Pre nekoliko dana kružio je status po facebook zajednici koji predlaže da svi umesto profil slike stavimo sliku omiljenog lika crtanog filma iz detinjstva. Cilj je da se desi prava invazija uspomena iz detinjstva. Po meni, divna ideja, to preplavljenje detinjarijama, uspomenama, bezbrižnošću. Imam utisak da se malo njih odazvalo tom pozivu, od mojih prijatelja na facebook-u, samo nas pet. Neću ulaziti u to koji su razlozi, neko smatra da je to glupo, neko nema vremena, nije ni bitno. Ono što me je posebno navelo na pisanje ovog posta je činjenica da sam neko vreme, pre ove ideje sa crtanim likovima, razmišljala o stvarima koje sam volela kao mala.....Setih se kako mi nikada nije bilo dosadno, uvek sam pronalazila način da se zabavim, a Bogu hvala, ta osobina me i danas danas"drži". Setih se sitnica i krupnica u kojima sam uživala i koje su oblikovale mene u ovu ženu kakva sam sada. Postovi će biti iz nekoliko delova, s obzirom na to da sam kao mala volela puno stvari istovremeno, a ovim želim neke od vas podsetiti na detinjstvo, osvežiti možda neka vaša sećanja, inspirisati vas da podelite nešto od toga sa vašom decom ili jednostavno da namamim i najmanji osmeh na vašim licima.
~ Diznijevi filmovi~
Detinjstvo sam provela ne samo gledajući ih (kada god bi ih prikazivali na TV-u ili bioskopu), već i slušajući audio kasete istih. Imala sam ih sve: "Uspavanu Lepoticu", "Alisu u zemlju čuda", "Pinokio", "Snežana i sedam patuljaka", itd. Satima i satima sam ih slušala, toliko da sam naučila napamet dijaloge i pesme, i naravno, istovremeno učila da čitam engleski. U mojoj glavi se razvijao svet mašte, magije, borbe između dobra i zla, beskrajno srećna nad svojim kasetofonom, pevušila sam pesmice, glumila, pretvarala se, plesala. Sećam se da sam dugo, veoma dugo priželjkivala da pronađem negde čarobni štapić i ostvarujem svima želje...a najpre, naravno svoje(kao što znate, decu u ranom uzrastu karakteriše čista sebičnost)!Posledica svega toga je moj nepopravljiv romantični duh sanjalice, neverovatna sposobnost bega u svet mašte i duboka vera u ljubav i princa na belom konju. Preterana romantičnost, rekli bi neki, i nije neka pozitivna osobina, može takvim dušama teško pasti okrutna i teška stvarnost, ali verujte mi, bez tog osećaja ne bih mogla da prevaziđem veoma teške trenutke i situacije kroz koje sam prošla,a da pri tom ne izgubim osećaj za stvarnost. Ovi crtaći su od mene učinili osobu koja uvek pokušava u malim stvarima da vidi lepotu magičnih proporcija, da u svakodnevim stvarima unese bajkovitost i čaroliju, a kada je život naporan, težak, nepravedan, da verujem da će biti bolje.
Moja ljubav prema šumama, puteljcima i kolibama potiče upravo iz "Uspavane lepotice". Pesmica koju pevušim i dan-danas "Once upon a dream" bazirana na kompoziciji Čajkovskogaje je po meni jedna od najlepših melodija ikada, pravi simbol svega nepovratno romantičnog, poletnog, čistog i lepog.
"Poznajem te, igrala sam valcer sa tobom nekada davno u mom snu, poznajem te, bljesak u tvom oku, čini mi se tako poznatim. Da, znam da su vizije retko onakve kakve se čine, ali ako te poznajem, onda takođe znam šta ćeš učiniti- odmah ćeš me zavoleti, onako kako si me zavoleo, nekada davno, u mom snu....." Sa tom verom u srcu, tim rečima, išla sam kroz život, čekajući ljubav.
Davno, još kao studentkinja, moja drugarica A. mi je pisala (bila sam tada u Francuskoj) i otvorila dušu o tome kako duboko pati zbog neuzvraćene ljubavi. U mom pismu njoj, stajale su reči slične stihovima u pesmi iz "Uspavane lepotice": znaćeš kada upoznaš onog pravog, znaćeš kada mu pogledaš u oči, kada pričate, zavoleće te takvu kakva jesi, ništa neće zahtevati, ljubav vaša neće biti teška, bolna, naporna, biće onakva kakva treba da bude....ljubav. Ja i ona, dve romantične duše su se razumele, nekoliko godina kasnije upoznala je princa, setila se mene i mojeg pisma...
Cinici, ogorčeni, "realisti" neka se natušteno mršte ako žele, ali ja preporučujem da ispune srce voljom, osećajem za avanturu, zahvalnošću i radoznalošću.... čuda se mogu dogoditi, kao onda, nekada davno, kada smo bili.....deca.
No comments:
Post a Comment