Nedelja u ukusima, mirisima, rečima i slikama

• Ne mogu bez lepote. Ne mogu bez sitnih uživanja. Ne želim sebi oduzeti pravo na sve to. Zvuči kao kliše, ali lepota je svuda oko nas,  čak i u stvarima koje nisu očigledno lepe. Juče sam se zbog obaveza našla u delu grada u kome dugo nisam bila: iznenadilo mi je koliko zelenila, drveća i cveća tamo ima, kako su ljudi uspeli da naizgled ružno naselje ulepšaju nečim toliko jednostavnim. I sve je izgledalo lepše umiveno suncem posle kiše. Nisam želela da vadim telefon iz torbe i slikam, poželela sam samo da na tih par trenutaka upijem lepotu koji možda niko sem mene nije ni primetio. Znate onu frazu "stanite i pomirišite ruže"? Ja sam to zaista učinila: pomirisala sam ružu i dodirnula prelepi žuti cvet koji ne znam kako se zove. Trajalo samo jedan trenutak, momenat pred ulazak u dosadnu sivu zgradu i čekanje na šalteru. 

• Verujem da se odnosi sa decom grade, da je to naporan posao i da ne "pada sa neba". Znate kako su tinejdžeri ponekad naporni i teški? Čini mi se da ih nerviramo samo zato što dišemo i postojimo. Negde sam pročitala da ponekad, da bi im se približili, moramo da "glumimo" da nas zaista zanimaju iste stvari. To je pretpostavljam teško kada su u pitanju Transformersi i fudbal, ali srećom, za sada, kod mene je to prilično lako. Obe volimo pop-kulturu, muziku, antrolopološke i naučne dokumentarce, filmove, serije, Evroviziju. Prošlog leta smo zajedno odgledale sve epizode serije na Netflix-u "13 razloga" koja nas je duboko potresla i navela na razgovor. Jako je popularna među tinejdžerima, ali toplo preporučujem da je vidite zajedno sa svojim detetom. Jedva smo čekale da krene i druga sezona koja nažalost, nije toliko dobra kao prva. Ipak, vreme koje provedem sa njom u diskusiji, u analiziranju radnje, likova i njihovih postupaka je način na koji gradim vezu sa njom. To su dragoceni momenti.

• Ove nedelje smo ja i moj muž, kao veliki ljubitelji Netflixa, odgledali seriju koja je stvorena za "bindžovanje". Naravno, ugrabimo nekih sat vremena uveče kada su deca već u krevetu i prepustimo se nekoj novoj misteriji i avanturi. Serija se zove "Safe" i predobra je. Puno preokreta, radnja se dešava brzo, uzbudljiva je. Pruža i vama šansu da budete detektiv pokušavajući da odgonetnete "ko je kriv". Preporučujem od srca.

• Kako je divno što nam je svet nadomak ruke: jednim klikom slušamo divnu muziku, gledamo filmove po izboru, obiđemo galeriju, pročitamo i naučimo nešto. Da li ste se nekad zapitale "U kojoj državi je najbolje biti majka?". Koja su vaša iskustva i razmišljanja?

• Ove nedelje sam otkrila dva proizvoda u Lidl-u kojim smo se oduševili. Naročito deca, naravno. Znate i same da sam mama koja voli da pravi deci kolače, da mesim i kuvam, ali isto tako verujem u prečice i olakšice. Dan jedne žene je ispunjen bezbroj obavezama i ne treba se nikome izvinjavati za laka i brza rešenja koja ona bira. "Nema goreg do upakovanog", kažu neki, a ja kažem: "Nema goreg od iscrpljene majke i gladne dece". 

         Slatki, mekani i izvrsni hlepčići tipa "brioche" marke "Maitre Jean Pierre" su odlično rešenje           za brzu užinu ili doručak. Moja deca su načisto otkačila za njima. 

         Ukoliko postoji Lidl blizu vas, trk za brioše, ako ne, ako budete posetili Grčku ovog leta,                     toplo vam ih preporučujem.

Lidl takođe ima odlične sladolede. Najbolji od njih su svakako oni marke Gelatelli. Posebno preporučujem "Bourbon Vanilla" koji je kremast i mekan i možete u njemu čak i videti semenke iz štapa vanile.

iiiiiiiiii

voćni dezerti, sorbeti, kojih ima u raznim ukusima, takođe marke Gelatelli. Ja trenutno imam "Passion Fruit Sorbet" koji je apsolutno bajan.

Eto, toliko od mene i ove rubrike. Želim vam divan vikend i lep provod!

Htela sam da budem "nešto"

Uči školu da budeš "nešto" u životu. Upiši fakultet da budeš "nešto" u životu. Diplomiraj da budeš "nešto". I sada, sa svoje skoro 42 se pitam šta je to "nešto"?

Sećam se mojih planova i snova, sećam se ambicija drugih, sećam se ambicija i želja mojih roditelja. Sećam se ispita, diplomiranja i osećaja da je ceo svet moj. Došlo je vreme za "velike stvari".

Istina je da sam kao mala uvek sanjala da ostavim neki trag, da uradim nešto po čemu ću biti pamćena. Često bih u igri sa drugaricom govorila: "Hajde da uradimo nešto po čemu će nas svi znati! Hajde da uradimo nešto VAŽNO".

"Ma, šta je to "nešto""?, pitala bi me ona. Nikada nisam umela da joj odgovorim.

***

Materinstvo bez pauze, evo već 14 godina. Ni jedan dan odmora, nikoga da me odmeni. Godine su prošle tako brzo, ono "nešto" u glavi devojčice pune snove i želja nikada se nije ostvarilo. 

"Mama, boli me zub", budi me glas usred noći. Isprepadana, bunovna, skačem iz kreveta, još uvek ne shvativši šta se dešava. Prva reakcija? Pripravnost i ustajanje kada te usred noći probudi dečiji glas. Odlazimo u kuhinju i dajem joj lekić, stavljam u mobilni podsetnik da pozovem zubara, smeštam je u krevet i na kratko milujem po kosi dok napokon, mokrog lica od suza, ne zaspi. Vraćam se u krevet.

"Mama, hoću da piškim". Ponovo se budim i stavljam ga na nošu. Automatski, više i ne razmišljam. Snalazim se po mraku, bez upaljenog svetla. Smeštam ga u krevet i napokon ponovo spavamo.

Budilnik na mobilnom zvoni tačno u 7. Ustajem, stavljam kafu, sipam mleko u činije za žitarice, budim ih polako i pakujem užinu. Dok uranjam moje jutarnje keksiće u kafu, hiljadu misli mi se motaju po glavi:

"Znači, to je to? Sve one neprospavane noći uz knjigu, diplome iz jezika, sertifikati, sve se svodi na to da im ujutru tražim čarape, peglam majice i brišem guzice? Nekada sam htela da doprinesem svetu, da budem nezavisna, da živim život pun avantura i putovanja, i eto, zbog NJIH ne mogu."

I tako kukumavčenje se nastavlja dok nisam napokon nisam došla do zaključka: "Materinstvo mi je oduzelo sve ono što sam nekada mogla biti".

***

Prošlo je mnogo godina od dana kada sam uzela diplomu u svoje ruke, prošlo je mnogo vremena otkad sam akademski, svojim mentalnim trudom nešto postigla i time se ponosila. Vreme je prošlo u ubeđenju da je materinstvo nešto "prolazno", mislim, najteže je dok su mali, prošlo je u ubeđenju da "ima vremena" i da kada dovoljno porastu ja ću imati vremena za velike stvari, za to "nešto".

Ja jesam dobra majka, ali to se ne vidi. To se ne može opitati. Materinstvo nema platu, ne dobijaš priznanja, hvalospeve, ne daju ti godišnji odmor, bolovanje ili makar jednu malu pauzu. Nema nadogradnje, unapređenja.

Kako možeš biti "nešto", kako možeš činiti velike, sjajne i značajne stvari dok si majka?

Odgovor leži u tome kako svako od nas definiše to "nešto" i šta za nas znače "velike stvari"?

Činjenica je da živim sa četiri ljudska bića koja me vole najviše na svetu. Činjenica je da sam oduvek želela da nekoga nešto naučim, da inspirišem, da prenesem ono što znam. To se nije desilo u učionici, niti u amfiteatru, ali dešava se svakodnevo u našem domu. 

Veličina čoveka se meri time koliko je spreman da sebe da drugome, koliko pruža i koliko voli. 

 I to jedino važno i istinsko merilo naše vrednosti.

Ako je to zaista tako, onda su majke zaista velike. One su "nešto". 

Moja deca, svakodnevno me uče strpljenju, traže od mene da budem bolja, jača i izdržljivija, zbog njih svakoga  dana ostvarujem male, ali značajne ciljeve koji vode dobrobiti naše porodice.

***

"Hajde da uradimo nešto po čemu će nas svi znati! Hajde da uradimo nešto VAŽNO".

I ja sam postala mama. Ima dana kada to nije dovoljno i to je sasvim OK.

Ima dana kada jeste. I danas neka bude takav dan.

Jelovnik za ovaj vikend, sledeću nedelju i recept

Mnoge od vas ste mi poslale poruke tipa: "Kada ćeš postovati novi jelonik?, "Daj inspiriši nas malo". I baš mi je drago što vas moji jelovnici makar malo inspirišu ili pomažu u tome da odlučite šta ćete kuvati. Plus, delim sa vama jedan brz i lak recept. To je jelo koje moja deca jako vole, brzo se sprema i ukusan je.

Testenina sa slaninom i paradajzom

Potrebno:

175 grama slanine, dimljene šunke ili suvog vrata seckano na kockice

2 kašike maslinovog ulja

1 manji crni luk

2 sitno seckana čena belog luka

prstohvat ljute tucane suve paprike (po želji)

2 konzerve paradajz pirea ili pulpe (oko 800 grama)

500 grama testenine po želji (najbolje idu linguini, špageti, taljatele)

so, biber

pola šolje rendanog parmezana

Postupak: Na maslinovom ulju propržite slaninu nekih 5 do 8 minuta, dodajte luk, pržite još dodatnih 5 minuta. Dodajte seckani beli luk, pržite oko 30 sekundi. Dodajte pire od paradajza i kuvajte na srednoj vatri bez poklopca nekih 15- ak minuta dok sos ne postane gust.

Dodajte so i biber po ukusu.

Skuvajte testeninu prateći uputstva sa pakovanja. Pre ceđenja testenina, sačuvajte jednu šolju vode u kome se testenina kuvala.

Skuvanu testeninu sipati u šerpu sa sosom i promešati dodajući polako vodu u kojoj se testenina kuvala. Ne morate dodatu svu vodu, već tek toliko da testenina bude vlažna i obložena sosom. Dodajte rendani parmezan i sve promešajte. Služiti toplo.

(adaptirano po receptu Giada de Laurentis)

PRIJATNO!

A, sada je na redu jelovnik za sledeću nedelju na osnovu onoga što planiram sutra da kupim na pijaci (povrće, voće i jaja) i onoga što imam u zamrzivaču. Sada smo u fazi pražnjenja istog, pa se jelovnik uglavnom "vrti" oko onoga čega ima u njemu.

Subota: 

ručak: pečena riba sa povrćem, voće za dezert

večera: pica, zelena salata

Nedelja: 

ručak: krmenadle, krompir i salata, voće

lagana večera: grčka salata sa feta sirom, ječmeni dvopek sa Krita, maslinovo ulje

Ponedeljak: 

ručak: tikvice sa jajima, feta i anthotiro sir, paradajz 

večera: testenina sa sosom od paradajza ili bazmati pirinač, ćufte od pilećeg mlevenog mesa (kupujem gotovo, mešano sa začinima i predobro je)

Utorak: 

ručak: ostaci od večere od prethodnog dana

večera: grčka strpacada ili jaja sa paprikom, paradajzom (nešto kao srpska prženija)

Sreda (posno): 

ručak: hobotnica sa kratkom testeninom, salata

večera: ostaci od ručka, salata,

Četvrtak: 

ručak: pečena jagnjetina (najstarija kćer ne voli jagnjetinu, pa ćemo ću za nju spremiti domaće grčke hamburgere, biftekja)

večera: salata,ostaci od ručka

Petak (posno): 

ručak: čorba od sočiva, dinstana šargarepa

večera: humus  i taramosalata namaz i sirovo povrće

Subota: 

ručak: pečena riba, povrće, sveže voće

večera: pica i zelena salata

Nedelja: 

ručak: bolonjeze sos sa špagetima, salata, sladoled

večera: losos sa tikvicama i bazmati pirinač

Srećan vikend i prijatno planiranje i kuvanje!

Šta ti je činiti ako si "pukla"?

Sećate se teksta "Da li si pukla?"? Znam, prošlo je mnogo vremena od tada, ali recimo da ste imali dovoljno vremena da uočite sve simptome i da ste napokon rešili da sebi pomognete. Da, baš tako. Morate sami sebi pomoći. Ukoliko čekate da to neko učini umesto vas, pa recimo da ćete čekati. Zauvek.

(art by Nathalie Jomard)

1. Pre svega morate biti apsolutno i brutalno iskreni prema sebi. Morate sebi postaviti pitanje i razjasniti u vašoj glavi šta za vas znači "pukla sam"?To može biti sve od iscrpljenosti do nervnog sloma. Za ovo drugo, za potpuni kolaps psihe i tela, dobro je potražiti pomoć profesionalca. Da li ste pukli zato što osećate da ste iscrpljeni, možda gubite na težini ili se nekontrolisano gojite, da li mnogo vičete, da li ste toliko umorni da zaboravljate gde šta ostavljate, gde ste krenuli i šta radite? Možda provodite previše vremena uzalud gubeći vreme na društvenim mrežama ili vam jednostavo dan prolazi neproduktivno i jadno? Da li se osećate kao da niste "svoji", možda ste izgubljeni, uplašeni?
Ja sam lično doživela onaj"eureka momentat" kada sam shvatila da idem protiv sebe i svojih želja, shvativši da ne živim u skladu sa sobom. Takođe, nisam mogla da povučem granicu između mojih želja i mogućnosti što je dovelo do toga da puknem. Onda kada su "moram" i "ne želim" u neskladu, e,  onda nastane problem.

2. Kada sam ja shvatila da sam pukla i da je vreme da nešto menjam, zapitala sam se kako želim da se osećam i šta moram učiniti da bih to postigla? Moja želja je bila i ostala da budem staloženija, mirnija, da se ne opterećujem savršenošću i da dam sebi oduška. Želja da budem takva osoba, majka, supruga i Dora, značilo je da to nisam, da sam sasvim suprotno od toga. Za mene je to značilo da moram sebi i drugima postaviti granice. Samo zato što mogu da ih obavim, ne moram danas, ne moram baš sada. Ukoliko poželim da odmorim, ja to jednostavno učinim. Ukoliko poželim da nekim danima budem minimalno produktivna, dopuštam sebi i takav dan. Naravno, s obzirom da sam majka "minimalno produktivna" znači da neću juriti ko muva bez glave, da ne moramo danas u šetnju ili park ukoliko sam umorna, to znači da neću danas kuvati, već ćemo jesti nešto brzinski ili naručiti picu, itd, ali svakako moram biti odgovorna i nekako "održati decu u životu". Zaista, sve što možeš danas, ostavi za sutra. Kada mora.  Postavljanje granice drugima je verovatno najznačajnija stavka. Bez ikakve griže savesti odbijem poziv za druženje ili posetu. Reći "ne" drugima je sada mnogo lakše i to me oslobađa neverovatnog stresa. Nije strašno reći "ne" mužu, deci, majci, svekrvi, prijateljici. Probajte. S druge strane, "pucanje" ume da bude znak da ste se previše izolovali ili da ste usamljeni. Ukoliko osećate potrebu za društvom, smehom, izlaskom ili da sa nekim porazgovarate, učinite prvi korak. Zaista vredi i pomaže. Velika je verovatnoća da osoba sa kojom biste porazgovarali želi upravo to isto, ali kao i vi, "ne želi da smeta".
Mi majke ne možemo same, potrebne smo jedna drugoj.

3. Ukoliko ste osoba koja je receptor tuđeg raspoloženja i ako jednostavno na vas utiču tuđe emocije,  neminovno ćete osećati psihičku isrcpljenost što se odražava negativno čak i na vaš organizam. Kontakt i bilo kakvu interakciju sa takvim osobama svedite na maksimalni minimum. To sam sebi dopustila tek nedavno. Pošto sam osoba koja se uvek plašila da će time nekoga uvrediti ili naljutiti, izbegavanje tih osoba je za mene bilo jako teško. U nekom trenutku sam se setila reči koje sam nekada, negde čula: "Moraš šititi samu sebe". I to se i desilo. Rešila sam da sebe štitim od negativnih uticaja i ljudi u čijem društvu se osećam loše. Zato zapitajte se "da li će taj susret sa tom i tom osobom ikako biti dobar za mene?", ako je odgovor "ne", znate šta vam je činiti. Zaštitite se.

4. Ne tretirajte sebe kao nekoga ko je uvek svima na usluzi. To znači da je došlo vreme da sebe povremeno  stavite na prvo mesto.  Ukoliko se osećate kao "otirač" najverovatnije nisu krivi drugi što se tako osećate. Najverovatnije ste sebi dozvolili da se tako osećate. Zapitajte se: "Šta ja to radim , pa me to čini da se tako osećam?". Stavljate sebe na poslednje mesto. Iz nekog razloga VI  sami verujete, a NE drugi da niste zaslužili da udovoljavate sebi i da je to loše. To je sebično i jedna dobra majka, supruga, kćer, snaja i zaposlena žena nikada ne gleda sebe i svoje potrebe. To je čisto sranje!
Čini mi se da je mnogo lakše dovesti sebe do iscrpljenosti nego sebi udovoljiti. Ne bih to nazvala "udovoljavanjem", već našim osnovnim pravom. Pronađite nešto što volite da radite, što vas smiruje i povezuje sa unutrašnjim "ja". Ukoliko nemate vremena za hobi, dopustite sebi najpre minimum vremena za sebe. Neka to bude kratka pauza za kafu, sledeći put neka bude kratka šetnje, treći put odlazak kod frizera i tako, vremenom, briga o sebi postaje navika.  Vremenom ta neka slatka zadovoljstva koja su samo vaša postaju nešto o čemu nećete ni razmišljati, jednostavno postaju deo vas. Krenite malim koracima, ukoliko vam je stavljanje vas samih na prvo mesto strano i teško.

5. Pojednostavite sve, apsolutno sve u vašem životu: hranu, garderobu, odnose, oslobodite se svega onoga što vam predstavlja teret, svedite na minimum radnje i poslove koji vam unose stres. Znam da zvuči suludo: "Pa, kako to da uradim?", pitate se.  Jednostavno ne opterećujte se stvarima koje nisu toliko važne. Neprijatnosti na poslu, u familiji, na ulici, u kući, one su neminovne, ali uvek možete sebi olakšati na drugim poljima. Ishrana neka vam bude jednostavna, pronađite zdrave, ali brze recepte. Ne komplikujte garderobu, neka bude jednostavna i udobna. Pobacajte ili poklonite sve ono što ne nosite, ne koristite ili vam ničemu ne služi. Oslobodite, rasteretite vaš životni prostor, automatski ćete se osećati i sami lakšima. Isključite telefon, ugasite računar i vidite šta će se desiti. Svedite igračke, ukrase, dečiju garderobu na minimum. Svakoga dana uradite po nešto, malo ovoga , malo onoga.  Odredite dan kada ćete čistiti kuhinju, dan kada ćete čistiti spavaće sobe, dan za kupovinu, dan za pijacu. Ne trudite se da uradite sve za jedan dan. Niste mašina i ne tretirajte sebe kao da jeste.

6. Spavajte! Ako ste jedna od onih osoba koja radi  poslove u ponoć, jer nije stigla preko dana ili sedi uz TV do kasno u noć- prestanite odmah i sada! Ukoliko legnete ranije i dozvolite vašem umu i telu da se odmore, ujutru ćete biti daleko produktivniji, pa posao koji ste želeli da uradite prethodne večeri  uradićete mnogo brže i bolje sledećeg jutra. Garantujem! Nedostatak sna je jedan od glavnih razloga "pucanja", zato spavajte, spavajte i spavajte!

7. Potražite pomoć i podršku. Bilo da se radi o potrebi da se obratite stručnjaku ili da zamolite mamu ili svekrvu za pomoč, učinite to. Ukoliko nemate tu mogućnost, jednostavno odredite sebi koje su vam mogućnosti i koji su vaši priroriteti. Razgovarajte sa vašim partnerom i decom. Pričajte o vašim potrebama i zahtevajte da budu uključeni u svakodnevne poslove. To nije pomoć, to je njihova obaveza.
"Vi mi NE POMAŽETE, vi živite ovde kao i ja, i vaša je OBAVEZA da učestvujete u svemu."

Budite jasni i oštri.

Podrška može biti i neka inspiracija, neko ko vas nadahnjuje ili kome se divite. Potražite savet ili jednostavno učite od te osobe posmatrajući kako funksioniše, koja je njena filozofija života, učite, slušajte, gledajte i vežbajte.

"Pretvarajte se dok ne uspete". 

8. Ono što sam shvatila da pomaže u slučaju "pregorevanja" je početi da radiš ono što si dugo odlagao ili čega se plašiš. Da li su to časovi vožnje, pilates, odlazak kod zubara ili promena boje kose, nije važno.  To unosi neki osećaj snage i ponosa, osećaj pomaka i moći. To je put ka životu koji je u skladu sa onim ko ste i ko želite biti. Znam da zvuči čudno, ali deluje. Ja sam dugo odlagala vožnju iz straha i verujući da neću uspeti,  ali u trenutku kada sam sela za volan, osetila sam da sam povratila neku kontrolu nad mojim životom i da sam nešto postigla, baš zato što sam se suočila sa strahom. Radeći nešto što smo odlagali ili čega smo se plašili obnavljamo sebe novom energijom. Osećaj euforije zbog postignutog cilja, ma koliko on bio mali, kao i zadovoljstvo zbog neke sitne promene koju smo uneli, umeju biti lekoviti i regenerativni.


9. Budite dobri prema sebi. Tretirajte sebe kao kao neki nežni, retki cvet, negujte i volite sebe kao što to činite kada su vaša deca u pitanju. Ne brinite mnogo šta drugi misle i žele od vas, zapitajte se šta vi mislite, kako se osećate i šta u tome trenutku želite? Život je dovoljno težak, naporan i kratak da bi ga živeli tako što ćemo ići protiv sebe i svoje dobrobiti.

Čuvajte se...

Da li si "pukla"?

Poslednjih par godina se divim samo jednoj vrsti žena. One su mudre, inteligentne i duboko su zašle u samospoznaju. One dobro znaju gde im je granica, brinu o sebi i slušaju svoje telo. Ne, ne mislim na žene koje se doteruju, sređuju i koje uvek izgledaju lepo. Lako je biti "boginja" kada se graciozno šetaš po gradu u svojim visokim štiklama, sa savšenom kosom i oblakom parfema koji ostavljaš za sobom.To je lako. A, šta je sa onim delom dana kada moraš ustati iz kreveta i otići do kuhinje, spremiti doručak, skuvati kafu, spremiti decu za školu? A, šta je sa onim delom svakodnevice u kome moraš skuvati ručak, pustiti mašinu, otići na posao, u banku, poštu, na roditeljski sastanak? Šta ćemo sa onim delom života kada moraš da se nosiš sa roditeljima, svekrvom, mužem, decom, kolegama?

 Pa, ništa. Upadamo u zamku "zauzetosti" i "zabrinutosti", jer to je danas merilo naše vrednosti. Što više obaveza imaš to si značajniji i tvoj život ima smisla. Što se više brineš to si odgovornija i efikasnija.  Zar ne? Nije nam samo društvo nametnulo to verovatnje, već smo i mi sami sebi stvorili ta očekivanja. I tako, drage moje, nikada nećemo biti "boginje" (jako je popularno nazivati danas žene ili mi se čini?), već iscrpljene, nervozne, našminkane i namirisane karikature. I što smo umornije, to više sebi namećemo obaveze koje će nas još više zamarati i opterećivati. 

I to je , drage moje, jedna jako loša navika. Toliko loša da vodi do takozvanog "pucanja". To je stanje koje se može izbeći.

 Nije fazon da sebe iscrpljujemo, fazon je znati kada da stanemo. Mudrost leži u tome da prepoznamo loše navike koje dovode do "pucanja", a kada ih prepoznamo onda možemo te loše navike zameniti dobrim. 

1. Kada vam je dosadno, okrećete se Fejsbuku. Skrolujete, klikćete, pratite isprazne sadržaje, gledate fotografije drugih ljudi, mrzite vaš život ili jednostano zurite u sve to bez razmišljanja.

2. Kasno ležete iako ste umorni. Uvek mislite da možete obaviti još par sitnica po kući ili odgledati još jednu epizodu serije.

3.Ceo dan čistite i sređujete vaš dom. Nikada nije dovoljno čisto, primećujete svaku sitnicu, opsesivno želite da sve bude na svom mestu. 

4. Brinete o stvarima koje ne možete promeniti, kao na primer, o ponašanju drugih ljudi za čije ponašanje niste vi odgovorni.

5. Ustajete iz kreveta u poslednjem trenutku. 

6. Vaša lista obaveza je previše dugačka.

7. Želite da uradite puno toga u jednom danu.

8. Radite više stvari odjednom.

9. Čim ustanete ujutru proveravate vaš telefon (Facebook, Instagram, e-mail).

10. Odlazite u krevet sa telefonom ("čekaj da proverim šta ima novo na fejsu").

11. Provodite većinu dana na kompjuteru.

12.  Više obraćate pažnju na telefon nego na svoju decu i voljene.

13. Zaboravljate na sebe i na ono što vas relaksira. Vreme za relaksaciju nije nešto što stavljate u vaš raspored.

14. Svuda žurite i sve obavljate na brzinu.

15. Ne pratite šta vam drugi pričaju. 

16. Ne želite nikome ništa odbijete. Svima govorite "da", osim sebi.

17. Bojite se da kažete "ne".

18.  Previše ili premalo jedete.

19. Iritiraju vas sitnice, puno vičete.

20. "Nemam vremena za to", vam je omiljeni izgovor.

Sada kada znamo koji su to znakovi pucanja i iscrpljenosti pitanje je šta možemo učiniti povodom toga? Više o tome u sledećem postu.

Zanima me, da li na ovoj listi prepoznajete neku od vaših loših navika? Da li imate nešto da dodate?

Nedelja kroz užine 06/10-10/10/14

Nedelja teškog buđenja, još težih glava od stuštenog neba i kišovith jutara. Užinice nisu toliko inspirativne, biće bolje nadam se sledeće radne nedelje.

sendvič, granola štanglica i grožđe

 prženice napravljene u aparatu za waffles, crvena jabuka

tost sa kačkavaljem, pola banane, zelena jabuka

 sendvič, Digestive integralni keksići, zelena jabuka

 pica, cvetići od šargarepe, grožđe i nar, mustokuluro kolač iz pekare

 posna užina: sendvič sa puterom od kikirikija, mustokuluro kolač iz pekare i zelena jabuka

Užine za ovu nedelju 29/9/14-03/10/14

Dragi moji, evo užina za ovu nedelju. Užine mlađe i starije kćeri su uvek iste, samo što je za moju petenku količina malo veća, a sredom i petkom joj spremam posnu užinu. Ovo su uglavnom slike užina moje mlađe kćeri koja ide u predškolsko.

tost sa guda kačkavaljem, kolač od šargarepe, grožđe

sendvič sa puterom od kikirikija, crna čokolada, nektarine, grožđe

 sendvič sa krem sirom i dimljenom ćuretinom, krekeri sa zvezdicama od gude kačkavalja, krastavac, jabuke i nasmejana banana

 posna užina: sendvič sa puterom od kikirikija, krekeri, jabuke i nasmejana banana koju mi i starija kćer za divno čudo potražila

domaća vafla sečena na pola, krekeri, parče dimljene ćuretine, jabuka

 omiljeni sendvič moje mlađe kćeri sa krem sirom i krastavcem, šljiva i grožđe, zvezdica od gude kačkavalja

Toliko to sledećeg petka!

Praznici bez trošenja

Ako sam nešto naučila ove 2012. godine koja je već na izdahu je to da me stvari ne usrećuju i da mi nisu potrebne. Da, priznajem, volela bih da imam ovu knjigu ili ovaj parfem, ali da budem iskrena, sasvim sam srećna i zadovoljna bez njih, a eventualan poklon bi me trenutno obradovao, ali me nikako ne bi učinio ispunjenijom i srećnijom. Sa decom je drugačije, njih zaista usrećuju Lego kocke ili Barbike, onako iskreno se raduju poklonima i svakako ih očekuju, prosto zahtevaju, zar ne? Međutim, ono što ja pokušavam da im prenesem je to da svrha Božića nije u poklanjanju i Deda Mrazu, on ima mnogo dublji značaj- Božić znači rođenje Hrista, oproštaj, ljubav, pružanje i porodica. Reći ćete: ma gde to jedno dete može razumeti? Hm, možda ne može da razume, ali može da nauči.
Ukoliko stvarno osećate pritisak da morate potrošiti novac za praznike, evo nekoliko ideja koje će vam možda pomoći da se malo oslobodite pritiska i pronađete neki novi, lepši i ispunjeniji način obeležavanja predstojećih praznika.

~ Umesto igračaka i stvari poklonite jedni drugima nova, lepa iskustva: znam da su putovanja danas luksuz, ali ako možete sebi to priuštiti, svakako je mnogo bolje uložiti u lepo putovanje nego u plastičnu kinesku igračku. Možete otići u pozorište, sankanje, novogodišnji koncert. Izaberite zajedno jelku za kićenje, kupite ukrase, nabavite zajedno neku novu društvenu igru u kojoj ćete porodično uživati. Slikajte se, igrajte se, blesavite se. Vreme koje provodite sa decom je najbolje i najlepše ulaganje.

~ Ako već morate, obavite kupovinu SADA. Ne čekajte zadnji momenat i gužvu. Kada smo u frci sa vremenom, imamo tendenciju da više potrošimo bez mnogo razmišljanja. Ovako ćete uštedeti na vremenu, a o novcu da ne govorimo.

~ Ugasite TV. Makar dok traju reklame. Ne znam kako je kod vas, ali u Grčkoj nas preko celog dana bombarduju raznoraznim reklamama, naročito onim za igračke. Moja deca su već počela da kenjkaju, da traže, da prave liste, a kako i ne bi kada im se  neprestano to nameće?! Umesto toga, skinite sa interneta ili iznajmite filmove/ crtaće sa božićnom tematikom, napravite kokice, skuvajte kakao i uživajte pod toplim ćebetom. Ja volim mojoj deci da čitam božićne bajke i priče. Crtajte ili napravite handmade čestitke za praznike (uh, a mene to posebno mrzi da radim). TV je otrov, morate se složiti.

~ Pomognite drugima da im ovi praznici budu lepši od prethodnih. Svako od nas zna nekoga ko je bolestan, usamljen, tužan, nesrećan, siromašan. Svako od nas zna nekoga kome je potrebno prijateljstvo, nega, mali znak pažnje. Budimo mi, umesto svetlećih reklama i božićnih svetiljki, nekome svetlost u tami.

~ Probudite vaša čula. Uživajte u mirisu snega, slatkih đakonija, pomorandži, cimeta i karanfilića, u mirisu drva u peći ili kaminu i  aromi pečenih kestena. Ja lično jako volim praznične, vesele pesme, slušam ih po ceo dan, plešem po kući, obožavam način na koji trepću svetiljke na jelci, uživam gledajući ukrašene ulice, izloge i prozore, upijam atmosferu i pucam od miline. Šljašteće haljine, cipele i nakit me zaista ne zanimaju, jednostavno me intrigira sav taj sjaj i strašno mi je zanimljiva ta groznica, panika i jurnjava koju primećujem samo kao posmatrač.

 Ne treba da bankrotirate da bi se lepo proveli za praznike. Obogatite se ukusima, senzacijama, iskustvima, pružanjem nematerijalne, nesebične ljubavi svim ljudima.
Ako vas trošenje novca u vreme praznika zaista čini srećnima, onda go for it! Ko sam ja da vas ubedim u suprorno?

Uživajte u vikendu i volite se!

(fotke sa pinterest)

Kratak post o snu koji sam usnula

Sanjala sam noćas najdivniji san: prilazi mi žena i uzima mi dlan, ja joj kažem:
"Ne, ne, nemojte, ja ne verujem u to, to nije u redu!".
Ona mi svejedno uzima ruku i kaže: "Aaaaaa, dolazi vaše vreme, imaćete još dvoje dece."
Pomislih u tom trenutku: "Ma, imam već 36 godina kada ću stići da rodim još DVOJE dece?".
Onda je pitam: "Jao, hoću li mnogo povraćati?" ( u toku obe trudnoće sam imala hyperemesis gravidarum, pa pri samoj pomisli na trudnoću počinje da mi bude muka!).
Ona će meni: "Ne, neeee, uopšte vam neće biti muka", uveravala me je.
"Da li to znači da će biti blizanci?", pitam je ja, mada ne znam odakle mi takav zaključak. Uostalom, to je san, tako da ništa ne mora biti logično.
Žena se zagonetno nasmeši i reče: "Možda...". I onda nestade...Sećam se samo da sam bila beskrajno srećna. I eto, ja ti sada ceo dan razmišljam o bebama...

Sramota me je

Pre neko veče smo sedeli sa prijateljima u bašti picerije. Toga dana sam smo se "ubili" od posla i želela sam da malo pobegnem od obaveza i odmorim dušu. U toku večeri, prišla nam je jedna lepa i visoka devojčica, koja nema više od 12 godina i rekla: "Dajte mi nešto da kupim da pojedem".
Rekla sam joj: "Prođi malo kasnije, nemam sada ništa sitno". I mislila sam to. Nije se pojavila. Dok smo ustajali sa stola osvrtala sam se nadajući se da će se odnegde pojaviti.
Često je viđam u gradu. Uvek je poderanoj i prljavoj odeći, stalno nešto pretura po džepovima i broji neku siću. Ono što mi uvek najviše privuče pogled su njene uplašene i velike oči i kratko isečena, oštra kosa. Bukvalno je vukla svoje mršavo telo, gledala oko sebe pogledom uplašene srne. Izgleda mi kao da...pati. Oči jednog deteta ne treba da budu tužne. Iz njih ne treba da se čita strah.
Juče dok smo šetali ponovo sam je videla. Prišli smo joj i upitali je gde živi, da li ima braću i sestre, da li im treba garderoba, hoće li nešto da pojede? Dok nam je pričala glas joj je drhtao: čega li se toliko plaši ovo jadno dete? Obećala sam joj da ću skupiti stvari za nju i njenu porodicu i da za koji dan svrati do muževljeve ordinacije u centru da ih pokupi. Nisam mogla da skinem pogled sa njenog lica i upitala sam se kroz šta sve prolazi ova mala duša svakoga dana? Bacila sam pogled na moju decu, koja su veselo i srećno skakutala: upravo su pojele sladoled, na sebi imaju čistu garderobu, ne novu, ali dostojanstvenu, onakvu kakvu treba da imaju sva deca. Razmišljali smo šta ćemo za ručak, nešto na brzinu, svež hleb i pun frižider nas je čekao kod kuće i tada u tom trenutku sam osetila nepodnošljivu sramotu.
I tako udubljenu u misli prekinu me glas devojčice: "A, gde je bolnica? Kako da odem do nje? Moj brat je tamo, ima zapaljenje pluća".
Moja starija kćer je celim putem do kuće ćutala. I ja sam.

Užine za školicu (nedelja prva)

Biće ovo jedan blog post u znaku škole, jer sam ovih dana baš oko toga mnogo zauzeta. Krenuli smo u famozni treći razred, počinju treninzi, engleski i druge aktivnosti, mnogo toga ima da se pozavršava, kupi, organizuje. Ne žalim se, uživam, baš sam se uželela akcije! Ustajem veoma rano da ukradem 15 minuta ispijanja kafe na miru (ne uspeva mi, jer me mlađi "vampir" svaki put čuje), da spremim doručak, užinu, dočekam sunce. Tako je malo vremena za uživanje, pa se trudim da uživam i unesem malo lepote i kreativnosti u naizgled dosadnu svakodnevnicu. Malo muzike, puno svetla, nekoliko kapi parfemčića, igranje sa mlađom kćerkom i svi poslovi prođu nekako lepše. Kako drugačije?

S obzirom da sam ovih dana u znaku škole i brige o deci, rešila sam da podelim sa vama fotografije užina koje sam pakovala mojoj kćerki. Časove je imala samo u sredu, četvrtak i petak. Užine su još uvek malo nemaštovite, ali potrudiću se da tokom narednih meseci budem malo kreativnija:

{Sreda: sendvič sa puterom i ćurećom šunkicom u domaćem belom hlebu (pravim ga u mašini za hleb), slani keksić od šargarepe i kukuruznog brašna, nektarina, badem i slane perece}

{Četvrtak: integralni mafini sa grožđicama i orasima (recept je na kraju posta), grožđe, badem i slane perece}

{Petak: sendvič od mog integralnog hleba sa krem sirom i čajnom salamicom, pola banane, tri kriške jabuke, parče čokoladice i nezaobilazne slane perece. Fotka je loša, jer nije bilo uopšte svetla zbog kataklizmičnog, kišovitog i oblačnog jutra.}

 ~ Integralni mafini~

Ja sam uključila moje devojčice u pravljenje ovih mafina sa namerom da ih to inspiriše da probaju nešto novo. Mogu da kažem da smo baš uživale, a Eleni se sa ponosom hvalila kod drugarica u školi. S obzirom da ovi mafinsi nemaju šećera, svu slast dobijaju od meda ili voća, što znači da su veoma zdravi! Moram da naglasim da  nisu preterano slatki, ali bez obzira na to mi ih svi u kući volimo i od sada ću ih spremati svake nedelje za školsku užinu:

• 1 1/2 šolja integralnog brašna
• 1/2 kašičice soli
• 2 kašičice praška za pecivo
• 1/4 kašičice cimeta
• 1/8 kašičice muškatnog orašćica
• 2 jaja
• 2 kašike meda
• 1 kašičica ekstrakta od vanile
• 1/4 šolje ulja (ja sam upotrebila maslinovo)
• 3/4 šolje sveže ceđenog soka od pomorandže
• oko 1 šolja fila (suvo voće, orasi, lešnici, sveže voće - vidi detalje dole)
• papirne korpice za mafine i pleh za mafine
  
  
  Postupak:
  Zagrejte rernu an 200 stepeni C. U velikoj činiji pomešajte suve sastojke (osim fila). Napravite "rupu" u sredini i dodajte jaja, sok od pomorandže, ulje i med koje ste prethodno u posebnoj posudi pomešali. Pomešajte suve sastojke sa mokrim, ali nemojte previše mešati smesu!
  Postavite papirne korpice u pleh i napunite 2\3 do 3\4 korpica smesom. 
  U posebnoj činiji napravite vašu kombinaciju za fil tako da napunite jednu šolju, evo nekoliko primera:
  
  
• seckane jagode, kupine, borovnice (cele)
• oljuštene i seckane kruške
• skuvana i pasirana jabuka
• pasirana banana i seckani orasi ili lešnici
• grožđice i seckani orasi
• mešano suvo voće po želji
• džem

Sada kada ste stavili smesu u korpice na svaku odozgo stavite 1-2 kašičice spremljenog fila. Nežno viljuškom ili kašikom umešajte ovlaš fil u smesu. Peći 10-15 minuta. Služiti tople ili na sobnoj temperaturi. Mogu se zamrznuti i vaditi iz zamrzivača po potrebi.

Počinjem sa novom tradicijom na ovom blogu: na kraju svake nedelje ću postovati fotografije užinica sa

nadom da ću na taj način inspirisati i sebe i vas.

Uživajte u vikendu!

Savršena škola

U moje vreme (pre jedno više od 25 godina) škole nisu posebno negovale niti podsticale kreativnost kod dece. Za mene je škola bila nešto kao vojni kamp: učitelji i nastavnici su bili  blaža verzija svetskih diktatora, učionice bezbojne zatvorske ćelije, časovi fizičkog-prilika da se iskompleksirani nastavnik iživljava nad decom, istorija-sistematsko ispiranje mozga i organizovano  prikrivanje  istine, a školske priredbe- svete liturgije u čast Titu gde su se u prvi plan gurala "talentovana" deca, a ostala bezdušno ignorisala. Iz nekog razloga, "jezičari" su mi bili najbolji nastavnici i profesori, oni su mi bili nekako romantični, idealisti i drugačiji. Dreamers. Bila je tu i nastavnica matematike, koja je takođe bila super i mnogo sam je gotivila. Ostale? Ne baš. Ma, dobro. Verovatno su druga deca drugačije doživljavala školu, ali ja je, neću da krijem, nikada nisam volela.
Da su mene pitali (istog sam mišljenja i sada) engleski bi se učio uz Bitlse i čajanke, istorija gledajući neki istorijski film, posetom muzeja ili čitanjem nečije skandalozne biografije, geografija bi se učila odlaskom na česte izlete i ekskurzije, a nastavnici bi bili obavezni da u svakom detetu prepoznaju neki dar i sklonost i guraju ga u tom smeru. Priredbe bi ličile na "High School Musical" ili "Glee" (mada u to vreme ove serije nisu ni postojale), a nikako NE na slet u čast Mao Ce-tunga. Hemija bi se učila uz zanimljive eksperimente, grupne projekte, kuvanje i mućkanje bezalkoholnih koktela. Fizičko vaspitanje ne bi bilo tortura. Ah, taj predmet mi je bio najtraumatičniji EVER! Mrzela sam kolutove napred i nazad, nisam podnosila veranje i saplitanje po gredi. I dan danas imam problem sa bilo čim što uključuje nagle pokrete, okretanje, prevrtanje. Momentalno mi bude muka i krene vrtoglavica. Zašto sam to morala tada da radim na silu? Jesam li ičim pokazivala sličnost sa Nađom Komaneči?! Bila sam brza. Trčanje mi je išlo od ruke. Eto. Zašto me moj genije od nastavnika nije terao da radim ono u čemu sa bila dobra nego je uporno navaljivao da se valjam po štrokavoj strunjači iako sam mu hiljadu puta rekla da mi se vrti u glavi i da mi je muka? Hteo je da me nauči da nikada ne odustajem? Želeo je da mi izgradi čeličnu volju?  Jedino što je uspeo da postigne je da mrzim gimnastiku, njega i časove fizičkog. Do kraja života. Uh, a tek ono "između dve vatre"! Čist idiotizam! Uvek su gađale najkrupnije devojčice u razredu, tihe, ali pomalo krvoločne sa Incredible Hulk pogledom u očima: GRRRRRRRRRRR!  Ja sam onako osetljiva i žgoljava morala da jurcam gore-dole po dvorištu ne bi li se spasila od lopte- projektila,osećajući se kompletno i apsolutno ponižena svaki put kada bi me lopta pogodila. A, to bi se dešavalo baš često. Ustvari...uvek. I tada sam se pitala,  zašto nismo učili svetske plesove, narodna kola, zašto nismo više trčali u prirodi, šetali pored reke, upoznavali lokalne uspešne sportiste?Zašto škola nije uzimala u obzir nas osetljive, žgoljave i slabije? Zato što naš školski sistem, škole i oni koji su ih vodili nisu imali ni trunke osećaja za inventivnost, kreativnost, za dečiji duh.  Ideju da smo svi različiti, sa različitim mogučnostima i afinitetima je bila zamenjena totalnom uniformnošću i planiranim projektom koji se zvao- nemati mišljenje, nemati ličnost. Ne znam da li sam to samo ja, ali smatram da škola nije uspela  iz mene da izvuče ono najbolje, a mogla je. Stvarno se nadam da je danas situacija mnogo bolja, a sobzirom da imam poznanike i prijatelje u prosveti koji su neverovatno divni i kreativni ljudi, znam da mnogo toga (većina) ne zavisi od njih.
I tako, naišla sam pre neki dan na zanimljiv članak  koji opisuje šta to deca žele od svojih škola i kako to smatraju da treba da izgleda njihova "škola iz snova". Videćete i sami da sve što klinci žele je razumevanje i mogućnost da se izraze. Pitam se samo, a koje su želje nastavnika? Evo šta učenici žele da se promeni u školama i u njihovom odnosu sa nastavnicima:

★ Puno aktivnosti – sportovi kao što su džudo, fudbal, ples, odlazak na bazen. Sređeno školsko dvorište, konstrukcije za penjanje, drveće, biljke, cveće i prilika da se tako uči o prirodi.

★ Mir – prostorija za opuštanje, crtanje, čitanje za vreme odmora; muzika umesto zvona.

★ Udobnost – udobne stolice i stolovi, ormarići gde deca mogu staviti svoje stvari. Mogućnost da piju hladne sokove kada je vruće i tople napitke tokom zime. Neka deca žele da učionice budu obložene finim tepisima kako bi hodala po njoj bez cipela. Zar to nije slatko?

★ Kreativnost i šarenilo – učionice sa zidovima nežnim, pastelnim bojama, sa dovoljno prostora za izlaganje crteža i drugih umetničkih dela đaka. Puno cveća, šarenila i  veselja. Boje kao što su crna, siva i braon na zidovima bi bile zabranjene! Da postoje posebne učionice za crtanje, čitaona, muzička soba.

★ Nastavnici-eksperti -  nastavnik ne treba samo da bude neko ko će izdeklamovati gradivo, već neko ko ŽIVI I DIŠE svoj predmet. Dovoditi eksperte i uspešne ljude iz svih oblasti da drže predavanja o svom poslu je nešto što je đacima veoma privlačno i zanimljivo.

★ Fleksibilnost–  više izbornih predmeta, bez mnogo obaveznih, osim matematike i jezika. Više vremena za sport i umetnost.

★ Prijateljska atmosfera – ljubazni nastavnici koji ne viču i koji su strpljivi. Psiholog u koga  dete može imati poverenja.

★ Slušati – organizovati forume na kojim će učenici izražavati svoje negodovanje i probleme, da im se omogući iskren i otvoren razgovor sa nastavnicima. Sve ono što učenik kaže treba shvatiti ozbiljno. Imati sluha za decu.

★ Ravnopravnost – deca koja sporije uče ili imaju problema sa učenjem podjednako da se podstiču i nagrađuju kao i dobri učenici. Istaći svačiji rad i trud. Nije fer kada se ističe rad samo nekolicine učenika, to izaziva komplekse i osećaj izolovanosti kod drugih koji ne mogu proizvesti iste rezultate.

★ Razmena učenika- učenje o drugim kulturama, religijama, negovati tolerantnost i ljubav prema ljudima iz celog sveta.

★ Provoditi vreme napolju– česti izleti, ekskurzije, gajenje školske bašte, staklenika, voćnaka, domaćih životinja.

★ Tehnologija – prostorije sa računarima i  interenetom, MP3 plejeri za  individualno slušanje muzike, USB stick za svakog učenika.


Kako treba da izgleda jedna savršena škola?

★ Nema domaćih zadataka (sve se radi u školil).
★ Postoji fleksibilan raspored.
★ Učenici imaju sat vremena pauze za ručak.
★ Škola ima svog kućnog ljubimca.
★ Održavaju se časovi iz prve pomoći.
★ Postoji dodatna nastava\klubovi iz svih predmeta.
★ Škola ima svoju menzu u kojoj se služi zdrav  i ukusan ručak.
★ Škola obezbeđuje iPAD za svakog učenika.
★  Postoji fudbalski teren.
★ Ima manje kontrolnih i pismenih vežbi.

Ne bih imala ništa protiv da se vratim u ovakvu školu! Sistem koji je protiv ovakvih škola i dece je sistem koji radi protiv života!

       ( ideja sa The Guardian)

Pakujte vašoj deci užinu za školu (ukusne ideje i trikovi kojima ni odrasli ne mogu odoleti)

Za koji dan počinje škola. Osim uzbuđenja, mnogi od nas osećaju i stres: kako će se dete privići, hoće li ovaj razdred biti teži? Treba ustajati ranije i pripremiti decu za sate i sate koje će provesti u školi. Neke od nas brine i činjenica da će deca, s obzirom na povećanu aktivnost i vreme koje će odsustvovati od kuće, imati manje vremena da se dobro i kvalitetno hrane dok su u školi, a preko leta smo uspešno mogli da to, koliko toliko, kontrolišemo. Ukoliko vam škola obezbeđuje ručak, to je baš super! Ako ne, pretpostavljam da deca nose novac u školu i kupuju svoju užinu: to može biti sve od pice, peciva, hamburgera do grickalica i čokolada koje nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Ukoliko pakujete užinu vašoj deci, moram da vam aplaudiram! Istraživanja i ankete pokazuju da se danas (u Srbiji) smatra da je pakovana užina "sramota". To je verovatno tako zato što pekare i kiosci nezdrave hrane niču kao pečurke oko osnovnih i srednjih škola. Nositi novac i kupovanje užine je "in" i znak "finansijske lagodnosti". Deca koje nose užinu od kuće su obeležena kao "siromašna". Takav mentalitet vlada jedino kod nas, dok je na Zapadu pakovanje užine najnormalnija stvar. Pozdravljam svaki pokušaj roditelja da im se dete hrani zdravo i kvalitetno čak i u školi. Lično, radije bih da mi se dete smatra "siromašnim" nego da bude nezdravo ili da nema dovoljno energije da obavlja svoje zadatke i obaveze u školi i van nje. Sve je stvar prioriteta, a moda i popularnost su sporedni, apsolutno NEVAŽNI kada je zdravlje i dobrobit deteta u pitanju.

Većina osnovnih škola u Nišu ima organizovanu pripremu obroka za decu u nižim razredima, ali većina školaraca svakodnevno užinu kupuje u kioscima brze hrane, kojih ima u blizini svake od 35 niških osnovnih škola. Primera radi, u jednoj od najvećih osnovnih škola u Nišu, u OŠ „Dušan Radović“, od 1.300 učenika dnevnim boravkom je obuhvaćeno 140 đaka prvog i drugog razreda. Oni imaju tri obroka, doručak, ručak i užinu. Pored njih, učenici do četvrtog razreda mogu se dobrovoljno prijaviti samo za užinu u školi. - Ipak, većina dece upućena je na kioske brze hrane, u okolini škole. Nisam pobornik ove vrste ishrane i moja deca traže džeparac za kupovinu užine u ovakvim objektima - kaže Aca Krstić, direktor OŠ „Dušan Radović“. Lekari u Nišu upozoravaju da je u „fast fud generacijama“ gojazno svako peto dete osnovnoškolskog uzrasta. To praktično znači da bar povremeno povišenu telesnu težinu ima 4.600 od oko 23.000 osnovaca u Nišu. Osnovna škola „Jovan Popović“ u Kruševcu je jedna od nekoliko škola koje imaju kantinu. - Tu se mogu naći peciva, jogurt, sokovi ali i zdrava hrana, kiflice od integralnog brašna i slično. Koliko sam mogla da primetim, u kantini uglavnom kupuju učenici mlađih razreda koji nemaju plaćenu užinu dok đaci starijih razreda češće kupuju hranu u objektima u blizini škole - tvrdi Tanja Stojanović, direktorka ove škole dodajući da nisu potrebne nikakve ankete i analize da bi se utvrdilo da je veći deo osnovaca gojazan. Nevenka Ristić ima ćerku koja ide u sedmi razred. - Od malih nogu navikavala sam je da se zdravo hrani. U našoj kući su supa za ručak i voće na kraju obroka obavezni. Sada je i u pubertetu i vodi računa o ishrani ne samo kada je u školi već i u kući. Vidim da za užinu obično nosi voće a izbegava grickalice - tvrdi Nevenka. Jovana Aleksić, učenica osmog razreda kaže da ima više obroka dnevno a, kada je u školi, za užinu obično kupuje pecivo. - Nemam naviku da sa sobom nosim hranu ili voće od kuće. Primetila sam da dosta mojih drugova iz odeljenja kupuje hranu u objektima pored škole, obično picu i hamburgere - priča Jovana.

 (izvor BlicOnline)

U Grčkoj ne postoji organizovana priprema obroka u školama. Užina je obaveza roditelja, a većina, nažalost, preferira kupovanje užine u školskim kantinama u kojima se može kupiti pecivo od lisnatog testa, tost, đevrek, sokovi i grickalice. Deca se, naravno, opredeljuju za kroasane punjene čokoladom (puno konzervansa i odvratnog ukusa), grickalice i keksiće. Kada god bih kćerki dala novac za užinu njen izbor bi bio isti. Dolazila bi kući "mrtva gladna", razdražljiva, umorna, bleda. Zato sam rekla-nikada više!
Ima bezbroj kombinacija, zdravih i ukusnih stvari koje možete spakovati svojoj deci za školu. Dešavalo se puno puta da užina moja ćerke bude toliko privlačna i intrigantna drugoj deci da često  traže od nje da je probaju. Ponekad, spakujem jedan mafin više ili parče kolača od šargarepe za njenu drugaricu kojoj se veoma dopadaju. Galete (bakin kolač) su pravi hit! Užinu pakujem u plastičnoj činiji sa dve pregrade (sa poklopcem, naravno) i ako je niste do sada nabavili insistiram da to učinite. Postoje i činije sa tri pregrade koje su još bolje, ali ja ih ovde u Grčkoj još uvek nisam našla. Veoma su praktične i idealne za užine ili pakovanje ručka koji možete pojesti i vi na pauzi na poslu, naročito ako završavate kasno. Ubacim po potrebi plastičnu viljušku i salvetu.
Priprema užine za decu nije ni malo lak posao! Treba osmisliti 20 užina, za 20 školskih dana u mesecu. Uh! Većina dece je probirljiva i specifična što se hrane tiče. U ovom postu pored nekoliko ideja o tome šta možete da spakujete za užinu i kako da učinite da užina bude privlačnija vašoj deci , dodala sam tablicu namirnica: ugljeni hidrati, proteini, mlečni proizvodi, voće i povrće koje se idealno sve moraju naći u jednom obroku deteta, znači ručku tj. užini. Sve je stvar ukusa deteta,  vaše maštovitosti i kreativnosti, a ponekad i zajedničkog dogovora.

IDEJE ZA PAKOVANJE UŽINA

UGLJENI HIDRATI ~ sendviči: od francuskog hleba, ražanog hleba, kifli, itd. ~ krekeri, perece, ribice ~ tortilje ~ mafini ~ galete (slane i slatke), vafle ~ đevreci sa susamom ~ granola ~ proja ~ žitarice ~ hladna salata od makarona ~ domaća pita MLEČNI PROIZVODI ~ kačkavalj i sir ~ voćni jogurt (zamrznuti i spakovati, dok ne dođe vreme za užinu on će se odmrznuti) i običan jogurt ~ krem sir ~ Zdenka sir MESO\PROTEINI ~ hladna pečena piletina ~ ćureća šunkica ~ mesni narezak ~ tvrdo kuvano jaje ~ pržene ćufte ~ humus sa sirovim povrćem ~ puter od kikirikija

VOĆE I POVRĆE ~ jagode ~ kupine ~ trešnje ~šljive ~ dinja ~lubenica ~banane ~ kiwi ~ jabuke ~breskve ~ pomorandže ~ nektarine ~ mandarine ~ grožđe ~kruške ~sušeno voće ~ mlada šargarepa ~ cherry paradajz ~ krastavac ~ štapići od celera ~ kiseli krastavčići ~ brokoli itd.

Umesto hleba upotrebite za promenu nešto drugo, kao na primer tortilje koje ćete premazati omiljenim namazom, dodati šunkicu, kačkavalj, uviti i iseći na pola. Možete napraviti mafinse, pitta bread sendviče, vafle, slane galete (bakin kolač). 

Napravite vaš zdravi Mix za grickanje ili još bolje pustite dete da  napravi svoju kombinaciju: pomešajte ribice, perece, sušeno voće, Cheerios cerealije (ili neke druge), orahe, badem. Deca vole nešto da grickaju, a ovo je relativno zdrava varijanta. Možete ubaciti (povremeno)  čokoladne bombonice u boji kao što su Smarties i M&M's. Ipak su samo deca.

Budite kreativni što se tiče sendviča: ako dete voli piletinu, napravite sendvič od piletine, možda od kuvanog jajeta, sendvič sa puterom od kikirikija, sendvič od pohovanih tikvica i sira.  Napravite picu sa kvalitetnim sastojcima prethodnog dana za večeru i ostatke spakujte detetu za školu. Dve muve jednim udarcem!

Ne zaboravite voće i povrće: iseckajte krastavac i šargarepu na štapiće. Cherry paradajz je takođe ukusan, sladak i zgodno se pakuje i jede. Raznovrsno voće seckano na kockice je dobro rešenje, ili jednostavno spakujte celu bananu, jabuku, pomorandžu ili grožđe.

Deca vole sve što je mini: mini mafinse, mini pecivo, mini sendviče raznih ukusa ili mini pice. Potražite inspiracije za recept po internetu: tu su  mafinsi sa ukusom pice, slatki mafinski sa bananom, itd. Takođe možete proju umesto u plehu, ispeći u kalupima za mafinse.

Napravite sendviče od hleba za tost, odstranite koricu  i vadite modlicama za keksiće razne oblike i spakujte. Možete nožem praviti sopsvene kreacije. Deca ih obožavaju!!!!

Uzmite  krekere, mesni narezak, šunku ili  salamicu i neki kačkavalj, isecite ih  modlicama i spakujte ih (obavezno) odvojeno. Dete će srećno grickati nešto što jako voli i plus je interesantno.
Sa modlicama takođe možete seckati voće i povrće! Ukrašavajte, igrajte se sa oblicima. Zabavno je!

Iznenadite vaše dete tako što ćete povremeno spakovati omiljeni čokoladicu ili neku drugu poslasticu uz glavnu užinu\ ručak. Moja kćer, kada god  se vrati iz škole posle jednog takvog iznenađenja mi kaže: "Mama, pojela sam sve što si mi stavila, a čokoladicu sam ostavila za kraj da uživam!".

Ako znate da će dete imati naporan dan zbog kontrolnog zadatka ili je otišlo u školu tužno i neraspoloženo, zalepite krišom na poklopac činije lepu i ohrabrujuću poruku: "volim te", "verujem u tebe", "neka ti bude lep današnji dan!" itd. Možete skinuti i štampati j ove kartice sa slatkim sličicama ako želite. (sa sajta Picklebums).
 
Srećnu i uspešno novu školsku godinu želim vama i vašim mališanima i neka vam bude PRIJATAN svaki vaš zdravi i hranljivi obrok!!!!

(fotke sa EasyLunchboxes)

Kako da isplaniram obroke za celu nedelju? Ništa lakše!

"Šta ću danas spremiti za ručak?" je jedno od večitih pitanja koja nas "muče" svakoga dana. Ako ste po tom pitanju neorganizovani, velika je verovatnoća da ćete pribeći nezdravoj hrani koja se brzo priprema: prženju kobasica, kuvanju viršli, možda čak i otvaranju konzervi.  Verovatno ćete uzeti gotovo jelo ili naručiti nešto da vam se donese na kućnu adresu, možda kupiti pecivo ili picu na kijosku? Sve mi je to jako poznato. Kada god sam u tom pogledu neorganizovana, a svi u kući umiremo od gladi, okrenuti telefon i naručiti masni giros je prva opcija. Uvek se posle toga pokajem. Ne samo da potrošimo novac, već u suštini pojedemo pravo pravcato đubre od hrane. Postoji i drugi scenario: želite da kuvate, ali ne znate šta. Lutate po supermarketu, trpate sve i svašta u korpu, da bi sledećeg dana opet sebi postavljali isto pitanje: "A, šta ću danas da skuvam?", uz ponovnu jurnjavu po supermarketu ili pijaci, nervozni, gladni i besni. Da ne bi došlo do toga i s obzirom na to da verujem da se kuvanje i priprema sva tri obroka kod kuće itekako isplati više od brze hrane, svakoga vikenda (ponekad petkom uveče ili subotom ujutru) sastavim moj nedeljni plan obroka. Koristeći ovaj PLAN OBROKA to činim na sledeći način:

1. Prvo napišem na posebni papir imena jela koja moja deca i suprug vole da jedu. Mislim na glavni obrok, a to je ručak, vreme kada se sve okupljamo i jedemo zajedno.To su standardno sledeća jela: špageti bolonjez, bilo šta od piletine (naročito pileća krilca), ratatuj (jelo od plavog patlidžana), riba, pirinač sa spanaćem, sočiva, pasulj, omleti, stir-fry kineska jela sa ćuretinom ili piletinom. Na osnovu toga tražim recepte ili osmislim šta ću kuvati naredne nedelje. Uglavnom sednem uz kaficu (kao što rekoh petkom ili subotom) prelistam kuvare ili blogove i biram recepte. Ponekad pronađem neko fino jelo od povrća, ideju za neki rižoto ili jelo od mesa koje spremam uglavnom nedeljom (kada imam više vremena) umesto standardnog pečenog pileta ili ribe. Možda to bude piletina, ali marinirana u nekoj neobičnoj kombinaciji začina ili punjena riba, bilo šta što me zaintrigira.

2. Znajući da svi volimo mleveno meso, uvek ga spremam makar jednom nedeljno, obično ponedeljkom: bolonjez, ćufte u sosu, grčke pljeskavice, punjene paprike, punjeni kaneloni, lazanje. Izaberem jelo i ubacim ga u tabelu.

3. S obzirom da postimo dva dana u nedelji, sredom i petkom, odmah znam da će se tih dana jesti jelo bez mesa i mlečnih proizvoda. Ubacim jela koja planiram da kuvam tih dana. Obično su to jednom nedeljno mahunarke (sredom) i neko jelo od povrća i krompira (petkom).

4. Ostaju mi "utorak" i "četvrtak". Utorak je uglavnom dan za jelo sa povrćem kombinovan sirom ili za ribu zbog toga što smo prethodnog dana jeli meso. Četvrtak je dan za "ostatke", jer je sutradan posni dan, a vikend je vreme za kupovinu tako da sve ono što je ostalo i što se nakupilo preko nedelje mora da se pojede i potroši, ukoliko se lako kvari. Jela nikada ne zamrzavam.

5. U planer ubacim jela koja ću spremati za vikend: subotom se uglavnom jede nešto "brzinski" (to obično bude omlet sa povrćem i sirom, ogromna salata i puno voća za dezert koje je kupljeno tog dana na pijaci). To je meni najzamorniji dan: pijaca u Grčkoj postoji samo subotom, a s obzirom da pekare, prodavnice i supermarketi ovde nedeljom ne rade, svaka kupovina se mora obaviti u subotu, pa je stoga i ručak brz, lak i zdrav.  Subotom uglavnom kupujem namirnice za sledeću celu nedelju i po potrebi kupujem i preko nedelje, ali  s obzirom da znam šta ću spremati, taj ceo proces je mnogo lakši i ne oduzima mi mnogo vremena.O tome ću malo kasnije. Nedeljom se nešto peče, uglavnom pilence ili riba, kao što sam već napomenula gore. Ubacim sve to u tabelu.

6. Pored svakog jela u tabeli zapišem namirnice koje su potrebne. Zatim, istražim da li imam nešto od toga u špajzu, u ormarićima, u zamrživaču. Na osnovu toga izmenim jelovnik ako je potrebno.. Npr. ako imam sočiva, a nema više pasulja, spremiću u sredu sočiva (posni dan).

7. Isplaniram takođe i zapišem šta ću spremiti za doručak: to su uglavnom tost, jaja, med i puter, mleko, žitarice. U zavisnosti od toga, ubacim u listu namirnice koje su mi potrebne: šunka, kačkavalj, puter, jogurtići, hleb za tost, jaja, korn flejks, ovsene pahuljice i sir. To su osnovne namirnice od kojih uvek mogu napraviti doručak.

8. Večera kod nas uglavnom liči na doručak. Nikada ne jedemo kuvano jelo za večeru, osim ako to nije pizza. "Pizza night" je često dešavanje kod nas i ponekad se prave pice od svega i svačega što je ostalo u frižideru. Testo često kupim gotovo, ako nemam vremena da ga umesim.

9. Užina je uglavno voće, kokice, sladoled, voćni jogurt. Deca obožavaju Nutellu sa hlebom, pa uvek obnavljam zalihe.

10. Pored namirnica za kuvanje, u zavisnosti od sezone, isplaniram i salate koje će ići uz jelo: zelena salata, cvekla, paradajz. Stavim i njih na listu.

11. Ukoliko se opredelim za jelo kome je potrebna priprema dan unapred kao što su odmrzavanje mesa ili mariniranje,staviti pasulj u vodu da odstoji preko noći, naseckati povrće za stir-fry kako bih uštedela vreme, ubacim i to u tablicu pod "pripremiti za sutra".


12. Umalo da zaboravim:  nikada, nikada, ali NIKADA ne idite u kupovinu kada ste gladni (posle posla ili fakulteta). Kada smo gladni, dokazano je, kupujemo više hrane i trošimo više novca. Najčešće se biraju proizvodi kao što su: čips, čokolade i keks i sve ono što omogućava brzo utoljavanje gladi, a retko se kupuju povrće ili voće. Zato, u kupovinu namirnica idite samo onda kada ste siti, odmorni i UVEK naoružani listom namirnica koje su vam potrebne. Ni više ni manje od toga!

Idealno bi bilo podeliti tu obavezu sa nekim, npr. možete pitati vaše ukućane šta je to što bi voleli u toku nedelje da imaju za doručak, ručak ili večeru. Još idealnije je kada imate priliku da makar tu i tamo kuvate...sa nekim, a ne samo za nekoga. Slažete se?

P.S. Danas je nedelja (dan kada sam pustila ovaj blog u etar), još uvek imate vremena da isplanirate obroke za sledeću nedelju i obavite vašu kupovinu.

(fotke sa pinterest)