Žena sa crvenom kosom

Pre puno godina, nakon raskida ozbiljne veze, obojih svoju kosu u crveno. Možda je razlog bio obeležavanje novog početka, a možda i činjenica da sam oduvek volela i želela da budem riđa. Čudno, ali jedna takva promena, uticala je veoma na moju psihologiju: osećala sam se kao da sam napokon "svoja", da sam izašla iz neke ljušture, dobila sam veću snagu, drskost (u dobrom smislu), osećala sam se privlačnijom i lepšom. Sećam se da su me žene zaustavljale na ulici da bi me pitale za ime i broj farbe, a nikada pre u svom životu nisam imala toliko udvarača.
Tog leta prijala mi je sva ta pažnja. Moja lavovska vatrenost i želja da budem pod svetlošću reflektora su bile potpuno zadovoljene. Moja crvena kosa mi je pružala čudnu moć i magnetizam, kao što je Samsonu njegova kosa bila izvor snage. Ne znam, čudna je ta veza između žene i njene kose...
A, onda, kada su moj Mesec u Raku i moj vodeni podznak isplivali iz svojih dubina, bilo je vreme povući se, vratiti se mojim smeđim, tihim, nesigurnim i...bezbednim loknama. Pažnja je uvenula, ali više mi nije ni bilo važno. Htela sam da se vratim svojoj "običnoj ja", onoj koja ne voli da privlači poglede ni pažnju. Rakovskoj povučenosti i plašljivosti je sjajna i blještava lavica ustupila tron.

Ljudima meni bliskim je poznata moja ljubav prema crvenoj kosi. Znaju za moju dugogodišnju želju da budem ponovo crvenokosa. Moja drugarica Rada mi je često govorila: " Ofarbaj se u crveno, budi ponovo foxy lady." Nikada nisam bila potpuno spremna. Ono što mi je uvek nedostajalo, o čemu god da se radi je-hrabrost. Sve ono što može na bilo koji način da me uzdrma, poljulja moju svakodnevicu, sigurnost, rutinu me čini nervoznom i budi u meni strah. Sigurnije je živeti povučeno, bez mnogo talasanja, promena i pažnje. "Ma, to je samo kosa!", kažete. To vi mislite, za mene je to nešto više.

Kao majka dvoje dece, u poslednje vreme, pored zamora osećam ono što je poznato svim ženama koje su majke: nemogućnost da se "prešaltujem" sa uloge majke na ulogu žene. Ako provodite ceo dan brineći o drugima, kada dođe vreme da se opustite i budete "vi" osećate isuviše veliki umor i nedostatak volje i snage za bilo šta drugo, sem za komforno smeštanje na trosed pred TV-om. U nekom trenutku naiđe blaga melanholija, žal za danima slobode ili želja da se nešto novo, uzbudljivo i lepo desi, da vas probudi i uzdrma. Ponekad sve što vam treba je neka sitna promena ili da uradite nešto što ste dugo želeli, a odlagali ste ili ste mislili da nema smisla, da je glupo, da neće pomoći da se osećate bolje.

Na moje reči:" Ja sam u duši crvenokosa žena", moja drugarica S. mi je rekla:" Pa, šta čekaš? Meni je trebalo 15 godina da se ofarbam u plavo." Po njenim rečima, to joj je promenilo život i odnose, i ono što je najvažnije, oseća se bolje u svojoj koži. Kako nešto tako površno kao boja kose može bilo šta da promeni?
Iste stvari svakoga dana, isti poslovi, obaveze i aktivnosti mogu podjednako uticati kao umor na čovekovu psihologiju. Šta učiniti? Šta promeniti od trenutka kada ne možete uvesti drastične promene u svoj život, niti u poslu, u porodici, kada je nemoguće da se spakujete i odete u Pariz na nedelju dana ili kupite kuću ili stan iz snova? Hmmmm, pa: kupite cipele sa štiklom koje nikada niste do sada nosile, krenete da nosite suknje i haljine, upišete sa na čas o kome ste dugo razmišljali....ofarbate kosu u.... crveno.

Otkud moja opčinjenost crvenom kosom? Sve će ovo zvučati kao standardizovanje i stavljanje ljudi u kalupe, a činiti to na osnovu nečije boje kose je posebno glupo. To je isto kao kada bih rekla da su plavuše glupe, a crnke pametne, da su plavuše zabavne i seksi, a crnke mračne i senzualne. Hajde, da se ne obaziremo mnogo na to, nego pomislite da mi crvena kosa budi određene asocijacije, slike, situacije, pokušaću da objasnim zašto je toliko volim. Udovoljite mi.

~Crvena kosa ide lepo uz beo ten i plave oči.

~Crvena je boja strasti i vatre.

~Crvena kosa me asocira na Irsku i Škotsku, na zemlje koje volim i o kojima sanjam od malena.

~Riđe žene me asociraju na vitalnost, seksualnost i privlačnost.

~Stereotip kaže da su riđe žene vatrene, dramatične, emotivne, nervozne i burnog karaktera (na nekoga me ovaj opis podseća, kašljuc, kašljuc).

~ Istraživanja kažu da iako se plavuše više zabavljaju, crvenokose se bolje provode...krevetu.

Ima perioda u životu kada vam treba više pažnje, kada je neophodno učiniti nešto što će vas dodatno pogurati, dati samopouzdanje, nešto što će vas osvežiti, promeniti, izbaciti iz vas čak i ono čega se pomalo plašite, nešto što će u vama probuditi zaboravljenu vatru, inspiraciju i strast. Mislim da je meni potrebna moja dugo sanjana crvena kosa. Mislim da je došlo vreme da se dramatična, burna i emotivna "ja" upotpuni novom bojom kose. Mislim da je "u duši crvena žena" spremna da izađe pod svetlost reflektora.

"Žena, sa čašom crnog vina na stolu, obučena u indigo-plav, svileni kimono-ogrtač sa slikom zmaja na leđima, miriše na cvet narandže, u pozadini se čuje Nina Simone, sedi za pisaćom mašinom duboko zamišljena, sa plavim očima uprtim ka belom listu papira. Zabacuje svoju riđu kosu i krene žustro da slika rečima predele, ljude, ukuse i snove....ona, piše sa onom istom strašću i vatrom koja se krije u boji njene kose...žena sa crvenom kosom...stvara i tera nas da sanjamo".

Hoće li se moj san osvariti? Ne preostaje mi ništa drugo nego da skupim hrabrost i postanem riđa žena koja piše u svileno-plavom kimonou. To je ipak samo kosa, zar ne? Možda je zaista to nešto mnogo, mnogo više.