Srećni četvrtak

Dani iza mene u rečima i slikama:

procvetalo drveće pomorandži, slatki, opijajući miris pravo iz raja,

milina, divota, moja lavanda, menta, bosiljak i origano u saksijama, srećna sam, tepam im i milujem ih, šarene prostirke na terasi,

teški limuni koji vise sa drveta, penjem se na merdevine, berem ih i skupljam one koji su pali,mesim mekane i slatke tsoureki

zamirisan mastihom sa ostrva Hios i mahlepijem,

vrela kafa ili jak, engleski čaj, čisti prozori, umirisane zavese, ja i moj muž napokon "radimo" nešto zajedno-gledamo Downton Abbey i stičemo opasnu zavisnost od serije,

moja šarena  "mramorna" jaja

putovanje na sever, more i zelenilo, jedna reka, pa grčka brda, jagode i pomorandže na prodaju pored puta u velikim gajbama,

Crkva, tamjan, Hristos Voskrese dočekujući jutro, mirni, puni ljubavi Vladika Andreas koji mi ponovo puni srce nadom, familija, hrana, smeh, ljubav, kraj posta, jagnjetina, belo, hladno vino, čizkejk i čokoladna torta, ležem da spavam, otvaram prozor da slušam slavuje, bude me noću i srećna sam, drugačija vegetacija, drugi mirisi, zeleni i cvetniji, jorgovan u dvorištu,

želja za ravnotežom, za mirom, oslobađanje od gorčine i ljutnje, nove Pepe Jeans patikice za špartanje,

film Before Midnight

i lepa Mesinija, želja da je ponovo obiđem, da se kupam u njenim vodama i leškarim na njenim plažama,da sedim ispod neke masline u hladu, u haljini sa tufnicama i udobnim sandalama, uzo, mezetluk, prijatelji, deca koja trčkaraju i vrište od radosti,

kolači sa limunom koje pravim za svekrvu, jer ih mnogo voli,

šetnja  u parku u rodnom gradu moga muža među fontanama i lavandom, priroda, tetke, bake, stričevi i komšije, ogromni sladoledi, ledena mućkana kafa, galama, grčka strastvenost i dramatičnost, žudnja da se vratim kući, svom miru, rutini i tišini, put nazad, kiša na putu, gromovi i munje, pauza-Ikea: švedske ćuftice u restoranu, kupujem novu lampu za dnevnu sobu

činiju za ogromantne salate,

i posudu za zalivanje 

duga vožnja, napokon kod kuće, moj krevet, kupatilo i kuhinja, buđenje, jutro i tek kupljena, sveža kafa, sve novo, a poznato, nekako veće i lepše, naše, sunčano i blještavo, mirišu biljke na terasi i procvetala ruža,  sunce mi je nekako žutije i svetlije, boje jače i živopisnije, kupujem hleb, paradajz, krastavac, parmezan, kuvam testeninu sa jajima i tunjevinom za ručak, seckam kapare i cedim limun, lagano je i fino,

mutim jaja, puter, topim čokoladu, udobnost, komfor, toplina, pravim mramorni kolač za decu, ja pijem kafu, a devojčice mleko i uživamo, dom

pronalazim ovu fotografiju i topim se, 

(source)

pomalo sanjarim da živim ovde

(source)

ponovo sam kući, a to je najvažnije... 

Srećni četvrtak (o zdravlju i ishrani)

Ovih dana sam strašno umorna. A, kada nisam? Ne znam da li je u pitanju vreme (stalno smenjivanje sunca, vrućine i kiše), poslovi koji se stalno gomilaju, stres zbog muževljevog posla (da li baš SVE moramo da delimo, dragi?), neispavanost, loše varenje, ali  u poslednje vreme se osećam...hmmm, pa kao isceđena krpa, kao da je neko isisao svu energiju iz mene i zatim me bacio na pod. Ne pomažu ni "oni dani" koje izgleda da kako starim doživljavam sve intenzvnije: glavobolje, bolovi, ludačko ponašanje, obrazi puno sitnih bubuljica koje nisam imala čak ni u pubertetu! Sve što želim u poslednje vreme je da...odmaram, a sve vi znate da je sa kućom, decom i mužem to nemoguće, dobro... skoro nemoguće.
Dan je oblačan, grozan i kišovit, pa eto prilike da dam sebi oduška i podelim sa vama neke lepe stvarčice koje mi se sviđaju. Ponekad se osećam (ustvari svaki put kada pišem post na blogu) da samo mene oduševljavaju i inspirišu neke stvari, da sam čudna i da su moja interesovanja glupa i dosadna za vas. Možda treba da pišem više o modi, šminkanju, cipelama. Međutim, to su teme o kojima skoro ništa ne znam, pa zato se svaki put začudim kada mi stigne mejl ili dobijem komentar od osobe koja ima sličan ukus ili pogled na svet. Toliko me to takne da mi uvek krenu suze od silnog iznenađenja i sreće. Bez zezanja.

 Svi znate koliko mi je ishrana važna. Ne mislim da sam opsednuta, samo mi je to jako zanimljiva tema. Volim da čitam o tome, da istražujem, da probam. I ne, ne mislim samo na kuvanje, već na korisne informacije o tome kako se mogu ishranom sprečiti i čak izlečiti neke bolesti. Uvek pred post ili u vreme posta (za koji dan počinje Veliki Uskršnji) nakon preteranog ugađanja i uživanja u hrani (neminovnost kada živite u Grčkoj i kada imate prijatelje) čujem svoje telo koje vrišti: "Preeeeestaaaaniiiiii! Hrani me zdravijeeeee!". Krenu problemi sa varenjem koji utiču na moje (ne)spavanje, na moje živce, na PMS, na moju celokupnu ravnotežu. I onda krenem ponovo da istražujem, da čitam i probam. Inspirišu me osobe koje su stabilne u svojoj misiji da žive i jedu zdravo. Živeti zdravo i praktikovati umerenost mora da se ogleda u svemu, ne samo u hrani, međutim, to je nešto što za mene svakodnevno predstavlja veliki izazov.  Zaista, divim se ljudima koji su u tome beskompromisni. I tako, otkrila sam još jedan blog koji me je oduševio svojim sadržajem. Fotografije su tako žive, sa jarkim bojama, odišu svežinom i zdravljem. Reč je o blogu koji se bavi raw (presnom) ishranom. Pre nego što iskrivite lice i odbacite svaku mogućnost da uopšte razmislite o tome, bacite pogled na fotografije. Samo sirova i sveža hrana u svom najprirodnijem obliku, bez ikakve obrade putem kuvanja ili prženja može da ima takve žive i vesele boje! To samo može biti dobro za naš ogranizam, nikako loše! Shvatam da su bademi, orasi, suvo voće, med, javorov sirup i ostalo veoma skupi, ali verujem da se na duže staze isplati uložiti u svoje zdravlje. Uvođenjem jednog, pa čak i dva (ukoliko imate dovoljno jak karakter) presnog iliti raw obroka dnevno može višestruko uticati na naše zdravlje i celokupno stanje.

Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana~ Hipokrit 

Prošlog leta, ako se sećate, samo takođe veoma strastveno pričala o tome i to sam...živela. Nisam ništa pričala napamet. Jela sam dva raw obroka dnevno u vidu voća ili povrća, sa povremenim dezertima koje sam pravila od koštunica, urmi i sušenog voća. Osećala sam se bajno! Ljudi su mi govorili da zračim, kosa i koža kao da su mi gorele, bila sam puna energije,vesela i srećna. Jednostavna, izvorna, prirodna i sveža hrana koju sam unosila u svoje telo je lečila moje telo magičnim vitaminima i prenosila mi svoju čistu eneriju. Zračila sam jer sam bila srećna što radim nešto dobro za sebe, a to ti pruža veliku moć i beskrajnu radost. Mislim da to može da razume samo onaj ko je to probao.
 S obzirom da nisam jak karakter vremenom, polako, polako, sam zaboravila na lepote presne hrane i na ono šta mi pruža. Ne korim sebe zbog toga. Mislim da ne bih mogla da se posvetim samo jednom načinu ishrane, ali niko ne kaže da moram, zar ne? Ništa se ne mora, ali svakako treba stalno imati na umu činjenicu da onim što stavljamo u našo telo mi hranimo naše organe, naše srce, naš ceo organizam. Onim što jedemo gradimo naše ćelije i to ostaje zauvek u našem telu. Otud i jednostavan zaključak da težnja nekih ljudi da se hrane voćem, povrćem, zelenišem i koštunicama nije neosnovana. Ima tu logike koja prevazilazi stav o tome da su meso i mleko najvažniji u našoj ishrani. Ima logike kada čuješ priče o ljudima koji su ishranom izlečili ili zaustavili tok pretećih i strašnih bolesti, kao što je na primer prelepa Kris Carr koja već 10 godina živi sa rakom u svom telu. Ne morate da znate engleski da biste razumeli njenu priču. Međutim, neću sada  o tome, jer ću možda na taj način ući u neke rasprave sa ljudima koji su ubeđeni u suprotno mišljenje i koji nemaju ni malo želje da izađu iz svojih utvrđenih okvira, da razmisle, da nauče, da pročitaju. Nisam raspoložena da polemišem o tome i smatram da nisam zbog toga ovde. Ja sam ovde da vam prenesem moje oduševljenje i iskustvo.
Moja iskustvo takođe govori o tome da se ljudi koji pate od neke bolesti teško rešavaju na to da promene ishranu i način života. Moja draga prijateljica boluje od teške autoimune bolesti. Umesto nje, ja sam tražila informacije na internetu koje sam joj prenosila. Umesto nje, ja sam grozničavo istraživala alternativna rešenja pored medicinskih. Da budem iskrena, njena dijagnoza me je naterala da istražim raw ishranu i da  je probam. Vidite, ta avantura nije bila iz sebičnih razloga, a možda i jeste? Možda jeste zato što je volim, zato što se naše porodice lepo druže, zato što je dobra osoba, zato što se sada retko viđamo i zato što mi strašno nedostaje. Eto, ako sam zbog toga sebična-neka sam. Moja prijateljica je tvrdoglava. Tvrdoglavo odbija da pomogne sebi i da otvori svoj um, a ja sam prestala tvrdoglavo da joj pričam kako mora da pazi na ishranu, kako mora da se fizički aktivira, kako mora da pronađe unutrašnji mir i da prestane da brine o trivijalnim i glupim stvarima.  Čovek prvo treba sebi da pomogne i da tako dozvoli i drugima da mu pomognu.
Sada vam je jasno zašto insistiram na tome. Zato što se ljudi oko mene razbolevaju: srčane bolesti, dijabetes, rak, autoimune bolesti.
Pogledajte ove fotografije i recite mi: zar nije ova prirodna i sveža hrana apsolutno prelepa?

 Zar vam od ovih dezerta na ide voda na usta?

(kolač od šargarepe koji ću uskoro probati, tačnije za rođendan moje mlađe kćeri)

A, sada pomislite na to kako ta divna, sveža i čista hrana utiče na vaše zdravlje i na zdravlje onih koje volite. Zamislite je kako hrani vaše telo i kako vam pruža prelepu energiju od koje vam dođe da zagrlite ceo svet! Zar vas prosto ne inspirišu da odete sada do prodavnice zdrave hrane i  nakupujete urme, badem, da odete do pijace i kupite pomorandže, kruške, jabuke, rotkvice i brdo zelene salate? Nema opravdanja, jer mene nije mrzelo da sednem i da se preračunam::

Cena urmi (u Grčkoj) je 5€/kg, znači 100 grama urmi košta 0.50€. Cena 85 grama mlečne čokolade Lacta je 1.00€. Cena sirovog badema je 13,9€/ Kg, znači 100 grama badema košta 1.39 €. 130 grama čipsa Ruffles sa ukusom Barbeque košta 1.30€. Dobijaš 30 grama više za skoro istu cenu, ali više čega? Đubreta? Potrebno je 13 pomorandži da bi se iscedio 1 litar soka. 13 pomorandži košta 230 dinara (ako se pretpostavi da kilogram pomorandži košta 100 dinara), a Sok Nectar pomorandža 100% (navodno je kratkog roka trajanja zbog toga što je pravljem od sveže ceđenih pomorandži) boca 0,2L Nectar košta 58.90 din. 

Razmislite o tome i izvinite na gnjavaži. Opet ću ja...samo čekajte.

(fotke sa pinterest, This Rawsome Vegan Life, Kris Carr)

Srećni januar

Ako izostavimo stomačni grip i prehlade koje su odležale obe moje kćeri, ružno, kišovito i hladno vreme, neprijatnosti finansijske i lične prirode, ovaj mesec januar i nije bio toliko loš.
Srećna sam, jer sam neke moje odluke od letos ovog meseca sprovela u delo. Više brinem za svoje zdravlje i zdravlje moje porodice: unela sam neke promene u našoj  ishrani (to je proces koji traje), aktivniji smo fizički, a generalno učimo da živimo skromnije, mirnije i jednostavnije. Ne mogu reći da nas trenutna osetna kriza u Grčkoj nije na neki način primorala na to, ali da budem potpuno iskrena sa vama ta žudnja za jednostavnošću u meni tinja već duže vreme.
Ovaj mesec je bio veoma značajan za mene u fizičkom pogledu. Moji kickboxing treninzi su me pretvorili u drugu osobu: fizički jaču, optimističniju, a izazovi koje nosi ovaj sport me čini neobično uzbuđenom, a manje uplašenom. Od sebe očekujem više i bolje. Znala sam da sport i fizička aktivnost tome doprinose, ali eto, nikada do sada nisam mogla u to lično da se uverim. Ma, moram da vam se pohvalim! Počeli su da mi se naziru trbušnjaci, guza je čvršća, noge oblikovanije, a ja sam mnogo, mnogo srećnija. Čak sam i promenila frizuru! Opet.

Sada ću malo praviti pametna ako mi dozvolite: ženske, krenite ne neki sport (ako već niste), jer to će vam promeniti život!

Već skoro dve nedelje se osećam kao na godišnjem odmoru-tu mi je mama. Uživamo u njenim supicama, čorbicama i salatama za koje je majstor. Njenom polu-vegetarijanskom kuhinjom nas polako "dovodi u red", a palačinke, krofnice i štrudlice su rezervisane isključivo za decu. Njena štedljivost, kreativnost u kuhinji, ta njena sposobnost da ni od čega stvori nešto me je veoma inspirisala, a najviše mi je ukazalo na neke greške koja ja kao domaćica pravim. Čovek uči dok je živ, a od koga ćeš naučiti više ako ne od svoje mame?

Januar je bio pun druženja, dešavanja, sklapanja nekih novih poznanstava, raskidanja starih odnosa. Naizmenično sam gubila veru u ljude  i ponovo je vraćala. Neki ljudi su me razočarali i svojim postupcima duboko uvredili, a onda s druge strane neki drugi mi toliko povrate veru u ljudskost i dobrotu da mi dođe da poletim. Takav je život, takvi su ljudi. Izgleda da ne treba od njih imati prevelika očekivanja. I treba opraštati, jer se tako skida veliki teret sa leđa...i srca. Takođe sam shvatila da neki ljudi ne mogu ostati u našim životima zauvek. Oni se pojave onda kada od njih nešto moramo da naučimo, možda su poslati u naš život zbog neke svrhe, a onda onako kako su došli oni tako i odu. Tiho i neprimetno. Ponekad je to bolno, a ponekad osećaš kao da je to nešto neminovno, prirodno, spontano i da tako mora biti. Jesam li vas sada skroz zbunila?
Ovog meseca sa skoro da uopšte nisam gledala TV, nisam ni čitala niti sebe preterano mentalno zamarala. Mislim da je to neka faza, ali stvarno se nadam da jeste, barem što se čitanja tiče.
Interesuju me ljudi, njihove priče, od najtrivijalnijeg susreta sa nekim pravim veliki događaj. Sve mi je interesantno, svi imaju nešto da kažu što vredi saslušati, želim da naučim, čujem, da se smejem i plačem zajedno sa njima. Ne želim o tome da čitam. Želim sve da vidim  svojim očima. Volela bih da su i ostali ljudi takvi i da je ta radoznalost uzajmna. O, kakav bi to divan svet bio!

Puno šetam po gradu, pijemo kafu pod retkim zracima sunca negde u nekoj bašti u centru, šminkam se, brinem o sebi, pomažem mužu u poslu, radoznala sam, čudno uznemirena nekom preteranom energijom koju posedujem, ne kuvam, samo jedem maminu hranu, brišem prozore i povremeno usisam, brinem o deci, češljamo se, friziramo i doterujemo,  puno razmišljam, sekiram se i brinem, pokušavam vešto to da sakrijem, smejem se i tešim druge, pružam im snagu i iz njih crpem svoju. Ne sme niko da vidi da iznutra vrištim.


Moja internet prijateljica Anđela, koja je inače jedna veoma inspiritavna i brilijantna osoba mi je pre neki dan rekla nešto veoma pametno putem ove fotkice:

Kakva genijalna misao, ali ipak tako zastrašujuća...I onda sam počela da se pitam: da li imam hrabrosti da budem ono što istinski jesam  pred drugim ljudima? Šta radim kada sam sama i kada niko me ne gleda? A, kakva sam ja kada sam sama i kada me niko ne gleda?
~ nespretna.
~ raspevana.
~ živim u snovima.
~ zaljubljena.
~ uplašena.
~ nesigurna u sebe.
~ nespokojna ("restless"...kako volim tu reč na engleskom).
~ čeznem za nečim, za nekim.
~ pišem ili čitam.
~ sanjam, smišljam, planiram.
~ razgovaram sa Bogom.
~ malo se smejem, a najviše plačem.
~ razmišljam o svojim greškama i greškama drugih.
~ mrzim ih, pa im onda opraštam.
~ mrzim sebe, pa onda i sebi oprostim.
~ razmišljam o prošlosti, o propuštenim šansama.
~ razmišljam o novim šansama, tu je strah, ali i ushićenje.
~ opet pokušavam da oprostim, nekome, nešto, a najviše sebi.
~ kinjim sebe, kritikujem i zahtevam više.

Pred drugima sam: nasmejana, zbijam šale, niko ne vidi ono što mi je u duši, niko ne vidi moj nespokoj, ne zna  za moje snove, neko tamo nema pojma da sam ga/je u privatnosti moje sobe pre nekoliko trenutaka osuđivala, psovala i mrzela u sebi i pamtila svaku uvredu i nepravdu, a kako da pretpostavi kada se sada i ovde ljubazno smejem, pa sva sam uslužna i fina? Jesam li licemer, jesam li dvolična? Ne, mene je strah od ljudi i njihovih reakcija. Nikada niko ne sme da sazna ništa o mom slomljenom srcu ili razočarenju. Bolje da se smeškam. Niko ne zna da sebe krivim za mnogo toga, a pred drugima se pravim da više nije ni važno, da sve držim pod kontrolom. Nije me strah, ja to mogu, ja sam jaka. Meni niko ne treba. Sve mogu sama. Nisam umorna. Naravno da mogu. Nema problema. Nije važno.

I onda...onda sam rešila da se pomirim sa mojom Unutrašnjom Kučkom, više se ne plašim da je pozovem u pomoć, manje mi je važno šta će drugi misliti ako otvoreno izrazim negodovanje ili ako im se otvoreno suprostavim. OK, važno mi je. I dalje sam kukavica. Međutim, sada kada sam uspela da izvedem levi low kick i da udaram boksersku vreću sve jače i jače, mislim da mogu sve. Mogu manje da budem kukavica. Radim na tome. Vežbam. Na kraju neću više da se plašim. Biću hrabra.


Sve u svemu-januar stvarno nije bio toliko loš. Možda malo konfuzan, intenzivan i lud, ali loš? To nikako.

Kakav je bio vaš januar? Razmislite o tome kakvi ste vi...kada vas niko ne gleda.

Srećni četvrtak

Želim da danas podelim sa vama sitnice i krupnice koje su me oduševile, uveseljavale i ulepšale život ovih dana. Dan k'o dan i nije nešto posebno. Naprotiv. Sada je došao red na mlađu kćer da se razboli od gripa-taman se jedno dete očitavi, razboli se drugo, a sve to treba izdržati i podneti. Srećom tu je ovaj blog, tu ste vi, pa mogu malo da odahnem, da na trenutak otputujem putem reči i slika na neko naizgled lepše mesto. Pa, idemo:

~ Apsolutno sam opčinjena serijom "Kraj parade" (Parade's End). Pokušavam da ulovim reprizu i svaki put je gledanje ove serije pravo uživanje. Obožavam britanske  kostimirane drame.

~ Postoje osobe koje zrače zdravljem, pozitivnom energijom, svežinom i lepotom. Jedna od njih je Džoj MekKarti čiji blog Joyous Health  i tekstove ovih dana proučavam. Ne znam odakle mi je došlo to nezasito interesovanje za holistički nutricionizam, za takav način života generalno. Daleko sam ja još od toga, ali imam veliku želju da saznam što više o tome šta zdrava hrana i zdrav način života mogu da učine za nas na svim nivoima. Jako su mi inspirativne osobe koje teže ka tome da budu duhovno i telesno zdrave. Sijati spolja i iznutra- jednoga dana bih volela da to postignem.

~ Od kada sam otkrila ove  fotografije  stalno ih iznova proučavam. Naime, ovde se radi o istraživanju sličnosti koje postoji između članova iste porodice: majke i kćeri, dveju sestara, brata i sestre, blizanaca, oca i sina, rođaka itd. Strašno mi je to zanimljivo. Prosto za neke fotografije nisam mogla da poverujem da se radi o dve različite osobe. Pogledajte na primer ovo:

(braća: Kristof, 30 godina i Ulrih, 29 godina)

~ Sinoć sam naišla na ovu mudru misao:

 Pričati o našim problemima je naša najveća zavisnost. Otarasite se ove navike! Pričajte o vašim radostima.- Rita Skiano

Zaista je tako. Kada ste poslednji put pričali o lepim stvarima, sitnim radostima koje sigurno doživljavate svakodnevno? Kada je poslednji put neko podelio sa vama nešto lepo i pozitivno? Plašim se da ljudi više vole da slušaju o našim problemima: što su oni veći toliko im se njihov život čini podnošljivijim. Ne znam zašto ljudi ne razmišljaju drugačije.

~ Mrzim sukobe. Kada bi se ja pitala, najviše na svetu bih volela da sa svima imam dobre odnose. Da bi se to ostvarilo onda svi ljudi treba da budu pošteni, ljubazni i pametni. U stvarnosti je sve samo ne tako. Svakodnevno se razočaravam u ljude, ali nikako ne gubim veru u čovečanstvo. Kontradiktorno, ali tačno. Uvek se trudim da budem ljubazna, popustiljiva i civilizovana, čak i situacijama u kojima bih radije da eksplodiram, čak i onda kada su ljudi krajnje drski i bezobrazni. Prvo se zbunim od takvog ponašanja, sklonim se, onda pobesnim, a na kraju mi ih je žao. I tako mi je pala pod ruku knjižica "Dobrotoljublje" koja se onako kao poručena pojavila u trenutku kada sam poželela da nečim smirim bes i razočaranost.

44. Kada naiđeš na nekoga ko se rado prepire i protivi se istini i očevidnim činjenicama, ti odustani od prepirke i popusti tome čoveku, čiji je razum okamenjen. Jer, kao što loša voda upropašćuje inače izvrsna vina, tako i loši razgovori kvare ljude čiji život i način mišljenja krase vrline. (Dobrotoljublje)

To je moja deviza, međutim ponekad se pitam: dokle popuštati? 

~ Danas sam malo razmazila samu sebe: kupila sam slatke, diskretne minđušice, maskaru i fantastični  šampon i balsam za kosu Aussi Frizz Miracle. Ako nisi za sebe nisi ni za druge! E, tako!

 Zapamtite: radite male stvari sa velikom ljubavlju.

Srećni četvrtak (So, How Was Your Day?)

Jutro--->Probudio nas je grad koju je zamenila užasna kiša koja bukvalno nije prestajala celoga dana. Ispratila sam stariju kćer i muža i ponovo se vratila u krevet. Prethodne večeri sam gledala film "Coco Chanel & Igor Stravinsky" i još uvek sam bila pod utiskom: sanjala sam onu divnu, neobičnu muziku koju sam čula u njemu.
Malo je bilo krivo blesavo vreme i ludačka kiša koja je udarala kroz prozore, malo je bio kriv film, pa sam zato jutro provela  u nekom čudnom pospanom stanju.
Doručak: Kafa bez šećera, par keksića od ovsenih pahuljica, malo soka od sveže ceđenje pomorandže.

Podne--->Brisanje prašine, usisavanje, provetravanje, čorbica se krčkala na šporetu, ja i mama smo  uspešno pokrenule trač rubriku i ispijale kafu.
Ručak: Čorbica od ćuretine i raznog povrća (karfiol, brokoli, šargarepa, celer) koju je spremila moja mama koja nam je došla u posetu. Juuuhuuuuuu!

Posle podne--->Starija kćer je opet navukla neki virus što mi je znatno pokvarilo raspoloženje. Ionako sam bila dovoljno nasekirana pomislila sam da mi baš to sada opet nije potrebno. Problemi i te neke muke uvek dolaze na gomilu. Ma, svašta! Baš sam se iznervirala. Verovatno od nervoze počeh da sređujem ormariće u kuhinji: teglice, namirnice, ponovna revizija svega što imam, rokovi trajanja, presipanje iz kesica u tegle i plastične činije-samo da malo zaboravim na to koliko sam umorna od kojekakvih gluposti. Nekako kada ređam moje teglice sa suvim voćem, kakaom, šećerima, začinima meni bude lakše-sređujući ormariće i ormane stičem utisak (iluziju) da tako sređujem svoje misli pa stoga i sam život.

Veče---> Izašla sam sama malo u šetnju do prodavnice. Kupila sam mleko, sirovi badem, neprerađeni pirinač, jabuke i banane. Usput me je uhvatila odvratna kišurina što me je još više iznerviralo. Noć ću verovatno provesti uz malenu mereći joj temperaturu i brinući o njoj.
Večera: Banana i pola jabuke. Večeras nemam apetit, ali zato sanjam o Raw Brownies receptu sa sajta My New Roots kojim sam apsolutno opčinjena. Moram da probam ovaj zdravi, ali ipak dekadentni slatkiš, jer zaboga u njega idu svakakve lepote kao što su> urme, orasi, badem i kakao....mmmmm...

Znam. Ovo i nije bio baš neki srećni četvrtak. Nisam ni malo poetična niti raspoložena. Takav je život. Uvek postoji nada da će sutra biti bolje, a "sutra" je ipak tako blizu...tešim se...

Šta radiš kada....(umesto srećnog četvrtka)

Šta radiš kada se ujutru probude dve male, gladne ptičice,a ti nemaš ni trunke hleba u kući, a u frižideru imaš samo jedno jaje, mleko i oko 5 kg brašna?

 Napraviš palačinke za doručak.

~ Šta radiš kada si toliko u gužvi i haosu kao žrtva svoje sopstvene neorganizovanosti da ne znaš šta ćeš danas za ručak?

Skuvaš veloce veloce  testeninu i otvoriš konzervu sa tunjevinom u ulju.

~ Šta radiš kada te život još jednom ošamari i servira još jednu prepreku i veliki problem?

Pozoveš mamu, a ako ona nije kući onda se izjadaš drugarici.

Lako je naći rešenje za jelo i trivijalnosti, ali kako rešiti mnogo krupnije životne probleme, pitanje je sad?

Otvoriti jednu konzervu "intuicije", uzeti pakovanje "strpljenja",  kašiku-dve "vere" i prstohvat "nade". Najvažniji sastojak je "podeliti sa nekim u koga imate poverenja".

Već mi je lakše...

Srećni četvrtak

Danas je jedan od onih dana kada je već izjutra bilo očigledno da će ceo dan biti divan i srećan... za razliku od jučerašnjeg. Kako drugačije ceniti sunce ako pre toga ne padne kiša? Kliše, ali istina. S obzirom da nemam mnogo vremena, evo nekoliko stvari koje su učinile da mi ovaj četvrtak bude veoma lep, srećan i divan:

~ Drveće limuna i pomorandži koje je počelo da cveta. Ne možete zamisliti kakav se rajski, slatki miris širi jednim malim daškom vetra. Iako moj nos, glava i oči burno reaguju (alergija) na prolećnu raskošnost, to me ne sprečava da beskrajno uživam u najlepšem parfemu koji nam priroda daruje.~

~ Zelena menta koja je napokon izbila u saksiji posle dugog zimskog sna. Radujem se tome kako će sve mirisiti na svežinu i leto svaki put kada se zalije, radujem se salatama i jelima koje će ona bogatiti svojom aromom. Stavite malo sveže, seckane mente u mleveno meso i zapamtićete me. Čini čuda.~

~ Cele epizode kulinarske emisije "Nigella Kitchen" na youtube-u.~

~ Pečena riba na ruzmarinu u limunu i belom vinu... za ručak.~

~ Sveže oprane, bele zavese na otvorenim balkonskim vratima i dnevna svetlost koja ulazi kroz staklo: pogled na cveće, kuće, brda...milina...~

~ Bele rade, male ručice koje ih beru i poklanjaju meni.~

Male stvari čine život velikim...uživajte.

(Photos flickr, pinterest)