Osam dana bez kafe

Odvratni stomačni grip me je dobro sredio- ne samo da skoro nedelju dana ništa nisam okusila, već mi je i sama ideja o kafi krajnje neprivlačna, a to znači da je ovaj grip ozbiljno narušio moju ravnotežu s obzirom da sam jedan od velikih obožavatelja jutarnje i popodnevne kafice. Poslednjih dana bukvalno živim na soku od višanja, jednom kiselom mleku, dve kašike supice, a juče sam prvi put posle nekoliko dana pojela "dečiju" porciju špageta sa bolognese sosom. Osećam se bolje, mnogo bolje, ali želja za kafom se nije povratila. Međutim, primetila sam neke promene na sebi, stvari koje ranije nisam mogla da primetim misleći da su "deo moje ličnosti". Sada mi se čini da je ipak, ponekad naše ponašanje često prouzrokovano unošenjem određenih supstanci u naše telo kao što su kafa, čajevi, lekovi, alkohol, šećer, čak i hrana koju jedemo. Uočila sam sledeće promene:

~ Ne reagujem burno na dečije nestašluke, manje vičem i ne hvata me moja uobičajena hiperaktivnost i želja da svi poslovi budu gotovi "sada i odmah!". Često me tokom dana hvata panika u trci sa vremenom. To ovih dana više ne osećam. Poslove radim polako, ne stresiram se, lagano pijuckam moj sok od višanja i nekim čudom sve funkcioniše normalno, a ne savršeno- i OK sam sa tim! To je najveće čudo od svih!

~ Skoncentrisanija sam na dešavanje oko sebe. Kafa me je činila da istovremeno mislim na hiljadu stvari, da započinjavši jedan posao krenem da razmišljam o sledećem što naravno budi nemir, nervozu, brzopletost. Lakše se fokusiram na jednu stvar što me čini produktivnijom.

~ Mnogo sam mirnija i opuštenija. Moj mozak radi "sporije" (ovo ne zvuči dobro, m?), u smislu da su mi misli jasnije, čistije i sređenije.

Iako nije prošlo mnogo dana od mog nametnutog neispijanja kafe, moram da priznam da sam veoma iznenađenja činjenicom da su promene toliko očigledne. Naravno, ima tu i dosta pospanosti i primetila sam da mi se ciklus spavanja malo poremetio, ali ako rešim da ostavim kafu, to će se srediti vremenom.
Još uvek nisam sigurna da li ću i kada ću poželeti kafu. Verovatno će moj organizam povratiti svoje staro stanje i zavisnoti, pa će zatražiti kofein vrlo uskoro. To je jedno od mojih omiljenih životnih zadovoljstava i potreba, a ja sam ipak samo čovek...Bilo bi lepo imati snage da pustimo naša tela da funkcionišu bez ikakvih supstanci, dozvoliti našem organizmu da uspostavi svoj prirodni balans. Bilo bi interesantno učiniti to kao eksperiment u pokušaju da budemo optimalno jaki, zdravi i uravnoteženi. Bilo bi lepo...

(photo sa pinterest)