Savršeni dan i isto toliko savršeni kolač od jabuka

Vikend je bio divan. Slatki, zlatni jutarnji vazduh koji nas je izmamio napolje.Neobično topli i sunčani 

dani, vedro nebo, vedri ljudi. Tako su retki ti momenti apsolutne savršenosti, a kako su tek dragoceni 

dani 

provedeni u savršenoj slatkoći i lakoći. Toliko mi je bilo lepo da sam u jednom dahu rečima zabeležila dan 

i prenela ga vama, na mojoj facebook stranici:

provela sam savršeni dan, devojčice kod babe i dede, a nas troje sami...tišina...zlatno sunce, miris trulog 
grožđa i lišća,pijačni dan, cvekla, drečavo pomorandžasta šargarepa, sočne kruške i mirišljave jabuke (za 
bebine kremice i kolač)...ručak kod svekrve...deca vesela kod bake...veliko dvorište...mace...kuca...njima je 
tamo lepo...baka i deka...razmažena deca...divna, pržena sveža riba...tek doneta sa pijace...zahvalna na 
ručku...pravimo svi zajedno spisak gostiju za krštenje...kuvamo planove šta ćemo da kuvamo za 

goste...mmm....velike tepsije pasticio...moja svekrva je majstor...vraćamo se u naš stan...nas troje...beba 
tiho spava...ja odmaram...popodne je...ljušteći jabuke...meditiram... mešam jaja, kiselu pavlaku, recept sa 
bloga Posie Gets Cozy (najlepši blog na svetu) tu je puter, cimet, šećer, pravim prhko testo, prelivam ga 
smesom sa jajima i jabukama, preko se ređam topping od putera, šećera i cimeta ...kolač se peče...tako ja 
odmaram, tako zaokružim sebi dan... da li da vam pričam o mirisu? ne moram...cimetno-puterasto-
jabučasti miris... htela sam da bude gotov baš na vreme za čaj...pogledah na sat...kad ono...19h...kasno je 
za čaj, nema veze...malopre smo ga toplog jeli posle večere... nazvao ga je "božanstvenim", topi se, 
prevazilazi sva moja očekivanja...a večera? oh, kakva je to večera bila! on je pravio stejk sa Béarnaise 
sosom za nas dvoje...odavno mi nije kuvao...najlepše, najmekše meso na svetu...uspeo je posle prvog 
pokušaja da pogodi "medium"...osrednje pečeno...ružičasto u sredini...ooooh, ne mrštite se...divno je, 
predivno, mekano kao oblak...savršen dan...malo je takvih i ovaj moram da sačuvam od zaborava...za
neke druge ne tako savršene dane...njih je mnogo više...

A, sada recept. Božansko božanstveni kolač od jabuka, koji ustvari nije kolač već nešto nalik 

američkoj piti. 

Ovo je jedna lepša, mekša, topljiva verzija te pite.

Ovaj kolač ću praviti dok sam živa, jer je verovatno nešto najlepše što sam u poslednje vreme probala. 

U receptu za ovaj kolač ne stoji kako se pravi prhko testo, pa sam stoga pozvala u pomoć moju ljubljenu 

Najdželu i  otvorila

kulinarsku Bibliju, njenu knjigu "How to Eat". Žena je genijalna.

Kolač od jabuka sa kiselom pavlakom i prhkim testom

Za prhko testo:

120 grama brašna

60 g ohlađenog putera sečenog na kockice

1 žumance

1 kašičica kisele pavlake (može i  kašičica kiselog mleka ili jogurta, soka od pomorandže ili limuna,mora 

da bude nešto što ima kiselinu u sebi)

Izmeriti brašno, dodati mu puter i staviti u zamrzivač na 10 minuta. U međuvremenu izmutiti žumanac sa 

prstohvatom soli, dodati u to kiselo mleko (ili pavlaku, jogurt, sok od pomorandže ili limuna) i staviti u 

frižider. Imajte pri ruci i vrlo malo vode iz frižidera.

Mikserom, blenderom ili rukama izmešajte brašno i puter dok smesa ne bude ličila na prezle. Ako 

to činite rukama, trljajte prstima puter u brašno. Dodajte u smesu mućeni žumanac. Ponovo izmešajte.

 Ukoliko je smesa isuviše suva, dodajte kašičicu do dve ledene vode. Potrebno je mesiti tek toliko da se 

smesa sjedini. Nemojte previše mesiti, jer će testo tako posle pečenja izgubiti prhkost. Napraviti loptu od 

testa, pritisnuti testo u disk. Uviti testo u providni celofan i staviti u frižider najmanje 20 minuta.

Dobije se testo kojim se može obložiti dublja posuda za pečenje prečnika 20 cm (za američku pitu) ili pleh

 sa flan i tart prečnika 23 cm. Možete koristiti i običan pleh.

 Topping:

3 kašike omekšalog putera

1\4 šolje (50 g) + 2 kašike šećera

1 kašičica cimeta

2 kašike brašna  

Sve dobro promešati i staviti u frižider.

Za fil:

1 puna šolja + 1\3  šolje kisele pavlake

2\3 šolje šećera

prstohvat soli

vanila

2 velika jaja

3 kašike brašna

4 do 5 velike Granny Smith jabuke oljuštene i isečene na tanke kriške

Postupak:

Zagrejte rernu na 180 stepeni C.

Ohlađeno testo razvući oklagijom i njime obložiti dno i zidove pleha. Možete pleh podmazati i posuti 

brašnom.

Pomešajte sastojke za fil, dodajte u njega jabuke i kašikom nanesite smesu u kalup od testa. Pospite sve to

 toppingom i pecite u rerni oko sat, sat i po vremena.

Obložite pre pečenja dno rerne aluminijskom foljom. Dešava se da se topping tokom pečenja pomalo 

iscuri van pleha. Takođe, tokom poslednjih 15 minuta pečenja (može

 i ranije) pokrijte pitu aluminijumskom folijom kako bi sprečili da pita odozgo pocrni.

Uživajte u najlepšem kolaču od jabuka na svetu.

Telefon je kriv što pišem ovaj dosadni post

Juče post na blogu, danas ponovo post? Šta se dešava? Kreativni bootcamp se dešava. Moja prvobitna ideja je bila da napokon krenem da radim na mojoj knjizi, međutim inspiracije nemam. Previše sam opterećena svakodnevicom i poslovima koje imam da obavim. Ipak, rešila sam  da napišem ponovo post na blogu (možda ću postovati svakoga dana ovog meseca koliko inače traje bootcamp).  Jutros sam takođe pisala svoj jutarnji dnevnik dok su svi spavali. Kafa je bila tu, mleko za bebu spremno. Imala sam svega nekih 15-ak minuta za pisanje na kuhinjskom pultu.

Zazvonio je telefon i misli su krenule da se pišu same od sebe. Možda zvučim nepovezano ili kao da nešto lupetam, ali svrha ove vežbe je da se prvo krene sa svesnim pisanjem, dok ne krenu iz mene da izlaze nebuloze, misli, osećanja iz podsvesti. Naravno, moje podsvesne misli neću deliti sa vama na blogu. Tu su i par fotografija  koje sam izškljocala ovih dana. Ovaj uvod je napisan nakon donjeg teksta. Za sve je kriv telefon koji je zazvonio u ključnom trenutku.

uslikao moj muž

klopa za moj Imendan

 neki od mojih kuvara

Opet zvoni jebeni telefon, a taman sam sela da pišem. Beba spava. Panajotis sređuje svoje knjige. Mrzim njegov zvuk (ne Panajotisov,već zvuk telefona , mada telefon barem noću ne hrče) onu dosadnu monotonu muziku koja uporno svira kada neko tako uporno i dosadno navaljuje da se javim. Ne razumem,ako puste telefon da zvoni hiljadušesdesetipet puta, misle da ću se javiti, naročito ako nisam kod kuće? Hoću li se magično teleportovati iz supermarketa ili sa ulice samo zato što telefon zvoni?Možda ne želim da se javim. Hm? Je li  vam je ikada to palo na pamet? Idioti. Nerviraju me ljudi koji navaljaju telefonom. Poznajem te ljude i nerviraju me i bez telefona. Nemaju život, nemaju čime drugim da se zabave. Vidite kako telefon utiče na mene? Postajem negativna, nezgodna i ljuta. Ah, a toliko toga se može uraditi umesto da pričaš telefonom!  Čovek može na hiljadu načina utrošiti svoje vreme. Evo, navešću samo nekoliko:

1.       Može da čita knjigu ili časopis.
2.       Može da odgleda film.
3.       Može da ode u šetnju.
4.       Može da piše dnevnik.
5.       Može da napravi kolač ili skuva supu. (jesen je)
6.       Može da obriše prašinu.
7.       Može da oriba kupatilo.
8.       Može da sluša muziku.
9.       Može da napiše pesmu.
10.     Može nešto da nacrta.

Danas pravim pileću supu za bebu. Stavila sam karabatak, celer, šargarepu, krompir, praziluk,  lovorov list, peršun i kuvam sve to u express loncu. Za nas ću spremiti posni grašak, petak je. Eto, kada  mi ništa drugo ne padne na pamet da pišem, jer nemam inspiracije, pišem o hrani. Hrana, hrana, hrana. Bookmarkovala sam jedno stotinu recepata sa blogova koje želim da probam. I opet, na kraju, kuvam sve jedno isto. Otkad smo se preselili izgubila sam malo modžo (merak) za kuvanciju. Novi šporet je totalno lud. Kod njega nema sredine. Veoma je strastven, pa se jela brzo skuvaju. Neka greška vezana za elektriku. Eto, i za to mi sada treba majstor.Volim jesen, volim kako dani postaju kraći i hladniji. Volim da kuvam topla i ukusna jela, ona koja se dugo krčkaju, volim kada kućom lebdi miris nekog kolača koji uglavnom ja sama pojedem. Drčna sam. I to mnogo. Mogla bih ceo kolač da pojedem sama. Uglavnom se to i desi.

Sledeće subote je bebino krštenje. Ponovo jurnjava. Razmišljam da sama napravim cupcakes ili nešto drugo za posluženje posle krštenja ispred crkve. Tako to ovde rade. Stavi se sto ispred crkve i po izlasku svako dobije po neki slatkiš. Uglavnom se to naruči iz poslastičare, ali ja sam eto umislila da sam baker (kako se to prevodi kod nas, pekarka?poslastičarka?). Nemam pojma, verovatno ću se samo preopteretiti. Moj suludi san-probaće ljudi moje kolače i cupcakes, pa će krenuti od mene da ih naručuju. Pusti snovi! A, što da ne! Ko kaže da to nije moguće? Iskreno da vam kažem, isprobavala sam ovih dana kolače u po lokalnim pekarama..hm, ne mogu reći da sam oduševljena. Nisu mi kao moji. Doduše, njihovi su lepi na oko, ali na ukus-čist šećer i margarin. Nemaju pojma. Ponekad sam stvarno kao malo dete.

Ček da proverim supu.

Svi u kući slinave. Noćas smo spavali sa uključenom grejalicom. Još uvek nisu krenuli sa parnim grejanjem. Ovo je stvarno dosadno. Koga zanima čime se i kako grejemo?! Nikoga.Ne znam, trenutno osećam neku čudnu ustreptalost i radost. Kreativni sokovi su potekli. Umirem od želje da krenem da slikam. Slikam gore od malog deteta, ali onaj moj san da napunim zidove našim crtežima i škrabotinama se mora ostvariti. Tu sam na ćaleta. Volimo šarenilo po zidovima. Rasistički komentar moje keve: „Baš je ciganski“. Ups! Neka je.

Kičerajka, veselo, šareno! I Panajotisa nerviram. On hoće samo da veša svece i ikone po zidovima. On da može, živeo bi u nekom manastiru ili crkvi.

„Ako ženo umreš pre mene, ja ću da se zamonašim“, eto to je moj muž.

Volim ga, on je moj najbolji prijatelj. Najbolja i najnežnija duša koju znam. Voli da psuje dok vozi, ali za drugog će i gaće da skine. Ne valja mu to, ali Bog ga mnogo voli. Znam, dosadna sam. Idem sada da raduckam. Hvala vam što ste pročitali moj dosadni post.Ljubim vas!