Žene i krivica

Muškarac bez trunke krivice može provesti subotnje pre podne bezbrižno čitajući novine, pecajući na reci ili ispijajući pivo sa ortacima. Jedini razlog da ne učini ono što želi je činjenica da time hoće da izbegne "gunđanje i zvocanje", ali da li mi žene možemo da se ponašamo kao oni?

Kada ste zadnji put posvetile sebi celo pre podne, uz omiljeni časopis ili knjigu bez onoga glasa u glavi koji govori:" bolje bi ti bilo da iskoristiš ovo vreme za nešto praktično"? Kada ste poslednji put ispijale saaaaatima kafu sa drugaricom, a da ne čujete u sebi sledeće: "eto, umesto da sediš ovde i blejiš mogla si da vodiš decu u šetnju ili da obrišeš prašinu"?Kada ste poslednji put potpuno, kompletno, 100% uživale u prividnom oslobođenju svake obaveze bez onog svima nama poznatog osećanja "e, sada sam baš sebična"? Ako je vaš odgovor- nikada ili skoro nikada, ja na to mogu reći samo-BRAVO!

O, ne, ako ste mislili da ću zagovarati i propovedati o onoj poznatoj "samo ja ili ja sam na prvom mestu" filozofiji o kojoj pričaju magazini, serije, ženske emisije i ostalo, duboko ste se prevarili. Naprotiv, krivica je DOBRA! Bez krivice bili bi smo neodgovorna, sebična, egoistična ljudska bića, koja misle samo na sebe i svoje dobro. Bez krivice, činili bi šta nam je volja, bez obaziranja na tuđe emocije i potrebe i time povređivali one koje volimo. Bez nje, većina posla ne bi bilo urađeno, nakupljale bi se obaveze, račun u banci bi se istanjio ili bi upadali u dugove. Krivica vodi ka ispovesti, ispaštanju za učinjene greške i napokon oproštaju. Bez krivice, ne bi nikada znali reći "izvini" i stalno bi pravili iste greške. Bez krivice, ja bih danas pojela sama pola pileta, sav rižoto sa parmezanom i celu čokoladu, opteretila bih svoj organizam i krenula sigurnim putem ka samopreziru. Bez krivice, novac bih potrošila na novi parfem, skupu šminku i spa tretman, ali umesto toga, kupila sam ono što mi je stvarno potrebno i uštedela malo novca. Bez krivice, posvetila bih pre podne samoj sebi, čitala novine i gledala TV, ali zato sutra Eleni ne bi imala čistu garderobu za školu i moja porodica bi za ručak jela pržena jaja. Bez krivice, pre neki dan bih napsovala našega gazdu koji nam svakodnevno zagorčava život, ali verovatno bih time još više pogoršala situaciju i u očima drugih ispala nevaspitana i bezobrazna. Osećaj krivice ukazuje na odgovornost, na brigu, na zrelost. Osoba oslobođena tog osećaja je patološki slučaj, abnormalna osoba. Gore pomenuh muškarce i njihov nedostatak tog osećaja. O, ne, to samo tako izgleda. Napomenula sam stvari i situacije u kojima da su se našle ŽENE one bi osećale, verovatno, makar trunku griže savesti, ali muškarac gotovo sigurno ne. To ne znači da su oni potpuno oslobođeni tog osećenja, ne pravi, ne istinski muškarci. Krivica vezana za posao:"mogao sam ja to bolje", krivica vezana za novac:" treba da zaradim više i obezbedim mojoj porodici lepše, veće, bolje stvari", krivica vezana za porodicu:" juče sam bio malo nervozan, pa sam se ispraznio na deci", itd. Hteli mi to da priznamo ili ne, žene i muškarci su različiti i u toj svojoj različitosti se dopunjuju čak i onda kada je u pitanju ta večita, dobra, ljudska krivica.

Krivica, bilo kod žene ili muškarca je loša jedino u slučaju kada je prati malovernost, malodušnost, samoprezir, osećaj da nekoga ili nešto ne zaslužujemo, ali i onda čak se moramo zapitati otkud takvo osećanje, zašto imamo tako nisko mišljenje o sebi? Jesmo li nešto loše uradili, jesmo li se ružno ponašali ili je to rezultat mnogo dubljih stvari, čiji se izvor krije u nečemu sasvim drugom?Krivica postaje i sama patološka kada je praćena samokažnjavanjem, depresijom i slično. Neću zalazati u psihologiju, o tome malo znam, ali znam da sam se dugo borila sa osećanjem krivice, vođena pričom da je to samodestruktivni osećaj i da jedna emancipovana, moderna i jaka žena ne treba da ima takve dileme. Kakva je to samo zabluda! I zahvalna sam što sam napokon shvatila da se ljudskost meri time koliko brinemo i drugima, a ne o sebi samima. I da! Malo krivice kada preteramo u hrani nije smak sveta. Taj glas nas podseća na to da treba da osluškujemo naše telo, da brinemo o njemu i našem zdravlju. Da! Malo krivice kada preteramo u lenjstvovanju i leškarenju podseća na to da imamo određene odgovornosti i da je čovek rođen da bi stvarao, privređivao i da bi se kretao. I da! Krivica zbog bespotrebno potrošenog novca ili rasipanja nikome nije škodila, čak je i veoma korisna. Ko je rekao da je preterivanje dobro? Nikada to nisam razumela i nikada nisam to podržavala.

Ženi je u prirodi da stavlja potrebe drugih ispred svojih, zato je i predodređena da rađa i bude majka. Međutim, naša je obaveza da budemo srećne. Ako nas naš posao, hobi, prijateljice, čokolada ili omiljena serija čine srećnim, moramo naći način da u njima uživamo i pored osećanja krivice. Neka je ona prisutna, neka nas podseća na to da smo ljudi, da smo žene, da brinemo, da volimo, da smo odgovorne i zrele. Neka nam tiho šapuće ako želi, ako "baš mora", jer MORA, to nam je urođeno i nema svrhe bežati od onoga što jesmo, ali time ta "grešna" zadovoljstva dobijaju još više na vrednosti i postaju još slađa i dragocenija i sigurno ih nećemo uzimati zdravo za gotovo, uostalom ono što je "zabranjeno" je uvek, ali uvek veoma, veoma privlačno.....