Ispovest bivše zavisnice od parfema (lična priča)

Sve je počelo jako davno- pre nego što su dizajnerski parfemi bili nešto što sam mogla da priuštim, pre nego da saznam da nisam jedina i pre nego da upadnem u začarani, mirisni krug kompulsivne kupovine istih.
Oduvek sam volela da lepo mirišem. Od malena su me očaravale male i velike staklene bočice pune aromatične tečnosti. Uvek su me zavodile reklame istih u časopisima sjajnog papira.
Moja majka je dobijala parfeme na poklon od oca i njegovih prijatelja. S obzirom da ih nikada nije koristila, brzo sam uvidela da nisam od nje nasledila ljubav prema njima. Već sa svojih 12-13 godina mirisala sam na prilično zrele "Charlie" i "White Satin". Volela sam da se mažem kremicama, igram bočicama, da mirišem šampone, da kupujem dezodoranse, razne sapune i svuda, ali svuda sam išla namirisana. Onda je došla srednja škola, devedesete, užasne godine pogođene ratom, nemaštinom, izgubljenim snovima i perspektivom jednakom nuli. Bilo je u odeljenju par njih koji su iz meni nepoznatih (tada) razloga uspele da se dočepaju dizajnerskih parfema. Devojka u razredu me je opijala "Kenzo" parfemom, pudersti "Tresor" je mirisao na nežne godine, "Lou Lou" je nosila "najbolja riba" u školi, "Gio" mi je mutio čula- simfonija nedostižnog statusa, prestiža i nadasve beskrajnog zadovoljstva.
Jednog dana, hipnotisana elitističkim mirisom Armanijevog parfema, skupih hrabrost da uđem u prodavnicu i pitam koliko košta, obećavajući sebi da ću skupiti džeparac i kupiti ga kad-tad. Avaj, čuvši cenu, tužno sam slegla ramenima i u sebi proklinjala dan kada su moji roditelji rešili da se vrate u Srbiju (onomad Jugoslaviju), mrzela sam Miloševića sa još većom strašću, zavidela devojkama koje su ga mogle priuštiti i nesrećna, sedeći u autobusom sa rancem u ruci, zaklela sam se da ću se jednog dana kupati u parfemima....jednostavno, sada nije došao taj trenutak.

Ipak, nekim čudom, boginja lepote Afrodita ( ne verujem da bi se "the God" bakćao sa mojim parfemskim željama) je uslišila moju očajnu molitvu....ok, delimično. Na scenu su stupili "ne- tako- dobra-ali-u-tom-trenutku-i-više-nego-dovoljna-alternativa" koja će mi promeniti život zauvek- parfemi na točenje. Evo raja na zemlji! Čitav parfemski svet u ogromnim staklenim bocama sa natpisima "Tresor", "Kenzo", "Poeme" i..."Gio"! Sa vrlo malo para mogla sam kupiti ono o čemu sam sanjala- mirisnu ekstazu, prividno pripadanje krugu pravih mladih dama, osećaj da sam neka druga osoba- lepša, elegantnija, samopouzdanija. Dostupnost i cena parfema na točenje, napravile su od mene isuviše čestog posetioca ovih prodavnica, iz dana u dan, kupujući novu etiketu ja sam donosila raznorazne odluke "ko trebam biti": danas sam "zavodljiva", sutra moram biti "samouverena", biću "romantična", moram biti "jaka", i tako do besvesti, svakodnevo sam kreirala novu "ja" mirišući se toaletnim vodicama iz ružnih bočica sa sprej-pumpicom.
Moj parfemski promiskuitet se na kratko završio pronalaskom magične, za mene, kombinacije nota, koja me je potpuno osvojila- "Jean Paul Gaultier." Naša romansa je kratko trajala,ipak sve to vreme bila sam mu apsolutno verna, međutim, počela je nova fascinacija i nadasve opsesija svačim što je imalo u sebi vanilu. Ona za mene znači: čednost, razigranost, slatka zavodljivost, prva velika ljubav, promene i novi početak. Kupovala sam sve što mi iole miriše slatko, nevino i toplo, jer tako sam se i ja osećala. Svi su me mogli prepoznati po mom Impulse Vanilla dezodoransu. Konačno, mislila sam, pronašla sam sebe, znam ko sam! "Ja sam slatka, topla, romantična, ljupko zavodljiva devojka duge kovrđžave kose i razigranih plavih očiju." Ubrzo ni jedna vanila nije mogla potpuno da me zadovolji, ni jedna se nije poklapala sam onom "ja" koja sam želela da budem. Ozbiljna kriza identiteta.

Otac koji je često putovao poslom u Beograd mi je donosio američka izdanja "Cosmopolitana" znajući koliko im se svaki put radujem. Čini mi se da sam tačno mogla da namirišem mirisne reklamne trake u časopisu još pre nego da ga izvadi iz torbe i nestrpljivo bih se sjurila u sobu, bacala na krevet i provodile slobodno vreme duboko zadubljena u čitanje tekstova (uglavnom o....seksu, ehm) i trljanjem parfemske trake o vrat i ruke, sanjajući zatvorenih očiju o kašmirkom kaputu natopljenim "Shalimar" parfemom i šetnjom Parizom u iskoj crnoj haljini poput one koje je nosila Sophie Marceau u reklami za "Champs-Elysees". Sanjarenja i nepoznat, romantični, glamurozni svet čiji sam jedva primetni dašak mogla osetiti jedino mirisanjem već izvetrelih parfema na listovima "Cosmo" časopisa.
"Ah, da mi je samo par mililitra "Champs-Elysees" parfema....ništa mi više ne treba u životu, bila bih savršeno i kompletno srećna!", govorila sam sebi.
Još jednom, Afrodita je uslišila moje parfemske molitve.
Dobila sam priliku da to leto provedem u Parizu. To je divan, ostvaren san (skoro) svake mlade, romantične, ljubavi željne devojke žedne za...parfemima.
Prvo što sam primetila sletevši na aerodrom "Charles De Gaulle" je da su svi mirisali bajno! Vazduh je mirisao na kombinaciju vrućih kroasana, café au lait (kafa sa mlekom) i skupih parfema na elegantnim damama i stjuardesama besprekornih frizura. To je to! Pravi parfemski svet je čekao samo mene da otkrijem i zauvek zadržim za sebe.
Moja prva šetnja Parizom je naravno bila Jeliseljskim Poljima. Izašavši iz metro satnice kod Trijumfalne kapije, ispred mene se prostirala široka i duga avenija prošarana svetom, bogatsvom, svetlošću i mirisima koji nisam ni znala da postoje! Dugo šetajući, izgubljena devojka koja je do juče koračala prljavim ulicama sa ljudima mračnih lica, našla se, kako joj se tada činilo, u centru sveta! Sa moje leve strane, odmah pored Guerlain butika (u kome je ne nekoj od onih prelepih polica mirovao i mene čekao parfem "Champs-Elysees"), nalazila se moja parfemska Meka, moje mirisno svetilište-"Sephora". Svaki zaluđenik, opsesvni snif-snifovac, kompulsivni kupac parfema zna šta to znači! Svaki prethodno navedeni ludak, kada bi se našao u Parizu, i to za celo leto, provodio bi sate prskajući, isprobavajući, bukvalno ispijajući svim čulima tečnosti u bočicama ravnim savršenstvu. Znate za onaj izraz "kao dete u prodavnici slatkiša"? E, to najbliže može opisati moje tadašnje osećanje!
I kada mi isprobavanje i prskanje parfema duž cele i OBE ruke nije bilo dovoljno, morala sam da ušetam u prodavnicu pored...u sveto mesto, koje izaziva duboko strahopoštovanje, divljenje i tera na dubok naklon- Guerlain boutique! "Champs-Elysees" je sve ono o čemu sam sanjala- sladak, ženstven, mirisao je na mimozu i kruške, beskrajno romantičan i.....skup, veoma skup. Elegantna prodavačica sa "Hermès" maramom oko vrata, pažljivo je vratila bočicu na staklenu policu, neprestano se osmehujući uz ljubazno: "Au revoir, mademoiselle!" Nekoliko metara dalje, kupila sam novi broj "Cosmopolitena" na engleskom, ušla u metro i krenula dugom vožnjom kući. I tada, tu, u metrou na putu za južni Pariz, upoznala sam njega, jednu od mojih najvećih ljubavi, strast kakvu nigde drugde na svetu ne postoji-"Allure" parfem. Mamio je i milovao svojim mandarinama, vanilastim osmehom sa dahom burbona i buketom ruža. Devojka na reklami je bila obična žena, obučena u crno, sigurna u sebe, samostalna i privlačna. "Bilo bi lepo biti kao ona!", još jedna želja, kriza, potraga, zbunjenost mlade duše.

Kao i svako ko ima određenu opsesiju, tako i ja, nisam prestajala da mislim na "Allure". Potisnuo je moj romantični san o jednom i jedinom "Champs-Elysees" parfemu i potpuno me uvukao u svoj senzualni svet odraslih. Morala sam da ga imam. On je sve ono što mi je potrebno da budem srećna i kompletna. Uz pomoć njega, napokon ću pronaći sebe, znaću ko sam, par kapi na mom vratu će izvući iz mene osobu kakva želim biti.

Kupila sam ga. Imala sam dovoljno novca za eau de toilette koncentraciju. Put do kuće sa Sephora crnom kesom koja je u sebi sadržala kutijicu boje kajsije oivičene zlatnim, bio je neizdržljiv, euforičan i radostan. Osmehivala sam se ljudima, veselo gledajući i brojeći stanice, neobazirući se na povremene bezobrazne i dvosmislene poglede i dobacivanja. Koga je briga za njih! Stigavši kući, sa pokretima gotovo nekog religijskog rituala skinula sam zaštitni celofan, otvorila prelepu kutijicu, izvadila elegantnu pravougaonu bočicu, odvrnula zatvarač i skoro plašljivo, kao da u rukama imam nešto veoma dragoceno, stavih na sebe par kapi "Allure" parfema. Čista ekstaza, mir, sreća, novi vidici, nov pogled na svet, nova ja. "Au revoir, izgubljena devojko iz Srbije!", mislila sam u sebi znajući da se moj život menja, iz korena i osetih u tom trenutku pomalo.....strah.

"Allure" je bio previše poseban, zahtevao je klasičniju, elegantniju garderobu, uzdržano ponašanje, manje kose i više šminke-sve ono što nisam imala ja, a htela sam. Sada mi je bio potreban parfem za "svaki dan", za moje farmerice, plave patike, detinjaste majčice. "Allure" je većinu vremena stajao na polici u mojoj sobi i služio kao neki magični nektar koji bi mene pretvorio u devojku kakva sam želela biti. "Eau d'Eden" parfem, nova poseta Sephori, ista navala adrenalina (ili endorfina, pojma nemam), nestrpljivo otvaranje bočice, prskanje, ekstaza, zadovoljstvo i ponovo splasnulo osećanje oduševljenja. Nakon nekoliko dana, "Fath de Fath" mi se činio da je ono što mi stvarno treba, a onda je to bio parfem sa mirisom malina koji je pravila Sephora, pa klasični "Eden" od Cacharela, zatim jeftina imitacija "Angel" parfema, ali "Aqua di Gio" je bio sigurni i pravi pogodak! Tako sam sebe ubeđivala...Posete ogromnim tržnim centrima Pariza su me upoznale sa dražesnim svetom "Annick Goutal" linije. Volela sam da se "muvam" satima i posmatram stare i mlade Parižanke kako isprobavaju i kupuju nove parfeme. Raj!
Vratila sam se u Srbiju sa punim koferom časopisa, knjiga, garderobe i cipela za pola familije, a između su pažljivo i sa puno ljubavi ututkani moji parfemi, produžetci moje kompulsivne i "višestruke" ličnosti.

Prolazili su meseci, moja žeđ za parfemima nije prestajala, čitava mirijada skupih, vrhunskih parfema nije nikada mogla potpuno da me zadovolji, nije bilo dovoljno mirisati na beskrepokrno elegantni "Allure" ili okeansko svež "Aqua di Gio". Sanjala sam o jednom jedinom parfemu koji će biti stvarni produžetak onoga što sam, miris po kome će me svi pamtiti i voleti. Kako je to moguće kada ustvari ne znaš ko si? Kako će te ljudi pamtiti kada ni sam ne znaš na čemu si?
Prolazile su godine, posete Parizu su bile i dalje najsrećniji i najmirisniji trenutci svakoga leta. Novi parfemi, nove želje, opsesivno mirisanje i obilazak parfimerija. Usledili su "24 Faubourg", "Premier Jour", "Jean Paul Gaultier Classique", "Chanel #19" u koncentraciji čistog parfema (poklon od oca), "Romance", "Happy", "Ralph", "Opium" i mnogi, mnogi drugi. Za svaki od njih sam mislila "da moram da ga imam". Usledilo je skoro svakodnevno pristizanje paketića sa uzorcima parfema nezavisnih parfimera, raznoraznih "starih formulacija", sićušne bočice skupih i retkih parfema, sve to poslano od strane zaluđenika iz celog sveta, dobrih ljudi koji su bili voljni da me upoznaju sa uzbudljivim svetom meni nepoznatih parfema. Tako sam pronašla dragoceni "Mitsouko", "L'Heure Blue" i "Jicky"- famozne parfeme koji su za mene čista poezija, put do moje duše i podsvesti, pa Serge Lutens, Frederick Malle, Keiko Mecheri i puno drugih. Šarene, ukrasne kutije pune parfemčića donosile su mi beskrajnu radost, a pristizanje novih paketa je uvek bio praćen usklikom ushićenja. Istraživala sam, mirisala sam, tražila, čitala, razmenjivala iskustva, pisala o njima, volela i disala za magičan svet koji mi je pružalo malo tečnosti u bočici. Mislim da sam onda polako počela da shvatam da je količina parfema koje sam mirisala bila preterana, da je moja žeđ nezasita i nikada zadovoljena. Ideja o eventualnoj katastrofi kao npr. požaru ili poplavi je bila prava noćna mora, misao na to da bi se moji parfemi uništili prilikom toga je bila užasavajuća. Nije mi se sviđalo što sam se tako osećala. Sanjala bih parfeme u ogromnim, džinovskim bočicama i svaki put bi mi neki glas govorio :"On je pravi, on je pravi!" Predskazanje ili uvrnut um opsesivne ličnosti? Ono drugo....

Jak, sigurni, pomalo muškobanjasti "Baiser du Dragon" mi je trebao kada sam polagala vožnju, nežni i poetični "L'Heure Bleue" za spavanje, senzualni i bezobrazni "Boudoir" za intimne trenutke, uzdržan i tih "Parfum Sacre" za verske praznike u Crkvi, "Angel" koji me je podsećao na slatke đakonije i detinjstvo, za Novu Godinu.
Svako razdoblje u mom životu je imao svoj parfem, onaj koji sam najviše nosila i koji ga je obeležio. I pored "onog pravog" u tom trenutku, kroz moje nozdrve do mog mozga putovali su mnogi drugi parfemi. Nisam mogla bez nečega "sa strane", nisam mogla stati sa uzbuđenjem upoznavanja novih nota, novih predela, potraga za onim pravim je neprestano trajala. I onda...počele su glavobolje. Užasne, nesnosne, praćene povraćanjem, nemogućnošću da funkcionišem normalno. Paketići su pristizali, sa mirisanjem se nastavljalo takođe, ali ovoga puta sve je nekako izgledalo drugačije. Upornost glavobolja, konstantno zapušen nos, teška glava i mučnine naterale su me da napokon posetim lekara. " Da li udišete neke hemikalije u kući? Imate očiglednu iritaciju i znakove osetljivosti na nešto. Pokušajte da pronađete u vašoj sredini izvor toga."Prećutala sam moje opsesivno "snifanje", moje dragocene uzorke, moju strast. Lekovima su znaci jenjavali i nestajali. Nastavila bih sa mojom opsesijom do sledećeg susreta sa lekarom, pa sledećeg i sledećeg. Došao je trenutak kada je moj organizam dostigao prezasićenje. Celo moje telo se bunilo i vrištalo da prestanem sa ludilom: "ti si zavisnica!".

Činjenica da nisam više uživala u jednostavnim aromama okoline me je spustila na zemlju: nisam mogla da osetim miris kćerine glavice, kolač sa cimetom, sveže pokošenu travu, pomorandžinu koru-ništa. Činjenica da nikada posle mog prvokupljenog "Allure" parfema nisam osetila ponovo tu iskrenu ushićenost, mi je bila jasna kao dan. Svaki sledeći parfem je bio odraz moje izgubljenosti i osećaja neadekvatnosti. Parfemi su pružali privid da znam ko sam i šta želim, makar na kratko. Davali su mi iluziju da mogu da budem nešto što nisam, a neznajući ustvari ko zapravo jesam.
Rešila sam u jednom trenutku da neću dozvoliti da mi nešto tako preokupira vreme, pažnju i život. Najednom, mirisanje parfema, kupovina, skupljenje, traganje, čitanje, i pravljenje kolekcije mi je izgledala besciljno vrtenje u krug, nešto bez smisla, nešto što mi nepotrebno opterećuje um, džep i zdravlje. Ne mogu reći da je bilo lako, ali izazvala sam sebe da pokušam da budem perfume-free na neko vreme.
Najpre sam izbacila upotrebu bilo kakvog parfema, time što sam ih sklonila i spakovala da ih ne gledam, prestala sam sa narudžbinama, napravila listu parfema i uzoraka koje imam, ispisala moja iskustva i utiske. Morala sam očistiti svoj organizam, izbaciti iz sebe sve utiske, ostaviti ih iza sebe i početi ispočetka. Prolazili su dani, meseci, bilo je tu puno iskušenja, ali na moje iznenađenje, bila sam jača nego što sam mogla zamisliti. Moja misija je bila da upoznam sebe, da shvatim zašto ljudi imaju određene opsesije, zavisnosti i manije. Morala sam biti iskrena sa samom sobom. Put je bio trnovit. Ne radi se tu samo o glupim parfemima, već o pravoj samospoznaji, postavljanju pitanja samoj sebi. Moja opsesija parfemima je bila praćena ansksioznošću, nemirom, stalnom nekom potragom. To mi nije pružalo mir, već trenutno, vrlo kratko zadovoljstvo, osećaj da sam "high" i to osećanje bi brzo splasnulo. Nisam više želela da budem ta osoba, ličnost kojoj su potrebne "stvari" da bi osetila radost ili neko uzbuđenje. Očigledno, to mi je omogućavalo da popunim prazninu koju sam osećala u sebi, nezadovoljstvo životom, neznanjem kuda on ide i mojom pozicijom u njemu. Parfemi su mi omogućavali beg od stvarnosti, ulazak u začarani svet. Neracionalna, nerealna, neobjašnjiva potreba da posedujem nešto što će mi pružiti veliko zadovoljstvo mi je vremenom postala strana i smešna. Koja je svrha iznova i iznova kupovati parfeme i imati na desetine (eh, da je samo toliko) punih, jedva taknutih bočica?
Moj dugi "post" od parfema je rezultirao povlačenjem problema sa sinusima. Trebale su mi dobre 3 godine da prevaziđem taj problem i da shvatim neke stvari o sebi:

~Nije mi potreban parfem da bi bila kompletna ličnost, ja sam potrebna parfemu da bi on imao smisla.

~Danas nosim najviše 2 parfema..

~Ja sam skup misli, vrednosti, razmišljanja, utisaka, iskustva, sa srcem koje voli, a garderoba, obuća i parfem su sporedni ukrasni detalji.

~ Ne želim da IKADA išta bude moja opsesija, želim da budem snažna i jaka, bez zavisnosti, bez preterivanja i razbacivanja.

~Želim da mojoj deci stvorim mirisne uspomene i da me pamte po jelima koje kuvam, po kolačima, po mirisu gardenija i bosiljka na terasi, po mojoj jutarnjoj kafi, po mirisu omekšivača za rublje koji godinama koristim. Htela bih da me pamte po ljubavi koju im pružam, po svojevoljnoj požrtvovanosti, po jačini karaktera i odsustvu opsesija i kompulsivnih želja.

~Želim da kada me više ne bude, kažu:" Mama je uvek mirisala na "Beautiful", to je bio njen parfem."


I dalje volim parfeme i sve ono što lepo miriše. Jako se razočaram kada vidim savršeno doteranu i lepu ženu koja prođe pored mene i pritom ne osetim dašak nekog parfema. On ne treba da se oseti, već nagovesti, zagolica, zaintrigira. Parfemi više nisu moja preokupacija. Neće me saznanje da neka ličnost kojoj se divim nosi određeni miris naterati da kupim isti. Ne treba mi parfem da bih se osetila na određeni način, treba mi samo da upotpunim celu sliku, da bude kompletna, kao mali, sitno detalj na pravom mestu i u pravo vreme. Nemam opsesije i to me čini izuzetno srećnom. Ne moram ništa da skupljam, ređam, gomilam da bih se osećala bolje. Volim što sva moja garderoba miriše na kombinaciju "Beautiful" parfema, "Soupline Passion" omekšivač i "Le Petit Marseillais" mleko za telo od badema. To je moj miris. Sada znam ko sam, znam ka čemu stremim i nije mi više potrebno nešto van mog srca i duše da bih bila neko. Sve što mi treba je pored mene. Ponekad, vrlo retko, zavirim u moju kutiju sa parfemskim uzorcima, ne obilazim parfimerije. Kada se nađem u jednu od njih, često preskočim deo gde se prodaju parfemi ili samo pomirišem neku staru "ljubav", u znak sećanja na stara vremena, na prošlost punoj opsesija i u slavu sadašnjosti oslobođenoj od njih.