Ovih dana sam strašno umorna. A, kada nisam? Ne znam da li je u pitanju vreme (stalno smenjivanje sunca, vrućine i kiše), poslovi koji se stalno gomilaju, stres zbog muževljevog posla (da li baš SVE moramo da delimo, dragi?), neispavanost, loše varenje, ali u poslednje vreme se osećam...hmmm, pa kao isceđena krpa, kao da je neko isisao svu energiju iz mene i zatim me bacio na pod. Ne pomažu ni "oni dani" koje izgleda da kako starim doživljavam sve intenzvnije: glavobolje, bolovi, ludačko ponašanje, obrazi puno sitnih bubuljica koje nisam imala čak ni u pubertetu! Sve što želim u poslednje vreme je da...odmaram, a sve vi znate da je sa kućom, decom i mužem to nemoguće, dobro... skoro nemoguće.
Dan je oblačan, grozan i kišovit, pa eto prilike da dam sebi oduška i podelim sa vama neke lepe stvarčice koje mi se sviđaju. Ponekad se osećam (ustvari svaki put kada pišem post na blogu) da samo mene oduševljavaju i inspirišu neke stvari, da sam čudna i da su moja interesovanja glupa i dosadna za vas. Možda treba da pišem više o modi, šminkanju, cipelama. Međutim, to su teme o kojima skoro ništa ne znam, pa zato se svaki put začudim kada mi stigne mejl ili dobijem komentar od osobe koja ima sličan ukus ili pogled na svet. Toliko me to takne da mi uvek krenu suze od silnog iznenađenja i sreće. Bez zezanja.
Svi znate koliko mi je ishrana važna. Ne mislim da sam opsednuta, samo mi je to jako zanimljiva tema. Volim da čitam o tome, da istražujem, da probam. I ne, ne mislim samo na kuvanje, već na korisne informacije o tome kako se mogu ishranom sprečiti i čak izlečiti neke bolesti. Uvek pred post ili u vreme posta (za koji dan počinje Veliki Uskršnji) nakon preteranog ugađanja i uživanja u hrani (neminovnost kada živite u Grčkoj i kada imate prijatelje) čujem svoje telo koje vrišti: "Preeeeestaaaaniiiiii! Hrani me zdravijeeeee!". Krenu problemi sa varenjem koji utiču na moje (ne)spavanje, na moje živce, na PMS, na moju celokupnu ravnotežu. I onda krenem ponovo da istražujem, da čitam i probam. Inspirišu me osobe koje su stabilne u svojoj misiji da žive i jedu zdravo. Živeti zdravo i praktikovati umerenost mora da se ogleda u svemu, ne samo u hrani, međutim, to je nešto što za mene svakodnevno predstavlja veliki izazov. Zaista, divim se ljudima koji su u tome beskompromisni. I tako, otkrila sam još jedan blog koji me je oduševio svojim sadržajem. Fotografije su tako žive, sa jarkim bojama, odišu svežinom i zdravljem. Reč je o blogu koji se bavi raw (presnom) ishranom. Pre nego što iskrivite lice i odbacite svaku mogućnost da uopšte razmislite o tome, bacite pogled na fotografije. Samo sirova i sveža hrana u svom najprirodnijem obliku, bez ikakve obrade putem kuvanja ili prženja može da ima takve žive i vesele boje! To samo može biti dobro za naš ogranizam, nikako loše! Shvatam da su bademi, orasi, suvo voće, med, javorov sirup i ostalo veoma skupi, ali verujem da se na duže staze isplati uložiti u svoje zdravlje. Uvođenjem jednog, pa čak i dva (ukoliko imate dovoljno jak karakter) presnog iliti raw obroka dnevno može višestruko uticati na naše zdravlje i celokupno stanje.
Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana~ Hipokrit
Prošlog leta, ako se sećate, samo takođe veoma strastveno pričala o tome i to sam...živela. Nisam ništa pričala napamet. Jela sam dva raw obroka dnevno u vidu voća ili povrća, sa povremenim dezertima koje sam pravila od koštunica, urmi i sušenog voća. Osećala sam se bajno! Ljudi su mi govorili da zračim, kosa i koža kao da su mi gorele, bila sam puna energije,vesela i srećna. Jednostavna, izvorna, prirodna i sveža hrana koju sam unosila u svoje telo je lečila moje telo magičnim vitaminima i prenosila mi svoju čistu eneriju. Zračila sam jer sam bila srećna što radim nešto dobro za sebe, a to ti pruža veliku moć i beskrajnu radost. Mislim da to može da razume samo onaj ko je to probao.
S obzirom da nisam jak karakter vremenom, polako, polako, sam zaboravila na lepote presne hrane i na ono šta mi pruža. Ne korim sebe zbog toga. Mislim da ne bih mogla da se posvetim samo jednom načinu ishrane, ali niko ne kaže da moram, zar ne? Ništa se ne mora, ali svakako treba stalno imati na umu činjenicu da onim što stavljamo u našo telo mi hranimo naše organe, naše srce, naš ceo organizam. Onim što jedemo gradimo naše ćelije i to ostaje zauvek u našem telu. Otud i jednostavan zaključak da težnja nekih ljudi da se hrane voćem, povrćem, zelenišem i koštunicama nije neosnovana. Ima tu logike koja prevazilazi stav o tome da su meso i mleko najvažniji u našoj ishrani. Ima logike kada čuješ priče o ljudima koji su ishranom izlečili ili zaustavili tok pretećih i strašnih bolesti, kao što je na primer prelepa Kris Carr koja već 10 godina živi sa rakom u svom telu. Ne morate da znate engleski da biste razumeli njenu priču. Međutim, neću sada o tome, jer ću možda na taj način ući u neke rasprave sa ljudima koji su ubeđeni u suprotno mišljenje i koji nemaju ni malo želje da izađu iz svojih utvrđenih okvira, da razmisle, da nauče, da pročitaju. Nisam raspoložena da polemišem o tome i smatram da nisam zbog toga ovde. Ja sam ovde da vam prenesem moje oduševljenje i iskustvo.
Moja iskustvo takođe govori o tome da se ljudi koji pate od neke bolesti teško rešavaju na to da promene ishranu i način života. Moja draga prijateljica boluje od teške autoimune bolesti. Umesto nje, ja sam tražila informacije na internetu koje sam joj prenosila. Umesto nje, ja sam grozničavo istraživala alternativna rešenja pored medicinskih. Da budem iskrena, njena dijagnoza me je naterala da istražim raw ishranu i da je probam. Vidite, ta avantura nije bila iz sebičnih razloga, a možda i jeste? Možda jeste zato što je volim, zato što se naše porodice lepo druže, zato što je dobra osoba, zato što se sada retko viđamo i zato što mi strašno nedostaje. Eto, ako sam zbog toga sebična-neka sam. Moja prijateljica je tvrdoglava. Tvrdoglavo odbija da pomogne sebi i da otvori svoj um, a ja sam prestala tvrdoglavo da joj pričam kako mora da pazi na ishranu, kako mora da se fizički aktivira, kako mora da pronađe unutrašnji mir i da prestane da brine o trivijalnim i glupim stvarima. Čovek prvo treba sebi da pomogne i da tako dozvoli i drugima da mu pomognu.
Sada vam je jasno zašto insistiram na tome. Zato što se ljudi oko mene razbolevaju: srčane bolesti, dijabetes, rak, autoimune bolesti.
Pogledajte ove fotografije i recite mi: zar nije ova prirodna i sveža hrana apsolutno prelepa?
Zar vam od ovih dezerta na ide voda na usta?
Razmislite o tome i izvinite na gnjavaži. Opet ću ja...samo čekajte.
Dan je oblačan, grozan i kišovit, pa eto prilike da dam sebi oduška i podelim sa vama neke lepe stvarčice koje mi se sviđaju. Ponekad se osećam (ustvari svaki put kada pišem post na blogu) da samo mene oduševljavaju i inspirišu neke stvari, da sam čudna i da su moja interesovanja glupa i dosadna za vas. Možda treba da pišem više o modi, šminkanju, cipelama. Međutim, to su teme o kojima skoro ništa ne znam, pa zato se svaki put začudim kada mi stigne mejl ili dobijem komentar od osobe koja ima sličan ukus ili pogled na svet. Toliko me to takne da mi uvek krenu suze od silnog iznenađenja i sreće. Bez zezanja.
Svi znate koliko mi je ishrana važna. Ne mislim da sam opsednuta, samo mi je to jako zanimljiva tema. Volim da čitam o tome, da istražujem, da probam. I ne, ne mislim samo na kuvanje, već na korisne informacije o tome kako se mogu ishranom sprečiti i čak izlečiti neke bolesti. Uvek pred post ili u vreme posta (za koji dan počinje Veliki Uskršnji) nakon preteranog ugađanja i uživanja u hrani (neminovnost kada živite u Grčkoj i kada imate prijatelje) čujem svoje telo koje vrišti: "Preeeeestaaaaniiiiii! Hrani me zdravijeeeee!". Krenu problemi sa varenjem koji utiču na moje (ne)spavanje, na moje živce, na PMS, na moju celokupnu ravnotežu. I onda krenem ponovo da istražujem, da čitam i probam. Inspirišu me osobe koje su stabilne u svojoj misiji da žive i jedu zdravo. Živeti zdravo i praktikovati umerenost mora da se ogleda u svemu, ne samo u hrani, međutim, to je nešto što za mene svakodnevno predstavlja veliki izazov. Zaista, divim se ljudima koji su u tome beskompromisni. I tako, otkrila sam još jedan blog koji me je oduševio svojim sadržajem. Fotografije su tako žive, sa jarkim bojama, odišu svežinom i zdravljem. Reč je o blogu koji se bavi raw (presnom) ishranom. Pre nego što iskrivite lice i odbacite svaku mogućnost da uopšte razmislite o tome, bacite pogled na fotografije. Samo sirova i sveža hrana u svom najprirodnijem obliku, bez ikakve obrade putem kuvanja ili prženja može da ima takve žive i vesele boje! To samo može biti dobro za naš ogranizam, nikako loše! Shvatam da su bademi, orasi, suvo voće, med, javorov sirup i ostalo veoma skupi, ali verujem da se na duže staze isplati uložiti u svoje zdravlje. Uvođenjem jednog, pa čak i dva (ukoliko imate dovoljno jak karakter) presnog iliti raw obroka dnevno može višestruko uticati na naše zdravlje i celokupno stanje.
Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana~ Hipokrit
S obzirom da nisam jak karakter vremenom, polako, polako, sam zaboravila na lepote presne hrane i na ono šta mi pruža. Ne korim sebe zbog toga. Mislim da ne bih mogla da se posvetim samo jednom načinu ishrane, ali niko ne kaže da moram, zar ne? Ništa se ne mora, ali svakako treba stalno imati na umu činjenicu da onim što stavljamo u našo telo mi hranimo naše organe, naše srce, naš ceo organizam. Onim što jedemo gradimo naše ćelije i to ostaje zauvek u našem telu. Otud i jednostavan zaključak da težnja nekih ljudi da se hrane voćem, povrćem, zelenišem i koštunicama nije neosnovana. Ima tu logike koja prevazilazi stav o tome da su meso i mleko najvažniji u našoj ishrani. Ima logike kada čuješ priče o ljudima koji su ishranom izlečili ili zaustavili tok pretećih i strašnih bolesti, kao što je na primer prelepa Kris Carr koja već 10 godina živi sa rakom u svom telu. Ne morate da znate engleski da biste razumeli njenu priču. Međutim, neću sada o tome, jer ću možda na taj način ući u neke rasprave sa ljudima koji su ubeđeni u suprotno mišljenje i koji nemaju ni malo želje da izađu iz svojih utvrđenih okvira, da razmisle, da nauče, da pročitaju. Nisam raspoložena da polemišem o tome i smatram da nisam zbog toga ovde. Ja sam ovde da vam prenesem moje oduševljenje i iskustvo.
Moja iskustvo takođe govori o tome da se ljudi koji pate od neke bolesti teško rešavaju na to da promene ishranu i način života. Moja draga prijateljica boluje od teške autoimune bolesti. Umesto nje, ja sam tražila informacije na internetu koje sam joj prenosila. Umesto nje, ja sam grozničavo istraživala alternativna rešenja pored medicinskih. Da budem iskrena, njena dijagnoza me je naterala da istražim raw ishranu i da je probam. Vidite, ta avantura nije bila iz sebičnih razloga, a možda i jeste? Možda jeste zato što je volim, zato što se naše porodice lepo druže, zato što je dobra osoba, zato što se sada retko viđamo i zato što mi strašno nedostaje. Eto, ako sam zbog toga sebična-neka sam. Moja prijateljica je tvrdoglava. Tvrdoglavo odbija da pomogne sebi i da otvori svoj um, a ja sam prestala tvrdoglavo da joj pričam kako mora da pazi na ishranu, kako mora da se fizički aktivira, kako mora da pronađe unutrašnji mir i da prestane da brine o trivijalnim i glupim stvarima. Čovek prvo treba sebi da pomogne i da tako dozvoli i drugima da mu pomognu.
Sada vam je jasno zašto insistiram na tome. Zato što se ljudi oko mene razbolevaju: srčane bolesti, dijabetes, rak, autoimune bolesti.
Pogledajte ove fotografije i recite mi: zar nije ova prirodna i sveža hrana apsolutno prelepa?
(kolač od šargarepe koji ću uskoro probati, tačnije za rođendan moje mlađe kćeri)
A, sada pomislite na to kako ta divna, sveža i čista hrana utiče na vaše zdravlje i na zdravlje onih koje volite. Zamislite je kako hrani vaše telo i kako vam pruža prelepu energiju od koje vam dođe da zagrlite ceo svet! Zar vas prosto ne inspirišu da odete sada do prodavnice zdrave hrane i nakupujete urme, badem, da odete do pijace i kupite pomorandže, kruške, jabuke, rotkvice i brdo zelene salate? Nema opravdanja, jer mene nije mrzelo da sednem i da se preračunam::
Cena urmi (u Grčkoj) je 5€/kg, znači 100 grama urmi košta 0.50€. Cena 85 grama mlečne čokolade Lacta je 1.00€. Cena sirovog badema je 13,9€/ Kg, znači 100 grama badema košta 1.39 €. 130 grama čipsa Ruffles sa ukusom Barbeque košta 1.30€. Dobijaš 30 grama više za skoro istu cenu, ali više čega? Đubreta? Potrebno je 13 pomorandži da bi se iscedio 1 litar soka. 13 pomorandži košta 230 dinara (ako se pretpostavi da kilogram pomorandži košta 100 dinara), a Sok Nectar pomorandža 100% (navodno je kratkog roka trajanja zbog toga što je pravljem od sveže ceđenih pomorandži) boca 0,2L Nectar košta 58.90 din.
Razmislite o tome i izvinite na gnjavaži. Opet ću ja...samo čekajte.
(fotke sa pinterest, This Rawsome Vegan Life, Kris Carr)
