Nakon kratke vežbe disanja osećam se smireno. Vazduh miriše na kišu i na tamjan koji je jutros palio moj muž. Zahvalna sam na čistom vazduhu koji udišemo, jer srećom živimo u nerazvijenom delu zemlje u kojoj nema industrije. Para nema, ali ima čistog vazduha. Grad je mali, nema mnogo saobraćaja, more je blizu, a okolo nas su samo maslinjaci i voćnaci, tako da vazduh u ovo doba godine uglavnom miriše na masline (koje su sada obrane) i pomorandže. Zahvalna sam na tome. Zahvalna sam na ovom izazovu koji mi je pomogao da to shvatim.
No comments:
Post a Comment