Izgubljena ženstvenost

Volim moje džins pantalone. Dajte mi farmerice u svim bojama, krojevima i modelima i ja ću ih sa zadovoljstvom nositi! To isto važi i za patike. Zamislite da jedna žena od skoro 34 godine čežnjivo i sa neznatnom dozom zavisti gleda u petnaestogodišnje devojčice i njihove starke-patike i uporno ih merka po izlozima rešena da se počasti jednim parom te obuće. Ako ništa drugo, to pokazuje da sam žena koja voli jednostavnost, udobnost i koja je u duši mlađa nego što to pokazuju njene godine (koje inače ne krije). Međutim, nedavno u meni se javila jedna želja, inspirisana mladim devojkama koje su osnovale sajt u kome pokušavaju da promovišu povratak ženstvenosti, u svakom njegovom smislu, u oblačenju i negovanju ženstvenih osobina. Postavile su izazov ženama i devojkama da pokušaju da nose samo i SAMO haljine ili suknje tokom jedne cele nedelje.
Suvišno je reći da sam izdržala samo jedan dan, ali dok je trajalo, zapazila sam velike promene kako u mom ophođenju prema drugima, tako i načinu na kome se sam se kretala. Moj glas je postao nežniji, a pokreti mekši. Naravno, moj jedini problem sa suknjama i haljinama leži u činjenici da negujem dugogodišnju "ljubav" sa svim vrstama hulahopkama i najlon čarapama koja se može jedino opisati rečima- ELIMINISATI NAJLONSKOG NEPRIJATELJA ...SADA! Inače, ženstven način odevanja mi ni malo ne bi smetao da ne postoji ta mala, dosadna, stvar od termoplastičnog, svilenkastog materijala koja stoji između mene i mojih haljina. Zato reših da sačekam leto....
Da ne bi sve ovo zvučalo suviše površno, plitko i glupo, dodajem i saznanje i svest da ženstvena garderoba nije preduslov za "ženstvenost", već se ona dopunjuje onim što je unutar te žene, njen karakter, njeno srce.
Zaista mi smeta kada vidim da se u današnje vreme "seksi izgled" žene poistovećuje sa "ženstvenim" tj. da se te dve stvari se smatraju istovetnim.
Hajde da pogledamo koje su definicije ovih reči:

~ "seksi" žena je ona koja zrači seksualnošću, glamurozna, seksualno privlačna, uzbudljiva.

~ "ženstvena" je ona koja poseduje osobine karakteristične za žene ili devojke: nežnost, slabost, delikatnost, skromnost.

U mojim tinejdžerskim godinama i dvadesetim, negovala sam divljenje prema ženama koje su bile moja totalna suprotnost. Naime, kreativnost i ideje mi nikada nisu bile u manjku, ali ono što nikako nisam posedovala su borbenost, sposobnost "da se guram", ambicioznost i energija. Žene glasne, jasne, žene "zmajevi", sposobne da ostvare sve svoje planove bez obzira na cenu i žrtve, žene koje su bez stida izražavale svoju seksualnost, su u meni izazivale strahopoštovanje,a najčešće sam se zbog njih osećala zastrašeno, u njihovom prisustvu sam se povlačila, osećala "manjom od makovog zrna" i često bih patila zbog moje preterane emotivnosti, romantičnog shvatanja života, mog povlačenja i večite potrebe za osloncem.
Tokom svih ovih godina, upoznala sam takve žene i tiho im zavidila, ali sam u njima nešto primetila, nešto što mi nije "štimalo", što mi je smetalo, nešto što je u meni smanjilo to divljenje do konačnog samospoznanja i shvatanja ko sam i kakva žena želim da budem. Sada želim da naglasim, da ne želim da generalizujem,već donosim neke svoje lične zaključke koji su proizvod mog ličnog iskustva, poznanstava, posmatranja određenih situacija i ljudi koje sam upoznala. Ovaj tekst nije kritika, već objašnjenje mog ličnog traganja i puta do moje nadgradnje kao ličnosti i žene. Naime, primetila sam da su te žene usvojile određene oblike ponašanja koji su karakteristični za muškarce: glasno su pričale, često su bile svadljive i drskog ponašanja. Neretko su bile neraspoložene, nisu poštovale svoje muževe, sposobnost da budu nežne i smirene totalno je pomračena grubošću i potrebom da se dokazuju da su jednako sposobne, ako ne i bolje od muškaraca. Upoznala sam ženu koja mi je priznala da "...ne ume više da se ponaša kao žena i da odbija da bude nežna, fina i draga ženica svome mužu...iz inata". Na te reči sam se stresla, naježila, osetila....žaljenje i odlučnost da ja, kao žena, nikada ne budem takva.
Avaj! Ja se JESAM vrlo često ponašala upravo tako!!!! Upravo zbog toga sam i osetila onu zgroženost!Podsetih se na moj pomalo prgav i svadljiv karakter, a, da- i na moju veliku potrebu da naređujem i da stvari budu onakve kakve želim! Jesam li napomenula da često vičem, umem i da opsujem! Zar ću ja, eeeeeeeeeeej, JA da budem slatka, fina, ljubazna i nežna? Ja ne smem da pokažem slabost, nežnost je za slabiće, skromnost je precenjena, mi smo jednake sa muškarcima i ako nam je volja, nosićemo pantalone, nećemo rađati više od jednog deteta,bićemo grube i glasne, skitaćemo po gradu, uvaliti decu majci i ići na kafu, činićemo šta nam je volja bez konsultovanja i dogovora sa mužem, sve to iza njegovih leđa,bićemo džangrizave, nikada neće biti dovoljno novca, dosta šminke, garderobe i putovanja, nesposobnjakoviću, šalabajzeru, moj odgovor je "ne", na sve je moj odgovor "ne", neću popustiti, neću biti pametna i strpljiva, ako želim da ogovaram, to ću i činiti, hoću sve SADA, jesi li li čuo? Zašto ta i ta da živi bolje od mene? 'El vidiš kako je obučena, svake nedelje sveža frizura? Ma, gledaš li ti TV uopšte? Ne vidiš u kakvim kućama žive tamo svakakve k....! Šta su one bolje od mene? Možda imaju bolje muževe? Jesi li nekada pomislio to, a?Nećeš ti mene unazaditi time što ću ti biti ŽENA, ne želim da budem žena, neću da budem ženstvena, to su samo slabe ženice koje su ceo da uz šporet i koje tuku muževi, znam ja kako one prolaze u životu! Ne , ne, ne, moram da budem gruba, moram da se svađam, moram da psujem, biću lakomislena,razvratna i rasipnica, ja moram, MORAM da budem MUŠKARAC? Ma, recite mi, koliko muškaraca koje znate se tako ponašaju? Ja ne znam NI JEDNOG.

Recite, zar nije jadna ova, gore opisana žena? Zar ovo gore ne odslikava jedno nesrećno, nezadovoljno stvorenje, jednu izgubljenu ženu kojoj je usađeno u srce da je skromnost najednom mana, da je štedljivost nepotrebna, da su materijalne stvari ključ do sreće, da se nežnost ne nagrađuje, da je popuštanje slabost, da je kuća zatvor i deca su kazna, da je spuštanje tona glasa poniznost, da je usrećivanje muža unazađivanje, da je stavljanje potreba drugih pre svojih nametnuta žrtva. Jeste li nekada, u nekom trenutku, bile na momenat ta jadna žena? Ako niste, onda ste moj idol, moj primer, ideal. Hvala Bogu na jednoj mojoj dobroj osobini- jasno primećujem svoje greške i stalno pokušavam da budem bolja žena, majka i osoba.
Moje divljenje se već neko vreme usmerilo na potpuno drugi tip žene. Ona je staložena, njen glas je tih i mio, umiljata je, popustljiva i vredna. Skromnost i štedljivost (ne škrtost) su joj najveća vrlina. Ona se ne žali, nije malodušna, ne traži mnogo, zadovoljna je onim što ima. Ume da ulepša svoje okruženje, nasmejana je i topla, zrači ljubavlju, a njena mudrost i snaga leže u sposobnosti da prećuti kada treba i da mirno, diplomatatski izrazi svoje mišljenje. Prijatna je i saosećajna, ona se ne prenemaže, ne glumi, nije teret, već podrška, potpora, prijatelj. Za nju ljubav nije žrtva, već potreba, razlog da živi.


Njen dom je njeno carstvo, mesto gde drugima pruža gostoprimstvo, odmor, opuštanje, toplinu. Ona zna da je svet okrutan i pun rugla, ali će kroz svoju porodicu i dom ulepšati svet,i to dobrim vaspitanjem dece, učenjem sinova da poštuju žene i prenošenjem svojih osobina na kćeri, jer "dobre kćeri rađaju i dobre sinove". Zna da će time mnogo više pružiti društvu.
Ona je graciozna i ženstvena ne samo u svom ophođenju prema drugima, nego time odiše i njen fizički izgled. Izaziva divljenje ne svojim razgolićenim telom, već odmerenom garderobom, ljubaznim ponašanjem i posvećenošću svojim najbližima.
Znate koji je moj san, moja težnja? Moj san je da pored divne, duge, letnje, cvetne haljine nosim, ali u srcu, sve ove navedene osobine i da njima ukrasim svoju dušu.
Daleko sam od te žene, veliki je put preda mnom, ali napokon znam čemu želim da stremim. Još uvek ne izlazim iz farmerica, još uvek merkam one starke, tu i tamo opsujem, budem gruba i nestrpljiva, ali znate šta? Moja cvetna haljina je u ormanu, a ta žena kakva želim da budem polako izbija na površinu. Postoje mnogo barijera, mnogo predrasuda, mnogo duboko ukorenjenih shvatanja koje treba pobediti na tom putu, ali moj san je živ i nikada nije goreo jačom vatrom nego sada.