30 dana samoljubavi i brige o sebi

Izazovi. Baš ih volim. Čini mi se da jedino tako mogu biti fokusirana na određeni cilj, a došlo je vreme da se fokusiram na sebe. U planu je da mi dan ne prođe u nesvesnom ždranju polu pojedenog doručka koji deca ostavljaju za sobom, da svoje slobodno vreme ne provodim na telefonu ili uz računar, da se ne trudim da menjam ljude (i da se neprestano razočaravam u pojedine), da se skoncentrišem na odnos sa mojim mužem (iako nas trenutno dele nekoliko država), da manje vičem na decu  i da uložim makar minimalni trud u svoj izgled, što znači: nikako trenerke, malo šminke, čista kosa i parfem. Iskreno, meni je to sasvim dovoljno da se osećam dobro.
I kako bi izgledao ovaj izazov? Pa, ovako. On uključuje:

Svest o tome šta radim tokom dana
Svest o tome na šta su fokusirane moja pažnja i moje misli
Imati na umu koji je cilj ovog izazova

Cilj izazova je da se osećam bolje u svojoj koži, da budem zdravija, elegantnija, ispunjenija i smirenija. Cilj je da u svoj dan uguram malo luksuza koji ne košta mnogo, da u njemu ima lepote i elegancije. Cilj je da svakodnevo nešto naučim, pročitam, da se zdravo hranim, da pružim sebi dar brige o mom telu, umu i duši.

Iznad svega, cilj je da briga o sebi i samoljubav postanu navika, moja druga priroda.

Da bi se to ostvarilo, ovom izazovu ću pristupiti kao naučnom projektu. Ako niste znali (a, ja sam hemičar po struci), u nauci se vode beleške i prerađuju podaci. Na kraju svakog dana ću beležiti na blogu:

Čime sam danas nahranila svoje telo?

Šta sam jela i koliko? Jesam li pila dovoljno vode? Ono što očekujem od sebe je to da će me to naterati da jedem svesno i zdravo ili da ću makar prepoznati kada i zbog čega jedem na emotivnoj bazi. Takođe, ako se to desi, pokušaću da identifikujem te emocije kako bih mogla sledeći put da ih "presretnem"i sprečim u tome da kontrolišu moj odnos prema hrani.

Koliko sam se kretala?

Pritom ne mislim na kućne poslove niti konkretno na odlazak u teretanu. Mislim na kretanje napolju: šetnja, trčanje, bicikl i slično. Trenutno jedina aktivnost koja je za mene izvodljiva je šetnja. Cilj je da svakodnevo šetam sama ili sa decom bez obzira na vremenske uslove. 

Šta sam obukla?

Beležiću to koliko sam vremena posvetila svom izgledu. Pritom ne mislim na nešto spektakularno ili na neku komplikovanu rutinu koja oduzima mnogo vremena. Jesam li se obukla "normalno"? Kakva mi je kosa? A parfem? Jesu li mi obrve isčupane? To će me naterati da se prema sebi odnosim sa poštovanjem, da izgledam i da se osećam dobro u kući i van nje.

Čime sam danas nahranila svoju dušu?

Šta sam pročitala? Da li sam odvojila malo vremena za molitvu, meditaciju, za nešto što me povezuje sa Bogom? Cilj je da svakodnevo pročitam makar par stranica neke knjige, da slušam muziku, da pogledam neki dobar film, da nešto napišem, nacrtam.Ne može sve to stati u jedan dan, ali za makar jednu stvar koja me čini bogatijom iznutra ću svakako pokušati da nađem vremena. Svakako želim izbegavati društvene mreže, previše televizije i gubljenje vremena na beskorisne stvari. 

Na šta sam danas bila fokusirana?

Cilj je da svakodnevo budem fokusirana na nešto pozitivno ili da svojim stavom ono negativno, teško ili naporno transformišem u nešto koliko-toliko lepo ili makar podnošljivo, jer hej, život je to.  Mogu biti usresređena na odnos sa mužem, na to da na primer pazim na moje držanje, ili da se fokusiram na igru sa decom i da ostavim poslove po strani. Drugih dana ću biti fokusirana na produktivnost, na neodlaganje neminovnog itd.

Kako vam se čini ovaj izazov? Ja sam spremna, spremnija nego ikada pre!!! Hoćete li mi se pridružiti? Oh, kako bi to bilo divno! Volela bih da jedna drugu inspirišemo, pokrećemo, guramo, da navijamo jedna za drugu. Ukoliko to želite, možete vaše beleške deliti ovde u komentarima na blogu, u komentarima na mojoj fejsbuk stranici ili na vašem blogu ukoliko ga imate. Ako vam nije komotno da delite javno vašu svakodnevicu, uvek možete to činiti privatno vođenjem dnevnika. Eto, samo bih volela da mi se tu i tamo javite i podelite sa mnom vaš napredak, vaša osećanja, misli, bilo šta.

Mm? Šta kažete? Krećemo?

E pa, čitamo se večeras kada ću postovati detalje o mom prvom danu Izazova "30 dana samoljubavi i brige o sebi".

Srećno!!!!!

Ponedeljak jedne domaćice (5. decembar 2016)

Ako ste i vi meteoropata, sigurno vam je poznat onaj osećaj u glavi i kostima pred promenu vremena. Noć sam provela vrteći se u krevetu, osećala sam dolazak kiše i zaista ujutru nas je ona dočekala, sitna i dosadna. Misli mi nisu davale mira, mada mislim da je sve to bilo uzbuđenje zbog navale želje da se vratim blogu. Hvala svima koji su mi uputili divne reči ohrabrenja i ljubavi, eto, niste ni svesni koliko mi to znači.
Kao i po običaju, ustala sam malo ranije od dece, spremila doručak, spakovala užine i popila na iskap vrelu šolju crnog, dugog i jakog espresa da bih se iz stanja zombija vratila među žive. Za užinu sam im spakovala sendviče sa puterom od kikirikija i džemom od jagoda, mandarine i malo crne čokolade.

Plan je bio da jutros odvedem malenog kod pedijatra na rutinski pregled i vakcinaciju, međutim sprečila nas je kiša. Na šporetu se krčka pasulj za dva dana: samo ubacim luk, lovorov list, ruzmarin, so, začine po želji i kuvam dok ne omekša. Pred kraj dodam malo paradajza, maslinovo ulje i sveže mleveni biber.  (fotke su izškljocane sinoć)

Na TV-u su crtaći, Pepa Prase nam je omiljen, po ceo grokćemo, jer iskreno, ništa drugo i ne umemo da kažemo. I moje starije kćeri su baš kasno progovorile, a sada mi dođe da skočim kroz prozor svaki put kada krenu da pričaju, jer ni Bog otac ne može da ih zaustavi.
Kada se okrenem oko sebe vidim slatki lom, sudopera je puna, čeka me punjenje sudomašine, oprati ćebad, odlazak po dete u školu i pedijatar.

 Da li samo ja mrzim lekare? A, zamislite, udata sam za jednog od njih! Kakav užas! Ponekad se pitam kako je to biti udata za poslastičara ili mesara? Mnogo je praktičnije, zar ne?

Čime se zabavljam ovih dana? Iskreno, svaka zabava ili relaksacija mi dolaze onako "u hodu": dok radim gledam i slušam vlogove na youtube-u. Navučena sam na to da gledam kako žive drugi ljudi  u nekim drugim, normalnim zemljama. Evo priznajem da su mi posebno zanimljive one velike, mormonske porodice (šššš, nemoj da čuju ovi moji pravoslavci, izopštiće me iz Crkve), njihove velike kuće, divne kuhinje, puno dece, način života. Oduvek mi je bilo interesanto da vidim kako drugi žive, a najviše volim kada nešto mogu da "pokupim" i naučim. Sve što je korisno, praktično i lepo, nezavisno od toga ko nam to znanje pruža je neprocenljivo.

Takođe, odgledala sam i mini-seriju "The Young Pope"  ("Mladi Papa) na kanalu HBO. Serija je maestralna! Preporučujem je od sveg srca. Za opuštanje i smeh tu je komedija "Odd mom out" serija na kanalu Fox Life. Dopada mi se verovatno zato što u dubini duše žudim za jednom otkačenom i iskrenom prijateljicom kao što je Džil Veber, smešna, nespretna, otkačena mama troje dece koja sa podsmehom gleda na bogate, "savršene"mame-snobove.

I ja se često osećam kao uljez, kao žena pusto ostrvo, čudakinja sa otkačenim, pomalo bezobraznim i vulgarnim smislom za humor, umem da budem cinična, ponekad ironična, puno toga mi smeta i to otvoreno izražavam, mrzim maske, glumu, pretvaranje, snobove, pozere,  elitu, uobražene, umišljene. Često umem da se u grupi drugih žena ponašam kao Džil, i uvek, skoro uvek, budem neshvaćena. Ja sam ta koja će obući drečavo roze majicu i debilske čarape na času aerobika, dok će sve ostale izgledati kao da su izašle iz "Fitness" časopisa. Ja ću biti ta koja se će smejati, zbijati šale, dok će me one gledati kao da sam vanzemaljac. Oh, Džil, gde si Džil?

Uh, toliko toga imam reći i podeliti, a nikada dovoljno vremena, ali tu sam, tu sam, nigde ne idem.
Želim vam uspešnu i lepu radnu nedelju, uživajte koliko god je to moguće i nadam se iskreno da vi imate vašu "Džil". Ljubim!