Spomenula sam u jednom od postova moje divljenje prema mojoj mami koja uvek uspeva da u kuhinji bude kreativna i da ni od čega stvori nešto. Uvek je bila takva, a ja verovatno to nisam ni primećivala.
Kao studentkinja nisam se bavila domaćinstvom, tu i tamo bih joj pomagala, ali nikada se nisam interesovala za kuvanje ili neke druge kućne poslove. U suštini, hrana mi nije bila preokupacija kao što je to na primer sada. Uglavnom se sećam da je na stolu uvek bilo salate, supe, malo sira i glavnog jela koje bi se sastojalo od mnogo povrća i vrlo malo mesa.
Kada sam prvi put otišla u Grčku da upoznam roditelje mog sadašnjeg muža, našla sam se odjednom u nekom drugom kulinarskom svetu koji mi je otvorio zauvek apetit i učinio da se nepovratno zaljubim u kuvanje i hranu. Muževljeva majka je spremala bogata, kalorična, preukusna jela: pasticio (dugačke šuplje testenine sa mlevenim mesom i bešamel sosom), musake, limunastu piletinu na krompiru, pržene lignje, tone i tone pomfrita. Salata je bila samo dodatak jelu, supe nikada nisu deo obroka, a voće nešto što bi se retko konzumiralo. Ništa zato, meni je sve to bilo sjajno, novo, ukusno. Bila sam u raju.
I onda, kada sam se vratila u Srbiju ja više nisam mogla da jedem maminu hranu. Nabavila sam grčki kuvar i polako krenula da učim da spremam grčke specijalitete.
Vremenom moja mama je usvojila korišćenje maslinovog ulja, izbacila je zaprške i više koristila paradajz u kuvanju što je karakteristčno za grčku kuhinju, ubacila je začine za koje do tada nikada nije ni čula i polako krenula da kuva na novi, uzbudljiviji način.
Međutim, finansijska situacija joj nije nikada dozvoljavala preterano rasipanje novca na skupo meso i morske plodove. Uvek je nekako pokušavala da uštedi, da upotrebi manje sastojaka, da nešto promeni, podesi. Sasvim razumljivo.
Kada sam se udala i postala "nezavisna domaćica" počela je i moja dugo očekivana avantura u kuhinji. Neretko bih potrošila novac na skupu junetinu ili svežu ribu. Nisam se obazirala na to koliko su sastojci skupi. Dešavalo se ponekad (vrlo često) da se nakupi toliko mnogo hrane da je posle bilo neophodno baciti je, što mi je posebno teško padalo. Nikada me nije napuštalo sećanje na majčin način kuvanja, ali nezasitu želju za ugađanjem i isprobavanjem svakakvih recepata nije bilo moguće ugasiti. I plus, sada sam već živela u Grčkoj- u zemlji preterivanja, gojaznosti i najukusnije hrane na svetu.
Čitajući moj blog primećujete moju težnju ka tome da sebe i svoju porodicu hranim što zdravije. To je proces koji traje i još uvek nisam postigla u tom pogledu sve moje zacrtane ciljeve. Učim, čitam, gledam, inspirišem se, a sada prvi put posle toliko vremena sam sebi priznala da od sada pa na dalje jedini i pravi uzor u kuhinji treba da mi bude moja majka. Ona je bila kod nas u poseti i neprestano sam gutala njene savete, gledala je šta i kako radi. Poseta se završila, pa sam eto iskoristila priliku da vam prenesem "kako to mama radi", mada sam sasvim sigurna da ste vi sve to već odavno naučile od vaših majki:
~ kada kupi povrće, ona nasecka šargarepu, celer i ostalo povrće i zamrzne u individualne kese. Vadi po potrebi za supe i jela.
~ bolje je jesti jednom nedeljno dobro, domaće, možda malo skuplje meso kupljeno od pouzdanog odgajivača nego jesti nekvalitetno i jeftino meso svakoga dana.
~ supa i salata su obavezni. salata se sprema od svega i svačega: zelena salata + šagarepa, zelena salata+paradajz+luk, zelena salata+ crveni kupus (ooo, da), kupus+šargarepa+celer+kisela jabuka sa dresingom od jogurta, paprike+crni luk+beli luk+peršun, sveži spanać+cvekla+feta sir, itd.
~ za ručak obrok mora u sebi da ima povrće u kuvanom i svežem stanju uz vrlo mesa.
~pravi "stock" od mesa i povrća. na primer, masnu, finu, domaću koku ona skuva sa raznoraznim povrćem. nakon kuvanja ocedi, meso iskoristi za jelo, a "supu" tj. masnoću stavi u činijice ili veću činiji, strpa je u zamrzivač i vadi kašiku-dve svaku put kada pravi supu umesto "kocke".
~ nikada se ništa ne baca, sve može da iskoristi.
~ uspeva da od jednog većeg karfiola ili brokolija napravi dva/tri jela: prvog dana će ga staviti u supu, trećeg dana će ga obariti, preliti maslinovim uljem i limunom i poslužiti kao salatu, treći put će ga skuvati sa krompirom na maslacu i poslužiti uz parče nekog lepog mesa.
~ od jedne kobasice napravi odličan sos za špagete: proprži kobasicu, doda malo belog luka, Tomatino, bosiljak, origano, štagod joj se nađe pri ruci i zakuva. Prste da poližeš! Kaže da je to videla od Džejmi Olivera.
~ cveklu odmah posle kupovine skuva, oljušti i iseče na komadiće. Napravi preliv od ulja, sirćeta, soli, malo šećera, belog luka i peršuna, sve izmućka i time prelije cveklu koju naređa u teglu. Stavi u frižider i tako se cvekla marinira i dugo traje.
~ ako ostanu u frižideru par-dva kora za pitu, ona umuti po neko jaje (1-2), nadrobi malo sira, stavi na sredinu kore koju preklopi kao "pismo" i proprži na vrelom ulju. Divno je!
~ prazni redovno zamrzivač i redovno obnavlja zalihe u ostavi i u frizu. Ono što pronađe u frizu odmah iskoristi: parče šunke iskoristi za omlet, picu ili mafinse, parče viška piletine od "ko zna kad" iskoristi za supu, itd.
~ praktikuje "rotiranje" namirnica. novokupljene namirnice se u frižideru stavljaju iza onih starijih kako bi se one prve istrošile.
~ svaki put kada joj ostane malo nekuvane testenine ona je stavi u teglu ili činiju. tako se skupe raznorazne testenine koje slomi rukom i koristi ih za supe.
~ uvek u frižideru treba da ima jaja, maslaca, mleka, nekog povrća, sira i naravno u ostavi- brašna. Od ovoga u svakom trenutku može da se spremi nešto za doručak ili večeru.
~ bajati hleb pohuje, od njega pravi prezle ili krutone za supe i čorbe.
~ ima svoju svesku sa receptima u koju prepisuje recepte iz časopisa ili sa TV-a. Nikada se ne plaši da proba nešto novo, a ako nema sve sastojke uvek improvizuje.
~ uvek sprema lake dezerte za koje ne treba mnogo vremena i koji su nadasve zdravi.
~ retko prži hranu. skoro nikada. pomfrit ne dolazi u obzir.
~ ne kupuje sokove, već cedi pomorandže, grejpfrut, limun.
~ ujutru pije biljni čaj, nikada mleko niti kafu.
~ pravi svoj šećer u prahu od kristal šećera.
~ kupuje SAMO sezonsko voće i povrće.
~ ako joj ostane na primer malo mlevenog mesa, ona će ga upržiti sa dosta luka, dodaće malo rendane šargarepe ili još nekog povrća i napraviti pitu!
~ kada se nakupi voće napravi voćnu salatu.
~ za razliku od mene ona koristi "reversibilnu" metodu planiranja jelovnika. Napravi inventar stvari koje ima u frižideru, zamrzivaču i ostavi i kuva sa njima dok se ne istroše. Ostaci ili "leftovers" su česti deo obroka što je u skladu sa njenom devizom "ništa ne sme da se baci".
Sada kada je otišla prvo što mi je rekao muž je to da mu se moje kuvanje mnogo više sviđa. Međutim, ono što ću od sada da praktikujem su: ekonomičnost i veća kreativnost u kuhinji-dve stvari koje sam naučila od moje majke. Draga svekrvice,...izvini.
(fotke pinterest)
