Šta jesti dok ste na odmoru u Grčkoj?

Ukoliko ste prevazišli nošenje konzervi sa sobom na odmor,evo nekoliko saveta o tome  kako da se hranite u Grčkoj, a da pritom ne oštetite preterano vaš budžet. Zbog ekonomske krize koja je zadesila ovu zemlju, neke cene usluga i proizvoda su pale, grčki ugostitelji su ih prilagodili  ne samo turistima već i domaćim gostima. Ipak, postoje i mnoge zamke sa kojima turisti nisu upoznati, pa stoga vrlo često mogu postati žrtve vlasnika kafića, restorana i prodavnica koji žele na brzinu da zarade pritom nudeći lošu uslugu. Nema razloga da budete opelješeni ili da potrošite više novca nego što je potrebno. Nadam se da ću ovim savetima uspeti da makar malo pomognem onima koji ovoga leta možda prvi put posećuju Grčku.

1. Najjeftinija hrana na ulicama Grčke je...đevrek ili kuluri. Njegova cena se kreće od €0.50 , na nekim mestima košta €0.60, a negde i malo više. Ovo je spolja hrskavo pecivo, sa obilnom količinom susama preko, odlično ide uz jutarnju tursku (ehm, grčku)  kafu. Može se jesti usput na putu do plaže. Ima ga u pekarama i kod uličnih prodavaca kao što je ovaj simpatični čikica.

2. U svakoj pekari možete naći pite, peciva, hleb. Najednostavnije i najjeftnije su pite od lisnatog testa koje mogu biti punjene sirom, šunkom i kačkavaljem. Cene kreću od €1.5 do €2 . U lancima brze hrane  ili kafićima se često nude ponude tipa kafa plus tiropita (pita sa sirom), kafa plus tost ili kafa plus kroasan po ceni od €2.

3. Ako volite da se ujutru zasladite, preporučujem vam slatko pecivo bugaca. Ono se pravi od kora za pitu koje su filovane izvrsnim slatkim kremom. Preko se pospe prah šećerom i mlevenim cimetom. Jedna bugaca sa cafe freddo (kafa na bazi espreso kafe, mleka i leda) može koštati nešto ispod €5. Klasična i neprevaziđena kombinacija je bugaca i čokoladno mleko. Njami!

4. Na svakom ćošku u Grčkoj niču prodavači suvlakija i girosa. Po ceni od samo €2 dobićete pitu (nešto poput debele tortilje) sa suvlakijem i svime što ide uz to. Suvlaki su inače ražnjići najčešće spremljeni od svinjetine, piletine ili čak jagnjetine. Služi se umotan u pitu, sa osvežavajućim tzatziki sosom (koji se pravi od kisele pavlake, belog luka i krastavca), sa nekoliko prženih krompira, malo paradajza, crnog luka i sve to
karakteristično posuto alevom paprikom. Kada budete želeli da naručite, samo recite: " Mia pita suvlaki apo ola, parakalo" ili ukoliko želite giros recite: "Mia pita giro apo ola, parakalo".  Ovo "apo ola" znači da sa mesom želite sve navedene priloge. A, da, ne zaboravite hladno pivo: "Ke mia bira, parakalo".

5. Ukoliko želite da jedete u klasičnoj grčkoj taverni budite spremni da za to odvojite najmanje €15 po osobi za obrok koji se sastoji od manjeg mezetluka, salate i glavnog jela. Ukoliko letujete u nekom popularnijem mestu i želite da istovremeno imate i pogled na more, vaš ručak ili večera će vas koštati nešto više.  Većina taverni nudi besplatan dezert u vidu voća ili neke minijaturne poslastice, mada primećujem da u poslednje vreme u nekim restoranima toga više nema. 

6. Po meni, najbolje mesto u kome se mogu probati prava domaća grčka jela je tradicionalno "magirio"- restoran u kome se spremaju magirefta, tj. kuvana jela. Svakodnevno postoji veliki izbor najrazličitijh jela po cenama od €7-€9  po porciji. Tu se može naći pasticio (jelo od mlevenog mesa, šupljih debelih makarona i bešamel sosa), gemista (punjene paprike i paradajz), frikase (jagnjetina sa zelenišem u sosu od jaja i limuna), arnaki sto furno me patates (jagnjetina sa krompirom u rerni), pa čak i jela poput graška, pasulja, ribe.

7. Ukoliko je moguće, pronađite laiki tj. pijacu u mesto u kome letujete. Pijace nema svakoga dana, već uglavnom  jednom nedeljno, najčešće petkom ili subotom. Tu možete naći najsvežije voće,  povrće i predivne, domaće masline po najpristupačnijim cenama. Roba je najčešće najskuplja u onim malim prodavnicama (manaviko) koje su uglavnom smeštene u glavnoj ulici mesta u kome letujete. Voće u velikim supermarketima je znatno jeftinije.

 Ne pokušavajte da se pogađate sa prodavcima na pijaci.

   

Kalo taksidi! Srećan put!

Preporučujem da pročitate i "Šta kupiti na odmoru u Grčkoj, a da nije klopa?" i "Šta kupiti na odmoru u Grčkoj (klopa)?

Vikend na Kefaloniji

Mali, slatki momenti provedeni na ostrvu Kefalonija. Kratki beg na mirisno i šareno ostrvo  koje sam imala prilike da ponovo obiđem i prošlog leta. Tada sam se zaljubila u ovo ostrvo ne nedajući se preterano da ću ga ponovo u skorije vreme obići. Međutim, prilika je ponovo iskrsla, na moju veliku sreću i radost. Ovoga puta nismo imali mnogo vremena (niti snage) za preveliko istraživanje. Boravili smo u glavnom gradu Argostoli, ja sam deo vremena provela sa decom šetajući;  jele smo sladoled,  razgledale izloge i đinđuve na ulici,  dok je moj muž bio vredan.  Za razliku od nekih ljudi,  mi volimo da ono malo malo vremena što imamo na raspologanju uložimo u nešto drugo, a ne na leškarenje na plaži. Bilo je neizbežno ponovo se voziti čamcem jezercetom u pećini Melisani i obići Manastir Agios Gerasimos koji mi se i prošloga puta urezao u srce. Iako smo se jako umorili od kilometara, krivina i prevelike vrućine, vredelo je. Umorna sam, ali zadovoljna. Nadam se da sam uspela, koliko-toliko, da vam prenesem delić lepote Kefalonije koja ne leži samo u moru i plažama. Kefalonija je mnogo više od toga.

"Živi na suncu, plivaj u moru, ispijaj taj divlji vazduh..."

Rekao je Ralf Valdo Emerson. Čovek zna o čemu priča. Jednom rečenicom je opisao pravu mladalačku radost života, onu koju nosimo u srcu bez obzira na godine. Ove reči odišu letnjim optimizmom, ekstazom, to je misao natopljena suncem, zaljubljenošću, to je pravi poziv na uživanje koji je proistekao iz čistog oduševljenja...životom. Danas sam provela popodne na plaži, pod suncem. Nozdrve su mi se punile slanim mirisom talasa, muzika je tiho svirala, lepi ljudi su se opušteno, sa uprtim pogledom ka moru predavali sunčevim zracima.
Oni hrabri (ili možda ludi) su se brčkali, pokazivali svoj celulit (šta? a, ti ga kao nemaš,m?), sunčali se, igrali tenis na plaži, a mi manje hrabri (i tamo neki u zimskim jaknama) smo pili kafu, gledali u prostranstvo koje se pružalo do ostrva preko puta i neodobravajući vrteli glavom, dok smo im ustvari tajno zavideli. Lice mi još uvek gori od sunca, sva sam se raspegavila, koža me pomalo pecka, ma, trenutno sam u apsolutnoj nirvani, a možda sam ipak trebala da iskopam kupaći (makar gornji deo) i budem hrabra. Ja to tako, da vam malo udaram zazubice, a najviše vam pišem sve ovo zbog toga što volim da podelim moju oduševljenje, sreću, trenutno zadovoljstvo sa vama. Nekako se nadam da su ta osećanja zarazna, da mogu da vas preplave kao talas, da vas osveže i inspirišu. Neka me "drži" ovaj osećaj makar do sutra i neka uspem da vam prenesem malo od ovog nagoveštaja leta. Čak i ovaj, jedan dan na moru mi je napunio baterije, odmorio, opustio, mnogo više od popodnevne dremke.  Veliko plavo mi je "ispred nosa", a ne sećam se kada sam poslednji put ovako uživala. A, tako mi je to trebalo... kome ne bi?

Tragično je što sebi ne pružamo više trenutaka apsolutnog prepuštanja onome što nam prija i što nas usrećuje. Drago mi je što sam sebi dala malo oduška, smirila nerve i pošteno se nauživala. Moram to češće da praktikujem.Bilo bi lepo kada bi svima nama uživancija bila navika, ona koje se nećemo moći lako rešiti. Nadam se da će većina vas letos imati prilike da se brčka, sunča i uživa na raznim peščanim obalama gledajući beskrajno plavetnilo i ispijajući nešto ledeno i slatko. Od srca to svima vama želim. A, do tada- sanjajte veličanstveno plavo i nešto žuto sa egzotičnim imenom, servirano uz kišobrančić, cevčicu i muziku na nekom nepoznatom, zavodljivom jeziku...

Planovi za juli i snovi

Neko više voli da kaže "projekat", ali meni ta reč zvuči nekako pretenciozno. Planovi u ovom slučaju nisu namenjeni nekim velikim događajima, ne uključuju krečenje ili početak nekog velikog posla. Radije bih naslov posta zamenila rečima "snovi za juli", ali neka, ovako zvučim "ozbiljnije". Planovi se uglavnom izjalove i propadnu zbog neizvesnosti samog života i stvari na koje ne možemo uticati. One sasvim izvesno promene tok svakodnevice i remete planove. Sto puta sam sebi rekli da ništa ne planiram niti organizujem, jer gotovo uvek budem razočarana ishodom istih. Mogu da razmišljam, sanjam, iščekujem i priželjkujem. Ako to činim za "male stvari", postoji veća verovatnoća da će se planovi ostvariti, a one grandiozne ostavljam za neki drugi put. Te male želje, sitnice u kojima bih volela da uživam (u nekim manje, a u drugim beskrajno mnogo) ovoga jula su:

~ Noša trening koji je u toku. Nije neki posebno zadovoljavajući proces, ali je neminovnost koja uključuje strpljenje, mnogo tapšanja i uzdržavanje od pljeskanja guze. Moja mlađa kćer brzo uči, tako da se nadam da će ovoga jula, noša postati deo njenog "dnevnog rituala". Mama, drži se...~

~ Ovoga jula je moj rođendan, veliki i jubilarni, strašna 35-etica. Planiram proslavu uz dobru klopu, mnoštvo voćnih i čokoladnih poslastica.~

~ Radujem se lubenicama i dinjama, kuvanju mojih omiljenih letnjih jela: ratatouille, quiche od paradajza i sireva, špageti sa pestom, voćni kolači i crumbles, souvlaki od povrća i svinjskog mesa...što jednostavnije i laganije.~

~ Juli će biti mesec u kome ću obogatiti moju kolekciju kuvara (primećujete šablon i simptome hranom opterećene osobe, zar ne?) time što ću dobiti knjigu koja je za mene pravi kulinarski raj. Čula sam za "Rose Bakery", čuvenu pekaru\restoran u Parizu, koja nije postojala u vreme kada sam posećivala taj grad. Videla sam fotografije, čitala komentare hrane i đakonija koje se tamo služe.

Mogu reći da sam očarana i blago opsednuta ovim mestom, možda zbog činjenice da sam odmalena imala određenu fascinaciju pekarama. Kao dete, provela sam nekoliko dana kod moje drugarice Ivane u Zemunu gde su njeni baba i deda imali pekaru. Suvišno je reći da nisam izlazila iz nje; obožavala sam miris brašna, zvuk mašina, drvene police pune hleba i peciva. Po celi dan smo grickale štapiće, mekane i bajne, prelivene slanim, belim prelivom...Mislim da se tako rodila moja ljubav prema pekarama, mešenju hleba, kolača i peciva. Još uvek sanjam o mojoj pekarici...Naime, jedva čekam da mi stigne kuvar šarmantog naslova "Breakfast Lunch Tea: The Many Little Meals of Rose Bakery".

Sasvim je sigurno da će predstojeća jesen i zima biti u znaku isprobavanja recepata i snova o malom restoranu-pekari-kafeu u kome služim vreo čaj i muffins-e sa borovnicama...~

~ Popodneva na plaži. Iako mi je prijao odlazak na odmor, za tih sedam dana sam shvatila da mi "naša" plaža strašno nedostaje: mirna je, porodična, puna dece i vesele graje, nema turista, buke, dumba- damba muzike iz iritirajućih kafića. Radujem se pesku, miru, šetnjama i plivanju. Volela bih ovoga jula da budem okupana suncem i mirišem na morsku so, da se držimo za ruke i šetamo po talasima...~~ Gledanje "Doctor Who" serije koja je detinjasto fantastična. Ona nam pruža momente smeha i gubljenja daha od neizvesnosti. Zabavno je, ne iziskuje mnogo mozganja, a ono što je najvažnije, porodično, subotnje popodne uz sladoled i "Doctor Who" je nešto čemu ću se cele nedelje radovati.~

Želim vam lep početak meseca jula, puno srećnih momenata i malih stvari koje vas usrećuju~

(photos from pinterest)

Kako se spakovati za letovanje?

Često u šali umem da kažem da sam toliko uvežbala pakovanje da mogu slobodno da napišem priručnik. Sa dvoje male dece i hiljade kilometara pređenih do sada, sebe smatram profesionalcem. Ako se ovoga leta spremate za odmor, onda zaista imate čemu da se radujete. Šta ćete spakovati u svakom slučaju zavisi od toga gde idete na odmor i šta planirate tamo da radite. Ako ste se opredelili za more, pakovanje je u tom slučaju najlakša stvar na svetu! Treba znati šta vam stvarno treba, jer često pakujemo bezbroj stvari koje uglavnom završe tamo gde su prvobitno stavljene- u koferu! Par stvarčica i spremni ste za relaksirajuće dane pod suncem:

~ Jadranke ili papuče. Sigurno je da nećete izlaziti iz njih. Potrudite se da budu udobne i lagane.~

~ Sarong, marame, sve to od vrlo tankog materijala, u raznim bojama. Vežite ih kako vam je volja: u haljinu ili suknju preko kupaćeg kostima. Za mene lično je to najpraktičniji izum za letovanje!.~

~ Kupaći kostim, dva para. Neće vam trebati više. Dok se jedan suši, nosite drugi!Voilà!~

~ Letnje haljine. Ja ponesem tri i sasvim mi je dovoljno. Mnogo su praktičnije od šorceva i suknji uz koje morate nositi majice ili košuljice- sve to predstavlja nepotrebnu komplikaciju. Na odmor se ide radi opuštanja i svaka olakšica mnogo znači. Ako se plašite da će se haljine izgužvati- dobro činite! Da, kako god spakovali vaše stvari, one neće izgledati kao da su peglane, stoga, haljine stavite na vešalice i okačite u kupatilu dok se tuširate posle dana provedenog na plaži. Haljine će se od vlage prirodno ispeglati. Možete ih nositi preko dana sa jadrankama i uveče uz večernje sandale.~

~ Donji veš. Možda je suvišno staviti ovo na listu?~

~ Nakit: minđuše, ogrlice, narukvice, nešto da zvecka dok uveče šetate po varoši.~

~ Šešir ili kapa i naočari za sunce. Obavezno!~

~ Peškiri.~

~ Par praznih kesa. Ne gledajte me tako! Videćete da će vam biti potrebne.~

~Sandale za veče. Jedan par je dovoljan.~

~ Mleko za sunčanje za zaštitnim faktorom.~

~ Sredstvo protiv komaraca i mast za ujede od insekata.~

~ Tablete za bolove. Za svaki slučaj.~

~ Šampon, omekšivač, mleko za telo u malim pakovanjima, hidratanta krema za lice, malo praška za pranje, sredstvo za depilaciju. Pasta za zube, četkice, češalj, gumice za kosu, ulošci ili tamponi (nikada se ne zna i ne verujem da biste želeli da u sred noći tražite dežurnu apoteku).~

~Šminka svedena na minimum: lagani tečni puder, blago rumenilo, sjaj za usne, vodootporna maskara.~

~ Fotoaparat, punjač za mobilni telefon, PASOŠ.~

~ Lagana literatura.~


Ako putujete sa decom, ne zaboravite pored udobne garderobe, sitnica za ličnu higijenu i kupaćih kostima da ponesete:

~ Igračke za plažu.~

~ Kape i šešire.~

~ Par slikovnica i voštane bojice.~

~ Paracetamol i Brufen sirup.~

~ Toplomer.~

~ Mleko za sunčanje za decu sa najvišim faktorom zaštite, SPF50.~

Ako su deca jako mala, pored gornjih potrebština ne zaboravite:

~ Flašicu za mleko i vodu.~

~ Portiklice.~

~ Pelene i vlažne maramice, nošu.~

~ Cuclu varalicu, ako je beba koristi.~

~ Omiljena igračka, ćebence ili jastuk. Ne želite da kada dođe vreme za spavanje shvatite da ste zaboravili jedinu stvar bez koje beba ne može da spava!~

~ Bazenčić na naduvavanje. Veoma je praktičan, verujte mi na reč. Bebe uživaju na plaži brčkajući se, dok mama bezbrižno uživa gledajući talase. Nikada ne ostavljajte decu same u bazenu, pored toga što su veoma korisni, svaka nepažnja od strane roditelja može biti fatalna.~


Letovanje treba biti vreme kada ćemo stres i brigu svesti na minimum. Uvek sam verovala u dobru pripremu i organizaciju, čak i kada su u pitanju putovanja i odmori. Pa, stoga, nadam se da sam makar malo pomogla.

Ako sam nešto zaboravila, slobodno me podsetite.

(fotka sa pinterest)

Volite li leto?

Većina vas na ovo odgovara: "Pfffff, još pitaš! Obožavam!". Vidite, leto je jedno godišnje doba koje sam tek poslednjih par godinama naučila da volim. Da budem preciznija- još uvek učim da ga zavolim, onako potpuno i strastveno kao što volim sva ostala godišnja doba. Sunce me još od malena baš nešto ne gotivi, a mogu reći da je to osećanje obostrano. Mučila sam se godinama sa svojim svetlim tenom i frustracijom zbog nemogućnosti moje kože da potamni i njene uporne i tvrdoglave reakcije na sunce u vidu crvenila, bola i suza. Sa tim je sada gotovo. Pocrneti ne mogu, pa se više i ne trudim, samim tim više nema frustracija, ni opekotina, ni uzaludnih pokušaja, a moju svetlu put negujem kao najveće blago.Shvatila sam da se protiv prirode ne mogu boriti, pa se umesto toga adaptiram. Sigurna sam da sam već ovo ranije uradila, ali nije ni važno- evo nekoliko stvari zbog kojih je leto doba u kome uživam dušom i telom, na moj način:

~ Letnje voće i povrće su dar od prirode. Slatki plodovi puni sunca i sočne ušećerenosti su najlepši dezert na svetu. Nema ničeg lepšeg od posude pune mirisnih, ranih jagoda, tamno crvenih trešanja, tu su breskve još uvek tople od sunca sa lepljivim sokom koji se sliva niz bradu, lubenice ohlađene i servirane u vrelo popodne pred sijestu, opijajući miris dinje i njenog ukusa koji podseća na detinjstvo, raznobojne perle grožđa, dragulji malina i kupina, smokve sa tajnovitom slašću ispod zelenog oklopa...Povrće samo od sebe su obrok: tikvice na hiljadu načina, prženi mladi krompirići, krastavac tek ljušten posut solju kao osveženje pred ručak, paprike u raznim bojama i moj omiljeni letnji obrok- slatki, sveži paradajz isečen na kriške sa maslinovim uljem i sirom sa strane, fetom ili mocarelom. Jesti sezonski je ne samo zdravo, već pruža veće uživanje svim čulima.~~ More. Za neke je luksuz, možda nedostižan, za druge je potreba i neminovnost svakoga leta, pa zbog te ljubavi prema njemu odvajaju novac ne bi li proveli nekoliko dana na plaži, ne izlazeći iz vode, uživajući u lokalnim atrakcijama zavideći ljudima kojima je famozno more "pred nosem" cele godine. Srećna sam što živim blizu mora. Možda je neko drugi, mnogo zaluđeniji njime, više "zaslužio" tu privilegiju od mene koja sebe ne smatra "primorskim" tipom. Ipak, more je postalo deo mene, sunce, nemilosrdno i vrelo, takođe. Jednostavno, znam da su tu, da ne moram grozničavo težiti ka savršenim tenu ili po svaku cenu provesti ceo dan na plaži kao što čine ljudi kada odu na odmor. Relaksirajuće je i umirujuće saznanje da mogu kada god poželim da sednem u auto i provedem malo vremena pored velikog plavetnila, sama, u društvu, sa ljudima koje volim, kako god. Tu privilegiju poštujem time što uživam u njoj na pravi način- onako kako meni odgovara: slušajući tihu pesmu mora, udisanjem punim plućima slankasti vazduh, šetnjama na zalasku sunca, jedući trešnje ispod suncobrana, skakajući na talase kao malo dete...~~ Letnje haljine su moj omiljeni odevni predmet. Smatram da je žena u haljini, bilo mršava, bilo puna, niska ili visoka, uvek elegantna, lepa i ženstvena. Svake godine sam u potrazi sa savršenom haljinom sa odgovarajućom dozom mog ličnog ukusa, tankog, prijatnog materijala sa lepim dezenom i zadovoljavajućeg kroja. Sandale, naočari za sunce, ogromna torba i krema sa zaštitnim faktorom SPF 500 i ja sam spremna za leto!~Izuzimajući vlagu, žegu, sunce koje peče, nemogućnost da spavate od vrućine, znojave ljude koji se ne kupaju (i nose sandale ili papuče!), činjenicu da morate na 40 stepeni da idete na posao, leto je godišnje doba koje pruža mnogo radosti i potencijalnih uspomena. Samo pomislite na sladolede, na bašte kafića i restorana prepune nasmejanim ljudima, decu koja polu gola trčkaraju po ulici, na bose noge i večernji letnji povetarac- zar se odmah ne osećate bolje? Zar ne pružaju te slike neku čudnu nadu i ustreptalost srca? Ako možete odvojiti novac i vreme za nekoliko dana brčkanja u moru i leškarenja na suncu, onda je iščekivanje leta, samo od sebe, pravo uživanje...

(photos from pinterest)

Somot i kišnica

Ovaj blog je počeo, već od skoro prvog posta, kao neko nostalgično putovanje u prošlost, u moje detinjstvo, tačnije. Možda se to jasno ne vidi iz tekstova, ali pisajući ih, u mojim mislima, dosta sam se vraćala u ono nežnije vreme, kada je svet oko mene bio pun čarolije, beskrajnih mogućnosti. Stranice knjiga i stripova su oživljavale svaki put u mojoj glavi,pesme na radiju i pločama su imale svoj život, cveće, trava i drveće su mogli da pričaju, igra je bila jedina opsesija, a zrele šljive i kajsije su bile najlepše poslastice.Pitam se samo zašto tokom odrastanja taj prelepi pogled svet nestane u nama? Verujem da su u Raju svi ljudi kao deca...

Kao mala, jedan deo svog letnjeg raspusta provodila bih kod dede, u njegovoj vikendici u Soko Banji. Ne bih je ni nazvala vikendicom, to je bila jedna od onih malih, šarenih montažnih kućica kojih je bilo puno takozvano naselje "Jabukar", ali za mene....to je bilo mesto iz bajke,a dedina montažna, trošna kućica- koliba sedam patuljaka u šumi, a vrlo često i osamljena kula u kojoj je sanjala Trnova Ružica stogodišnji san.

Male stazice između redova kućica vodile su do reke Moravice, čiji se žubor neprestano mešao sa dečijom grajom, kreketanjem žaba i pesmom zrikavaca. Moja koliba je bila tik pored reke, zaštićena žbunjem, živom ogradom i ciklama ružama, a unutrašnjost je mirisila na cvet lipe, toplo mleko i kiflice sa džemom od kajsija. Od jutra do mraka, taj uzak putić, za mene je bio veliki kao i sam Put čaja. Reka Moravica je bio okean kojim je plovio Marko Polo i otkrivao nove svetove, a žbunje,žive ograde i cvetovi ruža vrtovi poput onih koje je sretala Alisa u Zemlji čuda. Uveče su svici bili ćarobniji od najčarobnijeg vilinskog praha. Pomišljala bih da će svakog trenutka, evo baš sada, umesto njih da se pojavi dobra vila i ispuni mi tri želje. Zrikavci su na svojim strunama svirali monotone pesme lenjih, letnjih večeri dok bih pila zašećereno mleko pred spavanje i pospano posmatrala dedu kako mi sprema krevet... a noćna ptica slavuja...eh, to je nešto za čim i dan danas čeznem.

Posebno sam volela letnje kiše i to one nepredvidive, nagle uz jak tresak gromova. To nebesko oslobađanje elektriciteta me je oduvek podsećalo na silu koja je moćnija od bilo čega što je čovek ikada sam stvorio. Gromovi, munje, natušteni oblaci, nisu me nikada asocirali na Božiji gnev, nego na predivnu pozitivnu energiju, na izliv ljubavi putem kišnjih kapljica, na reči:"Ja sam tu, a ovo je moje delo". Silno sam volela da slušam udare kiše na trošni krov moje kolibe, što je jači zvuk, to sam bila oduševljenija, a neko čudno uzbuđenje i poštovanje bi ispunjavalo moje srce, polako kao plima, a po jenjavanju kiše, ona bi se povlačila, polako i sve tako dok ne bi potpuno stala.

Svaki letnji pljusak bi se završio veličanstvenom pobedom i izlaskom Sunca iza oblaka. Zemlja natopljena kišom oslobađala bi težak, zemljani miris usled oslobađanja toplote, vazduh bi mirisao na svežinu pomešanu sa sladunjavim mirisima cveća, zelenog mirisa trave i elektriciteta. Sve bubice, ptice, komšijske mačke i psi bi izašli iz svojih skrovišta, pokunjeno još uvek plašeći se te neočekivane egzibicije moći prirode. Volela sam zvuk slivanja kišnice niz limene oluke i divlje žuborenje obnovljene i osvežene rečice. Sve je pod svetlosnim zracima blistalo okupano, čisto, miomirisno. Još jedna slika moje ideje Nebesa i Raja.

A, onda, kada bi bila sigurna da kiše više nema, istrčavala bih na stazicu, duboko udisala vazduh i krenula na izvršavanje mog "poslekišnog rituala". Da, može se reći da sam bila "čudno dete"...
Uglavnom su svi u svojim dvorištima imali žbunove ruža, u svim bojama. Čarobno mirisne latice sa teksturom i izgledom somota bile su ukrašene kapljicama kiše poput prozirnih bisera,a u predelu tučka bi se uvek skupilo najviše kišnice. Vidite, ja sam bila ubeđena da kiša zajedno sa "molekulima" ružinih latica kao proizvod daje neku čarobnu tečnost koja se pri dodiru sa kožom pretvara u parfem i neki magični melem. Šakama bih, sva ushićena i ponosna na "samo meni znanu tajnu",pažljivo da ga ne povredim i pokidam obavila ceo cvet ruže dopuštajući da se kišnica sliva niz moje ruke. Onda bih umila svoje lice i "namirisala" kosu, a magiju tog trenutka ne mogu vam opisati. U životu sam mirisala najlepše parfeme, ali ništa se ne može porediti sa tim detinjastim ushićenjem i ubeđenjem da niko, sem mene, ne miriše na ruže i kišu.

Tako bih skakutala od ruže do ruže, skupljajući melem sa njih, sigurna u svoje otkriće. Sa nozdrvama punim slatkoće koju sam samo ja mogla da osetim, mokrim rukama i vlažnim licem, živela sam najsrećnije trenutke svoga života. Sada, pišući ovo, obećala sam sebi, da ću čim se pruži prilika, pronaći ružu posle pljuska i ne mareći za znatiželjne poglede prolaznika, ponoviti onaj divni, nevini ritual.