(art by Tino Rodriguez)
Moj glas mi omogućava da artikulisano izrazim svoje emocije, mada ponekad to činim na ne baš artikulisani način: vičem, vrištim, svađam se, negodujem, ali isto tako mogu izgovoriti reči: "Volim te", mogu da naglas izgovorim molitvu, da pružim kompliment, da kažem "hvala", da nešto opišem i dočaram. Nisam pričalica, više sam "pisalica", ali volim da slušam druge ljude, naročito ako imaju nešto lepo da kažu. Volim umilne i meke glasove. Ne volim kreštanje i dranje. Volim glasiće moje dece i moga muža kada ne govori glasno (ne očekujem čuda, ipak je on...Grk). Volela bih da češće mojim glasom izrazim negodovanje ili da se pobunim protiv neke nanete nepravde. Većinu puta biram da ćutim. Nažalost. Volela bih da više pevam, jer sam nekada pevala kao slavuj, a onda prestala. Volela bih da češće koristim moj glas za lepe reči, za izražavanje podrške, ljubavi i tolerancije.
