Kao što rekoh, slike iz detinjstva nas proganjaju ili ih čuvamo u srcu dok odrastamo. Ono što smo doživljavali, gledali, slušali i voleli nas oblikuje kao ljude, ofarmljava naš ukus, želje i snove.
I ovaj post će biti prepun pokretnim slikama, muzikom, a manje rečima. Te iste note i sada volim da čujem, te iste slike su od mene učinile beznadežnog romantika.
Mislim da se moja generacija može pohvaliti činjenicom da su smo umesto "Farme" i "Velikog Brata" na TV-u mogli, kao deca, na školskom programu, a naročito sam volela zimski program za vreme raspusta,da gledamo snimak neke baletske predstave, opere, najlepše filmove, fenomenalne dokumentarce. Sećam se sebe, na zimskom raspustu u kući moje tetke koja bi nešto uvek lepo kuvala u kuhinji i stalno mi tepala, napolju bi vitlao sneg, u ogromnoj fotelji kako sedim sa ćebetom preko nogu i gledam "Krcka Oraščića". U ovo doba godine, kada se bliži zima, budi mi se sećanje na snegove i ledom okovane prozore, na zvuke "Plesa cveća", na "Vilinski ples", na spremanje posnih kolača, na orahe i suve šljive, na moje čizmice koje bukvalno stoje u rerni pećke na drva da bi se zagrejale, na tetkino slatko od višanja na hlebu sa margarinom i toplo mleko,sve to popraćeno najlepšim notama božanstvenog porekla, jer takva lepota ne može biti sa ovoga sveta....
Raskošni prizori, baršunasti kostimi, svetlost, radostni polet melodije, čaše šampanjaca u visoko podignutoj ruci, čipka, svila, mekoća...u glavi romantične devojčice ostaju zauvek. Valjda zato i dan danas volim svečano osvetljenje, blistavost takvih događaja, vesele, praznične pesme, slavlja svake vrste, dobru hranu, lepo piće, ljude za stolom punim đakonijama, sjaj. Neke druge okolnosti, zrelost, uticaj vere učinili su da su te želje sada namerno skromnije, uz saznanje da čulstvo ne treba da bude jače od mere, da su važniji ljudski odnosi, da svetlost i raskoš treba da živi u našim srcima i sposobnosti da pružamo. Ipak, devojčica u meni i dalje živi; voli blistavost, bajkovitost i glamur koje pokušava da unese, sa merom, u svakodnevi život.
foto The artist by PhatPuppy
Danas mi je prvi dan godisnjeg odmora, ujutro sam se probudila i ugledala kroz prozor prvi snijeg... i zatim mi je ovaj tekst dosao ko jagoda na slag... Dora - veliki poljubac...!
ReplyDeleteUživaj, Ankice u godišnjem odmoru i hvala ti što čitaš moj blog. Kiss i tebi!
ReplyDelete