Decembar miriše

Volim decembar. Volim sneg, hladnoću,ukrašene izloge, ulice pune svetla, predprazničnu groznicu. Ovo su dani kada žalim što ne živim u većem gradu gde su
lepote ovog perioda deset puta veće, sjajnije i glasnije. Uživam da gledam užurbane dame sa kesama punim novogodišnje garderobe, poklona, cipela sa vrtoglavim štiklama,šljokica i raznih đinđuva. Uvek me je istovremeno čudila i opčinjavala da grozničavost i neka vrste panike kao da je to jedina i poslednja prilika da potroše novac i obuku svoju blještavu toaletu, nameste frizuru i da se kao okićena jelke ponosno šepure, a posle par pića vesele,pevaju i igraju kao da je blizu kraj sveta, na toj famoznoj novogodišnjoj noći. Oduvek sam bila posmatrač, a skoro nikada deo tog lepog ludila. Verovatno je za to kriva moja večita težnja i potreba da izbegnem gužvu, haos i buku. To me, kao ništa drugo na ovom svetu, zamara i iscrpljuje. Ipak, svetlost, prazničnost, to neonsko i šljašteće preterivanje me čini da se osećam kao malo dete, upijam atmosferu i vibracije drugih ljudi, bez obzira na to što su mi priprema za ludu novogodišnju noć i predpraznični shopping strane. Kad bolje razmislim, ja nikada nisam nosila toaletu, šljokice niti blještavu haljinu. Hm, možda bi to bilo čak i lepo. Mene decembar asocira na nešto sasvim drugo, u meni budi drugačije emocije, uspomene i žudnje. Moj decembar miriše na:

♥ mandarine, pomorandže, suve šljive i smokve.


♥ kuvano vino zamirisano cimetom i karanfilićem.


♥ Angel parfem koji miriše na šećer=detinjstvo=praznike uz slatkiše koje bi moj otac donosio sa putovanja.

♥ melomakarona, grčki medenjaci posuti cimetom i orasima, koji su obavezni u svakoj kući pred Božić i Novu Godinu u Grčkoj.

♥ ukrašavanje jelke krhkim ukrasima i belim svetiljkama.

♥ čisto, toplo ćebe, ušuškanost i udobnost doma po hladnom vremenu.

♥ to kada mi moj dragi čisti još uvek vrući pečeni kesten i hrani me njime.

♥ vrelu šolju kakao napitka sa krckavim dvopekom.

♥ sladunjave, američke vesele,praznične pesme i naš "blesavi" ples po kući.

♥Hallmark-ove božićne filmove i crtaće sa istom temom.

♥ žudnju za okupljanjem sa dragim ljudima.
.
.
.
setu što sam tako daleko od svih njih......

U vezi sa ovim poslednjim, moram da spomenem i zašto ta seta postoji. Sećam se nekadašnjih priprema za slavu Svetog Nikole koje su počinjale danima pre same slave i to naročito sa pravljenjem kolača: seckanje, mlevenje keksa i oraha, topljena čokolada, margarin umućen sa prah šećerom, seckani, raznobojni dragulji od žele bombonica, snežni kokos, svuda posut kakao prah, mirisi, boje, očekivanja, nervoza, uzbuđenje. Pa, onda miris pržene ribe koji bi se "vukao" danima po kući, mešenje slavskog kolača, pasulj koji bi se kuvao satima dok se ne raspadne. I onda konačno, ono najlepše i najvažnije: okupljanje familije, vruća rakija koja greje smrznuta grla i stomake, graja, smeh, zdravice i nada da ćemo se sledeće godine ponovo u zdravlju okupiti i slaviti našeg Sveca. I kada sve to prođe, najviše sam volela to što te taj prelep osećaj prazničnosti još uvek drži zbog toga što slede još okupljanja, slavlja i zajedničkih uživanja...dolazi nam Božić.
Decembar, uprkos padu temperature, bez obzira na to što označava kraj nečega, meni lično pruža nadu i razlog da odugovlačim sa odlukama i obećanjima, "jer bliži se 1. januar, nova godina, pravo vreme da se obećanja, rezolucije i odluke počnu da sprovode u delo"....i tako, lažem ja sebe...svakog decembra...iz godine u godinu....

photo Limon y Sal