Komentari

 Počela sam da sumnjam da su ljudi ljubomorni na moj ten, jer ne mogu drugačije da objasnim njihove sve učestalije komentare naročito sada kada je leto praktično počelo:" Evo prilike da malo dobiješ boju" ili "Jao, kako si bela, idi malo do plaže", itd. Njihove reči tumačim kao kompliment ili samo zapažanje, čuđenje nad tako "retkom" pojavom kao što je svetli ten (pa, mislim stvarno, ima li ičeg neobičnijeg na ovom svetu od bele kože?), jer mi je zaista nezamislivo da neko može tako otvoreno da izrazi "gađenje" prema ovom "fenomenu". Znači, verovatno komentari nisu zlonamerni. S druge strane pomislim da možda zaista smatraju da je  ružno imati belu kožu, da svetli ten smatraju manom, nečim što meni predstavlja veliki problem, žaljenje ili razlog da budem samosvesna, pa se stoga ne mogu obuzdati niti suzdržati od komentarisanja, ali ako je tako, da li bi im moje skretanje pažnje na njihove "mane" u sličnom tonu tipa: "Jao, baš si se ugojila, idi malo do teretane", ili "Stiže leto, evo pruža ti se prilika da smršaš" smetalo? 

Ljudi konstantno komentarišu kilažu moga muža, trljaju  ga po stomaku cerekajući se kao hijene. Njemu to smeta, kao i meni, on to ne može da razume, jer mu nikada ne bi palo na pamet da komentariše na primer nečiju proređenu kosu, jer smatra da bi to dotičnu osobu povredilo. Pitam se šta bi se desilo kada bih ja napravila eksperiment i dozvolila sebi da kažem sve ono što mislim o nečijem izgledu,a da pritom to uopšte ne učinim sa namerom da uvredim, već samo da konstatujem ono što je očigledno. Pa smetalo bi, zato što je komentarisanje tuđeg fizičkog izgleda ružno i veoma škakljivo i zato što nikada ne znaš kako će onaj kome je komentar upućen reagovati. Ponekad i samoi glasno zapažanje očiglednog može nekoga da povredi. Evo, ja na primer nisam nikada obraćala pažnju na moj ten sve dok mi neko drugi nije skrenuo pažnju na njega. U suštini, smatram da nismo mi krivi za sopstvenu samosvest, ako za to nisu krivi naši drugari iz razreda, komšiluka ili roditelji, onda će to sasvim sigurno biti mediji i njhovo konstantno ispiranje mozga  o onome šta je zdravo, lepo i prihvatljivo. Ljudi su ovce i mediji to dobro znaju. 

Ja stvarno želim da mislim da ljudi to ne rade iz zle namere već iz čiste bezobzirnosti i pre svega zbog toga što su pod uticajem stereotipa da je jedino preplanula koža lepa i privlačna. Ipak, njihovi komentari me stvarno zbunjuju, jer ne mogu da razumem šta ih motiviše da se tako ponašaju: da li je u pitanju glupost ili zlonamernost? Odavno su prestali da me povređuju tuđi komentari i da na mene utiču, međutim ja i dan danas ne mogu da shvatim zašto to rade i vrlo često ne znam kako da im odgovorim. Danas sam ponovo dok sam čekala stariju kćer sa grupom mama ispred škole morala da "istrpim" komentare na račun mog belog tena, što mi nije smetalo, samo me je eto opet zbunilo i ostavilo bez teksta. U pomoć mi je priskočio otac jedne od devojčica primetivši moju zatečenost: "I moja ćerka je bela kao sneg. Vas dve ste kao dve Snežane bez sedam patuljaka." Ja sam to doživela kao kompliment i jedan prijatan način da se skrene pažnja na nešto što možda jeste pomalo neobično za  neke ljude.

Volela bih da čujem vaše mišljenje na ovu temu? Da li postoje ljudi u vašem okruženju koji komentarišu neku vašu fizičku karakteristiku?  Da li vam to smeta? Kakva su vaša iskustva? Kako vi objašnjavate takvo ponašanje?

Liebster i pitanja za blogerke

Ustala sam jutros sa željom da pišem. Izgleda da je "kriza" prošla, a možda sam jednostavno umorna ili poražena silnim vešom koji me čeka za pranje i peglanje, danonoćnim ćerkinim kašljem koji nas sve iscrpljuje a naročito nju, oblačnim i šućmurastim nebom. Prethodni dani su bili blještavo sunčani i topli, puni aktivnosti, dešavanja, energije. Nije ni čudo što sam umorna. Nedostajao mi je moj blog, nedostajalo mi je vreme koje sam provodila pisajući, nedostajalo mi je da si pritajim, smirim, ućutim i pišem. Izgleda da nisam ni bila svesna koliko je vođenje ovog bloga postalo neodvojivi deo moje ličnosti.
Tulip Rose sa bloga Volela Bih Da Sam Vetar me je nominovala za nagradu LIEBSTER, ustvari kako sam ja razumela to je neka interblogerska igra: Tulip Rose je postavila 11 pitanja, moj zadatak je da odgovorim na njih i da zatim prosledim nagradu 11 novim blogovima koje pratim, a koji imaju manje 200 pratilaca i da smislim novih 11 pitanja za njih. Oni posle moraju uraditi to isto, i tako u krug. Zvuči zanimljivo, a iznad svega mislim da je ovo dobar način da se upoznamo i družimo.
Pa, da krenem sa odgovorima:
1. Omiljeni lik iz crtanih filmova?
Lisa Simpson.

2. Eurokrem, Nutella ili Cipiripi?
Nutella i to sa supenom kašikom direktno iz tegle.

3. Pitanja koja te izbace iz takta.

 "A, kada ćete treće (dete)?"


4. Da li si po profesiji ono o čemu si maštala kao devojčica?

S obzirom da sam htela da budem glumica ili pevačica, odgovor je: ne. Ipak, mogu reći da živim svoj san, onaj koji sam sanjala kao mnogo veća devojčica.

5. Da li se plašiš zubara?
Ne bih rekla da se plašim, samo mi je strašno neprijatno da idem kod zubara, mada je neophodno.

6. Da li znaš da pričaš viceve i ako je odgovor pozitivan daj neki, please!
 Iskreno, kada neko želi da ispriča vic uvek u sebi kažem: "Oooo, neeee, sada moram da ga/je slušam". A, s obzirom da ne volim da mi pričaju viceve isto takoih uglavnom i ne pričam. Imam smisla za humo, ali viceve ne volim.

7. Šta si od kozmetike poslednje kupila?

Uh, gde me nađe? Kada bi kozmezička industrija od mene zavisila zasigurno bi nepovratno propala. Poslednje što sam kupila Vichy Normaderm gel za čišćenje lica i Apivita Aqua Vita hidratantnu kremu za lice.

8. Jesi li ranoranilac ili spavalica?
Otkad sam postala majka, znači poslednjih 9 godina ne spavam onoliko koliko mogu i želim, tako da sam prinudno ranoranilac, ali ne smeta mi. Volim da ustajem rano i da imam ceo da na raspolaganju.

9. Da li se aktivno baviš sportom?
Aktivno ne, rekreativno da (što mu otprilike znači "onda kada me ne mrzi"): kickboxing, hodanje, bicikla, leti plivanje i tako to. Volim da se krećem.

10. Da li ljudima kažeš sve što im misliš u lice?
Ne, i smatram da ne treba. Mislim da je to precenjeno, a ljudi koji kažu sve što misle su po meni drski, nekulturni i bezobzirni. Zašto bih nekome rekla sve što mislim ako to može tu osobu da povredi ili ako će to izazvati još veću netrpeljivost? Verujem u takt.

11. Da li si impulsivna ili prvo izbrojiš do deset?

Mnogo sam manje impulsivna nego što sam bila, naučila sam da se maaaaaalo kontrolišem.

OK, za sada nominujem 8 blogova, razlozi su sledeći: uglavnom pratim blogove na engleskom, jer nisam do sada naišla na blog na srpskom sa sličnim tematikama,  blogovi na srpskom ili hrvatskom koje čitam i pratim imaju mnogo više od 200 pratioca, ne želim da stavim nominujem nekog samo da bih nominovala, a da ga pritom uopšte ne pratim, nije fer, niti je iskreno:

Kondom Preko Srca 

In Love With Life

Maman Quie Cuisine Sans Lait

Parfemska Rapsodija

My (Im)Perfect Life

Moji Mali Svetovi

Život je Divan

Volela Bih Da Sam Vetar


Pitanja su sledeća:

1. Koji je tvoj omiljeni miris,a da nije parfem?


2. Šta bi uradila kada bi na lutriji dobila milion dolara?


3. Kome se diviš i zašto?


4. Šta te oduševljava?


5. Kada bi mogla da biraš destinaciju i kada ne bi postojala prepreka finansijske prirode gde bi otišla na odmor?


6. Da li veruješ u ljubav?



7. Koja knjiga je najviše uticala na tebe?


8. Šta te najviše iritira?


9. Da li tvoj život makar malo liči na ono kako si ga zamišljala pre deset godina?


10. Koji je tvoj najveći talenat?


11. Šta najviše voliš na sebi?

 Ajmo, idemo!