Zapostavila sam moj mali blog i verujte mi, osećam grižu savesti. Zadnje dve nedelje su bile prilično hektične, a ja sam bila u nekom stanju čudne hiperaktivnosti i konstantno sam umorna- dan nije bio dovoljno dug da završim sve poslove i posvetim svima svoje vreme i pažnju, a noći su bile (i ostale) isuviše kratke što ima za rezultat moju neispavanost. Reših da malo usporim i dam sebi malo oduška. Naravno, vremena imam malo za pisanje: beba prohodava, približavaju se 1. i 6. rođendan, tu su pripreme za predstojeći Uskrs, Elenine priredbe u školici i...i...i.
Ipak, onako, u hodu, uspem da "nahranim" svoju dušu, da makar na kratko uživam u lepim stvarima, prijatnoj melodiji, tu su i trenutci iskrenog ushićenja kada otkrijem nešto što mi takne dušu ili podstakne čula. Ponekad od tolike lepote, navale inspiracije, neodoljive želje da sve to podelim sa drugima, osetim kao da me prekriva neki talas koji me nosi u visine a ja prosto osećam strah da će sve to ubrzo nestati, da ću zaboraviti, da neću stići podeliti to sa drugima.
Onda mi je pala na pamet ideja da sve zapisujem u moju raskupusanu svesku koja je već puna nekih citata, razmišljanja, neuspelih crteža, grčke gramatike i istorije-svega tu ima. Zapisujem sve ono što vidim, čujem, želim da kupim, skuvam, probam, pomirišem, pročitam, sve ono što me inspiriše, što mi je lepo, zanimljivo, čarobno.
I to ću od sada deliti sa vama. Samo mi dajte malo vremena i ubrzo ćete ponovi moći da zavirite u moj svet.
Falila si...jedva čekam još tvojih blogova...divna si...uživaj ....ideja imaš na pretek....:)
ReplyDeleteThanks for stopping by my blog! Your note really touched me! I can't read a thing on yours but there's a lot to look at so I'll be spending some time going through it now!
ReplyDeletexoc