U ovom trenutku....

~nemam mnogo reči. Govorim kroz slike i one govore meni. Počela je školica, puni smo utisaka. Rano ustajanje, doručak, užine, brzinsko koračanje do škole i sve ono što prati taj veliki događaj. Sveža jutra, vreli dani, neispavane noći-tako nekako bih opisala moj život trenutno.Mmmmmm, sada bih smazala ovo----->
~ volim ovaj spot...misterozna mlada žena brzo korača ulicama Pariza, kome ide, od čega beži? Volim atmosferu i fotografiju u ovom malom filmu...bilo bi lepo zvati se LouLou. Niko sam takvim imenom ne može biti običan....


~ želim da živim ovde

ili ovde






i ovde
~ bi mi prijala samoća, mir, ja i vrela kafa, negde u uglu nekog kafea....


~ sviđa mi se kreativni nered....knjige u kuhinji? Što da ne.... Kuće u kojima se živi, ali stvarno ŽIVI, čita, gleda, jede, pije, igra, peva....u njima uvek ima nereda, divnog prelepog nereda u kome predmetima ukućani udahnjuju život i deo svoje duše...


~ imam nešto da kažem: Draga jeseni, nadam se da ćeš biti sunčana i relativno topla, sa dovoljnom dozom svežine za tople supice i toplu čokoladu. Nadam se da će se ovog puta probuditi dete u meni i da ću skupiti hrabrost da zagnjurim u hrpu suvog lišća i cičim od sreće. Volela bih da nam podariš tu i tamo po koje kišno popodne da bih imala opravdanje i razlog da ga provedem sa dragim uz neki romantični film. Draga jeseni, nadam se da ćemo ove godine biti dobre prijateljice...voli te tvoja Dora.

~ mislim da je raj ovakav--->

~i ovakav--->

Jedan dan, samo jedan, specijalan, rezervisan za stvari koje su naša lična ideja raja na Zemlji....Bilo bi lepo proživeti takav dan... oslobođen krivice dan, prepunim sitnicama i krupnicama dan, dan samo za lično zadovoljstvo, dan koji bi napunio naše baterije, za tim danom žudim, o njemu sanjam i jednog dana, biću i ja njemu.

Snovi o jeseni

Moja omiljena uspomena...ja sa rancem na leđima, vraćam se iz škole putem okruženim kotrljajućim brdima i vinogradima koji mirišu na prezrelo grožđe. Ispred mene posuti plodovi oraha, skupljam, lomim ih i jedem njihovu mekanu i još uvek belu unutrašnjost. Sunce ne peče više, miluje me nežno po licu i osvežava me svež povetarac koji nosi mirise trulih šljiva, vinogradarskih, ušećerenih breskava,tek iscepanih drvceta za potpalu, vazduh je zadimljen od pečenih paprika. Miriše slatko vino i voće spremno za rakiju. Igraju senke, krošnje propuštaju svetlost bojeći sve u zlato... Bogatstvo jesenih darova, medna polja, zlatasti plašt koji se prostire u nedogled, izobilje boja, gozba ukusa, darežljivost aroma, jesenji, čulni bal. Kod kuće bih, već slatke perle grožđa umakala u med,grickala orahe kojima sam napunila džepove, slušala komšijske pse i sanjala o budućnosti. Ko bi rekao da ću, kada dođe ta budućnost, da sanjam o prošlim jesenima na selu?
Nesumljivo je jesen moje omiljeno godišnje doba. To je vreme iščekivanja novih događaja, vreme novog početka: nova školska godina, nove ljubavi, sezona svadbi i ostalih slavlja, slatki nagoveštaj nastupajućih praznika i slava. Jesen je vreme kada pravim planove i kada ulažem moju, preko leta obnovljenu energiju, u njihovo ostvarivanje. Čekaju me domaći zadaci ( krećemo u prvi razred), škola šivenja (ako nađem vremena), pisanje knjige... Volim jesen i radujem se stvarima koje su me nedostajale tokom leta:

~ sveža jutra, igranje jesenje svetlosti i senka, trčkaranje po ulici punoj opadalog lišća do Elenine školice, vruć hleb i sveže pecivo, kuća umirisana kremastim puterom i džemom od jagoda.
~ kišovito popodne, topli kakao sa mrvicama dvopeka koje plivaju po njemu, koncert kišnih kapljica na prozoru, vetar sa mora koji se poigrava sa drvećem i žardinjerama.
~ okrnjena činija puna utešne supice ispred televizora.
~ poezija, setna muzika i knjige Jane Austen.
~ večeri filmova koji su se davali preko leta.
~ šetnje pored burnog mora na pustim plažama.
~ nedeljna prepodneva u toplim pidžamama.

Jedva čekam jesen, a kada dođe, krenuću da sanjam o zimi...