciti za reciklažu, rastrebiti od suvišnih stvari, obrisati roletne, prozore, paučinu,vrata luster, obrisati pod, istresti prostirke, pokrivače, ukrasne jastuke.	PETAK (30 min) Kupatilo &WC Očistiti WC šolje, lavaboe, ogledala, srediti kozmetiku, oprati kadu, pločice,isprazniti kante, prebrisati slavine , vrata, prozor, pod, zameniti peškire (oprati prljave peškire i prostirke u kupatilu), sortirati veš za pranje.

Vikend- vreme za porodicu, opuštanje i provod!