Inspirisana statusom jedne veoma lepe dame na facebook-u,reših da malo obradim gore navedenu temu. Žena, ne samo da je izvor mnogih tračeva i šampion u ogovaranju, nego je i sama predmet tj. tema istih. Niko vas neće tako slatko i profesionalno "zakopati" i uništiti u očima drugih kao ona. Ono što je najgore je to da žena uglavnom posebno uživa da blati ime druge pripadnice ovog pola. Zvuči vam sve ovo grubo i neistinito, isuviše standardizovano i ukalupljeno. Recite, koliko muškaraca znate da uživaju u ogovaranju i širenju tračeva? Ja lično, ni jednog. A, žena? Pa, mnoge, i ja spadam u one koje vole da se oblizuju nad svežim tračem i grešno uživaju kada primete boru, celulit, sedu vlas na ženi kojoj potajno zavide. Što se čudite? Ova osećanja ne želim da gajim, niti da ih negujem ili hranim još većom ljubomorom, ogovaranjem i zajedljivošću. Htela ja ili ne, javljaju se često usled lične nesigurnosti i neraščišćenih kompleksa, ali je bitno da takva osećanja registrujem, identifikujem kvar (izvor tog osećanja) i krenem da radim na popravci. Mi smo oduvek bile tema i predmet radoznalosti u glavama drugih žena. Literatura je puna pripadnica nežnijeg pola koje pletu komplikovanu mrežu spletki i laži, tu su eksperti za provodadžisanje, "radio Mileve",najstrožiji kritičari i najopasniji neprijatelji. Moje iskustvo takođe govori isto. Odlazak u Crkvu je gotovo uvek praćen obaveznim i dobrim snimanjem onoga šta nosim na sebi, svaki moj pokret i svaka reč registrovana,a onda slede pitanja, šuškanja i šaputanja jača i glasnije od pojenja i molitve. Skupovi, prijemi i ostali događaju su mesta na kome žene poput najiskusnijih modnih kritičara pomno komentarišu garderobu ( vrlo je moguće da će već na sledećem nositi istu haljinu), frizuru, ponašanje i kilograme drugih....žena. Koliko puta smo u našim glavama razvele savršeno srećan par, koliko zaključaka smo donele o tuđem životu, o njenoj sposobnosti da vodi domaćinstvo, da brine o deci, sudile o njenom poslu, koliko puta smo je povezali sa nekom trećom osobom, smišljali afere, veze i vezice?
Kao što sam mnogo puta već spomenula, moj život je promenila knjiga "A woman speaks" od Anais Nin. U njoj, ona na divno ženstveni način insistira na važnosti toga da se mi žene držimo zajedno, da se razumemo, da se udružimo (ne feministički, ježim se od te reči) i ističe pokušaj da ne radimo jedna protiv druge. Najvažnije od svega je shvatiti da smo sve lepe, pametne i sposobne, svaka na svoj način. Odbijam da mislim da nam je to "u prirodi", biram da verujem da žena vođena višim moralnim i etičkim vrednostima može da "obeli" svoj obraz, da nešto promeni u načinu na koji razmišlja. Želim da imam nadu da će žena naučiti da voli i ceni drugu ženu.
Ako se ružna osećanja zavisti i ljubomore prouzrokovani drugom ženom probude u nama, najpametnije je zapitati se otkud i zašto se ono javlja. Uglavnom zbog sopstvene nesigurnosti i večitog straha i strepnje: "ona je bolja od mene". Da li je ta žena veoma lepa? "Lepša je od mene? Pa, nije ni čudo, verovatno je non-stop u teretani i kod frizera, sigurno zapostavlja decu zbog izgleda, mora da ima bogatog muža, pa se tako dobro oblači, lenjivica jedna, po ceo dan se šminka i češlja pred ogledalom...."i bezbroj odvratnih i otrovnih misli. Nakon popravke i dugih, dugih "treninga" tok misli može biti ovakav: "Hm, trebala bih malo da pazim šta jedem, da vežbam, a mogla bih i da obiđem svog frizera,ova žena izgleda super, verovatno zbog toga što vodi računa o sebi. Lepa je i nasmejana. Trebala bih da prestanem sa kukanjem,malovernošću i da se više smešim i trudim oko sebe. Mogla bih one moje široke trenerke da zamenim lepim farmerkama i onom bluzom koja mi čami u ormanu."
Da li je ta žena koja vam bode oči uspešna u svom poslu, kreativna je, ispunjena? Zavidna i pakosna zmija će pomisliti: "Ma, da, ko zna sa kim je sve morala da spava da bi stigla dotle! Umesto da gleda muža i decu, bakće se tamo nekim glupostima i pravi se da je umetnica (na primer). Sigurno ima kućnu pomoćnicu ili bogatog sponzora, pa može tako da gubi vreme! Naravno da ima karijeru, kada joj drugi čuvaju decu!" Ko uopšte može osetiti zadovoljstvo razmišljajući ovako? Koja žena može ikada ići napred i biti srećna ako joj je srce otrovno i pakosno? Umesto ružnih, unazađujućih misli kako bi bilo razmišljati ovako: "Hm, da li joj zavidim zbog toga što je uspešna ili joj zavidim, jer ja osećam da nisam? Šta mogu učiniti povodom toga? Zašto se malo više ne bavim onim u čemu mislim da sam dobra? Šta mi može pomoći da budem bolja? Od koga mogu tražiti pomoć? Ta me žena inspiriše da postignem moj cilj. Pokušaću da "imitiram" njenu ambicioznost, snagu, sposobnost, rešenost!" Postoje mnogobrojne "radionice" i "tutorijali" za podizanja samopouzdanja kod ljudi. Uglavnom svi sadrže vežbu koja se sastoji u pravom imitiranju izgleda, pokreta, oblačenja, načina govora osobe, u našem slučaju žene, kojoj se divimo i čak pomalo zavidimo. Korisnije je i praktičnije pokušati da to primenimo na svakodnevi život nego "jesti se" i živeti u večitom mučenju upoređivanja i ljubomore.
Lično sam u životu puno puta bila povređena od strane žena.Oduvek su mi druge žene bile inspiricija, ali malo njih su me podržale ili pomogle u životu, to su uglavnom radili muškarci. Osetila sam pakost, ljubomoru, ogovaranje na svojoj koži. Žene uvek nešto zahtevaju, analiziraju, stalno se ljute, sujetne su i previše osetljive. Kako to znam? Pa, jedna sam od njih. 100% woman. Znam takođe da bi mi život u pojedinim periodima života bio mnogo lakši i podnošljiviji da nije bilo njih i njihovih komentara, mešanja, zahtevanja, podsmeha i zavisti.Sigurna sam da sam i ja zbog svoje sujete i ega neku od njih povredila. Znam da bi i moj odnos sa njima bio bolji da smo TADA znale ono što ja znam SADA- ne možeš promeniti druge, gledaj svoja posla i ne gaji zavist i neprijateljska raspoloženja.Postoji nešto za šta mi je trebalo mnogo vremena da shvatim, dve lekcije, dve velike istine: Nemoj se upoređivati sa drugima i malodušnost je odlika slabića!
Možda će neke od vas na sve ovo napisano namrštiti, odlučno odmahnuti glavom i izričito odbiti da veruju da je sve ovo istina....ali, nisam završila.
Volela bih da se mi žene intelektualno i kreativno udružimo, da se podržavamo i budemo jedna drugoj pokretačka snaga. Zašto i danas, kada su još uvek muškarci većinom naši kritičari (ako se bavite umetnošću), naši poslodavci, direktori, šefovi i predsednici, postoji pakost, zavist, zajedljivost među nama? Zašto i dalje jedna drugoj odmažemo umesto da se inspirišemo? Ovo je muški svet, bio i biće, ali naš je unutrašnji svet, svet emocija, dobročinstva, visokih ženskih principa u kojima ne sme da ima mesta za zavist i ogovaranje. Volela bih da unesemo nešto od onih iskonskih ženstvenih osobina u naš međusobni odnos: humanost, saosećajnost, razumevanje, privrženost. Ko će bolje razumeti naše srce nego žena? Ko može jasnije razumeti naše borbe, snove, dileme, strahove, radosti, izvore sreće i tuge? Nije lako biti žena i zato ne treba da otežavamo naše postojanje. Sve za jednu, jedna za sve.
Mislim da to postoji ama baš kod svake moguće žene. Ne uvek i ne konstantno ali bar u pojedinim periodima života. Ja se tako uglavnom osećam, (i danas) kada se osetim kao meta. Moji bivši (od skoro) drugari, tj. drug i drugarica, su večito imali neki zajedljiv komentar vezan za mene ili Saleta, uz gromoglasan smeh u fazonu "kako je ovo duhovito što smo rekli" buahaha. E, prema njima oboma sam osećala tu malodušnost, gnev... Uvek posle viđanja sa njima meni nije bilo dobro, bila sam negativna i u meni su se rađale takve misli, ona je ovo, on je ono... U suštini to što mi se javljalo i o čemu sam komentarisala sa mojim mužićem nije bila neistina samo je bilo provučeno kroz vrlo negativan filter. I polako nas je svaki put trovalo, po malo, po malo... dok nisam pukla! Onda sam im u oči svašta rekla, vrlo umereno zajapurena kao bulka od besa i od suzdržavanja da nekoga ne uvredim! Od tada se ne viđamo i mnogo se lepo osećam. Poenta: ja ne mogu da budem ljubomorna i zavidna ni na najlepšu ženu ako ona u sebi ima ljudskosti. Problem je u tome što većina žena nema obzira i svoju ženstvenost i uopšte svoj pol zloupotrebljava da na ovaj ili onaj način zavodi kako tuđe muževe tako i njihove žene, mnoge nisu ni svesne tog pogleda koje upućuju. Meni su uvek svi muškarci pričali da sam tip žene "drugar". Ni malo povoljno po mene, kada sada porazmislim. A kako sam se večito družila sa muškarcima, smatram jednim od uspeha to što ni jedna devojka mojih drugara nije bila ljubomorna na mene. A ti drugari itekako smatraju da sam dobra "riba". Stvarno, hvala im i jednim i drugima. Onda sam shvatila, to je zato što sam umerena, ne bacam zavodljive poglede drugarima i momcima/muževima mojih "drugarica". Jednostavno u druženju sam čovek a ne žena ili muškarac. Bila sam i ja masu puta ljubomorna, ako mora baš ta reč da se upotrebi, kada sam primećivala te zavodničke poglede prema mom momku, sada mužu, čisto iz nekih pobuda da sebe zadovolje ili ko zna šta, kasnije sam shvatila da im time samo dajem na značaju, a ni najmanje nisu zaslužile. Mislim da treba da se ugledamo na muškarce po mnogo čemu a najviše po toj odanosti koju neguju jedni prema drugima.
ReplyDeleteZa kraj, (opet se raspisah, sorry), neguj prijateljstva ali seci tamo gde je loše, lepše ćeš se osećati i ništa nećeš izgubiti.
I, muškarci su takve alapače da ne možeš da zamisliš, samo što oni to ne rade iz pakosnih razloga već da se dobro nasmeju, znam, celog života su mi to najbolje drugarice ;). Pa šta ćeš više kad sam oba kuma ja birala i oba su muškog pola. Nije da ne volim žene, jednostavno ne uspevam da nađem srodu dušu sa kojom ću sve ovo lepo i ružno da delim ... Zato hvala Internetu i Fejsbuku na tebi!! :) And I mean it!!