Istina boli

Mnogi od vas znaju za čuvenu scenu uz filma "A few good men" u kojoj Jack Nicholson pod pritiskom advokata na ispitivanju u sudnici izgovara jednu od najpoznatijih rečenica u istoriji filma:"You can't handle the truth!". Upravo je u toj rečenici velika istina. Mnogi od nas se ne mogu suočiti sa njom, izbegavamo je, jer je lakše i lepše živeti u ulepšanoj stvarnosti.
Skoro uvek, kada se nađe osoba koja nam kaže istinu i kada znamo da je u pravu, mi nju preziremo, ljuti smo na nju:"Kako se usuđuje?", jer u tom trenutku pukne naš balončić, ogoljeni smo, ranjeni i izgubljeni. Taj neko je izvor bola, u našim očima "neprijatelj", ta osoba koja iz ljubavi nam otvara oči ili jednostavno to radi iz principa.. Naravno, to ne shvatamo odmah, već nakon dosta vremena, a naročito onda kada se uhvatimo u koštac sa istinom i suočimo se njom.

Nije lako i jako boli.

Boli kada vam prijatelj ili član familije kaže da osoba sa kojom ste nije dobra za vas, boli kada vam skrenu pažnju da vas partner vara, laže ili slično, iako ste i sami imali određene sumnje. Nama je u prirodi da želimo da verujemo, jer kada ne bi, imali bi osećaj da će se sve srušiti i da ćemo morati ponovo sve da gradimo, iz početka. Postoje i razni drugi slučajevi gde izgovaranje istine smeta, ali mi žene, čini mi se, posebno smo osetljive kada se radi o našim napravljenim izborima, naročito onim vezanim za veze.

Desilo mi se, pre mnogo godina, da mi je jedna osoba koju nisam posebno gotivila, prišla i nagovestila da momak sa kojom sa tada izlazila viđa drugu devojku iza mojih leđa. Najgore od svega u toj celoj priči je to da se radilo o mojoj tadašnjoj najboljoj drugarici. Prema devojci koja mi je saopštila tu novost, kao izvoru istine, osećala sam u trenutku prezir, priznajem bila sam ljuta na obe, i jedna i druga su me na neki način povredile. Momak je odmah izgubio na značaju, postao za mene nula, ali me je mnogo zabolela izdaja.Da ne dužim, sve u svemu, već posle izvesnog vremena, počela sam da osećam poštovanje prema njoj, iako sam i dalje negovala određene nesimpatije. U mojim očima, ona je dobila određenu veličinu, mada sam dobro znala njene motive iza njenih reči u kojima se krila lična korist. Međutim, cenila sam to što nije okolišala, ništa nije ulepšavala, pogledala me je u oči i kratko i jasno izgovorila....ono od čega sam i sama strepela, u šta sam duboko u sebi sumnjala.

Tu postoji još jedan problem? Šta raditi kada i pored skretanja pažnje na istinu, osoba do koje vam je stalo ne želi da je vidi, ne može da se suoči sa njom i pritom vas "mrzi" zbog toga?
Smatram da se onda treba povući, jer kao pravi prijatelj i onaj kome je zaista stalo, uradili ste svoju dužnost. Na njemu/njoj je da nastavi dalje od te tačke i usmeri svoj život na osnovu onoga što je rečeno. Neko me treba više, nekome manje vremena, ali uglavnom nikada se ne izgubi poštovanje prema osobi koja je prvobitno pokušala da otera oblake i maglu. Skoro uvek ta prijateljstva postaju jača i krenu da se grade na još čvršćoj osnovi, jer zaista, nema važnijih kriterijuma za trajnu prvrženost od poštovanja i istine. Naravno, postoje i zlonamerne osobe koje više vole da vide drugog čoveka kako pati nego što mu žele dobro, ali mislim da svi mi možemo oceniti i praviti razliku između jednih i drugih. Na osnovu mog ličnog iskustva vezanog za sve ono što u sebe uključuje istinu, mogu izneti sledeće zaključke u nadi da će vas oni naterati na razmišljanje i eventualno preuzimanje neke akcije:

~ Bolje je biti sam(a) nego u vezi koja nije dobra za vas.~

~Osobe koje se ne suočavaju sa istinom su slabe.~

~Ako vam intuicija govori da nešto nije u redu, verovatno je tako.~

~Verujte svom unutrašnjem glasu.~

~Osobe koje vole istinu su dobri prijatelji.~

~Najgore je kada vam ljudi pričaju samo ono što želite da čujete.~

~ Ostavite sujetu na stranu.~

~ Istina je jedna,a mnogo njenih verzija.~

~ Istina gotovo uvek...boli.~

Nedelja kroz film, ples, parfeme i hranu

Svakoga od nas inspirišu različite stvari, zato i volim da kažem da naša raznolikost i različitost ukusa je prelepa. Od svakoga možeš po nešto da "ukradeš", ali nadasve da naučiš. Bio bi ovo jedan monoton i uniformni svet kada bi svi voleli iste stvari. Evo nekoliko sitnica i krupnica koje su mene, ove protekle nedelje, inspirisale na razne načine:

~ I sada, u svojoj 34. godini još uvek oblikujem svoj ukus i pronalazim stvari koje me oduševljavaju, bilo da je u pitanju muzika, film, književnost, kulinarstvo ili dizajn. Zahvaljujući jednoj divnoj, prelepoj i kreativnoj mami potražila sam film "Once" koji mi je ona toplo preporučila. To je stvarna, iskrena, nežna priča o srodnim dušama koje razmenjuju emocije kroz najlepši mogući način-muziku. Evo, i sada dok pišem, stoji mi knedla u grlu od lepote i istinitosti likova. Obećala sam sebi da ću više gledati nezavisne i evropske filmove.


~ Moram da priznam da nikada nisam volela orijentalni ples niti muziku sa takvim elementima. "To jednostavno nisam ja", govorila sam. U Grčkoj su veoma popularne tzv. bouzoukia (buzukja) večeri koje se održavaju po lokalima širom zemlje, gde ljudi odlaze da igraju, da se provode, piju, flertuju. Ono što mi je oduvek bilo strano je način igranja uz ritam muzike koju prezirem i koji uključuje u sebe vrtenje kukovima, uvijanje i po meni isuviše provokativne (vulgarne) pokrete koji su očigledno "izmišljeni" u svrhu privlačenja pažnje. Verovatno zbog toga sam imala određenu rezervu što se tiče orijentalnog plesa. Ipak, kada sam videla reklamni plakat za časove ovog plesa, reših da probam, da uradim nešto što inače ne bih, a najviše zbog toga što su mi svi ostali vidovi gimnastike užasno dosadni. Nakon prvog časa uvidela sam da je orijentalni ples prelepo ženstven, senzualan, sa savršeno osmišljenim pokretima koji nose određenu simboliku. U njemu nema ni trunke vulgarnosti, nema nepotrebnog uvijanja i vrtenja koji aludira na seksualni akt koji treba ostaviti tamo gde mu je mesto- u spavaćoj sobi...ili gde god vi želite....BTW, ovaj ples je magičan, inspiriše te da pustiš dugu kosu, da nosiš ženstvenu garderobu, da okviruješ oči tamnim ajlajnerom, da nosiš opojne i začinjene parfeme, da igraš bosa po kući. On slavi žensko telo u svim njenim oblicima, svaku oblinu, svako nesavršenstvo. Obična žena postaje boginja. Zaljubila sam se, potpuno i nepovratno u mistični svet orijentalnog plesa. Pogledajte ovde, ovo su obične žene kojima je on promenio život.


~ Inspirisana začinima, arapskim noćima, zvucima darbuke, odsečnim pokretima kukova hoću da mirišem....orijentalno....a jedini orijentalni parfem koji trenutno imam je Coco, a moram da probam Arabie, Serge Lutens i kažu (iz iskustva) da Black Cashmere od Donne Karan cveta i opija na koži u toku plesa.~ I hrana ove nedelje je bila inspirisana orijentom. Pileća krilca sam začinila sokom od limuna, kiminom, kurkumom, belim lukom i biberom. Komšika je pitala šta to toliko ukusno kuvam. Bila sam zadovoljna i detinjasto ponosna...Mmmmm, juče sam uživala u kus-kusu sa bademom, pinjolama (semenke od bora), trunkom cimeta i suvim grožđem.
~ Podelila bih i jedan citat koji mi se vrti u glavi već cele nedelje. Pročitala sam ga u oktobarskom broju časopisa "Easy Living":
"Never be afraid to try something new. Remember, amateurs built the ark. Professionals built the Titanic."
Najlepši vikend želim svima i ...be inspired!