Povratak u budućnost

Image by Vicky Scott via Getty.

Evo me još uvek u pidžami nad zapušenim odvodom u sudoperi, čeprkam po prljavoj vodi sa gumenim rukavicama na rukama. Čuje se jedno "sviiiiiiiš" i voda kreće nesmetano da teče u vrtlogu ostavljajući za sobom kapljičaste ostatke od ulja i tragove mlevenog zrnevlja kafe. Na moj užas veći deo zida koji odvaja kuhinju od dnevne sobe je u ogledalu. Sa troje nepažljive dece to nije ni malo prednost u našem domu, a svakako moj lik u njemu nije nešto sa čim se rado srećem. Mogu da se zakunem da danas izgledam  starije nego juče. Da li neko može da toliko ostari za jedan dan? Nije ni čudo. Noćima ne spavam dobro, a umor neminovno ostavlja tragove na koži, ispod očiju, u pokretima i raspoloženju. Srebrne vlasi štrče na vrhu moje glave, kosa mi je čupava i nesređena. Malo me steže pidžama oko struka,a i gornji deo je tesniji."Smanji baklavu!", zapisujem na papir koji visi na frižideru. Uspela sam nekako sinoć, kada su deca zaspala,  da sperem sa kose prašinu i miris kuvanog graška. Onako umorna legla sam na peškir kojim sam pokrila jastuk i zaspala dok se nisam ponovo probudila u toku noći, i tako jedno 2-3 puta. Spavam, budim se, spavam, pa se budim. I tako dok alarm na mobilnom ne krene da drnda negde oko 7. Kada se lepo naspavam, sebi sam najlepša na svetu.

Prolazi pored mene očešajući se o moje rame. Odmah sam osetila njen parfem, "Eden", cvetan i prodoran. Zaista, diskutabilan izbor. Duge, tamne lokne joj uokviruju lice i još više ga izdužuju.Plava sedefasta olovka na očima, njen zaštitni znak i sjaj za usne koji miriše na višnje. Bezvoljno se baca na trosed pustajući MTV , namešta tesne farmerke koje se neprimereno spuštaju još niže na bokove: "Čoveče, sve me mrzi. Mrzim faks, mrzim moju glupu kovrdžavu kosu. Samo me neki debili muvaju i spopadaju.Nemam grudi ni zadnjicu. Umreću sama, potpuno sama", kaže ona, potpuno poražena nad teretom mladosti.

Odmah sam je prepoznala.  Prepoznala sam tu mrzovoljnost. Prepoznala sam mršavu devojku bez ambicjia, ali punu snova. Prepoznala sam devojku koja tvrdi da ne zna šta želi,  a ustvari se plaši da prizna sebi i drugima svoje želje. A, kako bi? Studira nešto što ne voli, nema momka, kolega koji joj se sviđa se pred njom žvalavi sa plavokosom lepoticom. Keva i ćale samo vrše pritisak i uopšte je ne kapiraju. Sve što želi je da ode odavde i da je svi ostave na miru. Sve što želi je da prestane da ispunjava tuđa očekivanja. Znam ko je, ali ne znam kako se stvorila ovde i najvažnije: zašto je prevalila toliko put iz prošlosti i posetila me posle toliko godina?

Ovog leta punim 42. I moram da priznam: totalno sam prestrašena. Plašim se saznanja da toliko toga još nisam uradila, iz straha, iz obaveze prema drugima, zbog života. I drhtim pred činjenicom da moram još mnogo godina biti tu za moju decu, da im se nađem, da im budem podrška i oslonac, drhtim jer me telo ne služi kao nekada i potpuno sam svesna da ne pazim dovoljno na svoje zdravlje. Užasnuta sam promenama koje nas čekaju, odlukama koje su na "stand by" iz straha od nepoznatog, osećam teret obaveza i odgovornosti koje se gomilaju. Bojim se da ću se probuditi jednog jutra i shvatiti da sam sebe nekako izdala i razočarala. Bojim se da nemam još mnogo vremena da napokon postanem ona žena koja sam oduvek želela da budem. Ma, zašto da krijem? Užasava me činjenica da gubim lepotu, mladost je prošla. 

"Mrzim moj život", čujem je kako mi dobacuje, "Mrzim ga. Ništa nije onako kako sam zamišljala".

I počinjem da se smejem, što od besmislenosti  reči koje izlaze iz usta jedne dvadesetogodišnjakinje, što od potrebe da je utešim iako sam do malopre plakala nad svojim propuštenim prilikama, strahovima i greškama. Osećam duboku ljubav prema njoj i želim da je zagrlim toliko čvrsto i jako kako bih joj odagnala sve sumnje i strah. Zaboga, kako ne vidi koliko je mlada, lepa i puna potencijala?
Odjednom mi je sinulo zbog čega je ona ovde i kako se ovde stvorila. 

 Dobro se sećam.

 Sećam se trenutaka kada sam utehu tražila u stvarima koje se još uvek nisu desile, u ljubavima koje još uvek nisam doživela, u mestima koja još uvek nisam videla, u životu koji još uvek nisam okusila. Dobro se sećam tih bolnih momenata u kojima sam maštala o jačoj, boljoj, smirenoj, zrelijoj verziji sebe  same. Dobro se sećam da sam zatvarala oči, prizivala moju buduću verziju sebe i posećivala je svaki put kada bi mi bilo teško. 

Znam da sam ona mirišljava i izgubljena dvadesetogodišnja devojka zapravo ja. Vratila se u budućnost kao neki san. Došla mi je u posetu, jer joj trebam. Došla je, jer mi je potrebna.

Došla je da me svojim bolom podseti na to koliko sam sada jaka, 

došla je da me svojim sumnjama ubedi u moju čvrstinu,

 da svojom nesigurnošću potvrdi moje samopouzdanje, 

da svojim nekadašnjim strahom vidi mene hrabriju,

 da  me svojim razočarenjem podseti na ostvareni san.

 Došla je zbog mene, duh iz prošlosti, posetilac u budućnosti, došla je kao uteha, pobeda i nada.

 Ona je ovde zbog mene, kao što sam i ja ovde zbog nje.

"Divno je videti te opet. Vrati se sada u svoju vremensku mašinu i ništa ne brini. Znaj da će ti jednoga dana sve tvoje brige  biti smešne", pozdravljam je i puštam je da ode.

Stavljam karmin na usta i nameštam kosu.

"Lepa si", kažem sebi. Kažem njoj.

I jedva čekam da vidim šta budućnost nosi.

Gost na Happy Chez Moi (Dragana sa bloga Kondom Preko Srca)

Upoznajte se sa Draganom sa bloga Kondom Preko Srca. Univerzum zna kako da ljude sličnog senzibiliteta i pogleda na život nekako poveže. Kada se dve takve duše pronađu onda one ne umeju da sakriju uzajamno oduševljenje, jedna drugu inspirišu i žele da ceo svet sazna za to.
Sitna, ali neprocenljiva zadovoljstva, poetična filozofija života, PMS, muško-ženski odnosi, preispitivanja i nedoumice jednog ženskog srca- sve to upakovano u tekstove koji su puni humora i brutalne istine. Ma, kako odoleti?
Dozvolite sebi da budete inspirisani...

Ko si ti?

Pre nekoliko dana razgovarala sam sa svojom jako bliskom prijateljicom. Imamo manje-više isti krug poznanika i prijatelja.

Moja prijateljica: Znaš ne zavide ljudi NN zato što ima lovu, već tebi zato što imaš volju za životom!

Ovde je reč zavidan upotrebljena u pozitivnom značenju.

S početka sam bila nema, međutim, shvatila sam da me, upravo, ta VOLJA ZA ŽIVOTOM, na najbolji način definiše kao osobu u svakom smislu i u svemu što radim. Naravno da sam se mnogo puta u životu saplitala, ponekad sam i posrtala, ponekad sam i padala, ali me nikada nije napuštala ta MOJA VOLJA za životom. Uvek sam imala ideju da činim sebe boljom osobom, da činim svoj život i život onih koje volim lepšim i bezbrižnijim. I mislim da sam najveći napredak učinila onda kad sam odustala od zamišljene slike sveta i kad sam prestala da budem rob tuđih očekivanja.

Zašto se tvoj blog zove "Kondom preko srca"?

Uf, sad bi ovde trebalo da padne neko teško filozofiranje i neki prikreveni smisao. A svega toga nema. Pre nekoliko godina pala mi je na pamet ta sintagma, kad sam poželela da napišem knjigu. Nekako mi je poetičan taj naslov, dopada mi se. I pošto od knjige nije bilo ništa, ostao naslov za blog. Ko zna možda naslov ipak jednog dana i dobije knjigu.

Šta te inspiriše?

Svakodnevnica. Ništa spektakularno i veliko. U stvari, ja se grozim tih velikih i teških tema, tih filozofskih premišljanja o „svetskom bolu“, tih pseudointelektualaca sa zamišljenim pogledom u daljinu. Živim sasvim običan život  deca, kuvanje, pranje, peglanje (ups. pegla Dobri Muž), posao, prijatelji. Možda je razlika između mene i nekih drugih u tome što sam naučila da od svega toga napravim radostan praznik. Jer život to i jeste. I da budem zahvalna na svemu što imam, da ne lelečem i ne lamentiram zbog onoga što nemam. Inspiriše me moj život, a pisanje mi pomaže da moj život učinim POETIČNIM.

Kako zamišljaš jedan tvoj idealan dan?

E, tu imam varijacije na temu. Radni dan, vikend, pa dan kad mi kobajagi čuva decu neko drugi. Evo nekoliko stvari čijom bi se kombinacijom moglo napraviti nekoliko idealnih dana. Tek sad shvatam zašto mi je dan uvek prekratak.

Recimo, volim da ustanem pre svih i da u miru i tišini popijem kafu, nešto napišem. Jutro mi je generalno dragoceno.

Volela bih da radim neki zabavniji i kreativniji posao. Npr. da budem urednica u nekim novinama koje bi se bavile srećnijim životom. To znači teme iz svakodnevnog života običnih žena. Ne iz života onih, kako ih ti zoveš „korporativnih dama“ koje imaju dvesta bebi siterki, ženu koja im kuva i ženu koja im čisti, i pun novčanik para, pardon, kreditnih kartica, zaboravih, za njih je keš prevazidjen pojam! I da me na tom poslu okružuju vedre, optimistične i drage osobe. Osim toga idealan je dan kad ne moraš da trčiš na posao. Nego sve polako. Nisam usporen tip, ali me rokovi izbezumljuju. Valjda zato što sad na poslu moram da poštujem rokove.

Idealan dan mora da ima i vreme koje provodim samo sa Dobrim Mužem. Ja mog Muža i posle 15 godina, od toga 8 godina zajedničkog života najiskrenije volim i mnogo mi je važan. I mnogo mi je lep. I strašno sam ponosna na njega.

Idealan dan je kad skuvam ručak mojoj deci, nešto ukusno i zdravo, a oni to, što bi rekle babe s apetitom pojedu. I kad se igram sa mojom decom, svejedno u kući ili napolju.

Idealan dan je i kad odem u restoran da jedem. Stvarno ponekad mislim da ničeg nema lepšeg neko kad ti donesu i prenesu hranu, a na kraju odnesu prazan tanjir. A ti samo sediš lepa i vesela i smeškaš se.

Idealan dan je kad sa mojom drugaricom pijem kaficu i jedem kolače.

Idealan dan je kad ti prijatelji dodju na večeru.

Naravno nisam gadljiva ni na frizera, ni na pedikira, ni na manikira, a boga mi ni na kupovinu.

Ali i bez svega ovoga, ja volim moj život! I nisam rada da ga menjam ni sa kim.

Koji je najbolji savet koji si ikada dobila?

Odustani od zamišljene slike sveta. To ustvari znači: Prestani da se izluđuješ i optužuješ što nisi ostvarila sve što si mislila da treba. 

Navedi 5 osoba sa kojima bi volela da popiješ kafu i popričaš.

I jaoooo. Uliks Fehmiju- mnogo mi je seksi+produhovljen. Nada Šargin- ima nečeg neviđeno literarnog u njoj.Vlado Georgijev-znam da sam kao šiparica, ali baš je šmeker+ ta radoznalost i ljubav prema putovanjima, a boga mi i prema provodu. Žanu Poliakov sam želela da upoznam i upoznala sam je. Tako da ostaje još Džejmi Oliver. Presladak je! (Slažem se)

Koja je knjiga na komodi pored tvog kreveta?

Žana Poliakov- Soulfood. Ali to sa knjigama je kod mene vrlo živahno, stalno se menja.

Kako biti "happy chez moi" iliti srećna kod kuće

Posle nekoliko godina ozbiljnog bavljenja ovom temom mislim da mogu sa pravom reći da sam doktorila u ovoj oblasti, stoga smatram da je moja dužnost da vam prenesem u kratkim crtama, pregledno i sve na jednom mestu male "fazone i fore" koji vam mogu pomoći da budete mnogo srećniji u svom domu. Šala na stranu, ovom prilikom se ne obraćam samo majkama koje nisu zaposlene i koje "prinudno" provode najviše vremena kod kuće, ovaj post je namenjen apsolutno svima.

1. Budite zadovoljni onim što imate. Prestanite da fantazirate o kući iz snova i krenite da uživate u domu u kome živite.

2. Bilo da živimo u palati ili kolibi moramo se potruditi  da nam u našem domu bude prijatno. Ispunimo ga našim omiljenim bojama i predmetima od sentimentalne važnosti.

3. Neka svaki ugao kuće bude ispunjen toplinom: ovde je lampa sa mekim svetlom, tamo je mala gomilica časopisa ili knjiga, na patosu je veliki, šareni jastuk, na stočiću bakin stari milje, tu je i lepi čajnik i naređane starinske šoljice za kafu.

4. Otarasite se svega onoga što nije lepo ili korisno. Ne gomilajte.

5. Kuvajte u lepim šerpama, jedite često iz "svečanog" servisa za ručavanje, servirajte dezert u lepim tacnama, imajte svoju omiljenu šolju iz koje ćete piti čaj ili kafu, lepo se obucite i sredite čak iako nigde nećete ići, ne čekajte specijalne prilike, neka trenutci koje provodite u vašem domu budu svakoga dana specijalni.

6. Naređajte cveće u lepim, malim saksijama, teglama i vazama. Ja najviše volim da ih imam na prozoru.

7. Kuvajte i mesite kolače. To miriše na sreću i dom.

8. Ako volite klasičan i starinski stil to je vaše pravo. To je vaš dom i ne moram biti ultra-moderan samo zato što tako diktira tamo neki časopis.

9. Imajte svoj prostor u kome ćete se opuštati bilo da je to udoban kauč ispred TV-a, omiljena fotelja za čitanje, trpezarijskis sto, veliki, mekani krevet u spavaćoj sobi.

10. Jedite doručak rano izjutra uz svetlost sveća.

11. Slušajte opuštajuću muziku.

12. Gostite prijatelje i strance. Kuvajte im, priređujte sedeljke i razna okupljanja.

13. Utvrdite mali ritual koji ćete isključivo obavljati u svom domu: popodnevni čaj, mirišljava kupka nakon napornog dana, gledanje omiljene serije.

14. Okružite sebe sitnicama koje vam znače i koje su vam lepe: naređajte parfeme, kozmetiku, raznorazne suvenire, lepe knjige, slike i fotografije.

15. Ne poštujte nikava pravila dekorisanja. Postoji samo jedno pravilo koje se zove "meni se baš sviđa". Ako vam se sviđaju tirkizni zidovi, četku u ruke i krenite da farbajte!

16. Sklonite sav nepotrebni lom naročito u prostorijama u kojima provodite najviše vremena. Kod mene je to kuhinja.

17. Kada ugledate nešto u prodavnici što vam sviđa i ako taj predmet možete zamisliti u svom domu (a možete ga priuštiti) vi ga onda ODMAH kupite, jer ga sutra možda tamo više neće biti. Ukoliko to ne učinite verovatno ćete se kasnije pokajati. Meni se to desilo dvesta puta do sada.

18. Posadite  začinsko bilje i koristite ga u kuvanju.

19. Slušajte veselu muziku dok radite poslove u kući. Ja često pustim ovu luckastu u pesmicu.

20. Neka svaka prostorija u vašem domu ima svoju funkciju. Organizujte svoj prostor.

Volite vaš dom, on je divan i sjajan baš takav kakav je, a znate zašto? Zato što vi živite u njemu.

Ponedeljak jedne domaćice #1

Po pravilu ovaj post sam trebala napisati jutros, ali to danas nije bilo moguće, pa stoga to činim sada. Volela bih da i "ponedeljak jedne domaćice" postane nešto što ću pisati svake nedelje, čisto da bih inspirisala vas i samu sebe ne bi li nam početak radne nedelje počeo sa više elana i energije.


Vreme:
Danas je bilo oko 25 ºC, veoma toplo, sparno, prašnjavo. Afrička prašina je ponovo prošla iznad našeg predela i ostavila za sobom crvenkasto blato po ulicama, balkonima, automobilima.

Trenutno:
Pijem moj zeleni čaj sa jasminom, odmaram od napornog dana i čekam da strpam decu u krevet. Osećam se fino u mojim crnim helankama i tirkiznoj majici. Rešila sam da malo vodim računa kako se oblačim, čak i dok sam u kući.

Razmišljam:
O krizi ovde u Grčkoj koja je počela drastično da se primećuje. Zabrinuta sam, ali se trudim da razmišljam pozitivno i da imam nadu. Moraćemo još više da štedimo, puno toga da se odreknemo ne bi li sastavili kraj sa krajem. Neobično me sve ovo podseća na situaciju u Srbiji i ne miriše mi na dobro...

 Čitam:
"Život posle smrti" Jeroteja Vlahosa. Čim je završim "bacam se" na knjigu "Ostrvo" Viktorije Hislop.

Šta je na TV-u?:
Disney Channel i omiljena serija moje starije ćerke "Good luck, Charlie". Spremam se da ogledam seriju "Nova devojka" na Fox Life kanalu.


Na jelovniku ove nedelje:
 Ponedeljak: pržena crvena riba, na srpskom ne znam kako se zove, na engleskom je mullet ili snapper.
 Utorak: sicilijanska testenina sa brokolijem (vegetarijanski).
 Sreda: čorbasti pasulj.
 Četvrtak:  nešto od mlevenog mesa.
 Petak: pečeni krompir na maslinovom ulju, sa belim lukom i lovorovim listom.

Kućni poslovi:
  brisanje prašine, usisavanje, brisanje poda, pranje veša, pravljenje hleba

Današnji savet:

Ono što ja volim da radim kada napravim kolač, galete, testo za picu, mafinse ili nešto što se peče i može da strpa u zamrzivač, je da uvek jedan deo zamrznem (naravno uvek napravim količinski više) tako da veče pred školu izvadim iz zamrzivača i sutra ujutru imam šta detetu da spakujem za užinu. To se dešava onda kada sam prethodnog dana bila isuviše lenja da bilo šta umesim, a detetu dojade sendviči, sendviči i sendviči.

Šta vidim kada pogledam oko sebe:
Moj muž sprema deci večeru (biće zemljotresa) i istovremeno kuva kesten (u kuhinji je haos), deca su u pidžamama dovukla svoje jastuke i pokrivače sa srcima i medvedićima u dnevnu sobu, ja se maaaaalo nerviram, jer je njihovo vreme za spavanje prošlo, a one još uvek nisu u krevetu i plus su rešile da večeraju...pržena jaja na oko. Mislim da su rešile da maltretiraju tatu i odlože spavanje. Tako je to kada na kratko on preuzme kontrolu.


Fotka dana:

 Danas nisam fotografisala ništa sem užinice.

 

 

(banana, filovana rolovana tortilja, kolač od jabuke sa sajta 101cookbooks)

Šta slušam:

Moja mlađa kćer ceo dan pevuši ovu pesmicu: "Blush, blush, blush...". Slatka, vesela, poletna. Super je za početak ove nedelje.

Citat dana: 

"Porodica se može razviti jedino ako postoji žena puna ljubavi u njenom samom centru." Karl Wilhelm Friedrich Schlegel

Želim vam uspešnu i lepu nedelju!

Prioritet

Stavljanjem potreba drugih ispred naših, kao što već znamo, mi žene nikome ne činimo uslugu. Niko to od nas ne traži, nikome to nije potrebno i jedina osoba koja na kraju ostaje nezadovoljna i nesrećna smo mi same. Potpuno je isti slučaj i onda kada činimo suprotno. Ne moraš biti genije da bi shvatio da je očigledno potrebna ravnoteža, a najveće je pitanje je kako je uspostaviti? Neke od nas grčevito pokušavamo da je postignemo, druge pak, kako tvrde, u tome nemaju nikakav problem. Ja smatram da nam se život sastoji u pokušavanju, u merenju, procenjivanju: "Kako da uklopim to i to u današnji dan?". Nekada uspe, nekada ne.
Znate, stalno sam prebacivala mojoj majci što ne posvećuje dovoljno vremena samoj sebi. Njen odgovor je uvek bio: "Nemam vremena". Iako sam bila veoma mlada, shvatala sam da to znači da je požrtvovana i potpuno posvećena nama, ali ja sa to uvek doživljavala kao neku vrstu tereta. Vidite, primećujem da se taj šablon ponavlja i kod mene. To je očigledno naučeno ponašanje, ono koje sam nesvesno nasledila od moje majke. I sada to isto radim i ja mojim kćerima: "Nema vremena za vežbanje". "Isuviše sam umorna brinući o vama" i razni drugi izgovori.
Kao što već rekoh u prethodnom postu, kada stigneš u određene godine ne možeš sa više uzdati u to da ćeš zaboraviti da jedeš, jer si po ceo dan na fakultetu radeći vežbe iz analitičke hemije ili računati na svoj brzi metabolizam. Suočimo se sa tim- trudnoće, deca, kućni život, sve to ima svoju cenu. Neke stvari se neće desiti same od sebe, za njih se treba potruditi.
Izgovor "nemam vremena" je samo to-izgovor ili bolje reći izraz lenjosti. Iskrenije je reći "mrzi me" ili "radije ću jesti sladoled i gledati seriju", a o priči o požrtvovanosti da ne govorim. Jednostavno ne drži vodu.
Ne znam kako će vam ovo zvučati, ali moram da podelim sa vama nešto što me je na neki način probudilo. To je bilo pravo prosvetljenje. Ne, nije u pitanju  Dalaj Lama niti  je reč o nekom velikom književniku, već o glumici Gvinet Paltrou koja mi i nije baš najomiljeniji lik. Naime, pre neki dan sam rešila da izvučem prašnjavi DVD sa vežbama čuvene Trejsi Anderson koja je inače lični trener ove glumice.  Ono što mi je posebno privuklo pažnju (osim napornih i monotonih vežbi koje se baziraju na ponavljanju istog pokreta bezbroj puta) su njene reči na kraju DVD-a. One već nekoliko dana odzvanjaju u mojoj glavi:

"Svim mojim prijateljima koji bi želeli da vežbaju, ali nemaju vremena za to, kažem isto:" I ja sam majka, i ja radim, ali pokušavam da vežbanje bude moj prioritet."

Ne znam zašto, ali Gvinet mi ne zvuči ni malo sebično, šta više, zvuči krajnje logično i iskreno.
Kada se kaže "prioritet" ne verujem da se misli na to "baš me briga za druge, ja sam najvažnija", već više se misli na "imam pravo na to da odvojim vremena za sebe i da se posvetim onome što je korisno za mene i moje zdravlje".
Čini mi se da je u poslednje vreme vođenje računa o izgledu i zdravlju stvar neke lične kulture. Gotovo je neshvatljivo da se neko ne bavi nikakvom fizičkom aktivnošću, a na pitanje: "Kako uspeva da nađe vremena za to?" postoji jedan veoma jednostavan odgovor: "Dan traje 24 h. Ima se vremena." Ako želite da promenite izgled svog tela, da smršate ili da popravite svoju kondiciju onda jedan deo svog vremenea morate posvetiti isključivo tome, bez osećanja krivice: kuća se neće srušiti bez vas, a deca sigurno neće umreti od gladi.
Reći: "Ma,kakvi! Nemam vremena ni da se istuširam!" nije više nikome zanimljivo. Morate da se složite.

Zašto volim moje tridesete

Za dva dana punim 36 godina. Iako skoro svake godine kažem da neću od mog rođendana da pravim big deal, shvatila sam da rođendani itekako jesu...big deal. Napraviću veliku tortu, častiću prijatelje picom i pićem, nazdraviću sebi,mojim godinama i činjenici da obožavam moje tridesete i da se nikada, ama nikada, ni za živu glavu ne bih menjala sa nekom dvadesetogodišnjakinjom. Evo i zbog čega:


~ Napokon volim svoje telo. Volim svaku nesavršenost na njemu. Volim zadovoljstvo koje mi pruža, činjenicu da "pretrpelo" dve trudnoće i porođaje, razne druge napore i iskušenja. Još uvek je snažno i zdravo, a najviše od svega volim to što sam naučila da ga "slušam". Znam šta mu prija, šta mu treba. Godine donose sa sobom i saznanje da se više ne mužeš uzdati u "mladost", već da se o telu moraš više brinuti, ulagati dodatni napor. To i nije tako loše, jer mi je to pomoglo da ne uzimam svoje zdravlje zdravo za gotovo, što često radimo kada smo mlađi.


~ Znam šta volim, šta želim i ne menjam se zbog drugih. Imam oformljen ukus, pogled na svet, način razmišljanja. U dvadesetim tražimo sebe, jurimo za svojim snovima, sanjarimo, pravimo planove. U mojim tridesetim sam napokon, posle dugogo samoispitivanja i potrage došlo do "aha!" momenta shvativši šta želim od života i kako ću to postići. Stekla sam unutrašnji mir i zavolela sebe onakvu kakva sam. Ne menjam se da bih se dopala drugima, menjam sebe da bih postala jača i bolja ličnost.


~ Majka sam i supruga. Život i svakodnevica se ne svode više na "ja", već na "mi" i to je divno. Biti majka i nečiji životni saputnik su najvažnije stvari koje sam ikada uradila ( i koje radim) u životu. Moj najveći uspeh.


~ Imam oformljeno mišljenje o svemu. OK, ne baš o svemu, samo tako kažem. Ono što želim reći je to da u ovim godinama drugi ne mogu lako (ili uopšte) promeniti moj pogled na svet, na ljude. Najvažnije od svega je to da sam naučila da me suprotno mišljenje ne pogađa niti ljuti.


~ Imam svoj stil. Nisam fašionista, nikada nisam bila niti ću biti. Znam šta volim da nosim, u čemu se osećam lepo. Možda ponekad to nije i najbolji izbor za moju građu (imam par dugih blago širokih haljina koje me malo više šire u kukovima, ali who cares?). Ne izvinjavam se zbog onoga što mi se sviđa, bitno je da je meni lepo i da izgledam pristojno.


~ Imam više samopouzdanja, ali mnogo manji ego. Priznajem kada pogrešim, umem da se izvinim, učim da kažem "ne". Ima dana kada mi je samopouzdanje poljuljano, ali razvila sam tehnike razmišljanja koje me uvek vrate na pravi put. Onda pomislim na sve ono na čemu treba da budem zahvalna i osmeh mi se ponovo vrati na lice. Ne uzimam ništa zdravo za gotovo. I to je na neki način oslobađajuće.


Da ne bi sve ovo zvučalo preterano prepotentno, moram da kažem da bez obzira na zrelost osećam da imam još puno vremena i prostora za promene. Nadam se da ću u godinama koje dolaze puno toga da naučim i doživim. Još uvek osećam kao da ništa ne znam, kao da ništa još nisam videla i da me mnogo toga čeka. Ko zna. Svima vama koji ste još uvek u svojim dvadesetim imam da kažem samo jedno: držite se, najbolje tek dolazi!!!!

 (fotka sa FranticallySimple)

 

A, šta je to "frajer"?

Ne znam da li sam to samo ja, a stvarno se nadam da nisam, ali imam tendeciju da jednu knjigu čitam više puta. Iako imam gomilu knjiga koju još uvek nisam pročitala, ja se uvek vraćam jednoj iznova i iznova, naravno, samo ako mi se sviđa. Da li je to zbog toga što sam lenja? Da li možda želim da "utvrdim gradivo"? Ili jednostavno želim da ponovo osetim onu istu milinu i lepotu koju sam doživela čitajući je prvi put? Svaki put kada pročitam iznova jednu knjigu ja je doživim na nov način, pronađem delove u njoj koji trenutno rezonuju sa mnom ili jednostavno otkrijem nešto novo na šta prilikom prvog čitanja nisam obratila posebnu pažnju. Odgovor je kombinacija svega gore navedenog. 
Pre par dana sam po drugi put pročitala knjigu "Kuvarica" od Gorice Nešović. Simpatična, lako varljiva, ženstvena knjiga. Prvog puta nije ostavila neki poseban utisak na mene, a sada, eee, sada me je čak i navela na razmišljanje. Postoji jedan deo u knjizi koji se bavi fenomenom "frajera". Kakav je to muškarac frajer? Kako je on izgledao nekada, a kako sada izgleda tipičan predstavnik te "vrste"?
Gorica na savršen način opisuje muškarca koga jedna udata ili neudata žena zamišlja kao takvog. Neke od nas ga imaju pored sebe, a neke od nas priželjkuju ili ne baš tako diskretno zahtevaju da napokon  postane ono što nam treba...frajer. Uživajte:

Lj. i M. se znaju još od gimnazije, ali su se smuvali tek na fakultetu.
On je bio, onako, suvonjav, sa ušima koje su uvek štrčale. Nije bio klempav, ali kao da su mi uši bile za ceo broj veće.
Ona je uvek bila zgodna. Doduše, nos joj je bio nešto veći, ali ne mari. To je bio deo njenog šarma.
Njihovi roditelji su već kovali planove: kad će da se venčaju, gde će da žive, koliko dece...
Njegovi su imali četvorosoban stan u centru, pa je njegova majka govorila:
"Deco, ne moramo da se sretnemo ako nećete. Ma, ima mesta koliko hoćete!"
On nije hteo da se izbegavaju. Rekao je roditeljima da ne želi da žive u zajednici i da će oni iznajmiti stan.
Majka je svakoga dana odraživala tarzana (to je kad se žena u dubokom bolu rukama udara u nedra i leleče), ali nije vredelo.

Svadbu su napravili onako kako su oni hteli: kumovi i roditelji na ručku i žurka za društvo uveče.

Pretnje, ucene, molbe, zaklinjanje...njegove majke nisu urodili plodom.
Stvarno je ispao frajer.

Kako su godine prolazile, one njegove uši kao da su se smanjile.
To je nemoguće, uši jedino rastu do kraja života, ali mislim da mu je malo porasla glava. Zaokruglila se i više nije onako ćoškasta. Ma, ceo je nekako porastao. I postao čovek.

M. za njega uvek kaže "moj Lj.".
To "moj" mu dođe kao deo vlastitog imena, koje ona uvek izgovara u paketu, kao da se on tako zove.

Kad god su neka važne odluke u kojima indirektno ima mnogo učesnika (uglavnom familija), a direktno samo njih dvoje, on preseče u sopstvenu korist.

E, to je frajer. On zna šta hoće, on ispuni obećanje, on jednim pokretom ume da prekine familijarnu torturu. Blago podigne ruku savijenu u laktu i kaže:
"Dosta vaših saveta, hvala svima".

Pravi frajeri svašta znaju.

I sada moj omiljeni deo:

Kad njih dvoje idu negde, on je iza nje jedno petnaestak centimetara. To se ne vidi golim okom, ali se oseća. Tako ima bolji pregled na ono što se dešava sa strane. Ruku joj ovlaš stavi na leđa u visini struka. Ne stiska je i ne gura, samo daje do znanja da je tu.

(odlomak iz knige "Kuvarica" Gorice Nešović, fotka sa PressOnline)

Frajer je: zaštitnik. E, to. On ne mora da bude princ (desilo se da je fotka sa princom Vilijamom i Kejt najviše odgovarala temi), ali svakako to postaje onda kada se prema ženi tako ophodi . Kao princ. E, onda je baš frajer. I mnogo je to lep osećaj. A, tek ona ruka na leđima...mmmmmmm....

Francuskinje i umetnost života

Jedna od mojih omiljenih knjiga kojoj se rado vraćam svaki put kada osetim da preterujem u raznoraznim uživanjima (čitaj "hrani") je "Francuskinje se ne goje" od Mirej Žulijano ('French women don't get fat', Mireille Guiliano). Ne želim da prepričavam knjigu, već ono što bih volela da podelim sa vama je jedan lep članak sa sajta ove knjige koji sam pokušala da što verodostojnije prevedem. Mirej u tekstu priča u ime svih Francuskinja, koje su poznate ne samo po stilu i šarmu, već i po svojoj čuvenoj filozofiji uživanja u životu sa merom. Nadam se da ćete uživati:

Francuskinji je upravo njen um najjači zaštitni zid od gojenja, a čula su, naravno, portali  do uma. Uz pomoć njih mi upoznajemo svet oko nas: njegove ukuse, teksture, zvukove i mirise. Sve mi (misli na Francuskinje) na neki način praktikujemo "jogu" naših čula. Usresređujemo se na njih na isti način kao i na disanje u toku joge. Na ovaj način, izvaličimo ono najbolje iz iskustava, čak i onda kada je u pitanju hrana. Zadovoljstvo ove vrste je nešto što same sebi stvaramo. Suština umetnosti života (l’art de vivre) je traganje za životnim radostima (joie de vivre). To često izaziva ruganje od strane ljudi koji tvrde da je ono "isuviše buržujski", ali u suštini, naša potraga za zadovoljstvom ima malo veze sa društvenim statusom. Nama mnogo više znači odlazak na odmor nego kupovina novog auta i nikada se ne bi odrekle putovanja zbog tako nečega, sem u slučaju kada je to zaista neophodno. Radije ćemo izbrati  biti i osećati umesto imati u bilo koje doba.
Svako ko poseduje pet ljudskih čula može da ubere plodove njihovog izoštravanja. Šetnja na plaži, dodirivanje i mirisanje komada drveta, uživanje u sočnoj pomorandži, sve su to čulna iskustva kojih možemo postati mnogo svesniji ukoliko vežbamo.
Usresredite se na svako od njih: opišite ih u svojoj glavi, na svoj način, svojim jezikom i uskoro će svaki vaš trenutak biti ispunjeniji. Nikada se ne sme zaboraviti da mala iskustva mogu uz pomoć asocijacija i sećanja da probude u nama čitav niz emocija. One su povezane sa našim životnim iskustvima, kulturom i sredinom u kojoj živimo. Na ovaj način se možemo mnogo uspešnije odbraniti od nepoželjnih destruktivnih emocija.

Moram ovde da napravim pauzu, jer mi je pao na pamet najslikovitiji i verovatno najšarmantniji prikaz ove filozofije života Francuskinja koji je opisan scenom u filmu "Čudesna sudbina Amelije Pulen". Pogledajte i znaćete o čemu govorim.

"Malo", ali ne i beznačajno

Francuskinja će se uvek pobrinuti za to da časti sebe sa mnogo  petits riens, iliti sa mnogo "malih ništa" koja joj itekako mnogo znače. U francuskom jeziku postoje više reči koje znače "ugađati sebi": gâter, dorloter, bichonner, se chouchouter—ali ni jedna od tih reči ne povezujemo sa dekadencijom. Naprotiv, mi znamo da uživamo u životu na pravi način, od trenutka do trenutka, i ugađanje sebi nikako ne znači tražiti utehu u izobolju i preterivanju, a naročito ne u hrani. Ako nešto sebi uskraćujemo, to ne činimo da bi same sebe kaznile (samokažnjavanje nikada nije pravi put do blagostanja), jedina svrha uzdržavanja od nekih zadovoljstava je mogućnost da uživamo u nekim drugim stvarima i da time uspostavimo odgovarajuću ravnotežu. 

(Moj primer: Ukoliko Francuskinja želi da pojede dezert posle ručka, preskočiće hleb i poješće manje jela ne bi li kasnije uživala u svojoj omiljenoj poslastici).

Naravno, ono u čemu najčešće uživamo je hrana, tako da su nam osećanja kao što su krivica i greh kada je ona u pitanju potpuno strana .
Francuskinja će biranje svog popodnevnog kolača u poslastičari simpatično nazvati svojom "malom slabošću", petit péché mignon, ali ona to čini uz dozu ironije, jer samo u njenom, francuskom umu  greh može biti "malen" i "neodoljiv".

Francuskinja zna da nije strašno uživati u puteru, hlebu, vinu i crvenom mesu, jer je apsolutno svesna opasnosti njihovog preteranog konzumiranja. Najveća opasnost i strah za nju je gubitak užitka koji neminovan kada se u nečemu preteruje, a ona to majstorki izbegava.

Uživanje ne mora biti vezana za raskalašnost, dekadenciju, buržuje i bogataše. Uživanje je univerzalno i svima dostupno, ono se uči i vežba, a ko nas tome može bolje naučiti od Francuskinja?

(first and last photo from On my way, second from pinterest)

Činjenice vezane za žene

Da li si srećna što si žena? Ja jesam. Ponosna sam što sam jedna od pripadnica "slabijeg", ali lepšeg pola: mi smo stvarno pravo Božije remek- delo: lepe, luckaste, kompleksne, jake. Međutim, žene uglavnom čine negativnu statistiku, onu koja je pokazatelj da su uprkos poboljšanju našeg položaja u svetu mnoge stvari zadržale svoj nekadašnji status kada su u pitanju žene, mada u nekim slučajevima tome jako doprinosimo i mi same:

1. Na svetu ima 6 miliona više žena od muškaraca.
2. 875 miliona ljudi na svetu je nepismeno, žene čine dve trećine tog broja.
3. Jedna od tri ubijenih žena je žrtva polnog nasilja ili muškog nasilja nad ženama. To je globalno najčešći uzrok njihovih povreda i smrti.
4. Žene zarađuju samo 10% od ukupne svetske zarade.
5. Žene su plaćene 30-40% manje od muškaraca za isti posao.
6. Žene poseduju samo 1% od ukupne svetske imovine.
7. Glave 83 % porodica sa samohranim roditeljem su žene.
8. Samo 5% žena su svetske državne vođe.
9. Svakoga dana umire 300 žena usled komplikacija u trudnoći ili na porođaju.
10. 70 % od 1.2 milijarde ljudi koji žive u siromaštvu su žene.
11. U određenim delovima sveta se još uvek smatra da je ženina jedina svrha da rađa decu i radi kućne poslove.
12. Broj blizanaca u svetu strmoglavo raste kao rezultat lečenja plodnosti kod žena starijih od 30 godina.
13. Silovanje žena se i dan danas koristi kao ratno oružje i vid genocida. 
14.  Depresija je najčešći poremećaj kod žena. 30 %   žena u svetu boluje od te bolesti.
15. Više od 80%   procenata žena pati od nekog vida poremećaja u ishrani. Strašan podatak!
16. Žene se više opterećuju izgledom nego seksom, ponekad čak i romantičnom vezom.
17. 90 % ispitanica u jednom istraživanju je izjavilo da mrzi svoje telo.
18. "Ti si debela svinja!", "Niko te nikada neće voleti", "Mrzim te", su reči koje mnogo češće žene upućuju SAME SEBI nego što to zapravi čine njihovi momci ili muževi. Samozlostavljanje.

Nažalost ima mnogo više negativnih činjenica vezanih za žene nego onih pozitivnih, ipak, to me ne sprečava u tome da ipak pokušam da slavim i glorifikujem žene. U to ime, evo nekoliko šaljivih, zabavnih, onih malo ozbiljnijih, jako ozbiljnih i korisnih podataka vezanih za njih, eto, čisto da bih vas oraspoložila i pružila vam nadu:

1. Dve osobe sa najvišim zabeleženim koeficijentom inteligencije ikada su (bile) žene!
2. Sudeći po Playboy magazinu žene više "pričaju prljavo" u krevetu od muškaraca.
3. Žene u Saudijskoj Arabiji mogu dobiti razvod ukoliko muž odbije da im donese kafu.
4. U Sieni (Italija) je zabranjeno ženama koje se zovu Marija da se bave prostitucijom.
5. Prvi goli muškarac u životu jedne žene je Ken.
6. Žena je uvek u pravu. Muškarac je taj koji uvek treba da se izvinjava.
7. Ako žena posle nekoliko sekundi odgovori sa: "Sve je u redu", to u većini slučajeva znači da ništa nije u redu.
8. Prosečni broj stvari koje žene imaju u svom kupatilu je 437. Muškarac nije u mogućnosti da imenuje većinu ovih predmeta.
9. Žene ne žele da čuju iskren odgovor na pitanje: "Kako izgledam?".
10. Kada muškarac krene na sedmodnevni put, spakovaće toliko garderobe koliko mu je potrebno da istu stvar obuče čak i dva puta. Žena će spakovati  u proseku 21 odevnu kombinaciju, jer najverovatnije neće znati šta da obuče. Za svaki slučaj.
11. Kada dve žene plešu one uglavnom nisu gej. Kada to rade dva muškarca oni to uglavnom (uvek) i jesu.
12. Ako se žena zabavlja sa dosta mlađim muškarcem niko je neće nazvati "prljavom, perverznom drtinom".
13. 70 % žena bi radije jelo čokoladu nego vodilo ljubav u datom trenutku.
14. Intenzitet uživanja u seksu kod žena je 5 puta veći nego kod muškaraca. 
15. Ženska "najslabija" tačka je vrat, tačnije onaj deo ispod uveta. 
16. Kod žena je izraženije čulo mirisa.
17. Žena teže podnosi alkohol od muškaraca zbog manjeg lučenja stomačnog enzima za razgradnju etanola.
18. Kada nivo estrogena kod žena opadne njena osetljivost na bol sa pojačava. Istraživanja pokazuju da žene intenzivnije osećaju bol od muškaraca.
19. Žene su biološki građene za "cmizdrenje". Plakanje smanjuje stres i poboljšava raspoloženje, pa je  to prirodan odbrambeni mehanizan kod žena.
20. Suzne žlezde kod žena su anatomski drugačije od onih kod muškaraca. Neki kažu da su čak i veće.
21. Žena plače 5.3 puta mesečno, a muškarac 1.4 puta.
22. Istraživanja pokazuju da žene lakše mogu prepoznati neiskreno udvaranje ili nabacivanje, dok su muškarci u tome beznadežni.
23. Žene su obrazovanije od muškaraca. 60% magistarskih studija završavaju žene i  50.4 % doktorskih. Bravo za nas!
24. Žene imaju jači imuni sistem. Zbog estrogena, naravno!
25. 3 puta više žena od muškaraca redovno obilazi svog lekara. I to je dobro.
26. 20-30 % procenata klinaca jedu brzu hranu makar tri puta nedeljno, a istraživanja pokazuju da devojčice tokom odrastanja gube interesovanje za takvu vrstu hrane za razliku od dečaka. Otuda i činjenica da se:
27. Žene hrane zdravije od muškaraca.
28. Hemofilija (nesposobnost krvi da se zgruša) je krajnje retka kod žena. Ima nekakve veze sa hromozomima.
29. Žene nose 9 meseci bebu u stomaku. Tačka.
30. Istraživanja pokazuju da kontakt, dodir žene izaziva porast samopouzdanja sličan onom koji osećaju deca kada ih ohrabri majka. Meni je ovo divno. Sada ću krenuti da pipkam ljude po ulici.
31. Žene se brže oporavljaju od plastične operacije od muškaraca. Ima nekakve veze sa krvnim sudovima.
32. Žene sa srčanim oboljenjima brže i bolje reaguju na promene kao što su ishrana i fizička aktivnost od muškaraca.
33. Žene lakše i bolje prihvataju smrt od muškaraca.
34. Žene žive duže od muškaraca.

(izvori HubsPages i Oprah.com, foto pinterest)

Ovih dana

Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :

~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,

~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da  imam,

~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,

~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,

~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,

~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,

~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.

~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku.  Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.

~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.

~ o tome kako kada već spominjem mediteranske ukuse, evo i mediteranske muzike. Pesmica koja će predstavljati Italiju na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije mi se veoma dopada. Onako je...baš ženska: snažna i nežna. L'Amore È Femmina ... Ljubav je ženska.

Eto, o tome želim da vam pričam.

(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)

Mali poklon i podsetnik (osetiti se živim)

Kako to izgleda biti srećna žena?

Danas sam pročitala članak na sajtu britanskih novina "The Guardian" koji se bavi temom "šta žene čini srećnim?". Članak je pun statistike i podataka raznoraznih istraživanja i moram reći da me rezultati nisu mnogo iznenadili. Žene danas, iako imaju sve uslove za sreću (mogućnost da se obrazuju, posao, ekonomsku nezavisnost, pravo na izbor hoće li i kada će rađati decu, mogućnost razvoda u slučaju lošeg braka) su mnogo manje zadovoljne od naših majki ili baka. U poređenju sa ženama 50ih godina prošlog veka, danas 10 puta više žena boluje od depresije, a 2 puta više žena pati od ove bolesti u poređenju sa muškarcima. Prevelika očekivanja, pritisak medija da izgledamo najbolje što možemo, mnogo obaveza u kući i na poslu dovele su do zaključka da su prividno ispunjeni uslovi za sreću žene zapravo iluzija, jer ona postaje toliko umorna i opterećena da ne uspeva čak ni da uživa u svom onim beneficajama koje joj savremeno društvo pruža. Želela sam da izdvojim jedan deo ovog teksta, koji je zapravo zaključak proizveden iz svih navedenih istraživanja. Moram reći da me je naterao na razmišljanje i na to da se ozbiljno preispitam. Otuda i moja želja da ga podelim sa vama. Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na engleskom to možete učiniti ovde:

Pa, kako onda izgleda jedna srećna žena? Verovatno je u romantičnoj, velikodušnoj vezi, okružena je porodicom koju voli ili prijateljima; radi part-time posao ili vodi svoj, poseduje veliku kontrolu nad svojim vremenom i autonomiju; društveno je aktivna, radi na projektima koji je ispunjavaju i pružaju smisao; fizički je aktivna i ima više ili manje duhovnu svest o tome da postoji nešto "više i vrednije" od nje same.Nasuprot svemu ono što nam govore u raznim priručnicima i knjigama, ključ sreće ne leži u ispitivanju najunutrašnjijih dubina naše ličnosti, u proučavanju duše ili u mišljenju da smo mi neki projekat na kome treba raditi i koji treba poboljšati. Najverovatnije će žena osećati sreću i ispunjenje onda kada se posveti nečemu mnogo većem od nje same- nekoj kampanji, ljubavnoj vezi, porodici, bašti, pisanju, umetnosti. Sreća, sudeći po navedenom, znači gubiti se u nečemu, ili nekome drugom.
(Geraldine Bedell, # The Observer, Sunday 11 June 2006)

Izgleda da se sreća nalazi upravo u onome čega se toliko bojimo- u pružanju ljubavi i posvećivanju drugima. Plašimo se da volimo i dajemo sebe, plašimo se da budemo deo nečega, osećamo grižu savesti zbog navodnog "gubljenja vremena" ako dopustimo sebi da uživamo u učenju jezika, časovima plesa, pevanju u horu, slikanju, sportu ili bilo čemu što nas ispunjava. Bojimo se da pružimo 100% svoje ljubavi i malo više vremena porodici zbog straha da ćemo biti manje produktivni na poslu ili da ćemo "izgubiti sebe", izbegavamo da volimo i dajemo, jer mislimo da na taj način postajemo ranjivi, podložniji bolu, potencijalne žrtve. Najveća moguća anomalija je nesposobnost da se voli. Onaj ko ne voli, on ne ume da pruža, onaj ko ne pruža, ne može biti srećan. Potpuno sam sigurna da se sreća nalazi izvan okvira "ja" i "mene". Kada ove reči postanu "mi", "ti" ili "oni" ona odmah pokaže svoju lepu glavu i nasmeši se. Zato je i sreća tako nedostižna...Kakva ironija! Isuviše smo sebični da bi bili srećni...

(photo from pinterest)