Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

• Ne mogu bez lepote. Ne mogu bez sitnih uživanja. Ne želim sebi oduzeti pravo na sve to. Zvuči kao kliše, ali lepota je svuda oko nas,  čak i u stvarima koje nisu očigledno lepe. Juče sam se zbog obaveza našla u delu grada u kome dugo nisam bila: iznenadilo mi je koliko zelenila, drveća i cveća tamo ima, kako su ljudi uspeli da naizgled ružno naselje ulepšaju nečim toliko jednostavnim. I sve je izgledalo lepše umiveno suncem posle kiše. Nisam želela da vadim telefon iz torbe i slikam, poželela sam samo da na tih par trenutaka upijem lepotu koji možda niko sem mene nije ni primetio. Znate onu frazu "stanite i pomirišite ruže"? Ja sam to zaista učinila: pomirisala sam ružu i dodirnula prelepi žuti cvet koji ne znam kako se zove. Trajalo samo jedan trenutak, momenat pred ulazak u dosadnu sivu zgradu i čekanje na šalteru. 

• Verujem da se odnosi sa decom grade, da je to naporan posao i da ne "pada sa neba". Znate kako su tinejdžeri ponekad naporni i teški? Čini mi se da ih nerviramo samo zato što dišemo i postojimo. Negde sam pročitala da ponekad, da bi im se približili, moramo da "glumimo" da nas zaista zanimaju iste stvari. To je pretpostavljam teško kada su u pitanju Transformersi i fudbal, ali srećom, za sada, kod mene je to prilično lako. Obe volimo pop-kulturu, muziku, antrolopološke i naučne dokumentarce, filmove, serije, Evroviziju. Prošlog leta smo zajedno odgledale sve epizode serije na Netflix-u "13 razloga" koja nas je duboko potresla i navela na razgovor. Jako je popularna među tinejdžerima, ali toplo preporučujem da je vidite zajedno sa svojim detetom. Jedva smo čekale da krene i druga sezona koja nažalost, nije toliko dobra kao prva. Ipak, vreme koje provedem sa njom u diskusiji, u analiziranju radnje, likova i njihovih postupaka je način na koji gradim vezu sa njom. To su dragoceni momenti.

• Ove nedelje smo ja i moj muž, kao veliki ljubitelji Netflixa, odgledali seriju koja je stvorena za "bindžovanje". Naravno, ugrabimo nekih sat vremena uveče kada su deca već u krevetu i prepustimo se nekoj novoj misteriji i avanturi. Serija se zove "Safe" i predobra je. Puno preokreta, radnja se dešava brzo, uzbudljiva je. Pruža i vama šansu da budete detektiv pokušavajući da odgonetnete "ko je kriv". Preporučujem od srca.

• Kako je divno što nam je svet nadomak ruke: jednim klikom slušamo divnu muziku, gledamo filmove po izboru, obiđemo galeriju, pročitamo i naučimo nešto. Da li ste se nekad zapitale "U kojoj državi je najbolje biti majka?". Koja su vaša iskustva i razmišljanja?

• Ove nedelje sam otkrila dva proizvoda u Lidl-u kojim smo se oduševili. Naročito deca, naravno. Znate i same da sam mama koja voli da pravi deci kolače, da mesim i kuvam, ali isto tako verujem u prečice i olakšice. Dan jedne žene je ispunjen bezbroj obavezama i ne treba se nikome izvinjavati za laka i brza rešenja koja ona bira. "Nema goreg do upakovanog", kažu neki, a ja kažem: "Nema goreg od iscrpljene majke i gladne dece". 

         Slatki, mekani i izvrsni hlepčići tipa "brioche" marke "Maitre Jean Pierre" su odlično rešenje           za brzu užinu ili doručak. Moja deca su načisto otkačila za njima. 

         Ukoliko postoji Lidl blizu vas, trk za brioše, ako ne, ako budete posetili Grčku ovog leta,                     toplo vam ih preporučujem.

Lidl takođe ima odlične sladolede. Najbolji od njih su svakako oni marke Gelatelli. Posebno preporučujem "Bourbon Vanilla" koji je kremast i mekan i možete u njemu čak i videti semenke iz štapa vanile.

iiiiiiiiii

voćni dezerti, sorbeti, kojih ima u raznim ukusima, takođe marke Gelatelli. Ja trenutno imam "Passion Fruit Sorbet" koji je apsolutno bajan.

Eto, toliko od mene i ove rubrike. Želim vam divan vikend i lep provod!

Happy, happy, HAPPY chez moi petkom

O, kako volim kada osvane lep i sunčan dan! Trenutno blješti jutarnje sunce i ulazi kroz prozore, razliva se po okolnim zgradama, kućama, limun na drveću u dvorištu se žuti, zlatni pokrivač od napadanog lišća je još zlatniji sa nijansama zelenog, sve je nekako živo, vibrirajuće, raspevano. A, možda je to samo moje srce...
Neke velike, tamne i pretereće mase plove neverovatno plavim nebom. Zamišljam da je nebo veliko platno za slikanje, držim u ruci gumicu i njom brišem i poslednji oblačak na nebu.
Kada bolje razmislim, ne smetaju mi toliko oblaci, ne smeta mi tamna fleka od kafe koju sam upravo posula na svoju čistu pidžamu, ne smeta mi dozivanje moje mlađe kćeri iz sobe (upravo se probudila) uz jedno razvučeno: "Maaaaaamaaaaa, mleeeeeekoooooooooo!", ne smetaju mi obaveze koje me danas očekuju. Moje srce peva, raduje se, drhti, kliče! Kao onda kada se zaljubiš...znate taj osećaj, zar ne? U šta sam se zaljubila, pitate se? U koga?
U život. U kretanje. U ljude. U moju porodicu. U vas. U ovaj blog. U sve.
Znate onaj osećaj kada želiš da budeš baš tu gde si sada? Osećaj kada ništa, ama ništa ne želiš da promeniš, ni mesto, ni vreme, ni ljude. Osećaj kada želiš stvari budu uvek ovakve kakve su sada. Meni se to retko dešava. Ustvari, stvarno se ne sećam kada sam se poslednji put tako osećala. Možda nikada, a možda...da, možda onda kada sam poslednji put bila zaljubljena. Sigurna sam da će me ovaj osećaj držati kratko, možda će me proći već kroz 5 minuta, možda će nestati pre nego što stavim poslednju tačku u ovom postu, a možda će trajati malo duže, dan-dva. To bi baš bilo lepo. Bitno je da sam ga zabeležila i prenela vama. Bitno je da je sada ovde, na ovim stranicama dokumentovan...zauvek. Volela bih da se moje raspoloženje kao i ova jutarnja svetlost razlije po vama, htela bih da vas umijem njom, volela bih da je ovaj osećaj virus kojim bih zarazila ceo celcasti svet i da niko nikada ne pronađe lek protiv njega.
Petak je.
Obući ću danas moju sivu zimsku haljinu sa čizmicama, namirisaću sveže opranu kosu opojnim Agent Provocateur parfemom, uokviriti oči sivom, sedefastom senkom i krenuti u dan sa pesmom u srcu. Da me nije sramota, grlila bih svakog kog bih srela na svom putu, pogledala u oči i rekla:"Dobar dan!"i stvarno to mislila, stvarno bih im poželela dobar, dobar dan. Kada je neko od svih tih ljudi na ulici poslednji put imao dobar dan? Koliko njih stvarno imaju razlog da budu nasmejani ili srećni? Koliko njih trenutno pate, bole, koliko njih je nešto ili nekoga izgubilo? Eeeeeh, kada bi stvarno postojala jedna onakva magična gumica i kada bih ja postala njen vlasnik......znala bih ja šta bih sa njom...

Obećala sam sebi neke stvari:
~ da neću više ničega da se plašim.
~ da neću nikada više biti ono što sam nekada bila.
~ da ću više paziti na sebe.
~ da ću ukrasiti kuću za praznike.
~ da ću uživati u praznicima.
~ da ću se više družiti i smejati.
~ da ću prestati da se borim protiv promena koje su neminovne.

Ovog vikenda ću biti na misiji: misija je pronaći najlepšu i najsavršeniju svetleću zvezdu koju ću zakačiti na prozor. I nije neka korisna misija, ali je lepa i to mi je za sada dovoljno.

Ljubim vas, želim vam divan, najdivniji vikend. Evo, zamislite da držite u rukama onu magičnu gumicu uz pomoć koje može nestati sve ono što je bezvezno i ružno. Briši! Briši! Briši!

Happy Chez Moi petkom

Još uvek praktično nije ni počeo, a već me je ovaj dan toliko zamorio da stvarno ne znam kako ću ga pregurati. Vreme je šućmurasto i blesavo, boli me svaka koščica i mišić na telu (kickboxing), kafa nije uspela da me probudi, osećam kao robot, kao neka mašina. Funkcionišem automatski, mehanički obavljam poslove, hodam levo desno kao "navijena", nervozna sam i umorna kao pas.
Sada je pola dvanaest, a već sam ispratila muža i stariju kćer u školu, umesila hleb, stavila ga da nadođe,  otišla po kćer sa mojom mlađom "prikolicom" oko 10 sati (nisu imali nastavu, već malu proslavu uoči sutrašnjeg državnog praznika), kupile joj nove patike za trening, otišle za mleko, svratile do muževljeve ordinacije, vratile se kući, premesila hleb i stavila ga u  pleh, oprala šerpe, skupila stvari koje su se sušile napolju, dala deci da jedu, a od same pomisli na to šta me sve danas čeka mi se diže kosa na glavi: ručak, sudovi, trening starije kćerke, kupovina, čas slikanja, večera, moj kickboxing trening i još bezbroj drugih sitnica. Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Smiruje me ovo piskaranje, dokumentovanje svakodnevnice, druženje sa vama. Petkom takođe sastavljam i moju listu za kupovinu, čak me i taj proces umiruje, uliva mi neku sigurnost.Evo mog spiska:

Radujem se vremenu posle ručka kada će (nadam se) moja mlađa kćer zadremati, starija će biti na treningu, a ja ću ugrabiti malo vremena da dovršim film "Kada je Hari sreo Sali" i popijem moj čaj. Taj film ne znam ni sada  koliko puta sam gledala, ali svaki put mi bude onako toplo oko srca i lepo. Ukoliko želite, možete ga pogledati ovde  na youtube-u.

Hleb je gotov, jelo se krčka, deca crtaju...možda ja malo dramim, izgleda da ništa nije toliko "loše" i strašno kao što  mi se učinilo.
Uživajte ovog vikenda, volite se i grlite. Ne dramite, evo ja prestajem od ovog trenutka. Obećavam.

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Protekla nedelja je bila pravo zatišje pred buru koju očekujem već od utorka, 11. septembra. Moja starija kćer tada počinje sa školom i ostalim aktivnostima. Pravo da vam kažem, jedva čekam, dosadilo mi je leto i dojadilo mi je da stalno tražim načine da zabavim decu i da se trudim da im ne bude dosadno. Nedostaje mi akcija, jurnjava, učenje, priredbe, dečiji rođendani. Nedostaje mi buka i graja iz škole preko puta nas. Volim nove početke, ma kakvi oni bili. 

Evo nekoliko stvarčica koje želim podeliti sa vama, možda vas inspirišem, možda vam ulepšam dan, u svakom slučaju činim onako kako sam obećala u prethodnom postu , a to je da pišem potpuno iz srca, lično, otvoreno, životno, sa što više kadrova iz moga života:

~ I dalje svako jutro započinjem voćem. To je moj doručak. Subotom, kada je inače ovde pijaca, nakupujem: pomorandže kojima smo ovde okruženi, nektarine, jabuke, banane- zrele i zelene (da bi u međuvremenu sazrele i bilo baš kako treba), grožđe, kruške. Napravim svoju kombinaciju, strpam u blender sa vodom i mutim dok ne dobijem smoothie. Naravno, količinski to mora biti dovoljno da me kalorijski "pokrije" do ručka. Nema gladovanja. Vidim da i moja deca preferiraju da dan započnu voćem, što me čini veoma srećnom.

~ Jako se radujem početku jeseni. Jutra su napokon svežija i zlatom obojena, sve nekako drugačije miriše: na zrelo voće, na lišće koje se polako suši i opada, na zemlju i oblake. Ujutru rado otvaram prozore, jer nema više one nesnosne vrućine, pogledam u suncem umijenu i još uvek zelenu baštu i udahnem vazduh ispunjen lepotom. Volim nagoveštaj jeseni...Za mene jesen znači...obećanje.

~ U poslednje vreme kuvam intuitivno. Ranije nisam mogla ništa da skuvam bez recepta, ne zato što nisam umela, već mislim da je to zbog nedovoljnog samopouzdanja i poverenja u sopstvenu veštinu. Naime, intuitivni kuvari veruju da će ono što kuvaju ispasti dobro, veruju u svoje znanje, imaju poverenja u to da će sastojci, ukoliko su sveži i kvalitetni, bez mnogo obrade i dodataka, sami po sebi kreirati jedno malo gastronomsko čudo. Takođe, shvatila sam da se najlepša jela kuvaju onda kada kuvamo baš ono što u tom trenutku jako želimo da jedemo. Ja sam žena na misiji, kao što sam već to spomenula u prethodnom postu-moja misija je jednostavnost i prirodnost u svemu, a najviše u ishrani. U čast tome, kupila sam danas na pijaci neverovatno lepu i svežu blitvu i slušajući moje telo, njegove trenutne potrebe (a, htelo je nešto zeleno)- napravih utešnu čorbu od blitve, onakvu kakvu kuva moja majka. Bojala sam se da deca neće hteti da je probaju, ali ne samo da su je probale, već su je pojele u slast što mi je naravno pružilo najveće zadovoljstvo.

Konkretnog recepta nemam, čak mislim da je on suvišan kada su u pitanju čorbe, salate ili supice. Uzela sam šargarepu i isekla je na kolutove, jedan manji luk i dve čena belog luka, krompir oljušten i isečen na kockice. Sve sam to propržila na malo maslinovog ulja. Dodala sam blitvu (oko 200 grama), opranu i seckanu i nju pržila par minuta zajedno sa povrćem. Nalila sam sve to vrelom vodom i dodala pileću kocku. Sve se to lepo krčkalo jedno 20 minuta. Malo bibera i to je to. Servirala sam sa nadrobljenim feta sirom preko. Ide lepo uz kiselu pavlaku, takođe.

~ Pre neki dan sam odgledala jako simpatičan, francuski film na HBO kanalu koji toplo preporučujem. Zove se "Svaka druga nedelja i pola raspusta" . Radi se o dečaku i devojčici koji moraju da se nose sa posledicama razvoda njihovih roditelja: tužan, sladak, dirljiv i smešan, gledala sam ga sa starijom kćerkom koja bukvalno nije disala sve vreme dok je trajao. Naravno, stalno me je zapitkivala i tražila potvrdu (i obećanje) od mene da se ja i njen tata nikada nećemo razvesti. Deca! Ovaj film je još jedan dokaz da je francuska kinematografija mnogo realnija i kvalitetnija od holivudske.

~ Da li vam se nekada desilo da vam u život uđe osoba za koju ste sigurni da vam je na neki način "poslata odozgo" i to baš u trenutku kada prolazite kroz neke promene ili onda kada posebno krenete da se interesujete za nešto novo, pa onda bukvalno ne možete da stignete da se sa tom osobom ispričate, da podelite sve ono što mislite, a oni momenti "i ja isto! i ja isto" postanu toliko česti da vam se prosto učini da ste pronašli srodnu dušu? Zar to nije divan osećaj? Lepo je kada razgovarate sa nekim, a ta osoba vas ne gleda kao da ste sa druge planete, ona razume o čemu govorite, nije potrebno da objašnjavate niti da joj se pravdate. Lepo je to...

Želim vam lep vikend.  Uživajte, smejte se i pokušajte da vas tuđa negativnost ne dotiče.

Ovih dana

Ja sam vam, drage moje, u totalno sređivačkom fazonu. Naš novi stan napokon liči na dom, poslednje kutije su ispražnjene i bačene u kontejner za reciklažu, kuva se, jede se, gledaju se filmovi, sluša muzika, spremaju se večerinke za društvo, život je krenuo da se odvija normalno. Napokon. O umoru, bolovima u nogama, upali mišića, prehladama (usled stresa opada imunitet, tako kažu) neću ni da pričam, ali zato, vrlo rado želim da pričam :

~ o celom celcatom ormanu preko celog zida koji moj i samo moj,

~ o tome kako sam pronašla garderobu za koju sam zaboravila da  imam,

~ o tome kako poslednjih dana nosim haljine i mirišem na smeli parfem iz osamdesetih,

~ o tome kako sam kupila mentu i zasadila je u našem dvorištu,

~ o tome kako se u našem gradiću održava izložba cveća (miris je neponovljiv), pa se uvek nekako "slučajno" i "u prolazu" zateknem tamo,

~ o komšijskim kanarincima koji nas bude ujutru i pevaju po celi dan,

~ o tome kako sam gledala ovaj divni film koji od srca preporučujem svim ženama, ljubavnicama, majkama. Budite srećne što živite u vremenu u kome ste slobodne da izaberete koga ćete voleti. Spremite papirne maramice.

~ o neverovatnoj poslastici u kojoj sam se prosto davila ovih dana, Käsekuchenu, nemačkom čizkejku.  Nešto najlepše što sam skoro ikada okusila.

~ o tome kako uveliko planiram slavlje sa velikim brojem gostiju. Veći prostor mi to sada omogućava. Mmmmmm, mediteranski ukusi, lagano, letnje, opušteno, nezvanično.

~ o tome kako kada već spominjem mediteranske ukuse, evo i mediteranske muzike. Pesmica koja će predstavljati Italiju na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrovizije mi se veoma dopada. Onako je...baš ženska: snažna i nežna. L'Amore È Femmina ... Ljubav je ženska.

Eto, o tome želim da vam pričam.

(photos from pinterest and Anne Solange Gaulier)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Sunce, sunce i sunce! Ta reč najbolje opisuje kako sam doživela prethodnu nedelju. Koristili smo svaku priliku da ga upijemo što više, jer je čak i nama iako živimo na primorju, veoma, veoma nedostajalo. Deca su jela svoj prvi sladoled, mnogo se šetalo i mnogo radilo. Volim kada uveče osetim nesnosni umor znajući da mi je dan bio ispunjen, znajući da je i deci bilo lepo.

~ U slobodno vreme sam se malo igrala...to je omiljena ženska zabava: isprobavanje šminke, novih frizura i stilova. Međutim, ova igra je virtuelna i veoma, veoma zabavna. Malo sam se smejala (uglavnom), ali u suštini sam dobila inspiraciju za novu frizuru i novu boju kose. Polako, polako se približavam mom cilju da postanem crvenokosa. S obzirom da sam osoba koja mrzi nagle promene, idem korak po korak u pronalaženju savršene nijanse. Igrajte se malo i vi, garantujem puno smeha, a možda se čak i probudi želja u vama da potpuno promenite svoj izgled. Virtual Makeover je sajt čiji morate postati član ukoliko želite da ga koristite. Procedura je brza, tako da nije nikakav problem. Uživajte!~

~ Nije tajna da obožavam kulinarske emisije. Pre jedno godinu i više dana sam "otkrila" Rachel Khoo i njen divni sajt koji je krasila fotkama jela koje kuva. Naime, u svom malom stanu u Parizu, ova šarmantna Britanka je otvorila najmanji restoran na svetu sa jednim stolom za dvoje. Kuhinja u kojoj sprema klasična francuska jela na moderan način je minijaturna i za mene je prava inspiracija s obzirom da je i moja kuhinjica takođe sićušna. Činjenica je da se mogu stvoriti mala kulinarska čuda čak i kada su uslovi za to ograničeni. Bitne su želja i ljubav. Inače, prateći njen rad bila sam ubeđena da će na kraju imati svoju kulinarsku emisiju što se i ostvarilo! Imam dobar njuh za te stvari. Ustvari, cela ta njena priča mi je bila toliko šarmantna i bajkovita da sam se začudila kako to da ova preslatka, kreativna devojka još uvek nije postala zvezda? ...A, onda su počele da se emitiju epizode emisije "The little Paris kitchen" na BBC Two kanalu koje su snimljene upravo u njenoj maloj kuhinjici, a tu je i kuvar za kojim žudim beskrajno. Iako znam da će uskoro biti moguće pronaći skoro sve recepte na netu, moram da priznam da su i same korice knjige toliko privlačne i "francuske" da jednostavno ne znam kako ću odoleti!?

Neki dobri ljudi, verovatno znajući da postoje osobe koje žude da prigvire u njenu malu parisku kuhinjicu (kao npr. ja) su upload-ovali prve dve epizode na youtube-u! Ipak, moram da priznam, da niko, ama baš niko ne može da zameni moju miljenicu Najdželu Loson.

Ipak, Rachel Khoo me oduševljava svojim haljinicama na tufne, crvenim karminom i neodoljivim šarmom.

~ Uvek imam pečurke u frižideru i to uglavnom šampinjone. Spremam ih u crvenom sosu od paradajza i crnog vina, u belom vinu, belom luku i limunu ili jednostavno... pržene. Ovo je jako ukusan snack, ide savršeno uz pivo i jednostavnu salatu. Sprema se jako brzo i lako.

Prženi šampinjoni

pola kilograma šampinjona
pola šolje brašna
pola kašičice soli (po ukusu, ko voli slanije neka doda više soli), malo bibera
dosta ulja za prženje

Nikada, nikada, nikada nemojte prati pečurke! One same po sebi imaju mnogo vode u sebi, tako da ne želite da im dodajete još. Obrisati papirnim ubrusom pečurke, očistiti od zemlje i druge prljavštine. Ako su šampinjoni mali nemojte ih seći na komade, ako su veći isecite ih na četvrtine. Evo vam i jednog "fazona" koji će vam uštedeti vreme: u čistu kesu bez rupa (naravno)
stavite brašno zajedno sa solju i biberom, dodajte unutra pečurke, i protresite kesu tako da se pečurke pokriju brašnom. Zagrejte dosta ulja, vadite šampinjone i protresite ne bi li se oslobodile viška brašna (shake, shake it, baby) i pržite pečurke dok ne porumene. Vadite ih iz ulja na činiju koju ste obložili kuhinjskim papirom, on će upiti suvišnu masnoću. U Grčkoj se jedu sa naceđenim limunom preko, ali ja ih volim bez. Obavezno ih jesti vruće.

~ Zamislite ovo: vi, Pariz, La Meurice hotel, čaj, slatkiši, kolači, engleske pogačice "scones" i lansiranje muškog parfema Spicebomb (Viktor & Rolf). Divota! A, tek kada vidite slike, ostaćete bez daha. Pozajmila sam ih sa bloga WishWishWish koji redovno posećujem. Naravno, ne mogu a da se posle gledanja ovih predivnih fotki ne osećam down zbog mog dosadnog života u malom mestu,ali tešim se time što me ponekad tuđi život nadahne, nagledam se lepote i poželim da malo više te iste lepote i radosti življenja unesem u moj "dosadan život".

Sa zakašnjenjem vam želim lep vikend! Još se nije završio, zar ne?

(fotke sa pinterest, El Greco i WishWishWish)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Aaaaaah, divna nedelja iza nas, mirisna, sunčana i prolećna. Danas je ovde osvanulo oblačno jutro, ali ja sam se toliko nauživala sunca proteklih dana da sam sasvim ok sa nekoliko tmurnih i pretećih oblačaka na nebu.
Oduvek sam verovala, sasvim naivno i romantično, da kada o nečemu uporno sanjaš, kada nešto mnogo, mnogo želiš, ono kad-tad postane stvarnost. Ne znam da li se sećate moje priče o kući sa visokim plafonom, dugim hodnikom čije zidove bi krasile uramljene fotografije i crteži dece, sobama koje gledaju na baštu i drveće limuna, ogromnim ormanima, dovoljnom prostoru za sve naše knjige, o velikoj i toploj kuhinji gde mogu smestiti sve moje skalamerije i hraniti ljude koje volim i one koje tek treba da zavolim.

Pronašli smo takav dom! Taman kada sam izgubila nadu i kada sam počela sumnjati u to da će moja zamisao postati stvarnost, našli smo stan za izdavanje u kome sam mogla da zamislim sebe i moju porodicu. A, ako vam kažem da je pijaca udaljena samo 5 minuta, shvatiće te i sami koliko sam zadovoljna! Plus, tu je i gostinjska soba gde napokon mogu smestiti posetioce iz daleka. "Treba mi znak", govorila sam sebi stalno, "treba mi znak". Da li ima boljeg znaka od ljubaznosti i topline ljudi koji su nas odmah prihvatili i poželeli da živimo u njihovoj kući? Mada, ne bih se zvala ja Dora kada ne bih sada strepela od eventualne katastrofe ili urokljivih očiju, ali iskreno se nadam se da će sve proteći dobro i Boga mi, ja uveliko spremam stvari, pakujem, sređujem, sva orna, raspoložena i puna energije. Mogu reći da mi je veliki kamen pao sa srca. Osećam neizmerno olakšanje.

Evo par stvarčica koje su mi takođe ulepšale stvarnost ove nedelje:

~ Ova Bettie Monroe haljina. Pogledajte kako miluje telo, pravi obline čak i tamo gde ne postoje, tako je ženstvena, lagana, a opet izgleda udobno. Wrap haljine su mi se uvek veoma sviđale, naročito u cvetnom dezenu.

~ Često uzdišem sa nostalgijom za nekim prošlim vremenima kada je sve bilo lakše i nevinije. Ovaj film je pravo uživanje upravo iz razloga što nas vraća u jedno takvo doba kada su prijateljstvo, poštenje i nevinost bile pozitivne osobine. Ako volite dobru soul muziku iz 70ih godina,ako ste kao dete voleli da vozite rolšue, ako želite da vidite nešto opuštajuće, slatko i mladalačko, bez nepotrebnih psovki, nasilja i ružnoće, ovo je film za vas. Možete ga slobodno odgledati sa decom.

~ Trenutno se "davim" u slatkim karamel kokicama. Često nam ih je pravila moja majka i obožavam ih još od detinjstva. Upozorenje: postoji velika mogućnost da ćete steći zavisnost od istih. Evo recepta ovde. Možete umesto kikirikija upotrebiti i badem, orahe ili lešnik, mada su meni kokice, ovako slatke, karamelisane i krckave same po sebi dovoljne!


Najdraži moji, želim vam divan vikend prepun divote. Moj počinje večeras- idem da strpam dečurliju u krevet, sipam čašu crnog vina i gledam nešto totalno glupo na TV-u!
(photos via pinterest)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Između obaveza u kući i van nje, stranica "new post" sa pulsirajućim kursorom me uvek dočeka kada uspem da se dočepam stolice i kompjutera. Malo pišem, malo radim (upravo čekam da naraste testo za hleb), malo vičem na decu, pa tako u krug.

~ Da počnem sa receptom? Može. Kao što su neki od vas primetili, u poslednje vreme delim sa vama posne recepte. Moram da malo insistiram na tome da čak i vi koji ne postite probate ove slatkiše, jer sam sigurna da će vam se dopasti. Naime, u toku posta ne volim da pravim klasične slatkiše sa mnogo margarina, šećera, mlevenog keksa i oraha. Zato dosta istražujem o vegan ishrani koja je zapravo, kako ja umem da kažem, "stalni post". Inače, mnogi moji omiljeni strani kulinarski blogovi imaju, zbog velike popularnosti ovog načine ishrane, bezbroj posnih (vegan) recepata. Generalno ne volim monotoniju, pa čak i u hrani, tako da mi je ovo istraživanje veoma uzbudljivo i interesantno. Evo jednog recepta sa bloga Joy the Baker koji sam malo adaptirala i promenila. Ono što stvarno ne volim je kada mi se neki kolač razvlači po kući po nedelju dana. Volim da "umesim" nešto što je količinski malo, znači da bude "kratko i slatko". Ovakva poslastica je idealna. Za pripremu vam treba oko 5 minuta, a ostalo je pečenje i prelivanje glazurom.~

(photo via OurFineHouse)

~ Posni začinjeni kolač sa glazurom od limuna~

Za kolač:

1 šolja brašna

1/2 šolje integralnog brašna (ukoliko ga nemate pri ruci možete umesto njega koristiti 1 1\2 šolje običnog brašna)

1 šolja šećera

3 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

1 kašičica mlevenog cimeta

1/2 kašičice đumbira u prahu

1/4 kašičice mlevenog karanfilića

1/2 kašičice allspice (u Grčkoj se ovaj začin zove "bahari", naravno možete ga izostaviti. Koristite one začine koje imate)

1/4 kašičice muškatnog oraščića

1 kašičica ekstrakta od vanile (ili vanilin šećer)

1/3 šolje ulja (ne maslinovog)

1 šolja jogurta (ja sam skuvala šolju crnog čaja (Earl Grey) i upotrebila ga umesto jogurta, vi možete staviti sojino mleko ukoliko naravno želite da kolač bude postan)

Glazura od limuna:

sok od jednog limuna

1 šolja šećera u prahu

Zagrejte rernu na 180 stepeni C. Pomešajte posebno suve sastojke i mokre sastojke, onda ih ujedinite i dobro promešajte. U manji pleh koji ste prethodno podmazali i pobrašnili sipajte smesu i pecite je u zagrejanoj rerni oko 25 minuta.
Dok se kolač peče, mešajte limun sa šećerom kašikom dok ne dobijete tečnu smesu.
Izvadite kolač, pustite ga da se malo ohladi i dok je još uvek topao prelijte ga glazurom.
Kada se potpuno ohladi, služiti sa šlagom ili blago lupanom slatkom pavlakom, ukoliko to želite.

~ Naišla sam sasvim slučajno na jedan citat koji me je baš bacio u razmišljanje:

" Žena treba da nauči 4 stvari:
da izgleda kao devojčica,
da se ponaša kao dama,
da razmišlja kao muškarac
i da radi kao pas."

Hmmmm, sa onom prvom stavkom se mnogo ne slažem. Ja bih rado da manje izgledam kao devojčica, a da više ličim na ženu. Patike i džins su definitivno postali moja uniforma, dosadili su mi, a radije bih da:

pišem obučena ovako

(photo via A practical wedding)

da kuvam obučena ovako

(photo via The Modern Mom)

da služim i pijem čaj i kafu sa drugaricama ovako

(photo via Oasis Fashion Journal)

ili ovako

(photo via Trace)

Mada, znate kako kaže moja ljubljena Najdžela Loson: "Moja lenjost je veća od moje taštine." E, to.

Slažem se doduše da jedna žena, onda kada bude isprovocirana, treba da se ponaša kao dama. I ne samo tada! Ne treba nikome dati povoda da misli drugačije, ne zato što treba da bude važno mišljenje drugih, već zato što je važno zadržati dostojanstvo i visinu. Uvek i po svaku cenu.~

~ Da li ste se nekada pitali kako izgleda biti slobodan? Pogledajte ovde. Oni su oslobođeni od konzumerizma, zavisnosti od medija, pop-kulture i kapitalizma. Okupljaju se u prirodi praktikujući princip življenja u zajednici, miru, ljubavi, slobodi i harmoniji. Fotografije su neverovatne. Ljudi na njima odišu mirom i nekom mudrošću, kao da znaju nešto što mi nikada nećemo znati niti osetiti...

~ U celom ovom ludilu, uspeli smo da odgledamo i jedan film. Baziran na knjigama koje je napisao Rene Goskini "Le petit Nicolas" ili "Mali Nikolas" (omiljena moje starije ćerkice) je film koji toplo preporučujem svima onima koji žele da se nasmeju, zabave i podsete na detinjstvo. Mi smo uživali!~

Želim vam lep, najlepši vikend!

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Postajem strašno dosadna, jer poslednjih nekoliko vikenda uvek počinjem sa pričom o teškoj nedelji iza mene. Ni ova nije bila ništa bolja, ali ni gora tako da je to vrlo pozitivno. Bez obzira na to, evo mene opet da podelim sa vama malo lepote, pa ko voli-neka izvoli! Idemo!

~ U toku je Veliki Uskršnji post, pa za sve vas koji postite evo jednog divnog čokoladnog kolača koga sam upravo danas napravila. Pola kolača je već smazano, a sigurna sam da druga polovina neće dočekati veče.

Brzi posni čokoladni kolač

(photo i recept via Joy the baker)

Potrebno je:

2 1/4 šolje brašna

1/2 šolje kakaa u prahu

1 1/2 šolja šećera

1 kašičica sode bikarbone

1/4 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

1 šolja tople kafe (najbolje je koristiti filter-kafu, nikako tursku!)

1/2 šolje i plus jedna supena kašika biljnog ulja

2 kašičice ekstrakta od vanile ili kesica vanilin šećera

Šaka seckane čokolade za kuvanje ili čokoladnih dugmića (po želji)

Kalup za kuglof veličine 23 cm podmazati margarinom i posuti kakaom u prahu (umesto pobrašnjivanja).

Zagrejati rernu na 180 stepeni C.

U velikoj činiji pomešati brašno, kakao, šećer, sodu bikarbonu, prašak za pecivo i so. U drugoj manjoj posudi pomešati skuvanu kafu sa uljem i vanilom.

Dodati mokre sastojke u suve i dobro promešati. Dodati i seckanu čokoladu.

Sipati smesu, koja će biti prilično gusta, u pripremljeni kalup. Peći 30-35 minuta.

Izvaditi iz rerne i nakon deset minuta prevrnuti kolač na veliki tanjir. Služiti ohlađen sa posutim prah šećerom.

~ Već godinama sam apsolutno fascinirana čajankama. Mislim da sam već negde spomenula da smo dok sam bila devojčica, ja i moja majka skoro svakoga dana obavezno pile naš čaj (i to se uvek nekako "pogodi" da bude baš u pet sati!) uz neki kolač i keksiće. Moj otac bi nam iz inostranstva donosio Twinings Earl Grey čaj u limenoj kutiji ili čaj od jasmina koji je bio moj omiljeni. Negde na putu ka mom odrastanju čaj je zamenila kafa i ja sam počela vrlo retko da ga pijem. Izbegavam ga čak i onda kada sam bolesna. U poslednje vreme mi se potreba za čajem ponovo javila i žudim da stvorim isti ritual porodične čajanke. Mmmmmmm, želim da tu bude svega: lepih šoljica, ukusnih digestive keksića, petit fours kolača, svežeg putera, vrućih pogačica, sendviča sa krem sirom i neka lepa marmelada- čajanka à la Kate and William.Danas smo ja i moj muž zajedno uživali u zelenom čaju sa cimetom uz sendviče sa margarinom i marmeladom od jagoda- ništa chic ni British, a ipak beskrajno utešno.Potpuno sam ubeđena da šolja toplog i aromatičnog čaja ublažava sve probleme i rešava makar deo postojećih briga.

~ Neobično sam alergična na 8.mart. Asocira me na karanfile i jeftine parfeme. Ono sa čim povezujem taj dan jeste da koliko god da nam je utrt put ka nezavisnosti i napretku žene su još uvek tučene, zlostavljane, maltretirane, još uvek se mnoge unazađaju zarad veze ili braka, još uvek sebe omalovažavaju golotinjom ili mržnjom prema svom telu (u oba slučaja je to ponižavajuće), još uvek je žena ženi najveći neprijatelj. Ovom prilikom želim da istaknem moju duboku žalost što neke imaju toliko veliku sujetu da svaku reč kritike doživljavaju kao zavist ili mržnju. Ponosna sam što sam žena i svoju ženstvenost slavim svakoga dana. Ženstvenost se nalazi u svim oblicima i veličinama.

~ Ne znam da li ste primetili, ali na ovom blogu se retko bavim muškarcima. Iskreno, strašno su mi odbojne žene koje su opsednute svojim muževima, momcima ili generalno sklapanjem veze. Mislim da se često gubi granica između "živeti za" i "živeti sa". Itekako verujem u posvećenost, vernost i ljubav, ali potpuno izgubiti svoju ličnost zarad nekoga mi je veoma poražavajuće. Ne znam ni sama zašto sam napravila ovakav uvod u ono što sam htela podeliti. Eto, samo mi je tako "naišlo". Naime, kao mala jako sam volela da gledam seriju "Bionic woman".

To je priča o ženi koju su naučnici posle teške nesreće bukvalno rekonstruisali ugrađivanjem bioničkih delova u njeno telo: ona trči brže od automobila, čuje i vidi na daljinu, skače visoko, veoma je snažna. Naravno, kao takva, "bionička žena" postaje agent koji spašava dan od raznih negativaca. Lik Džejmi Somers mi se svaki put javlja kada prolazim kroz teške trenutke u životu i ne mogu a da ne pomislim da smo mi žene prirodno "bioničke" s obzirom na poteškoće koje nam život servira, na snagu i veliko strpljenje koje imamo "ugrađene" u naš sistem. Naš "softer za preživljavanje", kako ja to umem da nazovem, nikada ne zakazuje.

~ Pre neke večeri sam sanjala kako kupujem Coco parfem. Kakav divan san!

Asocira me na putovanje Orijentom koje se završava u nekom skupom hotelu u Veneciji, pomislim na crnu haljinu, sramno grimizni crveni karmin i preskupi francuski konjak. Miriše toplo, bogato, damski i seksi. Klasa u bočici. Moj život nije ništa nalik životu žene koja bi nosila ovaj parfem, ali ako par kapljica ove božanstvene tečnosti može da mi stvori iluziju sjaja i raskoši, onda stvarno vredi.

Želim vam lep vikend! Ne zaboravite: vikend se ne računa ukoliko ga ne provedete radeći nešto potpuno...besmisleno. Uživajte!

(fotke via pinterest)

Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

Protekla nedelja je bila veoma teška. Nama bliska osoba je doživela nesreću koja se srećom završila relativno dobro s obzirom da je moglo biti mnogo, mnogo gore. Bolnice, lekari, briga, sekiracija, neviđeni umor i iscrpljenost. Pošto zlo nikada ne dolazi samo deca su se razbolela od novog gripa od koga se već nekoliko dana oporavljaju. Šta reći? Život je to. Uvek, doduše ima mesta i za malo lepote. Kao što već rekoh puno puta- kako drugačije ostati čitav?

~ Pre neki dan sam u pekari u kojoj kupujem hleb ugledala ogromnu tepsiju portokalopite ("pite" od pomorandži) koja je stajala među keksićima, đevrecima i ostalim malim iskušenjima. Nisam odolela, morala sam da kupim dva velika komada ovog slatkiša. Inače, ova pita se veoma lako pravi. Preporučujem da je spremite onda kada očekujete goste koje želite da impresionirate, a nemate mnogo vremena za komplikovane kolače ili torte. Verujte mi na reč, pašće u nesvest! Pa, idemo:

Portokalopita ili pita od pomorandže



(via Kali Orexi)

Potrebno:

450-500gr kora za pitu

1 šolja ulja (ne maslinovo)

1 šolja šećera

rendana kora od 1 pomorandže

1 kesica praška za pecivo (20gr)

vanilin šećer

4 jaja

200 gr kiselog mleka

Za sirup:

2 šolje šećera

3 šolje vode

rendana kora od 1 pomorandže

Postupak:

1. Zagrejte rernu na 175 stepeni C.

2. Izvadite kore za pitu iz pakovanja i ostavite ih najmanje pola sata da se osuše.

3. Polomite rukama kore na manje komadiće.

4. Mikserom izmešati jaja sa šećerom, dodati ulje, koru od pomorandže, vanilu i kiselo mleko. Dodajte prašak za pecivo i sve ponovo dobro promešati.

5. U smesu od jaja dodati komadiće kora za pitu i sve promešati.

6. Tepsiju podmazati maslacem i sipati smesu.

7. Peći oko 30 minuta dok se površina ne zarumeni. Ukoliko se pita ne ispeče nakon 30 minuta, pokriti je aluminijumskom folijom (da ne bi izgorela površina) peći još nekoliko minuta sve dok čačkalica ili nož kojim ćete probosti kolač ne izađe suv.

8. Vadite iz rerne i ostavljate pitu na stranu da se potpuno ohladi.

9. Kuvati sastojke za sirup oko 15 minuta na tihoj vatri.

10. Prelijte hladnu pitu vrelim sirupom. Iseći je na komade i ostaviti da dobro upije sirup. Služiti hladno sa omiljenim slatkom iz tegle ili uz sladoled.

~ Ovih dana je u Grčkoj sve u znaku Karnevala koji se održava neposredno pred početak Velikog Uskršnjeg posta. Iskreno, nisam pobornik paganskih slavlja s obzirom da mislim da nemaju nikakve veze sa pravom tradicijom. Iako mnogi hrišćani (naročito pravoslavni u Grčkoj) slave gotovo fanatično dane karnevala, mnogi od njih ne znaju odakle je on proistekao. Naime, karneval je nastao tako što su se tadašnjii idolopoklonci plesom, pijančenjem, pevanjem nakaradnih, vulgarnih pesama i nošenjem strašnih maski rugali hrišćanima koji su se te nedelje pripremali za Veliki post. Sve u svemu, taj običaj pod maskom "tradicije" se i dalje neguje.

Veliki Karneval u Patrasu (Patri) je veoma poznat. Ljudi iz cele Grčke, pa i iz sveta dolaze tamo da bi se proveli, pokazali svoje kostime i učestvovali na takmičenju. Iako su me neki ljudi odavno prozvali "staromodnom" i "kaluđericom sa zastarelim shvatanjima", ja i dalje odbijam da učestvujem u tom ludilu, šta više, moglo bi se reći da sam protiv toga. Maskiranje, maske, pretvaranje i ruganje u svakom smislu me ne asociraju na nešto što je dobro.

~ Zaljubljena sam u ovu fotku; apsolutno mi je romantična, zabavna, ljubavna. Ovako zamišljam savršeni život.

(via French Breakfast Radish)

~ Iako porodično prolazimo kroz teške trenutke i iskušenja ne predajem se i uvek se nadam boljim danima. Neprestano govorim sebi: " i ovo će jednog dana proći". Dajem sve od sebe, stisnem zube i guram napred. Sledeće reči najbolje opisuju ono u šta čvrsto verujem:

Ko može reći da jedan srećan momenat ljubavi, radost što dišemo, šetnja po vedrom jutru i miris svežeg vazduha nisu vredni patnje i truda koje nam život nameće? ~Erich Fromm

~ Danas je bio pravi prolećni dan. Stavila sam na sebe Ricci Ricci i uživala podsećajući se na našu posetu Krfu. Jedna kap ovog parfema me je vratila u to proleće i magične dane provedene na ostrvu. Mmmmm, miriše gorkasto, malo na badem, malo na višnje, jagodičasto i slatko. Beskrajno je lep, mladalački, razigran i pozitivan-sve ono što mi je preko potrebno ovih dana.

~ Preporučujem vam jedan mali filmčić za opuštanje, ako ste srećniji od mene i imate vremena za to. Zove se "Pisma Juliji".

Mlada Amerikanka putuje u Veronu, grad legendarne ljubavi Romea i Julije. Tamo se pridružuje grupi volontera koja odgovara na pisma Juliji u kojima se traže ljubavni saveti. Posle odgovora na pismo iz 1951. godine, ona inspiriše ženu koja ga je napisala da doputuje u Italiju u potrazi za svojom izgubljenom ljubavi. Splet čudnih okolnosti donece u živote obe žene romansu, kakvu nikada nisu mogle ni da zamisle.

Iako je totalno predvidiv vredi ga pogledati ako ništa drugo onda zbog predivne Toskane u kojoj je film snimljen. Vanesa Redgrejv je potpuno zasenila oh-tako-dosadnu-i-bezličnu Amandu Sejfrid. Barem je to moje skromno mišljenje.

Volite se, uživajte, pazite na zdravlje i lepo se provedite ovog vikenda! Hvala vam što čitate moje škrabanje. Ljub!