Zašto sam rekla "ne" šećeru i recept za sladoled (bez šećera)

U Grčkoj postoji jedan lep izraz ili bolje reći želja koja se upućuje trudnim ženama i budućim mamama: "Kali elefterja", što bi bukvalno značilo "dobro oslobođenje" ili "srećno oslobođenje". Pod tim se misli da vam je osoba upravo poželela uspešno i lako "oslobađanje" od "tereta",  tj. brz i lak porođaj. Sve je to lepo, ako ste trudni. A, ako niste? E, onda to ume da bude nezgodno, a u mom slučaju pravi, pravcati poziv za buđenje. Vidite, meni su neznanci na ulici uputili tu želju. Jedna gospođa me je pitala: "Jeste li u drugom stanju ili?", "Ne, nisam. Samo sam debela.". Dobro, nisam debela, ali stomačić je tu, zaokrugljen i nadut. Ponekad od njega ne mogu da dišem.Očigledno sve što pojedem ode u taj predeo, ali kako? Nije mi jasno! Mi jedemo zdravo. Kuvam raznovrsnu hranu: meso dva puta nedeljno, post sredom i petkom, mnogo mahunarki i povrća. Nekim čudom sam smetnula sa uma kolače koje svakodnevno mesim, keksiće uz kafu i čaj, pa šećer u toj istoj kafi i čaju,  palačinke sa Nutellom, onaj divni, divni sladoled na koji odemo predveće sa decom, pa onu novu poslastičaru koju su otvorili blizu trga, sve to u čemu ne uživam samo "ponekad" i "tu i tamo", već svakoga dana. Ako je torta u frižideru, ja sam u stanju da uzmem parče za doručak, pa malo posle ručka, pa parčence uz popodnevni čaj, pa pre i posle večere. Ja ne mogu da odolim. Ja ne volim samo da jedem slatkiše, ja voooooooooolim da ih pravim! U tome uživam, to je način na koji izražavam sebe, oslobađam se stresa, to je moj ventil. Nisam ni primetila da je upravo taj moj ventil kriv za pojas za spasavanje koji imam oko struka. Shvatih da je vreme da preispitam sebe. 

Sećam se vremena kada je voće potpuno zadovoljavalo moju potrebu za slatkim.

Evo mene u mojoj sobici sa činijom opranog grožđa i modrih šljiva ili sa tanjirićem sa nasečenom jabukom i pomorandžom.

Mama je spremala slatkiše samo vikendom, neki krambl sa voćem sa što manje šećera, palačinke sa domaćim džemom i to samo ponekad. To je sve. Čokolada i keksića nije bilo u našoj kući. Sada, kada bolje razmislim, vidim da je ona bila daleko ispred svog vremena što se tiče ishrane. Vremenom sam naučila svoje nepce na jako slatke ukuse  koji su bogati šećerom, puterom i čokoladom. Otkrila sam recepte za kolače u prelepim i primamljivim kuvarima i časopisima. Krenule su masovno da se prikazuju emisije o kuvanju koje, iako obožavam, mislim da se planski forsiraju ne bi li se povećao konzumerizam pod izgovorom da su takve emisije jeftine. Kada se navikneš ne neprirodnu slatkoću, prirodnu više ne osećaš. Kada se navikneš na izobilje i bogatstvo, zaboraviš kako uživati u ograničenim količinama. Zaboraviš na prave, prirodne i zdrave ukuse. Zaboraviš na to da slušaš svoje telo. Zaboraviš na to da paziš i voliš sebe.Iako sam oduvek volela voće, moram da priznam da sam prestala da stvarno, potpuno uživam u njihovom ukusu. Voće mi više nije bilo dovoljno slatko i nije moglo zadovoljiti moju potrebu za slatkim.

I tako, drage moje i dragi moji, ja sam na misiji. Na misiji sam da povratim osećaj mom nepcu, da oslobodim moj organizam otrova, da postanem optimalno zdrava i zadovoljna. Danas je 9. dan kako nisam okusila beli, rafinisani šećer. Jedem voće i moram da priznam da posle toliko vremena bez slatkiša, voće doživljavam kao pravu poslasticu. Kada god mi naiđe "kriza" ja pojedem bananu ili sušene jagode. Moj stomak je splasnuo, ne osećam nadutost, poboljšalo mi se varenje, smršala sam kilogram , što nije mnogo, ali je sasvim OK za početak. Pored toga što mi je cilj da smršam, jedan od glavnih razloga što sam rešila da potpuno izbacim šećer je činjenica da sam apsolutno svesna svoje zavisnosti, a svaka zavisnost se leči potpunom apstinencijom. Ne znam da li ću,  kada ću i kako ću pasti u iskušenje i pojesti nešto slatko. Za sada se dobro držim i ne mogu reći da mi nedostaje, ali zato moram sebe stalno podsećati na to zašto je šećer loš za mene:

 Za sada, i konvencionalna i alternativna medicina se slažu sa tim, da beli šećer…
- je izvor praznih kalorija (ne sadrži minerale i vitamine, ali bogat je kalorijama)
- podstiče debljanje
- uzrokuje karijes
- ima visoki glikemični indeks (naglo podiže nivo šećera u krvi)

Međutim, alternativna medicina ide dalje i povezuje konzumiranjem belog šećera sa mnogim drugim bolestima i zdravstvenim problemima. Veruje se da beli šećer…

• ekstremno oslabljuje imuni sistem
• uzrokuje hiperaktivnost kod dece
• povećava rizik oboljenja od raka
• crpi iz tela B vitamine
• izaziva zavisnost (pretpostavlja se da je čak 95% stanovništva zavisno o slatkišima, odnosno, o šećeru)
• crpi iz tela mnoge neophodne minerale (kalcijum, magnezijum i druge)
• uzrokuje šećernu bolest, jednu od najčešćih smrtnih bolesti u svetu
• uzrokuje srčane bolesti

(sa sajta Alternativa za vas)

Neću da tvrdim da ću zauvek prestati da jedem šećer. Za sada sam dala sebi za cilj da "izdržim" mesec dana, a posle toga...videćemo. Kao i svaka druga strast, šećer me mami kroz keksiće, vafle, sladoled. Vreba me iza svakog ugla, putem TV-a, mirisa iz pekare i poslastičare, supermarketa. Bezbroj puta sam odolela iskušenju da sipam makar maaaaaaaalo šećera u kafu koja je, moram da priznam, bez njega daleko manje primamljiva za moj ukus. Čaj takođe. Ipak, smatram da dugujem sebi da pokušam, da testiram svoju volju, da vidim kako će se na duže staze moje telo i opšte zdravlje promeniti. Gledam na ovo kao na jedan eksperiment. Gledam na ovo kao na jednu avanturu, potragu za divnim, zdravim i ukusnima alternativama koje mogu zadovoljiti moju potrebu za slatkim. Šećer je nepotreban, suvišan i vrlo opasan dodatak našoj ishrani. Ima ga sasvim dovoljno u žitaricama, voću i povrću. I za sada planiram da ga moj organizam dobija samo prirodnim putem. Lep je to osećaj, kada radiš nešto dobro za sebe i za one koje voliš.
Da ne bi sve ovo zvučalo isuviše depresivno, naporno i teško, a verujte mi - UOPŠTE NIJE teško, poklanjam vam recept za sladoled, da SLADOLED, koji je zdrav, ukusan, kremast, zadovoljava i najtežu "šećernu krizu", a uz to u sebi nema ni trunke šećera! Probala sam ga i oduševila sam se.

MEKANI SLADOLED OD BANANE SA KAKAOM

Za jednu veliku porciju ili dve manje vam je potrebno:

2 zrele banane (nikako zelene)

2 supene kašike nezaslađenog kakaa u prahu 

1 supena kašika meda

Naseckajte banane na kolutove i stavite ih u kesu za zamrživač. Ostavite ih 1-3 h u zamrzivaču. Zamrznute banane stavite u blender zajedno sa kakaom i medom i miksajte dok smesa ne postane mekana i kremasta. Služiti odmah!

Možete se, ako želite, igrati sa ukusima: dodati seckanu čokoladu, jagode ili maline, malo ruma, možda naseckati sveži ananas?

Uživajte i pratite me na mom putovanju kroz život bez šećera. Za sada...Ako neko želi da mi se pridruži, neka to učini DANAS, ovde i sada, sa mnom. Neće biti lako, ali će biti lepo. Garantujem. Možemo zajedno deliti iskustva, recepte, savete, podržavati se, učiti, grešiti. Život bez šećera je moguć. Ništa nećete propustiti niti izgubiti, sem možda nekoliko kilograma, a mnoge žene tvrde da su se izbacivanjem šećera iz ishrane podmladile. Ova jedna mala promena nam može promeniti život. Ja sam uvek za promene. A vi?  Da li ste spremni da se odreknete šećera?

(slike sa pinterest)

Pijaca

Neke žene vole da tumaraju satima po prodavnicama isprobavajući cipele i krpice željno iščekujući svako sezonsko sniženje, neke mogu po ceo dan loviti novu šminku, parfeme i kozmetiku. Mene pustite da idem na pijacu i ja sam najsrećnija na svetu, ali...nije uvek bilo tako.
Na pijacu sam kao mala uvek išla sa tatom. On je čvrstvo verovao da ima poseban talenat za registrovanje svežih, citiram "jajca", voće koje je on kupovao je uvek bilo  "ma, to nema nigde", a paradajz (takođe citiram) "na decu da ga ne davaš" koliko je dobar. Mojoj mami je to odgovaralo, jer očigledno nije mnogo volela pijacu. Ja sam se uglavnom dosađivala, pa su mi zato kupili jedno cegerče u koje su mi prodavci trpali svoju robu: po neku šargarepu, papriku, ili krompirić. Ja bih se i dalje dosađivala, a često sam to svoje negodovanje izražavala time što sam tražila kao nadoknadu sladoled ili mekike. Uglavnom ono prvo. Razume se. Međutim,po dolasku kući, istovarivala bih sadržaj cegerčeta u kome bi se našao i po koji kamen koji sam skupila na pruzi, vadila moje šerpice, lončiće i na šporetiću kuvala do mile volje. Ćale bi ulazio i izlazio iz moje sobice donoseći mi čas breskvu, čaš grožđe i uvek bi govorio: "Ma, nema, to kada ja kupim..." na šta je moja mama uvek kolutala očima uz jedno otegnuto: "O, Booooožeeeeee!".
Mnogo kasnije, kada sam već porasla, mrzela sam pijacu. I uvek me je iz nekog razloga majka terala da joj pravim društvo. Ćale je sebe smatrao specijalistom za voće i "jajca", a mi smo kupovale sir i povrće. Kada se sastave dve osobe koje podjednako mrze guranje, biranje, pogađanje, nosanje onda je taj događaj više nego bezveze. Zamoran. Grozan. Mrzela sam to. Uvek bi me zabolela glava. Zato moj tata nikada nije išao zajedno sa nama. Voleo je da ide sam. Jedino što sam volela je kafa koju bismo popile zajedno kada bismo se vratile kući.

Danas. E, danas je priča sasvim drugačija. Volim da idem na pijacu sama (genetika, možda?). Kupila sam i ona kolica na točkiće. Nisu baš glamurozna, ali zato jesu korisna. Bog da me vidi! Ustanem ujutru pre svih, srknem kafu, obučem se, namirišem  i krenem. U zavisnosti od sezone tačno znam šta ću pazariti. Treba kupiti dovoljno da  bi imali do sledeće subote (pijaca u Grčkoj je jednom nedeljno), a nikada previše da se ne bi pokvarilo.Sada kada je leto, prvo tražim zreo paradajz za sos. On je uglavnom jeftiniji. Ljuštim ga, stavim u multipraktik i pravim soseve za špagete, za ćufte, za neko jelo sa povrćem. U Grčkoj se paradajz stavlja svuda. Skoro. Onda izaberem onaj malo čvršći za salatu. Pa, onda krastavac, crveni luk, zelenu salatu, ali samo ako je fina i ako mi se sviđa na oko. Žuta boranija...eeeeh, onda se setim mamine boranije na puteru i belom luku. Kako sam samo volela to jelo kao mala! Bamija, zelena i čudna, vanzemaljska, a tako ukusna. Moja deca je obožavaju. Tikvice, mlade i one malo starije. Dok ih trpam u kesu unajveće smišljam šta ću sa njima: nasečem ih na kolutove, sa malo maslinovog ulja ih ispržim na rebrastom tiganju zajedno sa plavim paradajzom i crvenom paprikom, iscedim limun, naseckam malo peršuna i eto salate. Pa, onda pohovane ili dinstane sa piletinom i belim lukom. Obožavam patlidžan. Leti se pijaca sva uljubičasti od njega! Leti je mesnat i sladak. Uvek ga imam u frižideru. Dinstam ga na luku, dodam sos od paradajza, beli luk, namrvim fetu i služim preko makarona. Ili napravim čudesno jelo Imam Baildi. Nema ukusnije stvari na ovom svetu.
Obožavam da mirišem peršun pre nego što ga kupim. Uvek ga kupujem od iste gospođe. Tu je i tezga sa maslinama, žutim i belim pirinčem, raznoraznim pasuljem, suvim voćem, orasima, bademima i začinima. Prodaje se i domaća jufka, testenina, med, svašta. Ma, raj, kažem vam!!!
Voće izbegavam da kupujem sa tezgama gde je gužva i gde ga ima mnogo. Nemam poverenja u "masovnu proizvodnju". Nije mi prirodno da breskva bude veća od moje šake ili da zrno grožđa bude savršeno i sjajno kao da je od plastike. Na njih ni pčele ne idu. Ne, tu gledam da kupim od malih proizvođača. Od bakice ili dekice sa skromnom gomilom grožđa, nesavršenom, sa malim i velikim zrncima, slatkim i prirodnim. E, od takvih uvek kupim voće. Možda je malo kvrgavo, ali je uvek jeftinije i lepše. Svi kupuju na samom ulazu pijace, po meni to je čista lenjost, ali ako zađeš malo dublje, svakakvo blago možeš naći. Mmmmmm, a tek dinje! Mirisne, žute kao zlato, sočne i slatke. Lubenicu kupuje muž. To njemu prepuštam. Uvek kupim i šargarepu. Čak i kada je van sezone. Za supice, salate i jela. Mora da postoji.

Na pijacu ne treba ići nervozan i nikada ne treba pazariti u žurbi. Sve treba pipnuti, pomirisati, probati, uživati u mirisima i bojama, upijati atmosferu, radovati se bogatstvu i izobilju. Zaista, ne razumem ljude koji kažu da je skupo hraniti se zdravo. Šta je lepše i jeftinije od kilograma tikvica koje možete spremiti na hiljadu načina? Kako može Milka čokolada biti jeftinija od parčeta naslađe i namirisnije dinje? Ako ne volite pijacu, pokušajte da naučite da je volite. Pažljivo birajte šta kupujete uvek imajući na umu koliko vam treba i šta ćete sa tim proizvodom spremiti. Internet je pun recepata, mogućnosti su ogromne, uostalom eksperimentišite, a zadovoljstvo koje osećaš kada kupiš nešto sveže i od toga skuvaš zdravo i ukusno jelo vredi više od bilo čega drugog. Kada je povrće u sezoni, njegovi ukus i hranljivost su optimalni, tako da mu treba minimalna "obrada" ne bi li se od njega napravilo nešto ukusno. Samo po sebi je dobro.
Volim da po povratku sa pijace krenem da ređam moje blago po činijama. Voće nikada ne stavljam u frižider, jer gubi na ukusu.  Paradajz takođe. Najlepše mi je kada odmah za ručak spremim nešto od drangulija koje sam kupila, a za dezert stavim činiju sa opranim grožđem na sto i nasečem dinju i lubenicu ili smutim  brzinski kolač za svežim breskvama.
Pored mnogih životnih zadovoljstava odlazak na pijacu jedan od mojih najomiljenijih. Preporučujem da kupovinu obavljate u samoći, uživajući u svakom trenutku, sa vašim omiljenim cegerom na ramenu ili torbom na točkiće. Kasnije sve ono lepo i sveže što ste kupili podelite sa osobama koje volite, ako baš morate, naravno... Mada, tako je sve nekako mnogo, mnogo slađe.

(fotke sa pinterest)