Ima dana kada...

~ Ima dana kada ustanem ujutru i čak ni krevete ne namestim.

~ Ima dana kada je kuhinja u takvom haosu da me mrzi čak i da uđem u nju.

~ Ima dana kada mi je obično ljuštenje krompira teže od najmukotrpnijeg posla. Znam da moram, jer treba i danas nešto da se jede.

~ Ima dana kada poželim da sama pojedem celu tepsiju posnih brownie kolača i ne samo da želim nego to i učinim (recept će uskoro). Barem sam u nečemu istrajna.

~ Ima dana kada ne želim da izađem iz kuće, kada nikoga ne želim da vidim. Pada kiša...žudim za tišinom i za tim da napokon crkne televizor. Nisam tužna, niti depresivna, samo sam onako...bezvezna.

~ Ima dana kada grabim svaku priliku da prilegnem, toliko sam pospana da jedva čekam da dođe sutrašnji dan ne bi li ponovo prilegla. Eto, tako.

~ Ima dana kada neko treba da me uveri da nije strašno i da se svi ponekad osećaju tako. Je li tako da nije strašno? Kažite mi da nije...

~ Ima dana kada u jednom danu objavim dva posta na blogu i shvatim da je zaista sve OK. Možda je kuća u haosu, možda sam danas lenja i neproduktivna, ali  barem je ovaj blogić srećan. Ma, i ja sam zajedno sa njim...iako bezvezna, ipak srećna.